понедељак, 26. децембар 2011.

ČESTITKA!

Dragi moji,

Dok fudbalska lopta miruje, dok se pištaljka u tišini odmara, dok u sebi sabirate ustiske i pravite nove planove, lagano se primiče kraj 2011. godine. Čovek se uvek nada da će mu u nardnoj godini biti i lepše i bolje. Neka tako i bude.

Želim vam srećnu novu, zdravljem i blagostanjem berićetnu 2012. godinu!

REZULTATI ANKETE 2

Tokom decembra meseca na blogu su bila organizovana dva glasanja. Zapravo, bila su postavljena dva pitanja na koja su posetioci mogli, ukoliko su hteli, da daju odgovore. Prvo pitanje je glasilo: Koju dvojicu sudija pomoćnika iz Elit grupe Super lige biste voleli da imate za pomoćnike na utakmici? dok je drugo pitanje glasilo: Koja su, po vama, trojica najboljih sudija iz UEFA Elit Grupe?

Učešće u anketi je uzelo ukupno 109 posetilaca bloga. Na osnovu vaših glasova rezultati su sledeći:

  1. Dvojica sudija pomoćnika iz Elit grupe Super lige koje bi ste voleli da imate za pomoćnike na utakmici su Igor Radojčić iz Beograda, osvojio 75% vaših glasova, i Milovan Ristić, takođe iz Beograda sa osvojenih 42% glasova. Ovi rezultati nedosmisleno pokazuju da je tvrdnja koja se provlači u stručnoj javnosti tačna, a to je da su ova dvojica sudija pomoćnika trenutno naši najbolji mahači.
  2. Trojica, po vama , najboljih sudija, iz UEFA Elit grupe su Hauard Veb iz Engleske, osvojio 61% glasova, drugi je Mađar Viktor Kasai, sa osvojenih 51% glasova  dok je na trećem mestu Italijan Nikola Rizoli, koji je osvojio 44% anketiranih glasova. Svu trojicu ovih sudijma imaćemo prilike da gledamo na predstojećem Evropskom prvenstvu koje je na programu sledeće godine u Poljskoj i Ukrajni jer ih je UEFA stavila na listu sudija za ovo Evropsko prvenstvo.
Koristim priliku da se svima vama koji ste glasali zahvalim jer je zahvaljujući vašim glasovima anketa imala smisla. 

петак, 23. децембар 2011.

NOVE LISTE SUDIJA KOD UEFA

- Liste sudija koje će biti važeće kod UEFA od 01.01.2012. godine - 
Elite Group:
Martin Atkinson (ENG), Olegário Benquerenca (POR), Kevin Blom (NED), Felix Brych (GER), Cüneyt Çakir (TUR), Mark Clattenburg (ENG), Jonas Eriksson (SWE), Viktor Kassai (HUN), Björn Kuipers (NED), Stéphane Lannoy (FRA), Florian Meyer (GER), Svein Oddvar Moen (NOR), Pedro Proenca (POR), Nicola Rizzoli (ITA), Gianluca Rocchi (ITA), Damir Skomina (SVN), Wolfgang Stark (GER), Paolo Tagliavento (ITA), Craig Thomson (SCO), Alberto Undiano (ESP), Carlos Velasco Carballo (ESP), Howard Webb (ENG)

Elite Development Group:
Firat Aydinus (TUR), Marcin Borski (POL), Tony Chapron (FRA), William Collum (SCO), David Fernández Borbalán (ESP), Manuel Gräfe (GER), Tom Harald Hagen (NOR), Alan Kelly (IRL), Pavel Kralovec (CZE), Milorad Mazic (SRB), Bas Nijhuis (NED), Daniele Orsato (ITA), Peter Rasmussen (DEN), Aleksandar Stavrev (MKD), Robert Schörgenhofer (AUT), Marijo Strahonja (CRO), Markus Strömbergsson (SWE)

First Group:
Serge Gumienny (BEL), Aleksei Kulbakow (BLR), Stanislav Todorov (BUL), Ivan Bebek (CRO), Leontios Trattou (CYP), Libor Kovarik (CZE), Mike Dean (ENG), Andre Marriner (ENG), Lee Probert (ENG), Antonio Mateu Lahoz (ESP), Carlos Clos Gómez (ESP), Eduardo Iturralde González (ESP), Fernando Teixeira Vitienes (ESP), Hannes Kaasik (EST), Tony Asumaa (FIN), Laurent Duhamel (FRA), Said Ennjimi (FRA), Fredy Fautrel (FRA), Antony Gautier (FRA), Deniz Aytekin (GER), Anastassios Kakkos (GRE), Michael Koukoulakis (GRE), István Vad (HUN), Kristinn Jakobsson (ISL), Menashe Masiah (ISR), Alon Yefet (ISR), Luca Banti (ITA), Antonio Damato (ITA), Gediminas Mazeika (LTU), Pol van Boekel (NED), Mark Courtney (NIR), Pawel Gil (POL), Robert Malek (POL), Bruno Miguel (POR), Duarte Gomes (POR), Manuel de Sousa (POR), Pavel Balaj (ROU), Alexandru Deaconu (ROU), Ovidiu Alin Hategan (ROU), Alexandru Tudor (ROU), Vladislav Bezborodov (RUS), Sergei Karasev (RUS), Maksim Layushkin (RUS), Euan Norris (SCO), Sascha Kever (SUI), Stephan Studer (SUI), Cyril Zimmermann (SUI), Darko Ceferin (SVN), Matej Jug (SVN), Martin Hansson (SWE), Stefan Johannesson (SWE), Daniel Stalhammar (SWE), Hüsseyin Göcek (TUR), Bülent Yildirim (TUR), Simon Evans (WAL)

Second Group:
Lorenc Jemini (ALB), Arman Amirkhanyan (ARM), Oliver Drachta (AUT), Harald Lechner (AUT), Anar Salmanov (AZE), Sébastien Delferiere (BEL), Jérome Efong Nzolo (BEL), Emir Aleckovic (BIH), Aleksandar Kostadinov (BUL), Nikolay Yordanov (BUL), Ante Vucemilovic-simunovic jr. (CRO), Marios Panayi (CYP), Radek Prihoda (CZE), Lars Christoffersen (DEN), Kenn Hansen (DEN), Jakob Kehlet (DEN), Stuart Attwell (ENG), Michael Oliver (ENG), César Muniz Fernández (ESP), Mattias Gestranius (FIN), Petteri Kari (FIN), Antti Munukka (FIN), Ruddy Buquet (FRA), Olivier Thual (FRA), Clément Turpin (FRA), Marco Fritz (GER), Thorsten Kinhöfer (GER), Knut Kircher (GER), Michael Weiner (GER), Felix Zwayer (GER), Anastassios Sidiripoulos (GRE), Ilias Spathas (GRE), Sandor Andó-Szabó (HUN), Tamás Bognar (HUN), Mihaly Fabián (HUN), David Mckeon (IRL), Liran Liany (ISR), Mauro Bergonzi (ITA), Andrea de Marco (ITA), Paolo Silvio Mazzoleni (ITA), Paolo Valeri (ITA), Artyom Kuchin (KAZ), Abby Toussaint (LUX), Andrejs Sipailo (LVA), Dimitar Meckarovski (MKD), Marco Borg (MLT), Pavle Radovanovic (MNE), Richard Liesveld (NED), Danny Makkelie (NED), Alan Black (NIR), Espen Berntsen (NOR), Ken Johnsen (NOR), Hubert Siejewicz (POL), Artur Soares Dias (POR), Carlos Xistra (POR), Ionut Marius Avram (ROU), Aleksei Eskov (RUS), Stanislav Sukhina (RUS), Steven McLean (SCO), Bosko Jovanetic (SRB), Vlado Glodjovic (SRB), Richard Trutz (SVK), Jan Valasek (SVK), Michael Lerjeus (SWE), Martin Strömbergsson (SWE), Halis Ozkahya (TUR), Viktor Shvetsov (UKR), Mark Whitby (WAL)

Third Group:
Anatoliy Abdula (UKR), Vusal Aliyev (AZE), Ioannis Anastasiou (CYP), Dennis Antamo (FIN)Aleksandrs Anufrijevs (LVA), Thorvaldur Arnason (ISL), Andranik Arsenyan (ARM), Suren Baliyan (ARM), Veaceslav Banari (MDA), Damir Batinic (CRO), John Beaton (SCO), Alain Bieri (SUI), Sven Bindels (LUX), Alexendre Boucaut (BEL), Johnny Casanova (SMR), Kevin Clancy (SCO), Raymond Crangle (NIR), Nikola Dabanovic (MNE), Sergiy Dankovskyy (UKR), Oleksandr Derdo (UKR), Vasilis Dimitriou (CYP), Vadims Direktorenko (LVA), Nerijus Dunauskas (LTU), Aleksander Gauzer (KAZ), Athanassios Giachos (GRE), Serdar Gözübüyük (NED), Orel Greenfeld (ISR), Gerhard Grobelnik (AUT), Danilo Grujic (SRB), Leonardo Guidi (SMR), Dag Vidar Hafsas (NOR), Markus Hameter (AUT), Nikolaj Hänni (SUI), Alexander Harkam (AUT), Anders Hermansen (DEN), Thoroddur Hjaltalin (ISL), Roman Hrubes (CZE), Arnold Hunter (NIR), Adrien Jacottet (SUI), Jari Järvinen (FIN), Michael Johansen (DEN), Huw Jones (WAL), Gunnar Jónsson (ISL), Enea Jorgji (ALB), Jovan Kaludjerovic (MNE), Vladimir Kazhmenko (RUS), Davit Kharitonashvili (GEO), Stephan Klossner (SUI), Petros Konstantineas (GRE), Laurent Kopriwa (LUX), Peter Kralovic (SVK), Levan Kvaratskhelia (GEO), Jonathan Lardot (BEL), Christopher Lautier (MLT), Joao Ferreira (POR), Adam Lyczmanski (POL), Radek Matejek (CZE), Vitaly Meshkov (RUS), Yuriy Mozharovskyy (UKR), Ádám Németh (HUN), Christos Nicolaides (CYP), Tolga Özkalfa (TUR), Bardhyl Pashaj (ALB), Radu Marian Petrescu (ROU), Dawid Piasecki (POL), Elmir Pilav (BIH), Clayton Pisani (MLT), Nikola Popov (BUL), Igor Pristovnik (CRO), Petur Reinert (FAR), Chris Reisch (LUX), Robert Rogers (IRL), Eiko Saar (EST), Pavel Saliy (KAZ), Alan Sant (MLT), Joao Capela (POR), Igor Satchi (MDA), Vital Sevastsyanik (BLR), Dzianis Shcharbakou (BLR)Eitan Shmulevitz (ISR), Ghennadi Sidenco (MDA), Lasha Silagava (GEO), Sergejus Slyva (LTU), Wim Smet (BEL), Goran Spirkoski (MKD), Ivaylo Stoyanov (BUL), Padraigh Sutton (IRL), Andris Treimanis (LVA), Stavros Tritsonis (GRE), Siarhei Tsynkevich (BLR), Michael Tykgaard (DEN), George Vadachkoria (GEO), Ognjen Valjic (BIH), Mikhail Vilkov (RUS), Ignasi Villamayor (AND), Anatoliy Vishnichenko (UKR), Vladimir Vnuk (SVK), Domagoj Vuckov (CRO), Mileno Vukadinovic (SRB), Luc Wouters (BEL), Yunus Yildirim (TUR), Georgi Yordanov (BUL), Fariz Yusifov (AZE), Mitja Zganec (SVN).


