понедељак, 18. април 2011.

OCENJIVANJE SUDIJA


Ono što se očekuje i traži od posmatrača suđenja jeste da u svojim izveštajima primenjuju jednoobrazne preporuke UEFE koje je prihvatila Sudijska komisija Fudbalskog saveza Srbije. Sistem ocenjivanja sudija je koncipiran tako da: savetuje sudije kako da poboljšaju kvalitet svog sudjenja tzv. sudijski trening, osigura ujednačenu primenu PFI, oceni pojedinačni učinak sudija, otkrije talentovane mlade sudije, ukaže na specifične probleme koji mogu biti predmet razmatranja na seminarima i plenarnim sastancima. Od posmatrača suđenja se očekuje da obezbedi ujednačen način ocenjivanja dajući sudijama adekvatne ocene i pri tome da objasne na posebnim primerima komentare i ocenu iz svog izveštaja.

Da bi posmatrači suđenja mogli adekvatno odgovoriti tim zahtevima preporučuje se da posmatrači beleže sve bitnije detalje na utakmici kako bi se kasnije sklapanjem kompletne slike učinka sudija taj učinak mogao i adekvatno oceniti. Ovo se posebno odnosi na one odluke koje su imale uticaj kako na tok i razvoj igre, tako i na rezultat i konačan ishod utakmice. U sklopu gore iznetog posmatrač treba da zabeleži sve primenjene disciplinske mere kao i situacije u kojima sudije nisu primenile odgovarajuće disciplinske mere pri tom ceneći koliko svaka od tih situacija je imala uticaja na dalji tok meča ili na kretanje rezultata utakmice kao i na njen konačan ishod. Posmatrač suđenja posebno treba da vodi računa o načinu na koji sudije vode utakmicu ali isto tako i na ličnost sudije. To je važno zbog toga što su moguće situacije da sudije posle neke donete odluke promene svoje ponašanje u daljem toku meča.

Prema usvojenoj metodologiji ocenjivanja učinak sudija se vrednuje kroz sledeću skalu ocena: 

9.0 – 10          izvanredno, optimalno suđenje

8.5  8.9         vrlo dobro suđenje, za svaku preporuku

8.0  8.4         dobro, očekivano suđenje

7.9                 jedna ozbiljna greška, sve ostalo za 8.3+

7.8                   jedna ozbiljna greška, sve ostalo za ocenu 8.0 – 8.2

7.5 – 7.7         zadovoljavajuće suđenje, dosta toga treba popraviti

7.0 – 7.4         razočaravajuće suđenje, ispod očekivanog nivoa

6.0 – 6.9         loše suđenje, nezadovoljavajuće

5.0 – 5.9         vrlo loše, neprihvatljivo suđenje

Da bi došao do adekvatne ocene posmatrač suđenja treba da kroz ocenu sagleda celokupan učinak sudija. Svaki od kriterijuma kojie posmatrači suđenja primenjuju mora se pojedinačno procenjivati. U svom izveštaju posmatračč suđenja mora da unese događaje koji su se stvarno dogodili. Znači ne ono „šta sam treba da vidim“ već „šta sam video“.

Svaki sudija mora biti svestan koje posledice snosi za učinjene greške na jednoj utakmici. U vezi s tim navešću sledeće:

  1. Ako po mišljenju posmatrača sudjenja sudija je zaslužio ocenu 8,3 i veću ali je pri tome učinio jednu ozbiljnu grešku ( nije dosudio kazneni udarac ili je pak dosudio kazneni udarac koji nije postojao, nije pokazao crveni kraton, priznao pogodak iz ofsajda itd. ) ocena sudije ne može biti veća od 7,9.
  2. Ako po mišljenju posmatrača suđenja sudija je zaslužio ocene 8.0, 8.1 ili 8.2 ali je tokom utakmice učinio jednu od gore nabrojanih ozbiljnih grešaka ocena ne može biti veća od 7.8.
  3. Ako po mišljenju posmatrača suđenja sudija nije imao potpunu kontrolu utakmice i još je pri tome pokazao druge slabosti ocena mora biti 7.7 i manja.
  4. Ako po mišljenju posmatrača suđenja sudija na utakmici učini više od jedne ozbiljne greške ocena ne može biti veća od 7.4.
Posmatrači suđenja su u obavezi da u situacijama kada sudija posle jedne od ozbiljnih grešaka koje su gore navedene ne napravi više grešaka da primenjuju gore navedene raspone u ocenjivanju. To znači da se učinjena greška ne može ispraviti ostalim tačnim odlukama. 

