уторак, 30. август 2011.

SPORNO-NESPORNO


U prva tri kola Super lige Srbije bilo je puno, čak i previše spornih situacija. Nažalost analizirajući te situacije nedvosmisleno se utvrdilo da su u mnogim tim situacijama sudije napravile greške. Jedna od situacija koja je izazvala veliku polemiku u našoj fudbalskoj javnosti dogodila se na utakmici 3. kola između Smedereva i Crvene Zvezde. Utakmicu je sudio Dejan Santrač a sporna situacija se dogodila na samom početku utakmice u kaznenom prostoru Crvene Zvezde kada je iz neposredne blizine lopta došla u kontakt sa rukom odbranbenog igrača gostujućeg tima dok se ovaj skoro nalazio na samoj gol liniji. Igrači i kompletna klupa Smedereva su od sudije Santrača tražili kazneni udarac no sudija nije ima takvo mišljenje.
Situacija koje se desila na gore pomenutoj utakmici spada u izuzetno zanimljive ali u isto vreme, makoliko god se činilo da nije tako, dosta teško razrešive situacije. S druge strane veoma je važno kad se analizira ovakva situacija po strani ostaviti ostrašćenost bilo kakve vrste. Ukoliko se ova pošast ne ostavi po strani od analize nema ništa. U Pravilu 12 PFI kad je u pitranju sankcionisanje igranje rukom stoji odrednica „ukoliko sudija proceni da je igrač namerno igrao rukom“. Upravo ta odrednica je i najteže dokučiva. Šta je namerno, a šta ne. Pored te odrednice Međunarodni bord je sugerisao sudijama da prilikom sankcinoisanja prekršaja koji je nastao igranjem rukom vode još računa o položaju ruke, misli se na prirodnost položaja kao i da vode računa o razdaljini između pravca odakle je lopta došla i ruke igrača koja je bila u kontaktu sa loptom. Ako sve to imamo u vidu onda razrešenje sporne situacije sa utakmice Smederevo – Crvena Zvezda nije nimalo jednostavno. U pomenutoj situaciji sasvim se jasno vidi da odbranbeni igrač, stojeći skoro na samoj gol liniji ima odručenu ruku od tela, da je razdaljina između ruke i pravca odakle je lopta došla jedva nekih dva metra, da lopta udara odbranbenog igrača u ruku i da je igrač na taj način sprečio čist pogodak ekipi Smedereva. To su fakti koje niko ne može pobiti. Ono što je u celoj situaciji nejasno jeste postojanje namere.  To je glavni kamen spoticanja u razrešenju ove sporne situacije. Mala digresija, snimci koji su emitovani u emisiji Crna tačka na SOS kanalu a koji pokazuju primere iz prakse koje UEFA koristi na seminarima sudija u razrešenju ove situacije nisu pomogli pošto nijedan od snimaka ni približno nije blizak situaciji koja se dogodila na utakmici Smederevo-Crvena Zvezda, najbliži je bio snimak sa jedne nižerazredne utakmice gde se vidi da lopta udara u ruku igrača odbrane dok ovaj stoji na gol liniji ali na tom snimku se sasvim jasno vidi da se ruke igrača nalazi skoro tik uz telo. Za potonju situaciju UEFA smatra da prekršaj te vrste ne treba sankcionisati kaznenim udarcem. Ja bih dodao potpuno ispravno tumačenje. No, da se vratimo spornoj situaciji sa naše utakmice. Na osnovu snimka teško se može jasno utvrditi postojanje namere da se lopta igra rukom. U takvim situacijama dolazi do izražaja osećaj sudije za igru i ono što je još važnije poznavanje psihologije igrača. Psihologija ponašanja kaže da igrači, u zavisnosti od poziciji na kojoj igraju, formiraju mentalni sklop primeren okruženju a sve u cilju izvršavanja zadatka koji mu je poveren. Za odbranbene igrače to je odbrana gola, za napadače to je postizanje pogotka. S druge strane i sama psihofizička spremnost igrača determiniše njegovo ponašanje u određenom trenutku. U ne malom broju situacija igrači iracionalno reaguju to je pogotovu prisutno kod mladih i neiskusnih igrača. tj. u svojim postupcima takvi igrači ne razmišljaju o posledicama već su isključivo skoncentrisani na ispunjenje dobijenog zadatka. Ako govorimo o igraču odbrane to je odbrana gola. Upravo zbog toga spreman sam da tvrdim da je odbranbeni igrač Crvene Zvezde iracionalno reagova, bolje rečeno njegova reakcija se može okarakterisati kao „podsvesno kroz svesno“. To znači da je kod ovog igrača namera postojala ali da je ona bila proizvod iracionalnog postupka. Zbog toga smatram da je sudija ovo igranje trebao da okarakteriše kao kazneni udarac sa izricanjem disciplinske mere - isključenje igrača. Još jedan zanimljiv detalj jeste rekacija sudije Santrača nakon sporne situacije. On je igračima Smedereva nakon njihovog protesta pokazivao da je lopta udarila igrača Crvene Zvezde u grudi što nedvosmisleno navodi na zaključak ili da sudija tu situaciju nije dobro video (bio zaklonjen), ili da je sebe hteo da ubedi da je tu situaciju tako video. U svakom slučaju ovakva reakcija sudije Santrača daje za pravo da je greška u presuđivanju ovog prekršaja učinjena.