Napomena: Podvučena imena su sudije koje se prvi put pojavljaju na listi.

четвртак, 22. децембар 2011.

DANILO GRUJIĆ NA LISTI INTERNACIONALACA

Na novoj listi srpskih internacionalaca koji će imati tu čast da na svom dresu ubuduće nose znak FIFA uz već dobro nama znana imena poput Mažića, Jovanetića, Vukadinovića i Glođovića, nalazi se jedno novo ime. To je Danilo Grujić sudija iz Niša. Za razliku od nekih svojih kolega sa liste koji imaju već poprilično internacionalnog staža Danilo Grujić je sudija koji će se prvi put, ako izuzmemo UEFA program CORA koji mu dođe više kao neka vrsta uvertire, naći u ozbiljnoj situaciji da se oproba na međunarodnoj fudbalskoj sceni. Svakako da stavljanje ovog mladog sudije na “inter” listu predstavlja svojevrsno osveženje koje bi moglo da u nekom narednom vremenskom periodu da dobre rezultate.
Danilo Grujić
Zašto smatram da je stavljanje Danila Grujića na listu internacionalnih sudija jedna vrsta osveženja? Zato što se radi o sudiji koji je u svojoj sudijskoj karijeri postigao vrlo dobar tajming vremena dolaska na listu. Ne mogu se setiti da sam imao prilike da u nekoj skorijoj prošlosti vidim bolji tajming nekog našeg sudije. Podsećanja radi Danilo Grujić ima svega 31 godinu, a već se tri godine nalazi na listi sudija koji dele pravdu na terenima našeg najelitnijeg fudbalskog takmičenja. Godine starosti kod dolaska na internacionalnu listu mogu da predstavljaju veliku prednost za sudiju ako su one takve kao što je to slučaj kod Danila Grujića, ali isto tako mogu da predstvljaju i veliko ograničenje ako su one poznije. Dosadašnji vremenski tajming koji je postigao Danilo Grujić nekako me neodoljivo podseća na tajming koji je dosta davno postigao Zoran Petrović, po meni naš najbolji fudbalski sudija svih vremena. Dalje, zato što se radi o sudiji koji je pokazao da ume da sudi, bez obzira na propuste koje je načinio na utakmici Crvena Zvezda – Partizan. Kažem bez obzira zato što su greške koje je Grujić na toj utakmici napravio bile pre proizvod nedovoljnog iskustva, nego li odsustva kvaliteta ovog mlađanog nišlije. Valja se setiti da su mnoge naše sudije koje su kasnije izrasle u dobre delioce fudbalske pravde na svom debiju u “večitom derbiju” imali slične ili čak gore propuste. Više sam nego siguran da je Danilo Grujić izvukao prave pouke iz grešaka koje je načinio na tom meča i da će se već u narednom susretu ovih rivala koji bude Grujić sudio pokazati da sam bio u pravu. Ovaj sudija poseduje u sebi dovoljno harizme, za razliku od mnogih, koja ga svrstava u red onih za koje se može reći da imaju predsipozicije da budu prave sudije. Dalje, zato što se radi o sudiji koji ima jasno izraženu želju da napreduje u ovom poslu. Da se radi o sudiji koji pored izražene želje ima i neskrivenu ambiciju, ali i jak motiv da se dokaže. Ako imamo u vidu nesumnjiv kvalitet kojeg Danilo Grujić poseduje onda su te stvari pozitivne. One na kraju krajeva predstavljaju pokretačku snagu svakog čoveka. Stičem utisak da je Danilo Grujić sudija kod kojeg nema sredine, koji uvek teži većem i boljem. Kad govorimo o uspehu na internacionalnoj onda te stvari predstavljaju “conditio sine qua non”. Znači jak fundament je prisutan. Kroz utakmice i iskustvo taj fundament, mislim na kvalitet suđenja, bi trebao biti sve jači i jači.

Svakako da postoje elementi koje će Danilo Grujić morati da popravi u sebi i na sebi ako misli da svoje ambicije i snove oživi kad je u pitanju internacionalni uspeh. Osnovno je da u svojoj glavi Danilo Grujić napravi mentalni sklop koji će odgovarati zahtevima koje Sudijski komitet UEFA postavlja pred svoje sudije. Ruku na srce neki put stičem utisak da ti zahtevi nisu uvek baš do kraja razmljivi ni samim članovima Sudijskog komiteta ali avaj, i takvi zahtevi se ipak moraju razumeti i udovoljiti. To znači da Grujić svoju filozofiju u pripremi, pristupu i realizaciji na jednom meču treba da prilagodi filozofiji koja se proklamuje među UEFA sudijama. Jednostavno rečeno Danilo Grujić treba da uđe u misani kod onih koji kreiraju sudijsku politiku u UEFA. Za to će trebati puno vremena, vežbanja, truda i nesebičnog davanja samog sebe. S druge strane biće potrebno puno rada kojeg Danilo Grujić mora da uradi na sebi. Danas nije dovoljno iz ugla UEFA samo da umete da dobro sudite, danas se gleda i kako izgledate kakva vam je konstitucija, kakva vam je izdržljivost i stepen fizičke spremnosti, kakvi su vam maniri, kakva vam je elokvencija, kultura ponašanja. Zbog takvih zahteva nije redak slučaj da mnoge sudije koje se nalaze na UEFA listi imaju stručnjake iz raznih oblasti koji rade sa njima. Tu su i kondicioni treneri i nutricionisti i psiholozi i lekari i stručnjaci za strani jezik. Zapravo, čitav jedan mali tim. Zvuči čudno, ali je istinito. To svakako treba imati u vidu kao nešto što se pokazuje kao potreba i nužnost. Uspeh na međunarodnoj sceni traži puno odricanja i lične žrtve. To je definitivno tako.

Na kraju valja reći da će Danilu Grujiću, pored njegove sposobnosti i snalažljivosti, biti potrebna nesebična podrška i ljudi iz naše sudijske organizacije pogotovu onih njenih članova koji imaju autoritet i kredibilitet kod UEFA. Mi takvih ljudi, makoliko god neki to osporavali, definitivno imamo. Bez pomoći ljudi sa strane pojedinac, koliko god bio posvećen poslu i imao želju da uspe teško da može uspeti sam. Ovo je važno zbog toga što danas svako želi da među UEFA sudijama protežira svog kandidata gazeći preko leševa ne osvrćući se na druge. Interesi su u ovoj organizaciji isprepleteni i veliki. Da je to tako svakako da bolje od mene  znaju oni koji su upoznati sa radom, direktno ili indirektno, Sudijskog komiteta UEFA.

Na kraju ovog kratkog osvrta nameće se konstatacija da je prvi pravi korak učinjen. Sad valja dalje raditi na afirmaciji našeg najmlađeg internacionalnog sudije. Do sada smo toliko puta napravili greške u koracima da smo valjda naučili da napokon hodamo onako kako drugi hodaju. Na kraju jedno je sigurno Danilo Grujić zaslužuje da mu se na UEFA putu pomogne jer uz pravilan rad i adekvatan pristup ovaj sudija može daleko dogurati.    

среда, 21. децембар 2011.

MILORAD MAŽIĆ UVRŠĆEN U ELITE DEVELOPMENT GROUP

Milorad Mažić, trenutno naš najbolji sudija i u isto vreme naš najbolje plasirani sudija kod UEFA dobio je veliko priznanje. Mažić će se od 1. januara 2012. godine naći će na listi sudija Elite Development Group. Svakako da je ovo ogroman uspeh koji je Milorad Mažić postigao imajući u vidu da se na „inter“ listi nalazi tek tri godine, i da je u tom periodu uspeo da pređe put od sudije četvrte grupe, do pred sama vrata Elite grupe. Neko će s pravom reći da je ovakav epilog bio neminovan posle svega što smo imali prilike da vidimo od strane Mažića kad je u pitanju suđenje kako na međunarodnim utakmicama, tako i kad su u pitanju utakmice našeg šampionata.
Posle svega ostaje nam da Miloradu Mažiću poželimo puno sreće i uspeha u nastavku njegove karijere. Uz Mažića u ED Group su prevedeni: Borbalan, Strombergson, Rasmusen, Strahonja, Stavrev, Borski, Aidinus, Orsato, Hagen i Nijhuis.

Iz ED Group u Elite Group su prekomandovani Klatenburg i Tagliaveno. Iz Elite Group u Prvu grupu su vraćeni Duhamel i Nikolaev, dok su iz ED Group u Prvu grupu vraćeni Žumien i Johanson.

уторак, 20. децембар 2011.

ODREĐENE SUDIJE ZA EURO 2012

Održan sastanak Sudijskog komiteta UEFA
Sudijski komitet UEFA je na današnjem sastanku u Nionu odredio sudije za predstojeće Evropsko prvenstvo u fudbalu koje je na programu sledeće godine u Poljskoj i Ukrajni. Na spisku se nalaze:

1. Cunejt Čakir ( Turska )
2. Jonas Erikson ( Švedska )
3. Viktor Kasai ( Mađarska )
4. Bjron Kuipers ( Holandija )
5. Stefan Lanoj ( Francuska )
6. Pedro Proenca ( Portugal )
7. Nikola Rizoli ( Italija )
8. Damir Skomina ( Slovenija )
9. Volfgang Štark ( Nemačka )
10. Kreg Tomson ( Škotska )
11. Karlos Velasko Karbaljo ( Španija )
12. Hauard Veb ( Engleska )

Sudijski komitet UEFA je takođe odredio i posebnu listu četvrtih sudija. Na spisku su:

1. Marsin Borski ( Poljska )
2. Tom Harald Hagen ( Norveška )
3. Pavel Kralovec ( Češka )
4. Viktor Ševacov ( Ukrajna )

Kompletne sudijske ekipe će biti formirane u narednih nekoliko dana.