Ukoliko posmatrač sudjenja sudiji da ocenu 7.7 ili nižu tada on nije u obavezi da u rubrikama svog izveštaja stavlja navode šta sudija treba da popravi.

JEDNOM ZA SVA VREMENA SUDIJE ALI I POSMATRAČI SUĐENJA MORAJU DA IMAJU U VIDU AKSIOM : GREŠKA JE GREŠKA I NIJE VAŽNO DA LI ONA UTIČE NA RAZVOJ IGRE ILI NE.

Da bi jedan sudija mogao da dobije ocenu veću od 8.4 onda sudija u tom slučaju mora da donosi važne odluke koje se tiču rezultata utakmice, daljeg toka igre, kao i da adekvatno primenjuje disciplinske mere. Takođe je bitno da donošenje takvih odluka promeni prirodu utakmice, da se eventualni prekršaji više ne događaju a da pri tome igra ostane u potpunoj konroli sudije. Ocenu 8.4 sudija može dobiti i kada je ocena težine utakmice normalna, posebno u onim slučajevima kada sudija svojim tačnim odlukama doprinese da se igra razvija na taj način. Ovde je važno napomenuti da kod ocene 8.5 posmatrač suđenja je u obavezi da u svom izveštaju posebno naglasi koje su to odluke i u kom minutu su donete koje su imale za rezultat gore izneto.

Ocena težine utakmice daje se za svakog sudiju ponaosob. Ta težina zavisi pre svega od obima posla koji je svaki od sudija imao tokom utakmice. Deluje skoro nemoguće da sve sudije imaju istu težinu utakmice i istu ocenu učinka u suđenju. U ovom slučaju dolazi do izražaja iskustvo posmatrača suđenja.

Na osnovu svega gore iznetog može se slobodno reći da „rukopis“ posmatrača suđenja iznetog u izveštaju u velikoj meri determiniše i kvalitet samog kontrolora.

четвртак, 14. април 2011.

OBAVEZE I PRAVA SUDIJA POMOĆNIKA

Skoro sam bio u prilici da na jednoj utakmici čujem kako I pomoćni sudija, pre početka utakmice, glavnom sudiji kaže: „Vidi, ja ću ti sve mahati, ali oko penala neću ništa. Ti si glavni sudija i ti procenjuj oko toga sam.“ Glavni sudija je prihvatio tu nepristojnu ponudu i u takvim odnosima su utakmicu sudili. Dugo nisam mogao da zaboravim reči koje sam čuo. Ne zato što sam neko zlopamtilo već zbog toga što je takvo uslovljavanje, drugi prikladniji izraz ne nalazim, suprotno PFI i instrukcijama Međunarodnog BORD-a kad su u pitanju sudije pomoćnici. Duboko sam uveren da ovo nije jedinstveni slučaj i da takvih situacija ima veoma, veoma mnogo pogotovu kada govorimo o utakmicama koje pripadaju nižim stepenima takmičenja. Iako je o ovom pitanju već govoreno a s obzirom da se radi o jednom opasnom presedanu koji se ne sme tolerisati nalazim za shodno da se još jednom osvrnem na prava, ali i obaveze koje po PFI i odlukama Međunarodnog BORDA-a ima sudija pomoćnik na utakmici.