Na kraju valja reći da ovo moje tumačenje ne znači da je ono i jedino ispravno mada sam u svoj stav podosta siguran. No, videćemo. Biće svakako inetresantno čuti šta o ovom slučaju misli Sudijska komisija FSS.

понедељак, 29. август 2011.

IZ MOG UGLA


Rad – Sloboda Ponit Sevojno 1:2

Sudija: Miodrag Gogić

Prosto deluje neverovatno da tri kola zaredom sudije na terenima Super lige prave identičnu grešku. Ne pamtim da se jedna te ista greška sudija konstatno, iz kola u kolo, provlačila kao što je to sa ovom greškom. O čemu se radi? Radi se o situaciji u kojoj se prekršaj koji se dogodio vana kaznenog prostora sankcioniše kao prekršaj za kazneni udarac, a  da se prekršaj koji se dogodio u kaznenom prostoru izvlači van kaznenog prostora i sankcioniše se kao slobodan udarac. Počelo je sa utakmicom prvog kola Spartak-Crvena Zvezda, nastavilo se utakmicom Metalac-Vojvodina, da bi se ista situacija desila i u trećem kolu na utakmici Rad-Sloboda Point Sevojno.

Na potonje navedenoj utakmici sudija Miodrag Gogić sankcionsao je prekršaj igrača Rada Ranđelovića, nad napadačem Slobode Point Tiagom koji se dogodio van kaznenog prostora, ruku na srce prekršaj je bio van bar pola metra, kao prekršaj za najstrožu kaznu. To je krupna greška koja se nikako ne može podvesti pod pojam slobodnog sudijskog uverenja već je ona nastala, spreman sam to da kažem kao proizvod slabe koncentracije sudije i njegovog odsustva iz igre u tom trenutku. Zbog toga bi po svim pravilima sudija Gogić trebao da bude ocenjen nedovoljnom ocenom. Siguran sam da će posmatrač suđenja na toj utakmici imati šta da kaže o toj situaciji, a još više će o tome trebati da se izjasni Sudijska komisija FSS. Prelaznu ocenu teško da bi treba da dobije i sudija pomoćnik s te strane Mićanović koji je bio u odličnoj poziciji da može da vidi dobro celu situaciju zbog čega iskreno čudi da u tom trenutku nije našao za shodno da kolegi pomogne u presuđivanju. Čak šta više sudija pomoćnik je brzopleto reagovao i signalizirao ofsajd i na taj način se oglušio o pravilo koje važi za sudije pomoćnike „sačekaj i vidi“. 