уторак, 13. децембар 2011.

СУМА СУМАРУМ, ИПАК ДОБРО

- Суђење на теренима Супер лиге -

С последњим звиждуком судије Ђокића на утакмици Раднички 1923 – Рад спуштена је завеса на фудбалску јесен на теренима Супер лиге. Како то обично бива кад су судије у питању следе анализе и давање оцене о суђењу и учинку судија. Судијска комисија ФСС се већ увелико припрема за један такав крајње озбиљан посао. Видећемо до којих ће закључака Комисија доћи. Но, док се то не догоди остаје нам да свако из свог угла учини осврт на све оно што су нам судије на теренима Супер лиге приуштиле. У овом свом кратком осврту на судије и суђење на теренима спрских суперлигаша акценат ћу ставити на две ствари. Прва ствар је генерални утисак који сам стекао о суђењу, док је друга ствар појединачни учинак судија из Елит и Развојне групе које, бар по мени, имају једну посебну тежину.
Кад је у питању утисак о учинку судија онда би се он могао окарактерисати да је, поврх свега ипак био добар. Првенство је почело тако да горе није могло да буде. У прва три кола судије су чиниле велике и крупне грешке, просто незамисливе за овај ранг такмичења. Стекао сам утисак као да судије нису биле спремне за почетка новог шампионата. Многа питања су се тада постављала, а одговора као да није било. Колико је ситуација била озбиљна сведочи и то да је Судијска комисија ФСС била принуђена да преко строгих казни дисциплинује судије, али и да одржи нови, не планирани састанак са судијама из Елит групе како би у додатним разговорима отклонила суморне облаке који су се надвили над нашим теренима кад је суђење у питању. На сву срећу успели су у томе. После тог састанка судије су почеле боље да суде, почеле су да буду одговорније спрам посла којег обављају.

Генерално проблеми са којима су се судије суочиле у јесењем делу шампината, онако како сам их ја видео, би се могли поделити у четири области: област изрицања дисциплинских мера, област санкционисања прекршаја унутар казненог простора, област сарадње са судијама помоћницима, област правилног позиционирања током игре. Намерно сам на првом месту ставио област изрицања дисциплионских мера зато што је, бар по мени, то сегмент у којем је било највише присутно шаренило код судија. Управо се тој области од стране УЕФА у последње време посвећује највећа пажња. Последње сугестије које је Судијски комитет УЕФА дао судијама гласи, парафразирам, „Заштитите играче, заштитите игру!“ Судије ту морају бити неупоредиво доследније него што су до сада били. Не сме да се догађа да стартови који заслужују да буду санкционисани дисциплинком мером опоменом или искључењем, прођу без адекватне дисциплинскле казне. Примена правила у овој области није, и не може бити селективна. Преко дисциплинских мера судија даје до знања актерима меча шта је на утакмици дозвољено, а шта није. Не уједначен критеријум који је код наших судија био приметан на теренима Супер лиге, кад је у питању изрицање дисципплинских мера, требао би да у наредном периоду буде минимизиран. Тако нешто се намеће као императив у наредном периоду. Што се тиче друге области, санкционисање прекршаја унутар казненог простора, ту су судије мање више биле доста доследне мада је и ту било неких екстремних грешака које су биле више него уочљиве. Оно што заслужују, у неку руку похвалу, јесте доста избалансиран однос судија кад је у питању процена „намерног играња руком играча у казненом простору“. Сем у два случаја, онако како сам ја видео, судије су се сасвим коректно односиле справ овог питања што се може у неку руку сматрати квалитатвиним искораком напред. Област сарање судије и судија помоћника је поље у којем су могућа знатна побољшања. Било је више него што се очекивало ситуација да сарадња судије и судија помоћника није адекватна поготову кад се ради о „прекршајима који су се догодили у непосредној близини судије помоћника“. Потребно је то, ипак присутно шаренило, у нареном периоду отклонити јер су упутства које је УЕФА дала националним савезима по том питању више него јасна. Овде се не ради о томе да ли неко хоће или неће, овде се ради о императивној одредници. Последња област коју би овом приликом издвојио као део на којем су нужна побољшања јесте добро позиционирање судија током утакмице. На основу онога што сам имао прилике да видим наше судије, највећи део њих, има сасвим коректан степен физичке припремљености. Међутим, било је евидентно да су не мали број грешка које су судије на утакмици начинили, поготову кад су у питању прекршаји унутар казненог простора, биле производ не довољно доброг позиционирања. Свакако да је правилно позиционирање више од пола завршеног посла приликом пресуђивања због чега би наше судије морале том питању да посвете много већу пажњу него што је то до сада био случај. Физичка припремљеност не значи да ће судија бити у ситуацији да добро види ситуацију. Да би ситуацију добро видео судија мора себи обезбедити најбољи могући положај у датом тренутку, мора имати осећаја за игру, мора имати осећај да антиципира ток игре, мора бити максимално сконцентрисан и увек да је у игри.
Што се тиче појединачног учинка судија који се налазе у Елит и Развојној групи онда су ми запажања следећа. Двојица судија из Елит групе који су се квалитетом приказаног суђења издвојили у јесењем делу шампионата су Милорад Мажић и Бошко Јованетић. Ова двојица судија су имали потребну константу у суђењу. Иако ће неко рећи да се тако нешто од ових судија очекивало, ја ћу додати да се у суђењу ништа не подразумева већ се увек изнова ствара тако да то што су ова двојица судија ту где јесу је плод њиховог несумњиво присутног квалитета и надасве квалитетног односа спрам суђењу. Моје најпријатније изненађење кад су у питању судије из Елит групе је Данило Грујић. Овај судија у себи поседује довољно потребне „дрскости“ да у свом суђењу не чека да ситуација дође до њега, већ да он иде ка њој. Приказан кавлитет суђења млађаног нишлије свакако да га сврстава у ред судија на које се у наредном периоду може и мора рачунати. Дакако да су потребна одређена побољшања код Грујића кад је у питању стил суђења (то ће свакако доћи с искуством), а можда још више на пољу фитнеса (читај физичке конституције) колико год је то могуће. На жалост овај потоњи елеменат се данас све више и више гледа. Данас није довољно само да умете добро да судите. Заправо, физичка конституција као и степен физичке припремљености могу бити, често и јесу елиминациони фактор. Ако је Данило Грујић, моје пријатно изненађење онда је Дарко Богдановић непријатно изненађење. Дошао је у Елит групу као судија на којег се озбиљно рачунало. Бодановић је био судија који је себе препоручио. Но, уместо очекиваног добили смо супротно. Изгледа да је утакмица у Суботици између Спартака и Црвене Звезде као и вишенедељна казна због „испод очекиваног суђења“ оставила видљив траг на овог судију. Стичем утисак да се Дарко Богдановић није успео, у психолошком смислу, опоравити од тог меча све до краја јесењег дела шампионата. Штета! Све остале судије из Елит групе су по нивоу приказаног суђења биле ту негде на средини између плуса и минуса. Можда је једино Дејан Сантрач на утакмицама на којим је судио својим суђењем опасно ходао по ивици ножа претећи да са те ивице падне, али је ипак био задржан.

Развојна група је донела много више пријатног. Ако изузмем Дејана Филиповића, који је сврстан у Развојну групу а да њој објективно не припада, од којег сам очекивао да буде добар, на крају је то и био двојица судија који су се некако наметнули својим суђењем су Новак Симовић и Ненад Ђокић. Дефинитивно се ради о судијама који имају у себи потребну харизму да могу да израсту у добре делиоце фудбалске правде. Да би дошли до тога потребно ће бити да у својој глави направе и одређени ментални склоп који може подржати харизму коју у себи носе. Искрено се надам да ће ова двојица судија успети у том подухвату. Искрено навијам да то и ураде. Велику непознаницу ми је представљао судија Роберт Киш Чепеги. Управо збот те непознанице гледао сам га неколико пута у жељи да о том судији склопим што реалнију слику. На основу свега онога што сам имао прилике да видим дефинитивно могу рећи да овај судија има у себи потенцијала - да уме да суди, али да му је једна од највећих мана недостатак храбрости у тренуцима кад међу играчима дође до, метафорички речено, „кувања“. Роберт Киш Чепеги у тим тренуцима као да губи тло под ногама, као да га обузме паника и осећај немоћи. Да ли се то може поправити? Не знам, нисам сигуран да се то може поправити јер је такав однос спрам таквих ситуација у домену карактера човека, његовог психолошког профила али и културолошког наслеђа. Остале судије из Развојне групе некако не приметих, што нипошто не значи да међу њима нема потенцијално добрих судијама. То што их ја нисам приметио, може само да значи да нисам био довољно пажљив.

На крају остаје ми да приметим нешто због чега ће ми многи замерити због пристрасности. Прихатајући такав ризик на себе овом приликом желим да изразим своје дубоко чуђење, али услед емотивне везаности и велику жал сазнањем да београдских судија нема. Нема их у оном смислу у којем смо навикли да их виђамо. Да их виђамо као прве међу једнакима. Београд је увек био прави расадник добрих судија. Требало би ми много времена и простора да набројим све оне судије који су потекли из београдског савеза, а који су успели у судијском позиву. Мала дигресија, у бившој СФРЈ од седам места на „интер“ листи пет места су заузимале судије из Београда. Шта се десило са овим расадником не знам. Сигурно да одговор на ово питање постоји, али то је за неко другу тему, и за неко друго место.

недеља, 11. децембар 2011.

ETO, I TO SE DOGAĐA

BOJKOT ALBANSKIH SUDIJA

Albanske sudije odlučile su da bojkotuju mečeve svih liga u znak podrške kolegi Lorencu Jeminiju koji je napadnut od strane predstavnika i igrača kluba Lači. Nemio događaj se odigrao na utakmici Lači – Kastrioti 1:1, a posle izjednačujućeg pogotka gostiju u nadoknadi vremena, sudija je dobio udarac u glavu. „Naša organizacija se odlučila na ovakav korak kako bi navijači i fudbalska javnost bili svesni da takve ružne stvari ne bi smele da se događaju“ – stoji u saopštenju Udruženja albanskih sudija.
Napad na sudiju
Utakmica Lači-Kastrioti 1:1
FS Albanije je kaznio Lači oduzimanjem šest bodova, a naredna tri meča će igrati na neutralnom terenu bez prisustva gledalaca. Četiri službenika su kažnjeni suspenzijama od jedne do dve godine.