PFI i instrukcije Međunarodnog BORDA-a koje definišu prava i obaveze sudija pomoćnika nisu nešto što se hoće ili neće, to je nešto što se mora. Nešto čega je sudija pomoćnik u obavezi da se pridržava. Jeste da se glavni sudija pre početka utakmice dogovora sa svojim pomoćnicima o svim aspektima saradnje, ali taj dogovor pod sobom nikako ne podrazumeva ništenje obaveza koje sudije pomoćnici imaju kako po PFI, tako i prema instrukcijama Međunarodnog BORDA-a. U Pravilu 6. - Sudije pomoćnici - između ostalog se kaže da sudije pomoćnici imaju dužnost da pomažu glavnom sudiji: kada cela lopta izađe iz terena za igru; kojoj ekipi se dodeljuje udarac iz ugla, udarac sa vrata ili ubacivanje; kada neki igrač treba da bude kažnjen zato što je u ofsajd položaju; kada se traži zamena igrača; kada se dogodi neodgovorno ponašanje ili bilo koji incident izvan vidnog polja sudije; kada su učinjeni prekršaji u kojima sudije pomoćnici imaju bolji vidni ugao od glavnog sudije (uključujući, i u posebnim slučajevima, prekršaje u kaznenom prostoru); kada vratar, kod izvođenja kaznenog udarca, napusti liniju pre nego što je lopta udarena a lopta pređe liniju. Kao što se može videti iz gore taksativno pobrojanih dužnosti, između ostalog, stoji da je sudija pomoćnik u obavezi da u posebnim slučajevima signalizira prekršaj u kaznenom prostoru. Te posebne, kao i druge, slučajeve dogovaraju sudija i sudija pomoćnik pre početka utakmice. Znači, sudija ne može osloboditi sudiju pomoćnika dužnosti niti uskratiti sudiji pomoćniku pravo na aktivno učešće u kontoli utakmice, koju dobija Pravilom 6. PFI. Sudija i sudije pomoćnici su u obavezi da pre utakmice detaljno dogovore sve oblike saradnje saglasno odredbama Pravila 5. i 6. PFI. Isto tako, sudija pomoćnik ne može sebe samoinicijativno osloboditi obaveza koje proizilaze iz Pravila 6. PFI. Ukoliko sudija insistira na pomoći u slučajevima oko sankcionisanja prekršaja, bilo da se oni dogode van ili unutar kaznenog prostora, sudija pomoćnik je u obavezi da se odazove tim zahtevima. Na kraju to mu je i obaveza. Svako drugačije ponašanje sudije pomoćnika ima za rezultat narušavanje odredbe Pravila 6. PFI što automatski povlači za sobom i određene konsekvence. Osećaj kolegijalnosti je nešto što mora biti jedan od osnovnih kamena na kojima počiva saradnja između sudije i sudije pomoćnika. Ovom prilikom valja reći da sudija može sudiju pomoćnika razrešiti njegovih dužnosti. Na jedan takav potez sudija se može odlučiti ukoliko proceni da se sudija pomoćnik meša na potpuno neprimeren način, suprotan odredbama PFI i njihovom dogovoru pre početka utakmice kao i ako proceni da je ponašanje sudije pomoćnika nesportsko. Ukoliko se to desi sudija je u obavezi da nadležnom organu dostavi pisani izveštaj zašto se odlučio na jedan takav čin. Sudijaska trojka-četvorka je na utakmici tim isto onako kao što su to i ekipe koje se sastaju. Zbog toga je veoma važno da se pre početka utakmice sudije dogovore o svim aspektima saradnje saglasno odredbama PFI. To je uslov bez kojeg sudije ne može sprovesti puna kontrola utakmice u skladu sa PFI.

Ako sve ono što je gore izneto po pitanju obaveza i prava sudija pomoćnika prevedemo na priču s početka ovog teksta onda se definitivno nameće zaključak da je na pomenutoj utakmice sudija pomoćnik pokazao s jedne strane nedovoljnu kolegijalnost i s druge strane nepoznavanje odredaba PFI. Da su ti elementi bili dominantni na utakmici pokazalo je i suđenje na utakmici kao i saradnja kompletne sudijske trojke na njoj. Zasigurno za takvo stanje na terenu je u velikoj meri bio odgovoran i sudija koji je na sebe preuzeo i obaveze koje je mogao i morao podeliti sa sudijama pomoćnicima posle čega bi mu bilo neuporedivo lakše da deli ne baš laku fudbalsku pravdu.