O ANALIZI SPORNIH SITUACIJA

Poodavno kod nas, i ne samo kod nas, elektronski mediji u svojim emisijama rade analize spornih situacija koje se dogode na fudbalskim utakmicama Super lige i Prve lige Srbije. Među tim i takvim medijima svakako da vodeću ulogu zauzima SOS kanal. Tako nešto se sigurno ne može okarakterisati kao negativno, naprotiv postojanje takvih emisija u svakom slučaju treba da ima pozitivan predznak. Analizirati znači utvrditi stanje stvari tj. utvrditi šta je to što je loše kako bi se to loše otklonilo, a ono što je dobro da se kao dobro potvrditi. Analizirati znači utvrditi posledice ali i uzroke neke pojave. U svakom slučaju se može reći da svaka analiza, bez obzira na sve treba ima edukativni karakter. U tome je njena kvalitativna dimenzija. Međutim, ono što se može zameriti tvorcima i voditeljima emisija koje se bave analizom spornih situacija jeste nedovoljno dobra priprema za jednu takvu analizu. Kad kažem nedovoljno dobra priprema onda podjednako mislim kako na izbor sagovornika u emisiji, koji svakako mora biti kompetentat da se bavi analizom spornih situacija, tako i na snimak sporne situacije koja se analizira. Ova dva elementa su nužna kako bi se analiza uradila na jedna kvalitetan način lišena bilo kakvih prozvoljnih konstatacija i kvalifikacija. U suprotnom analiza se može veoma lako pretvariti u lov na veštice.

Pitanje izbora adekvatnog sagovornika je uslov bez koga se ne može u analiziranju sporne situacije. Sem izuzetno dobrog poznavanja PFI i njihove interpretacije veoma je važno da sagovornik ima kako dobru elokvenciju da kroz izgovorene reči kvalitetno saopšti svima koji emisiju prate rezultate i tok analize, tako i moć racionalnog rasuđivanja prilikom vršenja analize sporne situacije. Ukoliko sagovornik u svom izlaganju nastupi haotično bez jasnog kanalisanja svojih misli analizirana sporna situacija se može pretvoriti u mučnu scenu koja ništa ne razrešava već je još više komplikuje i u celu priču unosi još veću zabunu. Bili smo svedoci mnogih takvih situacija. Neće biti ništa novo, o tome je i čika Vasa Stefanović govorio, ako kažem da mnogi dobri praktičari nisu dobri teoretičari, i obratno. S obzirom da se analiza spornih situacija na fudbalskim utakmicama zasniva na teorijskoj razradi stvarnog događaja onda svakako da prednost za vršenje analize spornih situacija trebaju da imaju elokventni sagovornici koji umeju dobro da barataju teorijom. S druge strane kvalitet snimka na kojem je zabeležena sporna situacija takođe mora da bude što kvalitetniji. Svakako da kvalitet snimak ne zavisi od voditelja emisije i redakcije već isključivo od snimatelja koji je zabeležio spornu situaciju. Međutim, ono što ostaje na voditelju emisije ili redakciji koja emisiju priprema je to da se u pripremi emisije što više potrude da snimak sporne situacije učine u tehničkom smislu što kvalitetnijim, normalno koliko je god to moguće a sve u cilju kako bi snimak bio valjan za jednu kvalitetnu analizu. Ukoliko je to nemoguće uraditi snimak ne treba ni prikazati jer će emitovanjem nekvalitetnog snimka i sama analiza biti ne kvalitetna što u svakom slučaju ne bi trebalo da bude cilj. Treća stvar koja je važna kad su u pitanju analize spornih situacija jeste to da saznanja do kojih se analizom dođe ne mogu imati „imperativnu“ odrednicu u smislu da na osnovu urađene jedna takve analize zvanični organi koji se bave analizom suđenja na utakmicama Super lige i Prve lige Srbije, to je kod nas Sudijska komisija FSS, postupe prema urađenoj analizi u jednoj emisiji koja se bavi tom tematikom. Zašto? Zato što je sagovornik koji analizira spornu situaciju fokusiran samo na ono što je sporno, to je trenutak u jednom meču, dok Sudijska komisja FSS sagledava kompletan učinak sudije koji je vodio utakmicu na kojoj se dogodila sporna situacija. Znači da Sudijska komisja FSS ima širi aspekt u sagledavanju učinka sudije na jednoj utakmici od sporne situacije.