Izvor: Sportski žurnal

P.S Timovi Lači i Kastrioti igraju u Prvoj ligi Albanije!

субота, 10. децембар 2011.

TROJICA SUDIJA KAŽNJENA

Odluke Sudijske komisije FSS od 9.12.2011. godine
Sudijska komisija FSS je na sednici održanoj 9. decembra analizirala učinak sudija na terenima Prve lige Srbije. Na osnovu sprovedene analize Komisija je donela sledeće odluke:

  1. Sudija Igor Stoilković kažnjen je sa četiri utakmice ne suđenja zbog grešaka koje je načinio na utakmici Prve lige Srbije Kolubara – Novi Sad. Pomenuti sudija je na utakmici dosudio dva kaznena udarca i u oba slučaja pogrešio.
  2. Sudija Nemanja Petrović je kažnjen sa četiri utakmice ne suđenja zbog greške koju je načinio na utakmici Prve lige Srbije Novi Sad – Sinđelić. Sudija Petrović je na toj utakmici dosduio kazneni udarac za Novi Sad i pogrešio.
  3. Sudija Goran Milanović kažnjen je sa četiri utakmice ne suđenja zbog greške koju je načinio na utakmici Prve lige Srbije između Sloge i Kolubare. Na pomenutoj utakmici Milanović je dosudio kazneni udarac u korist Sloge za kojeg Sudijska komisija FSS smatra da nije bilo elemenata za dosuđivanje.
Sudijska komisija FSS je nakon sednice najavila da će povući oštre poteze prema sudijama koje se nalaze na listi sudija Prve lige Srbije, a koji nisu u jesenjem delu šampionata zadovoljili. Na osnovu takvog stava Sudijske komisije FSS može se očekivati da će u zimskoj pauzi doći do revizije lista sudija koji sude Prvu ligu Srbije. 

МИЛИВОЈЕ ГУГУЛОВИЋ

- Скица за портрет -

„Пример поправља много боље од прекора“ - Волтер

У вредновању судије не ретко одлучује и укус, о којем иначе не треба расправљати. У случају Миливоја Гугуловића таква могућност је била искључена. Бројке и факти су неумољиви, а узгред треба подсетити да је - по правилу – задовољавао укусе, па и најстроже критичаре. Маркантна појава, али се није само у тај адут уздао, него је имао изузетно развијен смисао за вођење игре. Пословична су била његова понашања и у најтежим ситуацијама: никад није афективно реаговао, него напротив, свој мир је преносио на узбуркане духове играча. То што готово никад није губио присуство духа умногоме је и допринело Гугуловићевом огромном ауторитету: њему се веровало – чим се појави на терену. Кажу, да је Стенли Раус, кад је први пут угледао Гугуловића, узвикнуо: „ Ево га прави судија!“
Финале Купа шампиона
Ајакс - Јувентус 1973. године
У судијској каријери Миливоје Гугуловић је постигао много, мада је остао утисак да је можда могао да стекне и већу међународну репутацију. Али, то је нека друга прича... Остаће записан Миливоје Гугуловић у аналима судијске организације у нас као једини арбитар који је до сад водио финални меч Купа европских шампиона. Било је то надметање Ајакса и Јувантуса 1973. године у Београду (1:0 за Ајакс), асистирали су му Костовски и Чанак. Овом надасве вредном и за наше прилике јединственом податку треба додати још један а то је, да је Гугуловић судио и реванш меч полуфинала Купа УЕФА између Борусиjе из Менхенгладбаха и Келна 1975. године (1:0 за Борусиjу).

У својој каријери Гугуловић је судио 32 међунардоне утакмице. У оно време је та цифра била за велики респект и поштовање. Међу мноштвом утакмица Миливоје Гугуловић је судио 11 утакмица Купа шампиона, 7 утакмица Купа освајача купова, 4 утакмице Купа УЕФА. Поред тога Гугуловић је судио и 2 пута на Олимпијским играма, завршни део игара, као и 6 пута Првенство Европе (Куп нација). Што се тиче националног шампионата остаће забележено да је Миливоје Гугуловић 17 пута судио утакмице које су између себе играли тимове из „велике четворке“, као и то да је 3 пута делио правду у финалу Купа Југославије.

Душан Бајевић, легенда југословенског фудбала је једном приликом рекао: „Миливоје Гугуловић је био ауторитативан, познавао је и дозвољавао игру, имао коректан однос према играчима. Фудбалери су волели такве арбитре, јер су били сигурни у објективност. Мислили су само на фудбал и надметање.“

Они који су га добро познавали истицали су да је Миливоје Гугуловић био судија који није подсећао на скривени радар који је само чекао прилику да стриктно примењује ПФИ. Он је био регулатор страсти за време игре. Управо та, рекао би квалитативна психолошка компонента, издвајала је у оно време Гугуловића - у позитивним смислу - од мноштва судија. Издвојила га је у судију чије име је, међу неколицином пре и после њега, остало забележено златним словима у аналима наше судијске организације.

Због тога, а и не само због тога, драге моје колеге кад год обучете судијски дрес и изађете на терен да делите фудбалску правду имајте на уму да су тај дрес с великим успехом и огромним респектом носили, од много званих и неколицина одабраних међу којима свакако да спада и Миливоје Гугуловић, судија из Ниша.

Коришћен материјал: ФУДБАЛСКЕ СУДИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1919-1981

четвртак, 08. децембар 2011.

NEPOSTOJEĆI OFSAJDI

Ajax – Real (M) 0:3

Sudija: Manuel de Sousa (Portugal)

Prosto deluje neverovatno, ali je istinito da sudija na jednom meču, u kratkom vremenskom intervalu napravi dve identične greške. Upravo tako nešto se dogodilo na utakmici 6. kola Lige šampiona Ajax - Real (Madrid). Radi se o dve situacije u kojima je sudija meča Manuel de Sousa, kome je ovo bila debi utakmica u Ligi šampiona, na intervenciju drugog pomoćnog sudije Žoao Santosa poništio dva pogotka Ajaxu zbog navodnog ofsajda (Detalji meča su dati na snimku ispod ovog dela teksta).
Obe situacije su se dogodile u prvom poluvremenu i to u vrmenskom intervalu od svega nekoliko minuta. U obe situacije drugi pomoćni sudija Žoao Santos je načinio grub previd. Signalizirao je ofsajd od strane napadača Ajaxa, a da ofsajda nije bilo. U obe situacije sasvim se jasno moglo videti da su se napadači Ajaxa nalazili u liniji sa pretposlednjim igračem Reala. Druga situacija se razlikuje od prve samo po tome što je ruka napadača Ajaxa bila van zamišljene linije, bliža golu madriđana ali ovde treba znati da jedini deo tela koji ako se nađe van zamišljene linije a da se položaj tog tela ne kažnjava ofsajdom jeste ruka. Stičem utisak da uzroke za ove pogrešne odluke treba tražiti u pogrešnom pozicioniranju sudije pomoćnika u trenutku odvijanja akcije. S obzirom da su obe situacije bila takve da su se jedno mogle pravilno videti od strane sudije pomoćnika pod uslovom da on stoji u potpunosti u zamišljenoj liniji s pretposlednjim igračem odbrane tako da svako odstupanje od zamišljene linije vodilo je pogrešnoj proceni što se na kraju i desilo. Svakako da se zbog veličine grešaka koje je sudija pomoćnik načinio postavlja pitanje; Šta je dovelo do toga da sudija pomoćnik takve krupne greške napravi u nizu u kratkom vremenskom periodu i to na jednoj takvoj utakmici? U traženju odgovora na postavljeno pitanje teško da mogu da poverujem da su ovakvi previdi načinjeni zbog nedeovoljno dobrog poznavanje tematike ofsajda, još manje mogu da poverujem u nečasne namere sudije pomoćnika jer se ovde ipak radi o internacionalnom sudiji mahaču koji je svakako prošao strogu proveru od strane struke. Posle svega odgovor za ovako grube greške u takvim okolnostima jedino mogu naći uzročno-posledičnoj reakciji koju bi mogao nazvati „uticaj nesigurnosti u donetu odluku na opštu nesigurnost sudije“. To drugim rečima znači, da je sudija pomoćnik Žoao Santos i sam imao sumnju u donetu odluku, signalizirao ofsjad u prvoj situaciji, pa je pod uticajm te sumnje izgubio sigurnost u sebe i svoje odluke što se manifestovalo da u veoma kratkom vremenskom periodu, a pod još ne sređenim utiscima prve situacije, ispred sebe ima još jednu, skoro identičnu, situaciju koju nije znao pod pritiskom nesigurnosti pravilno da reši. Metaforički rečeno to bi značilo da je drugu odluku sudija pomoćnik Žoao Santos doneo kao da je u nogama imao olovo.

Ova situacija je veoma dobar primer koliko je važno da sudija treba da se veoma dobro psihološki pripremi za utakmicu. U isto vreme sve to što se dešavalo sudiji pomoćniku Žoao Santosu pokazuje koliko je nužno, radi lične psihološke stabilnosti, da sudija s jedne strane ima vere u sebe i svoje odluke, i s druge strane da je duboko svestan i odgovoran naspram odluke koju je doneo.

SASTANAK SUDIJSKOG KOMITET UEFA ZAKAZAN

Kako stvari stoje sastanak Sudijskog komiteta UEFA trebao bi da se održi 20. decembra u Nionu. Dobro upućeni kažu da bi na tom sastanku Sudijski komitet UEFA trebao da obelodani preliminarnu listu sudija koji bi trebali da dele pravdu na Evropskom prvenstvu koje se sledeće godine održava u Poljskoj i Ukrajni.
Isto tako na sastanu čelnih ljudi sudijske organizacije UEFA trebalo bi da bude reči i kategorizaciji sudija. Može se očekivati da će biti određenih pomeranja sudija, odnosno da će neka pomeranja sudija da budu na relaciji Razvojna Elit grupa – Elit grupa, kao i na relaciji Prva grupa – Razvojna Elit grupa. Jedno je sigurno Kolina, Daglas i ostali članovi Sudisjkog komiteta UEFA pomno prate i veoma detaljno analiziraju učinak svakog od sudije, ništa se ne prepušta slučaju. Zbog toga će biće veoma interesantno videti do kakvih će zaključaka Sudijski komitet UEFA doći kad podvuče crtu učinka sudija u protekla četiri meseca.

среда, 07. децембар 2011.

KO ĆE SUDITI NA EVROPSKOM PRVENSTVU?