Sva tri gore nabrojana elemeta o kojima treba zasigurno voditi računa kada se u jednoj emisiji analiziraju sporne situacije sa neke utakmice imaju samo jedno za rezultat da to je da se kroz primere iz prakse vide greške i/ili pravilne odluke sudija na jednom meču a sve u cilju da se kroz analizu stavi akcenat na edukativnu komponentu ne samo ljudi koji se bave suđenjem, već i onih koji se ovim poslom ne bave, ali su prisutni u fudbalu. Sve drugo bi se pretvorilo, kao što sam na početku napisao, u lov na veštice. Na kraju dobra priprema za jednu emisiju koja se bavi analiziranjem spornih situacija garantuje i kvalitet same emisije a samim tim povećava gledanost iste. To je cilj medija.

субота, 27. август 2011.

ОДЛУКЕ СУДИЈСКЕ КОМИСИЈЕ ФСС од 26.08.2011.


Грешке у суђењу другог кола Супер лиге и Прве лиге Србије
Судијска комисија је 26. 08. 2011. године проучила догађања са утакмица Супер лиге и Прве лиге Србије и утврдила да су неколико судија и помоћника испољили пропусте у примени ПФИ (неке и с утицајем на резултат).

Судијска комисија је донела следеће одлуке:        


1.  Утакмицу Црвена Звезда - Јавор судио је Михајловић Данило, који у 58. мин. није досудио КУ против Црвене Звезде када је Ли Ади у свом КП срушио нападача Јавора, тиме је начинио крупну грешку у суђењу и оцена посматрача је преиначена на "испод очекивања", судија ће паузирати 4 кола несуђења утакмица Супер лиге, Посматрачу суђења Делевић Дејану изречена мера паузирања.

2. Утакмицу Металац - Војводина судио је Јеремић Милан са помоћником Гордић Вуканом који у 33. минути суди слободан ударац против Војводине а прекршај се догодио у КП па је морао да досуди КУ, такође му ни ПС Гордић Вукан није асистирао, па су оцене судије и помоћног судије преиначене на оцене "испод очекивања" и паузираће 4 кола несуђења Супер лиге. Контролор суђења Вићентијевић Владан није по прописима описао тај догађај, нити је сходно Упутствву оценио судије па је и њему изречена мера паузирања.

3. Утакмицу Прва лиге Србије Нови Сад - Младост (Лучани) коју је судио Филиповић Дејан и у 16 минуту досудио КУ против Младости, са ДВД снимка је утврђено да је притом користио ССУ што му ПФИ допушта.

4. ДВД са утакмице Слобода Поинт Севојно - Партизан, Инђија - Пролетер и Млади Радник - Чукарички Станком ће бити прегледан и после извршене детаљне анализе СК ће се о суђењу истих утакмица изјаснити.
Београд, 26. август 2011
СУДИЈСКА КОМИСИЈА

среда, 17. август 2011.

ОДЛУКЕ СУДИЈСКЕ КОМИСИЈЕ ФСС од 16.08.2011.

16. август 2011.

Грешке у суђењу првог кола Супер лиге

Судијска комисија је извршавајући одлуке органа ФСС у периоду 01. до 05. августа 2011. године организовала едукацију и проверу спремности судија, помоћника и посматрача суђења са листа Супер и Прве лиге у изванредним условима Спортског центра ФСС у Старој Пазови. Квалитет пружене едукације и показаних резултата био је на високом нивоу, па је Судијска комисија очекивала и квалитетно суђење утакмица Супер и Прве лиге.

Међутим, више грешака судија и помоћника на утакмицама Супер лиге узроковало је ванредну седницу Судијске комисије данас у Старој Пазови, на којој су донете оштре мере које морају бити у служби регуларности такмичења; искорењавања грешака у суђењу, помоћном суђењу и контроли суђења, инсистирајући на тимском раду судијских четворки уз стриктну примену ПФИ; подржавању напора органа ФСС да принципијелно и чврсто будемо у служби поштеног суђења и регуларног такмичења.

Судијска комисија је данас проучила догађања са утакмица Супер лиге и утврдила да су неколико судија и помоћника испољили пропусте у примени ПФИ (неке и с утицајем на резултат), али да је то све било плод случајности и да нема испољене намере да се оштети било који клуб.