Žreb grupa za predstojeće Evropsko prvenstvo koje je na programu sledeće godine u Ukrajnini i Poljskoj otklonio je pretposlednju dilemu u vezi najvećeg evropskog fudbalskog takmičenja. Ostala je samo još jedna dilema; Ko će suditi na Evropskom prvenstvu? Rešenje te dileme se nalazi u Sudijskom komitetu UEFA, tačnije rečeno u rukama Koline. Na seminaru koji je održan u Nionu septembra meseca ove godine Kolina je najavio da će u decembru obelodaniti preliminarni spisak sudija na čije usluge UEFA računa sledeće godine u Poljskoj i Ukrajni. Sigurno je da harizmatični Italijan ima u glavi spisak sudija, ali da čeka da se grupna faza klupskog evropskog takmičenja okonča kako bi podvukao crtu i sumirao prikazano suđenje. Za realno je očekivati da će preliminarni spisak sudija za predstojeće Evropsko prvenstvo ugledati svetlo dana u drugoj polovini decembra. Dok se to ne dogodi ostaju nagađanja i pretpostavke.
Ono što je poznato u vezi sudija za pretstojeće Evropsko prvenstvo jeste sledeće: Prvo, sasvim je izvesno da će pravdu deliti dvanaest sudija sa svojim pomoćnicima koji će biti iz iste države odakle je i sudija. Drugo, da će za razliku od ranijih godina na ovom Evropskom prvenstvu biti određene i dodatne sudije pomoćnici. Takvu mogućnost je najavio i sam Kolina na poslednjem seminaru sudija u Nionu kad je više nego pozitivno govorio o projektu uvođenja dodatnih sudija pomoćnika. Ono što ostaje kao nepoznanica jeste određivanje liste četvrtih sudija. Do sada je bila praksa da se prave posebne liste četvrtih sudija, međutim pošto ćemo na predstojećem Evropskom prvenstvu imati i dodatne sudije pomoćnike može se očekivati da se, s obzirom na veliki broj sudija koji će biti prisutni, ove godine neće praviti posebna lista četvrtih sudija. No, to je samo očekivanje.

Kad govorimo o sudijama koje će biti određene za Evropsko prvenstvo u Poljskoj i Ukrajni sledeće godine situacija manje-više jasna. Ono što je potrebno znati jeste to da Sudijski komitet UEFA lako ne gubi poverenje u sudiju u koje je poverenje već steklo. Ovo je važno znati zbog toga što može da zavara učinak pojedinih sudija kako tokom suđenja utakmica grupne faze klupskog takmičenja, tako i tokom suđenja kvalifikacionih utakmica za EURO 2012. Mišljenja sam da šestorica sudija mogu biti posve sigurni da će se njihova imena naći na listi za EURO 2012. godine. To su: Viktor Kasai, Bjorn Kuipers, Nikola Rizoli, Jonas Erikson, Damir Skomina i Kreg Tomson. Ovoj šestorici svakako da treba dodati i sudije iz Engleske, Nemačke, Porugala i Španije. S obzirom da svaka od ovih nabrojanih zemalja ima po dvojicu svojih sudija u Elit grupi biće interesantno videti za koga će se UEFA odlučiti. Ako govorimo o nemačkim sudijama onda su u igri Feliks Brih i Volfgang Štark. Ko će od ove dvojice imati prednost? Štark je nesumnjivo sudija koji ima više iskustva ali i ogromno poverenje u Sudijskom komitetu UEFA, međutim nivo suđenja na nekoliko utakmica koje je ovaj sudija sudio nije bio na nivou renomea kojeg ovaj sudija ima. S druge strane Brih je pokazao izuzetno visok kvalitet suđenja na utakmicama koje su mu bile poverene pa samim tim je sticao sve veću i veću naklonost čelnih ljudi zaduženih za suđenje u UEFA. Ako bi morao da biram prednost bi dao Feliksu Brihu. Što se tiče engleskih sudija tu je situacija, neka mi bude dopušteno da kažem, mnogo jasnija. U igri su Etkinson i Veb. Iako je Etkinson pokazao veoma dobro suđenje, u nekim slučajevima i kvalitetnije od svog zemljaka, teško da mogu da poverujem u mogućnost da Evropsko prvenstvo 2012. godine može da prođe bez Hauarda Veba. Ipak se radi o sudiji koji je sudio finale Lige šampiona kao i finale Svetskog prvenstva 2010. godine i koji pri tome uživa ogromno poverenje ljudi iz Sudijskog kimiteta UEFA. Čini mi se da najmanje nepoznanica ima oko odabira sudija koji dalaze iz Portugala. Po svemu onome što su Benkuerenca i Proenca prikazali sve ukazuje da će se Pedro Proenca naći među dvanajestoricom odabranih. Nekako najviše dilema se otvara kod odabira španskih sudija. U igri su Alberto Undiano i Karlos Velasko. Undiano je sudija koji je veoma dugo prisutan na mnogim velikim takmičenjima kako onim koje organizuje UEFA, tako i onim koje organizuje FIFA. Spada u red iskusnih sudija. Međutim, u poslednje vreme ne sudi mnogo. S druge strane Velasko je sudija koji je dobijao mnogo više šansi od Undiana i te šanse je veoma dobro iskoristio. Ako bi trebao da biram ovom prilikom bi prednost dao Karlosu Velasku, ako ni zbog čega drugog ono zbog sigurnosti koju je ovaj sudija demonstrirao na utakmicama koje je sudio. Na kraju ostaju juš dva mesta za popunu gde će doći do izražaja nešto što se zove nepredvidivost koja je uvek prisutna kod odluka Sudijskog kimiteta UEFA. Stičem utisak da će jedno od ta dva mesta pripasti prvom profesionalnom sudiji u Turskoj Cunejtu Čakiru. Za ostalo jedno slobodna mesta preporučuje se Francuz Lanoj, ne zbog nekog naročitog kvaliteta već zbog toga što potiče iz zemlje koja ima veoma jak uticaj u UEFA. Svakako da bi utakmica Lige šampiona između Mančester Sitija i Bajerna, koja je na programu 7.decembra i koja može mnogo toga da odluči, koju sudi Lanoj mogla da bude jezičak na vagi za, ili protiv ovog sudije za EURO 2012. godine. Međutim, ja bi ipak bez obzira na sve dao prednost Norvežaninu Svein Odvar Moenu jer je, bar po meni, kvalitetniji sudija od Francuza. Međutim, u pravljenju lista ne utiče uvek kvalitet već utiču i neki drugi faktori.
Viktor Kasai - Kandidat za finale
Na kraju kad bi sve gore napisano trebao da pretočim u moju listu sudija koji bi trebali da sude na Evropskom prvenstvu u Poljskoj i Ukrajni 2012. godine onda bi ta lista izgledala ovako:
  1. Viktor Kasai – Mađarska
  2. Bjorn Kuipers – Holandija
  3. Nikola Rizoli – Italija
  4. Jonas Erikson – Švedska
  5. Damir Skomina – Slovenija
  6. Kreg Tomson – Škotska
  7. Feliks Brih – Nemačka
  8. Hauard Veb – Engleska
  9. Pedro Proenca – Portugal
  10. Karlos Velasko – Španija
  11. Cunejt Čakir – Turska
  12. Svein Odvar Moen – Norveška
Decembar je već počeo, ostao je još koji dan da se sačeka pa da se vidi za koje sudije se odlučio Sudijski komitet UEFA. U koga to UEFA ima najviše poverenja kad su u pitanju sudije i njihovo deljenje pravde na Evropskom prevenstvu sledeće godine u Poljskoj i Ukrajni. Svakako da ovom prilikom ne treba isključiti i mogućnost da Sudijski komitet UEFA u decembru obelodani širi spisak sudija za Evropsko prvenstvo, a da konačnu odluku donese početkom marta sledeće godine. Na kraju valja reći nešto što ne prija našim ušima ali je realnost. Naših sudija ni ovog puta neće biti na najvećem evropskom takmičenju kojeg UEFA organizuje.

уторак, 06. децембар 2011.

ŠTA JE FITNES CHEK?

- Novi način testiranja fizičke spremnosti sudija -

Uobičajna je procedura da UEFA pred fudbalska takmičenja koja organizuje vrši proveru fizičke spremnosti sudija koji su određeni da sude na tom takmičenju. Sudije su kao pripremu imale obavezu da trče kontrolne forme, radili su tzv. Fitnes test. Međutim, na poslednje održanom Evropskom prvenstvu reprezentacija uzrasta do 21 godine, primenjen je novi način testiranja fizičke sprenosti sudije, primenjen je takozvani Fitnes chek.
Polar sat
Šta je Fitnes chek? Radi se o proveri sa Polar satovima na kojima se tačno može videti kakva je fizička pripremljenost sudije. Testiranje putem Fitnes chek-a se vrši na terenu za igru gde sudija ponavlja istu dužinu trčanja kao na atletskoj stazi, u istom vremenskom intervalu i ponavljanju. Trčanje se izvodi na taj način što sudija trči od ugla prvog kaznenog prostora do polukruga drugog kaznenog prostora, te nazad do suprotnog ugla prvog kaznenog prostora. Ta dužina ukupno iznosi 150 m. Faza odmora traje 30 sekundi, sudija to vreme odmora koristi na taj način što hoda od jednog ugla, do drugog ugla prvog kaznenog prostora. Vežba traje 10 ponavljanja, sa 4. min odmora, pa opet 10 ponavljanja. Na taj način se u potpunosti preko Polar sata vidi koji sudija ima kakvu fizičku pripremljenosti. U odnosu na Fitnes test, ono što je najvažnije je kad je u pitanju Fitnes chek je to da se vežba sprovodi na terenu za igru umesto kao što je to slučaj kod Fitnes testa gde se vežba sprovodi na atletskoj stazi.

Za očekivati je da će fizička pripremljenost sudija koji će biti od strane UEFA određene da sude utakmice i na predstojećem Evropskom prvenstvu u Poljskoj i Ukrajni 2012. godine biti proveravana putem tzv. Fitnes chek testa.

TRI SPORNA DETALJA

Partizan – Radnički 1923 3:0

Sudija: Miodrag Gogić

Na utakmici između Partizana i Radničkog 1923 dogodila su se tri sporna detalja koja su posle utakmice izazvala pažnju. Dva detalja su iz prvog poluvremena, jedan je zabeležen u 26. minutu utakmice kad je došlo do kontakta između napadača Partizana i defanzivca Radničkog 1923 u kaznenom prostoru kragujevčana kad se stekao utisak da je napadač crno-belih načinio prekršaj u napadu. Taj detalj je predhodio prvom pogotku Partizana. Drugi detalj evidentiran je u 28. minutu utakmice kad su crno-beli tražili od sudije Gogića najstrožu kaznu zbog prekršaja nad Šćepovićem. Treći sporni detalj se dogodio u 48. minutu utakmice kod pogotka Andersona gde se stekao utisak da je igrač Partizana načinio prekršaj u napadu zbog korišćenja ruku na nedozvoljen način. Nakon utakmice predstavnici oba tima su se poneli džentlmenski, niko nije govorio o suđenju što je svakako pozitivan primer drugima. Međutim, to što klubovi nisu govorili o suđenju ne znači da se ne treba osvrnuti na zabeležene sporne detalje sa te utakmice.
U 26. minutu utakmice nakon nabačene lopte u kazneni prostor Radničkog došlo je do kontakta napadača Partizana i defanzivca Radničkog 1923. Epilog tog kontakta je bio taj da je igrač Radničkog pao preko igrača Partizana. Pažljivim pregledom snimka može se videti da se igrač Partizana podmetnu ispod igrača Radničkog 1923 sa očiglednom željom da na taj način spreči igrača Radničkog 1923 da igra loptom. Na osnovu takvog razvoja događaja sklon sam tvrdnji da je igrač Partizana načinio prekršaj u napadu što je trebalo biti sankcionisano od strane sudije Gogića. U vezi ovog spornog momenta valja znati da se saglasno odredbama Pravila 12 PFI kao i pravilnom interpretacijiom tog pravila takvi startovi imaju smatrati kao prekršaj. Ova situacija nije specifikum ove utakmice niti samo sudije Gogića, mnoge sudije često puta na utakmici ovakve startove ne sankcionišu kao prekršaj što se može smatrati greškom. Što se tiče druge sporne situacije iz 28. minuta utakmice kad je u kaznenom prostoru kragujevčana došlo do kontakta između igrača Partizana Šćepovića, i dvojice igrača Radničkog 1923 o njoj se ne može a priori zauzeti sasvim jasan stav zato što snimak sporne situacije koji sam gledao nije potrebnog kvaliteta. Ono što se na snimku jasno vidi jeste to da je bilo kontakta između igrača Partizana i odbranbenih igrača Radničkog 1923, ali se jasno ne vidi da li je u tom kontaktu bilo kažnjive radnje od strane igrača Radničkog 1923. Međutim, frejmovanjem detalja kad Šćepović ulazi između dva odbranbena igrača nazire se jedan detalj, to je isturena desna noga igrača Radničkog koji je stajao s desne strane napadača Partizana. Ta isturena noga zapravo je predstavljala prepreku napadaču Partizana što navodi na stvaranje utiska da je kažnjiva radnja ipak postojala od strane defanzivca Radničkog 1923 te da je shodno tome bilo elemenata da se dosudi kazneni udarac u korist Partizana. Što se tiče trećeg spornog detalja sa utakmice Partizan – Radnički 1923, radi se o 48. minutu utakmice, on je najteži za analizu zbog ograničenosti prostora kojeg su kamere na utakmici pokrivale. Nakon kornera koje su izveli igrači Partizana nakon što je lopta ubačena u kazneni prostor Radničkog 1923 najviši u skoku je bio igrač crno-belih Anderson i postigao je pogodak. Kad se pogleda snimak spornog detalja teško da se može odmah doći do odgovora. Međutim, kad se snimak pusti u sekvencama može se videti kretanje ruku igrača Partizana koji je bio u skoku. To kretanje ruku navodi na zaključak da se igrač Partizana ipak poslužio rukama u skoku, rukama se odgurnuo od igrača Radničkog 1923, pa je samim tim načinio i prekršaj u napadu saglasno odredbama Pravila 12 PFI. Sasvim sam siguran da ovaj prekršaj sudija Gogić definitivno nije moga da vidi pošto su mu igrači koji su učestvovali u ovoj situaciji bili okrenuti leđima, a u isto vreme sudija je imao ispred sebe mnoštvo igrača oba tima. Mala digresija, da na našim terenima postoje dodatni sudije pomoćnici sasvim sam siguran da bi oni ovu situaciju sasvim jasno videli.

понедељак, 05. децембар 2011.

ZDRAVKO JOKIĆ NA UTAKMICI LIGE ŠAMIPIONA

UEFA je za predstojeće mečeve poslednjeg, 6. kola grupne faze Lige Šampina odredila službena lica. Među njima se nalazi i Zdravko Jokić, internacionalni posmatrač suđenja. Jokić će biti posmatrač suđenja na utakmici grupe A, Mančester Siti – Bajern Minhen. Utakmica je na programu 07.12.2011. godine.

Sudija: Stephane Lannoy (Francuska)
Sudija pomoćnik 1:  Eric Dansault
Sudija pomoćnik 2:  Frederic Cano
Dodatni sudije pomoćnici:  Ruudy Buquet, Fredy Fautrel
Četvrti sudija:  Herve Piccirillo

СВЕ У СВЕМУ, ДОБРО

- Суђење на теренима Прве лига Србије -

Јесењи део такмичарске 2011/2012 Прве лиге Србије је завршен. Предстоји дужа зимска пауза до наставка првенства. Како то обично бива ваља се осврнути на учинак судија на теренима српских прволигаша. Генереално ми се намеће закључак да се учинак судија на овом степену такмичења може оценити као добар. У прилог овој тврдњи свакако да треба додати и податак да тимови који се такмиче у Првој лиги Србије нису имали значајније примедбе на учинак судија. Чак шта више, јесењи део није донео ниједан „крупан“ детаљ везан за судијске одлуке  који је на било који начин узбуркао нашу фудбалску и стручну јавност.
Међутим, кад говорим о учинаку судија на утакмицам Прве лиге Србије током јесењег дела првенства далеко од тога да могу рећи да судије нису правиле грешке. Тих грешака је било, али оне свакако нису утицале на регуларност такмичења. Ради што бољег сагледавања врсте грешке коју су судије чиниле током дељења правде, а у жељи да се те и такве грешке смање желим да укажем, барем из мог угла, о шта су се судије најчешће саплитале на теренима Прве лиге Србије.

Према ономе што сам имао прилику да видим највећи број грешака судије су чиниле око процене прекршаја за казнени ударац. Тако нпр. стекао сам утисак да је скоро сваки други спорни детаљ који је био забележен на теренима Прве лиге Србије био у вези или досуђеног, или не досуђеног казненог ударца. Кад анализирам природу прекршаја са којим су се судије у тим спорним детаљима суочили онда могу констатовати да је највећи проблем судијама представљала процена стратова који су учињени у казненом простору, док је одмах на другом месту процена „намерног“ играња руком у казненом простору. Кад говорим о грешкама које су настале као процена прекршаја, анализирајући такве ситуације могу констатоавти да су судије најчешће правиле грешке услед недовољно доброг кретања и позиционирања приликом одвијања акције у којој је требало извршити процену прекршаја. Најчешће су судије у тим случајевима или биле доста далеко од места прекршаја, или су били заклоњени играчима па ситуацију нису могли добро да виде, или су ситуацију добро виделе али су посегли за проценом „намере“ што свакако не треба чинити јер кад су стартови у питању такве процене нема. Или је прекршаја било, или га није било. Што се тиче пропуста око процене „намерног“ играња руком у казненом простору онда ми се намеће закључак да судије овом питању нису посветили до краја одговарајућу пажњу. Дешавало се да су судије често посезали за казненим ударцем иако је било евидентно да играч код којег је дошло до контакта лопте и руке није имао намеру да игра лопту руком. Исто тако судије нису до краја обраћале пажњу на упутство које су добили у вези казненог ударца које каже - да се приликом процене намерног играња руком сем „намере“ процењује и природни положај руке, као и раздаљина између руке и места одакле је лопта упућена пре него што је дошло до контакта с руком играча. Свакако да у наредном периоду судије, бар је то мој став, требају да више пажње посвете горе назначеним елементима како би грешке те врсте биле сведене на миниму.

Друга врста грешака које сам запазио а које су судије на теренима Прве лиге Србије чиниле, које нису тако битне фудбалској јавности али јесу зато стручној, је недовољно добар однос судија спрам питању изрицања дисциплинских мера играчима због учињених стартова. Ове грешке се тешко могу видети на снимцима утакмице, често се такве ситуације ни не забележе, па стога оне се најбоље могу сагледати ако утакмицу гледате у живо. Током јесењег дела шампионата био сам у прилици да погледам доста утакмица овог степена такмичења и оно што је интересантно је то да сам на  свакој утакмици евидентирао по неколико ситуација у којима су судије пропустиле прилику да изрекну дисциплинску меру – опомена играчу због учињеног старта сагласно инструкцијама које су добили на семинару пре почетка првенства. Овом питању Судијски комитет УЕФА последњих година посвећује изузетно велику пажњу те стога се националним савезима препоручује да се судије држе упутства које је УЕФА проследила националним савезима по питању заштите играча и игре. Свакак да би по овом питању значајну улогу морали да одиграју посматрачи суђења који би требали да пропусте такве врсте које судија учини третирају на одговарајући начин, а не као грешку која није толико битна.

Следећа врста грешака које сам приметио са којима су се судије Прве лиге Србије суочавале јесте не поштовање процедуре око извођења казненог ударца. Било је неколико изузетно уочљивих грешака у којима судије нису водиле адекватно рачуна о процедури извођења казненог ударца. То конкретно значи да су у тим ситуацијама играчи једног, или другог тима, или оба тима у казнени простор ушли пре него што је играч који изводи казнени ударац померио лопту са места одакле се казнени ударац изводи. Као и код питања изрицања дисциплинских мера, тако и код овог питања значајну улогу у отклањању оваквих грешака поред стручног рада на семинарима судија, треба да одиграју и посматрачи суђења који би те пропусте морали адекватно вредновати и санкционисати. Руку на срце ваља овом приликом рећи да је било случајева кад су судије до краја поштовале процедуру око извођења казненог ударца придржавајући се јасно Правила 14 ПФИ које регулише ову проблематику и његовој правилној интерпретацији. То су свакако случајеви за позитиван пример.

На крају остаје још један сегмент који се свакако може поправити кад је у питању суђење на теренима Прве лиге Србије, то је сарадња судије и судије помоћника код прекршаја који се догоде у непосредној близини судије помоћника. Стекао сам утисак да ту на моменте има недовољне синхронизације што је у неким случајевима производило ситуације у којима су се судије помоћници неоправдано мешали у посао судије, али исто тако и ситуације када су судије помоћници нису адекватно реаговали, онакао као се то од њих тражи, код прекршаја који су се догодили у њиховој непосредној близини. Сарадња судије и судија помоћника је, између осталог, ствар договора судијске екипе пре почетка меча око утврђивања стратегије коју ће применити приликом суђења. Та стратегија у великој мери даје слику квалитета и уиграности судијске екипе на терену.