Судијска комисија је донела следеће одлуке:


1.  Утакмицу Спартак Златибор Вода - Црвена Звезда судио је Богдановић Дарко и испољио је више грешака из области техничких казни, превелику употребу картона у области дисциплинских санкција уз истовремено пропуштање по једног црвеног картона играчима обеју екипа, неадекватан положај приликом суђеног КУ против Црвене Звезде, игнорисање препорука о сарадњи са својим помоћницима. Тиме је начинио крупне грешке у суђењу уз оцену "испод очекивања", а поред тога паузираће 6 кола несуђења утакмица Супер лиге.
Четврти судија Марушић Светислав није прописно поступао према службеним лицима на клупама екипа, па ће паузирати 2 кола несуђења утакмица Супер лиге


2. Утакмицу Партизан - Нови Пазар судио је Каурин Срђан који је у 38. минути направио крупну грешку не судећи прекршаје, због чега је оцењен оценом "испод очекивања". Паузираће 4 кола несуђења Супер лиге. Такође је помоћник Поточан Дејан начинио једну крупну грешку када није означио офсајд нападача Партизана, који је после тога постигао први погодак, због тога је оцењен оценом "испод очекивања" и паузираће 4 кола несуђења утакмица Супер лиге.


3. Утакмицу Рад - Металац помоћник Расинац Дарко код резултата 1 : 0 својим знаком за офсајд нападача Рада узроковао је поништење регуларног поготка Рада, начинивши једну крупну грешку (офсајд није постојао) па је оцењен оценом "испод очекивања" и паузираће 4 кола несуђења утакмица Супер лиге.


4. Утакмицу Војводина - Раднички 1923 асистирао је помоћник Карановић Дарко испољивши несигурност код својих одлука (означавањем или пропуштањем да означи догађања по ПФИ) те ће паузирати 2 кола несуђења утакмица Супер лиге.


5. Утакмицу Смедерево - БСК контролисао је посматрач суђења Андрејић Дејан који је и поред строге забране Судијске комисије покушао да оствари консултације са супер контролором око висине оцена судији и помоћницима, због чега ће паузирати 4 кола.

Судијска комисија још једном упозорава све судије и посматраче суђења да се у свему придржавају одредаба ПФИ, добијених инструкција на семинарима, а да судије примењују све препоруке добијене с циљем потпуног функционисања судијски тимова на утакмицама Супер и Прве лиге    
             
Стара Пазова, 16. август 2011                                                      

ПРЕДСЕДНИК
СУДИЈСКЕ КОМИСИЈЕ
Богољуб Степановић с.р.

недеља, 14. август 2011.

IZ MOG UGLA

Partizan – Novi Pazar 5:0

Sudija: Kaurin Srđan (Subotica)

Kad na jednoj utakmici jedna ekipa rezultatski deklasira svog protivnika onako kao što je to uradio Partizan Novom Pazaru u okviru 1. kola Super lige, onda se po pravilu o suđenju na jednoj takvoj utakmici veoma malo govori ili se govori tek onako usput. Kao da analiza suđenja na jednoj takvoj utakmici nije bitana. Takav pristup svakako da nije dobar. Suđenje se ne može i ne sme sagledavati samo sa aspekta postignutog rezultata, ono se mora analizirati bez obzira koji je rezultat bio. Upravo zato kratak osvrt na učinak sudije Srđana Kaurina iz Subotice i tekako je potreban.

Na pomenutoj utakmici dogodile su se tri velike greške. Ne mogu reći da se radi o spornim situacijama jer ono što se u ta tri navrata dogodilo bilo je više nego očigledno zbog čega jedino mogu govoriti o sudijskim greškama a ne spornim situacijama. Prva greška ide na dušu drugom sudiji pomoćniku Dejanu Potočaninu iz Vršca, zbog ne signaliziranja nedozvoljene pozicije igrača Partizana iz koje je igrač postigao pogodak, dok druge dve idu na dušu sudiji Srđanu Kaurinu  - prva zbog ne sankcionisanja igranja rukom napadača Partizana u kaznenom prostoru gostujućeg tima (mada od ove greške ne bi smeo biti izuzet ni drugi pomoćni sudija koji je bio sa te strane  Dragan Potočanin s obzirom da je imao obavezu  da signalizira igranje rukom  ukoliko je procenio da glavni sudija nije imao dobru preglednost a stiče se utisak da nije), a druga zbog ne dosuđenog kaznenog udarca, akcija se izrodila iz situacije kada je napadač Partizana igrao rukom, u korist Partizana kada je golman gostiju više nego očigledno skrivio prekršaj u svom kaznenom prostoru nad napadačem Partizana. Krenimo redom.