У овом свом кратком осврту на учинак судија на утакмицам српских прволигаша нисам говорио о добрим странама које су судије током вођења утакмица показале. Мој став је да о добром не треба говорити сем у изузетним приликама. Горе изнетих неколико пасуса у вези запажања око суђења до којих сам дошао гледајући утакмице Прве лиге Србије је мој лични став који није ни званичан, ни обавезујући. Свакако да ће бољу и целовитију анализу суђења на теренима Прве лиге Србије дати Стручни савет. 

DOBRE ODLUKE SUDIJA

Rad – Crvena Zvezda 1:2

Sudija: Dragan Krstić

Na utakmici 14. kola Super lige između Rada i Crvene Zvezde bile su dve odluke sudija koje su nakon utakmice izazvale različite rekacije među navijačima i simpatizerima jednog, ili drugog kluba. Isto tako pojedini mediji su te situacije u svojim izveštajima konstatovali. Jedna situacija, radi se o 59. minutu utakmice i izjednačujućem pogotku Crvene Zvezde, izazvala je sumnju da je akciji iz koje je postignut pogodak prethodio ofsajd, dok je druga situacija iz 60. minuta utakmice okaraketrisana kao sporna zbog navodno nedosuđenog kaznenog udarca u korist Crvene Zvezde nakon „igranja“ rukom jednog igrača Rada u svom kaznenom prostoru. No, krenimo redom.
U 59. minutu utakmice jedan igrač Rada u želji da loptu što dalje udalji od svojih vrata ispucao je loptu. Lopta je na svom putu pogodila igrača Crvene Zvezde Kovačevića, i odbila se nazad prema vratima Rada. U trenutku kad se lopta odbila od igrača Crvene Zvezde i krenula nazad put vrata Rada, igrač Crvene Zvezde Borha nalazio se u ofsajd položaju tj. bio je najbliži vratima Rada. Međutim, treba znati da ofsajd položaj samo po sebi nije kažnjiv već se gleda kakvu i koliko aktivnost ima igrač koji se nalazi u ofsajd položaju, kao i to da li je lopta njemu upućena. U konkretnom slučaju odbijena lopta nije išla ka Borhi, niti je on imao nameru da njom igra. Loptu je primio drugi igrač Crvene Zvezde Elendro, koji se ubacio iz druge linije. Na osnovu takvog razvoja situacije može se konstatovati da je sudija pomoćnik Dalibor Đurđević pravilno reagovao, primenivši veoma dobro uputstvo dato sudijama pomoćnicima „sačekaj i vidi“, što nije signalizirao ofsajd.

U 60. minutu utakmice nakon centaršuta Lazovića, došlo je do kontakta lopte i ruke jednog igrača Rada u kaznenom prostoru „građevinara“. Igrači i navijači Crvene Zvezde su tražili od sudije Krstića da dosudi najstrožu kaznu. Ako se pažljivo analizira ova situacija sasvim se jasno može videti da jeste bilo kontakta lopte i ruke, ali da nije postojala namera od strane igrača Rada da loptu igra rukom. Tačnije rečeno, igrač Rada rukom nije branio igrajući prostor oko sebe, već je lopta na svom putu pogodila ruku koja je bila uz telo savijena u laktu. Znači, u ovoj situaciji nisi bili ispunjeni svi potrebni elementi za dosuđivanje kaznenog udarca. Prema uputstvu kojeg su sudije dobile, a na osnovu uputstva Sudijske komisje UEFA, u situaciji iz 60. minuta sudija Krstić je pravilno postupio što kontakt lopte i ruke nije okarakterisao kao prekršaj za kazneni udarac.

недеља, 04. децембар 2011.

5. KOLO LIGE EVROPE

Totenhem – PAOK 1:2

Sudija: Bas Nijhuis (Holandija)

Utakmica koja je u okviru 5. kola Lige Evrope izazvala najviše polemike, kad su sudijske odluke u pitanju, bila je Totenhem-PAOK. Na toj utakmici bile su dve sporne situacije o kojima se veoma mnogo govorilo pa stoga zavređuju pažnju da se o njima nešto kaže. Prva sporna situacija se dogodila u 37. minutu utakmice kada je holandski sudija Nijhuis jedan kontakt lopte i tela igrača PAOK-a okarakterisao kao namerno igranje rukom nakon čega je dosuđen kazneni udarac za Totenhem, i izrečena disciplinska mera – isključenje igraču PAOK-a. Dok je druga sporna situacija zabeležena u 79. minutu utakmice kada je poništen pogodak Totenhema zbog prekršaja koji je načinio igrač Totenhema u napadu. ( Detalje sa ove utakmice možete pogledati odmah ispod ovog dela teksta ).
Što se tiče prve sporne situacije, kad se pažljivo pregleda snimak može se zaključiti da je holandski sudija načinio grešku kad je u 37. minutu dosudio kazneni udarac u korist Totenhema. Sasvim se jasno može videti ( obratiti pažnju na vreme 2,41 sa snimka ) da nije bilo kontakta ruke igrača PAOK-a i lopte, već je lopta pogodila u telo, tačnije u predeo prepone, igrača PAOK-a. Razlog zašto je Nijhuis taj kontakt okarakterisao kao namerno igranje rukom, želja igrača da se odbrane sopstvena vrata, mogu naći u njegom položaju u trenutku kontakta lopte i tela. Stičem utisak da je sudija u tom trenutku bio zaklonjen, bar sa trojicom igrača, i da nije imao jasan pregled cele situacije. S druge strane dodatni pomoćni sudija koji se nalazio kod vrata PAOK-a u trenutku dešavanja sporne situacije ispred sebe je imao dva igrača grčkog kluba sa kojima je bio u istoj liniji što navodi na zaključak da ni on nije mogao da vidi pravilno celu situaciju. Ovome svakako treba dodati i to da se celokupna akcija odvijala veoma brzo među mnoštvom igrača i jednog, i drugog tima. Što se tiče izricanja disciplinske mere – isključenja ona se nadovezuje na prvu odluku o dosuđivanju kaznenog udarca. Preporuka Sudijske komisije UEFA u tim situacijama glasi: da ukoliko igrač na gol liniji igra namerno rukom u tom slučaju sudija je u obavezu da dosudi kazneni udarac u korist protivničkog tima i da igraču koji je igrao rukom izrekne disciplinsku meru – isključenje. S obzirom da je prilikom dosuđivanja kaznenog udarca načinjena greška ovde imamo efekat multiplikovanja greške. Što se tiče druge sporne situacije koja se dogodila u 79. minutu utakmice stičem utisak da je na intervenciju dodatnog pomoćnog sudije, koji je bio sa te strane, Nijhuis bio u pravu kad je poništio pogodak Totenhema jer je igrač Totenhema načinio prekršaj u situaciji koja je predhodila postizanju pogotka. Na snimku se sasvim jasno može videti ( obratiti pažnju na vreme 5,43 sa snimka ) da je igrač Totenhema prilikom starta a u želji da dođe do lopte upotrebio prekomernu silu. S obzirom da je igrač Totenhema prilikom starta upotrebio prekomernu silu on je ovde zaslužio i disciplinsku meru – opomena. U ovoj situaciji najveću zabunu je izazvala zakasnela reakcija sudije Nijhuisa. Reagovao je tek na intervenciju dodatnog sudije pomoćnika. Ovde treba znati da je pravo dodanog sudije pomoćnika da signalizira sudiji postojanje nekog prekršaja, koji se dogodi upravo na delovima terena kao što je to bio slučaj na ovoj utakmici, kojeg sudija ili nije mogao da vidi, ili nije moga da do kraja spozna celu situaciju koja se odvija. Mišljenja sam da je u ovoj situaciji po sredi ovo drugo. Ova situacija je sasvim jasno pokazala opravdanost uvođenja dodatnih sudija pomoćnika.   

петак, 02. децембар 2011.

ПРВИ ЖУТИ КАРТОН

- Оно што можда нисте знали -

Десило се то 7. новембра 1971. године у 20. минуту  првенственог меча Партизан – ОФК Београд (1:2) на стадиону ЈНА.
На нашим теренима од 1971.године
Дан раније у канцеларију СФСЈ стигао је допис УЕФА којим се налажу измене у начину опомињања и искључивања играча: уместо записивања у судијску бележницу, што публика може и да не примети, чин опомене постаје јаван – дизање жутог картона. Европска фудбалска унија је, несумњиво рачунала на психолошки моменат: да ће указивање целокупном гледалишту на неспортско понашање деловати на фудбалере у том смислу што им неће бити свеједно то и такво јавно „жигосање“ грешке.

Тадашњи генерални секретар СФСЈ Ратко Чанак нашао се у незавидној ситуацији: није било времена да обавести све судије тог првенственог кола. Али, зато је бар скренуо пажњу арбитру београдске утакмице Милији Травлејеву ( помоћници су били Ицо Хорват и Ицо Лединек ). Заједно са писмом, из УЕФА су стигли модели жутог и црвеног картона, тако да је Травлејев био снабдевен и новим „реквизитима“.

- Пре изласка на терен – сећао се Травлејев – упозорио сам првотимце оба клуба на новину која може да уследи уколико не буду поштовали слово Правила фудбалске игре. Наравно, ништа им није било јасно: зашто, како, откуд сад то „позориште“, зар није довољно записивање у судијски нотес и рука испружена у правцу свлачионице (приликом искључења)...Признајем, ни мени самом није било баш најјасније како ће се све то одвијати, како ће реаговати публика, а како играчи – на махање обојеном хартијом. Не треба ваљда ни да истичем да сам дубоко у себи прижељкивао да уопште и не дођем  у прилику да употребим картон...

Жеље су једно, а фудбалска и судијска стварност друго: у 20. минуту Нинослав Зец је заслужио опомену.
- Какав је то шок био за гледаоце – причао је Травлејев. – Најпре тајац, па ерупција, жагор помешан са смехом, звиждуцима и аплаузима...

Тако је ето престао „попис“ на нашим теренима. Времена се мењају брже од Правила: некад изненађење, а данас публика са трибина самоиницијативно захтева од арбитра да покаже жути или црвени картон.