Što se tiče greške drugog sudije pomoćnika Potočanin Dejana ona nije bila rezultat namere u to sam više nego siguran. Ona je bila posledica lošeg postavljanja ovog sudije tokom te akcije. Sudija pomoćnik je bio bar metar izvan zamišljene linije koja ide u ravni sa pretposlednjim igračem odbrane Novog Pazara. Iz takve perspektive, s obzirom kolika je nedozvoljena pozicija bila nije bilo ni moguće pravilno oceniti situaciju. Međutim, nije samo to u pitanju. Ono što više zabrinjava od učinjene greške je saznanje da je ovaj sudija tokom celokupnog trajanja utakmice konstantno imao problem sa pravilnim postavljanjem pa samim tim i sa koncentracijom. Ko god je posmatrao kretanje ovog sudije tokom utakmice to je mogao da primeti. Osnovni zahtev koji se pred sudije pomoćnike postavlja jeste – PRAVILNO POZICIONIRANJE. Bez toga je nemoguće zamisliti obavljanje dužnosti sudije pomoćnika.

Što se tiče sudije Srđana Kaurina i njegovih grešaka tu se nema ama baš ništa reći sem da se konstatuje učinjena greška. Međutim, nisu samo te greške ono zbog čega je ovaj sudija skrenuo pažnju na sebe već je to i zbog, što je mnogo gore, loše presuđivanje prekršaja u terenu za igru između dva kaznena prostora. Bio bi poduži spisak svih tih pogrešnih odluka kad bi se one taksativno nabrajale. Zbog toga ću izneti generalni stav u vezi tog a on je sledeći – sudija Kaurin je na utakmici dosudio veliki broj prekršaja koji nisu ispunjavali sve uslove da bi bili sankcionisani kao prekršaj, ali isto tako je propusti da dosudi veliki broj prekršaja koji su ispunjavali sve potrebne uslove da budu sankcionisani kao prekršaj. Prekidao je igru kada za to nije bilo potrebe, pušta razvoj igre kada to nije trebao da radi. Neko će reći da je to posledica lošeg kretanja sudije. Ne, to nije tačno. Sudija Kaurin je na utakmici demonstrirao zavidnu fizičku pripremljenost. Bio je uvek blizu mesta događaja, na svega nekoliko metara od lopte i igrača. Zbog toga se spravom postavlja pitanja zašto je sudija takve odluke donosio. Razlog svemu tome je po sudiju mnogo gori. On leži u onome što se zove – LOŠA PROCENA, preciznije NEDOSTATAK OSEĆAJA ZA IGRU. Možda je upravo taj elemenat bio presudan i u učinjenim greškama po pitanju ne sankcionisanja igranja rukom i ne dosuđenog kaznenog udarca. Upravo je osećaj za igru determinanta koja deli sudije na one koji su dobri, one koji su manje dobri i one koji su loši. Danas makoliko god to izgledalo kao presudno nije dovoljno da je sudija samo dobro fizički pripremljen, to jeste važno ali je još važnije da sudija oseća igru, da uspešno pronikne u duh PFI, da ima osećaj za njihovu interpretaciju na terenu.

Greške su sastavni deo suđenja. Bez njih se jednostavno ne može. Međutim, greške su uvek posledica nečega. U ovom slučaju greške su posledica odsustva osećaja za procenu, i odsustva osećaja za pravilno pozicioniranje. Ova dva elementa su sistemski zahtevi u interpretaciji PFI. O ovim stvarima, veoma bitnim za sagledavanje učinka sudije Kaurina i njegovog pomoćnika Potočanina, svoju reč će reći posmatrač suđenja na ovoj utakmici, ali je još važnije da se tim pitanjem pozabavi sudijska komisija FSS.

петак, 12. август 2011.

PRAVILO 12

NAMERNO IGRANJE RUKOM

Interpretacija

Jedan od prekršaja koji, kada gledamo njegovu primenu, često izaziva oprečna mišljenja jeste igranje rukom. Ova konstatcija se pogotovu odnosi u slučaju kada se ova vrsta prekršaja dogodi u kaznenom prostoru što za sobom automatski povlači meru dosuđivanje kaznenog udarca. U Pravilu 12 stoji formulacija „ Direktan slobodan udarac se dosuđuje u korist protivničkog tima ako igrač namerno dodiren loptu rukom (izuzev vratara u sosptvenom kaznenom prostoru). Ukoliko igrač namerno dodirne loptu rukom u sopstvenom kaznenom prostoru sudija će dosuditi kazneni udarac, bez obzira na položaj lopte pod uslovom da je lopta u igri“. Kao što se može videti u gornjoj formulaciji stoji odrednica „namerno igra rukom“ što jasno pokazuje da je na sudiji da proceni da li je ta namera postojala ili ne. Ono što je važno ovom prilikom rećei jeste to da sudija treba da kod razmatranja postojanja namere sagleda sledeće:
  1. Kakav je bio kontakt ruke igrača i lopte. Da li je kod igrača koji je igrao rukom postojalo kretanje ruke ka lopti ili lopte ka ruci. Ukoliko se radi o kretanju ruke ka lopti namera je postojala ukoliko se to nije dogodilo namera nije postojala.
  2. Sudija treba da proceni koliko je bilo rastojanje između igrača i lopte. Ovo je važno zbog toga što lopta, usled malog rastojanja, može neočekivano pogoditi igrača u ruku (napucana lopta).
  3. Položaj ruku igrača. Ovde se posebno skreće pažnja da sudija treba dobro da proceni taj položaj jer određeni položaj koji ruke zauzimaju ne znači da postoji i prekršaj tj. namera. Postoji tzv. prirodni položaj ruku koji se nikako ne može okarakterisati kao namerno igranje lopte rukom. Kod ove odrednice posebno dolazi do izražaja osećaj sudije za procenu.
Kad je u pitanju dosuđivanje prekršaja usled namernog igranja rukom onda treba imati u vidu i sledeće dve stvari:
  1. Ukoliko igrač u ruci drži određeni predmet (deo odeće, cipelu itd.) i njim dodirne loptu to se računa kao prekršaj tj. kao namerno igranje rukom.
  2. Ukoliko igrač na loptu baci određeni predmet (cipela, kostobran itd.) sa željom da spreči putanju lopte i pogodi loptu to se ima smatrati kao prekršaj tj. kao namerno igranje rukom.
Kao i kod drugih vidova prekršaja i kod „namernog igranja lopte rukom“ postoji disciplinska mera. „Namrno igranje lopte rukom“ se smatra nesportskim ponašanjem pa se saglasno tome i izriče disciplinska mera. Disciplinska mera može biti:
  1. Opomena – žuti karton;
  2. Isključenje – crveni karton.
Igrač će biti opomenut tj. dobiće žuti karton ukoliko je namernim igranjem rukom:
  1. Sprečio da lopta dođe u posed protivničkog igrača;
  2. Postigao pogodat.
(Prva formulacija se ne odnosi na vartara koji se nalazi u svom kaznenom prostoru jer on u njemu ima pravo da namerno igra rukom. Ono što je važno ovde napomenuti je to da postoje određena ograničenja igranja rukom od strane vratara u svom kaznenom prostoru. Ta ograničenja, ukoliko su narušena sancionišu se indirektnim slobodnim udarcem u korist protivniče ekipe. Ukoliko se vratar nalazi van svog kaznenog prostora onda za njega važe iste odredbe kao i za ostale igrače koji su u igri).

Igrač će biti isključen iz igre tj. dobiće crveni karton ukoliko namernim igranjem rukom:
  1. Spreči postizanje pogotka protivničke ekipe ili spreči očiglednu priliku za postizanje pogodka.
(Ova formulacija se ne odnosi na vratara ukoliko je u svom kaznenom prostoru jer on ima pravo igranja rukom u njemu. Ukoliko se vratar nalazi van kaznenog prostora onda za njega važe iste odredbe kao i za ostale igrače u igri)