Извор: ФУДБАЛСКЕ СУДИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1919-1981

MILORAD MAŽIĆ, SIGURAN I AUTORITATIVAN

Utakmica između Vasluia i Lacia, u okviru grupe D Lige Evrope, iako se završila bez golova daleko do toga da nije bila interesantna. Imala je utakmica potreban tempo i ritam a obe ekipe su imale svoje šanse koje nisu uspele da iskoriste pa je zbog toga nerešen rezultat najpravedniji. Značaj koji je ova utakmica imala, pobednik je obezbeđivao prolazak u sledeću rundu ovog takmičenja, uticao je na to da je nervoza bila prosutna pogotovu kod rumunskog predstavnika. Kad ima nervoze onda sudija treba da otvori četvore oči. Upravo tako je na utakmici nastupio sudija meča Milorad Mažić.
Radojčić, Mažić, Ristić
Očigledno je bilo da se Mažić za utakmicu veoma dobro pripremio i da je sa svojim pomoćnicima dogovorio taktiku koja se pokazala veoma uspešnom. Nije Mažić na ovoj utakmici ništa prepuštao slučaju. Bio je uvek blizu mesta događaja, taman toliko koliko je to bilo potrebno da ima punu preglednost igre, a da ne smeta igri i igračima. Ali isto tako i da stekne autoritet kod igrača. Kako je utakmica odmicala taj autoritet je bio sve veći i veći. Odlukama Milorada Mažića igrači su verovali. U prvom poluvremenu Mažić je primenio taktiku da igrače ne sputava u igri, ali isto tako i da ne dopusti, s obzirom na prisustvo nervoze, da se igra izrodi i da krene u neželjenom pravacu. Uspeo je u toj zamisli. Bio je neprimetan na terenu, a kontrolisao je igru. Pokazalo se to u drugom poluvremenu, kad je bilo manje prekršaja nego što ih je bilo u prvom poluvremenu. S obzirom da je utakmica Vaslui – Lacio bio meč u kojem je bilo veoma puno kontakata između igrača – duel igre, onda još više na težini dobija taktika koju je Mažić sa svojim pomoćnicima izabrao. O kretanju i pozicioniranju nema se šta reći. Ta dva elementa su bila na zavidnom nivou. S obzirom na tu okolnost ne treba da čudi što Mažiću na utakmici ništa nije moglo da promakne. Jednom rečju Mažić je sve video. U primeni PFI i njihovoj interpretaciji doslednost Mažić je bila na  visini renomea kojeg je ovaj sudija stekao u Sudijskom komitetu UEFA. Što se tiče izricanja disciplinskih mera – opomena, njih je Mažić izrekao šestorici igrača svima zbog nedozvoljenog starta i to sasvim ispravno. Izrekao ih je upravo onako kako to UEFA zahteva od sudija. Upravo se u izricanju disciplinskih mera, u dobroj meri, ogledala uspešnost taktike suđenja koju je Mažić izabrao. Opomene su na vreme i tačno izrečene tako da su igrača na vreme saznali šta na terenu smeju, a šta ne. Saradnja sa sudijama pomoćnicima je bila više nego dobra. Evidentno je bilo da se radi o sudijskoj ekipi u kojoj se sudije veoma dobro razumeju i da tokom meča deluju kao jedan dobro uigran tim. Sudije pomoćnici su svoj posao odradili za primer. Istini za voljku treba reći da je u prvom poluvremenu sudija pomoćnik Igor Radojčić imao jednu situaciju koja je, bar po meni, bila na granici ofsajda. No, stičem utisak da je Radojčić ipak bio u pravu kad je signalizirao ofsajd od strane napadača Vasluia. Ovom prilikom svakako da treba istaći i odluku sudije pomoćnika Milovana Ristića koji je odlično primetio, jer je bio odlično postavljen, da je napadač Vasluia (broj 19) bio u ofsajdu kad je u 70. minutu utakmice postigao pogodak. Taj poništeni pogodak rumunskoj ekipi je pokazao količinu respekta kojeg je sudija Mažić sa svojim pomoćnicima imao i kod igrača, i kod trenera i kod navijača. Nije bilo ni protesta, ni negodovanja. Kad bih morao da u jednoj reči sažmem učinak Milorada Mažića na utakmici Vaslui –Lacio onda bi ta rečenica glasila; Sigurno i autoritativno!

Sudijska ekipa predovđena Miloradom Mažićem i ovog puta je pokazala i dokazala svoj izraziti kvalitet koji poseduje. Bilo je ugodno gledati kako naše sudije s uspehom obavljaju poverni im posao. Nadam se da će do sličnog zaključka doći i posmatrač suđenja na ovoj utakmici Kyros Vassaras. 

четвртак, 01. децембар 2011.

РЕЗУЛТАТИ АНКЕТЕ

С обзиром да је овај блог, захваљујући највише вама и вашим посетама, постао доста читан одлучио сам се да на њему отворим анкету у којој сам вам поставио неколико питања, а све у жељи да можете изнети свој став о питањима која су везана за судије и суђење код нас. Укупно је било постављено шест питања која су тематски била подељена у три целине. Прва целина обухвата појединачно вредновање судија који се налазе на листама Елит и Развојне групе, друга целина је тангирала питање оцене рада Судисјке комисије кроз призму учинка судија на утакмицама Супер лиге и трећа целина је обухватила област селектовања судија код нас са освртом на рад Комисије за унапређење суђења ФСС. Анкета је трајала 21 дан  од 9. до 30 новембра, и у њој је учешће узео укупно 281 посетилац блога. Како то обично бива добијене резултата из анкете ваља обрадити и публиковати што је и задатак овог текста. 
1. Кад је у питању појединачно вредновање судија који се налазе у Елит групи анкетирани су требали да одговоре на питање: Ко је по вама најбољи судија из Елит групе? У понуди одговора нашла су се имена свих судија који се налазе на тој листи. Анкетирани је имао право да се одлучи само за једног судију. Резултати анкете су следећи: Укупно је гласало 72 посетиоца; Највише гласова је добио Милорад Мажић 54%, затим следе Данило Грујић са 15% и Бошко Јованетић са 11% освојених гласова анкетираних.

2. Кад је у питању појединачно вредновање судија који се налазе у Развојној групи анкетирани су требали да одговоре на питање: Ко је по вама најбољи судија из Развојне групе? У понуди одговора нашла су се имена свих судија који се налазе на тој листи. Анкетирани је имао право да се одлучи само за једног судију. Резултати анкете су следећи:Укупно је гласало 54 посетиоца; Највише гласова је добио Новак Симовић 29%, затим следе Дејан Филиповић са 22% и Киш Чепеги Роберт са 14% гласова анкетринаих посетилаца.

Анализирајући добијне податке може се закључити да кад су у питању судије из Елит групе да су анкетирани имали јасан и једнообразан став по питању ко је по њима најбољи судија из те групе. Доминантан број гласова које је Милорад Мажић освојио показује у кога анкетирани имају највише поверења, као и то у ком правцу иде перцепција анкетираног кад је у питању квалитет судије. Што се тиче анализе резултата кад је у питању Развојна група ти резултати показују да анкетирани нису имали једнообразан став, као што је то био случај код судија из Елит групе, и да су одговори које су анкетирани дали били разуђени. По броју освојених гласова издвојила су се тројица судија Новак Симовић, Дејан Филиповић и Робер Киш Чепеги. Овакви резултати, кад је у питању Развојна група, су сасвим реални јер се ради о судијама који тек треба да се кроз утакмице доказују и на себе квалитетом скрену пажњу. 

3. Кад је у питњу гласање о томе како се види учинак Судијске комисије ФСС анкетирани су учинак Комисије требали да оцене оцемнама од 1 до 5. Анкетирани је имао право да да само једну оцену. Учешће у анкетирању на ово питање узела су 44 посетиоца блога. Резултати гласања су следећи: 25% анкетираних сматра да је рад Судисјке комисије задовољавајући, 22% сматра да је тај рад добар, док је 20% анкетираних рад Судијске комисје ФСС оценило као не задовољавајући. Исто тако 18% је сматрало да је Комисија врло добро радила, а 13% је учинак Судијске комисије ФСС оценило као одличним. Према резултатима анкете може се закључити да кад је у питању оцена рада Судијске комисије ФСС да су ставови изразито подељени и да је та подела у великој мери уједначена. Генерално гледајући рад Судијске комисје ФСС се може оценити као позитиван с тим да се та позитива не вреднује једнако.

4. Што се тиче оцене учинка наших судија на теренима Супер лиге анкетирани су могли да оцене учинак наших судија оценама од 1 до 5. Анкетирани је имао право да оцени учинак судија само једном оценом. Учешће у анкетирању на ово питање узео је 41 посетилац. Резлтати гласања кажу да чак 43% анкетрианих сматра да је учника судија на теренима Супер лиге у досадашњем делу шампионата добар, 26% сматра да је тај учина врло добар, док по 12% анкетираних сматра да учинак наших судија на Супер лиги задовољава, или не задовољава. На крају 5% анкетрианих има став да се учинак наших судија на Супер лиги може окарактерисати као одличан. На основу резултата анкете може се закључити да анкетирани имају у великој мери сасвим јасан и неподељен став око учинка судија на утакмицама Супер лиге и да тај став има изразито позитиван предзнак .

5. Посебно интересантно питање је било везано за оцену квалитета селекције судија код нас. Анкетирани је на располагању имао два одговора: добар и лош. Учешће у анктериању на ово питање узело је 38 посетилаца. Резултати гласња показују да чак 60% анкетираних сматра да је процес селекције судија код нас лош, док 40% је имало став да је тај процес добар. С обзиром да се ради о хомогенизованим одговорима овакав резултат може се тумачити као постојање више него изразитог не поверења у постојећи систем селекције судија код нас.

6. Последње питање које је кроз анкету било постављено јесте како анкетирани оцењују досадашњи рад КУС-а ФСС. Анкетиранима су понуђени одговори од 1 до 5 и анкетирани је могао само једном оценом да вреднује рад КУС-а ФСС. Учешће у анкетирању на ово питање узела су 32 посетиоца. Резултати анкете показују да је 31% анкетираних сматрао да је рад КУС-а ФСС добар, 18% анкетираних је подједнако сматрао да је рад КУС-а одличан, врло добар, али и да не задовољава, док је 12 % сматрало да рад КУС-а ФСС задовољава. Генерално се, на основу резултата гласања може сматрати да је рад КУС-а ФСС позитиван.

Резултати који су овде публиковани а који су настали на основу обраде анкете која је била отворена на овом блогу свакако да немају карактеристику апсолутно тачних падатака на основу који се могу извести недвосмислени и јасни закључци. За доношење таквих закључака потребна је свеобухватнија и прецизнија анкета од ове која је била отворена. Резултати који су овде публиковани могу послужити за израду скице у стварању опште слике за оцену стања кад су у питању судије и суђење код нас.

Свима вама који сте учествовали у анкети захваљујем се на учешћу јер без вас анкета не би имала смисла.