уторак, 29. новембар 2011.

KOGA GLEDAJU NAŠI UEFA INSTRUKTORI

U okviru 5. kola, Lige Evrope UEFA je odredila dvojicu naših UEFA Instruktora suđenja da budu posmatrači suđenja na utakmicama ovog takmičenja koje su na programu 31.11. i 01.12.2011. godine. Određeni su Zdravko Jokić i Zoran Petrović.
Zdravko Jokić
30.11.2011. godine,
Liga Evrope, Grupa H

Braga – Birmingem

Sudija: Markus Strombergsson  ( Švedska )
Sudija pomoćnik 1: Magnus Sjoblom
Sudija pomoćnik 2: Daniel Warnmark
Dodatne sudije pomoćnici: Daniel Stalhammar i Johan Hamilin
Četvrti sudija: Michael Lerjues

Zoran Petrović
01.12.2011. godine
Liga Evrope, Grupa K

Odense – Wisla Krakov

Sudija: Laurent Duhamel ( Francuska )
Sudija pomoćnik 1: Michael Annonier
Sudija pomoćnik 2: Christophe Capelli
Dodatne sudije pomoćnici: Wilfrid Bien i Alexandre Castro
Četvrti sudija: Philippe Kalt

понедељак, 28. новембар 2011.

JOŠ MALO O SUĐENJU NA 141. VEČITOM DERBIJU

Bura oko suđenja na 141. večitom derbiju i nakon dva dana od odigravanja utakmice se ne smiruje. Polemički tonovi se vode u samoj struci, među sudijama i posmatračima suđenja. Ono što je u toj polemici najinteresantnije jeste saznanje da postoje kolege koje se iz petinih žila trude da stručnoj javnosti učinak sudije Grujića na derbiju prikažu, u celini, kao dobro. Na svako ukazivanje pogrešnih odluka koje je sudija Grujić načinio oni lakonski odgovaraju „važno je da je utakmicu priveo kraju“. Takav odgovor potrepljuju obrazloženjem koje niti je u skaldu sa savremenom funkcijom koju sudija ima na terenu, niti je u duhu svega onoga što UEFA poslednjih godina traži od sudija. Jedna važna napomena, ovde ne govorimo o nekoj nižerazrednoj ligi već o našem najelitnijem fudbalskom takmičenju u kojem bi trebala da važe ista pravila kao i kod svih drugih elitnih liga širom Evrope. Trebala bi da važe jer će ti isti naši klubovi danas-sutra izaći na evropsku scenu gde će ih dočekati sudije koje svoj posao na terenu rade onako kako to od njih traže PFI i UEFA. Sudije koje neće interesovati ko je ko, a još manje odakle je ko, i šta će biti ako se donese neka nepopularna odluka. Strane sudije tako nešto uošte ne interesuje. I, šta ćemo onda? Onda ćemo se hvatati za glavu i reći kako naši igrači ne umeju da se ponašaju u duhu PFI i u skladu sa zahtevima UEFA. Ko će za to biti kriv? Pa naravno, krivica će se kao po definiciji svaliti na naše sudije koje se u našem šampionatu ponašaju suprotno od svojih kolega iz Evrope.
Upravo zbog toga je važno razgovarati o svemu onome što se dešavalo na utakmici između Crvene Zvezde i Partizana a vezano je za suđenje. Nije poenta u raspravi o Grujićevom suđenju u tome da se tom sudiji skine skalp, da se taj sudija razapne knjima za repove, da sudija Grujić bude prokazan već da se kroz evidentiranje grešaka, kojih je više nego bilo na utakmici, skrene pažnja i njemu kao i drugim sudijama da takve i slične greške na utakmicama ne čine. Znači, govorimo o edukatinom elementu stručne rasprave. Greška je greška i ona se tako ima i smatrati. Da, treba konstatovati da su greške koje je sudija Grujić načinio bile više nego evidentne i kad je u pitanju izricanje disciplinskih mera, i kad je u pitanju narušavanje procedure oko izvođenja kaznenog udarca, i kad je u pitanju sankcionisanje ponašanje trenera Partizana tokom trajanja utakmice. Svakako da treba razgovarati i o dosuđenom kaznenom udarcu i to o svim njegovim aspektima kao i o samoj regularnosti uslova u kojem se meč odigravao. Tu ne može i ne sme biti opravdanja koje nije niti fudbalsko, niti strukovno. Zbog toga deluje u najblažu ruku, meni, nerazumljiv pokušaj svih onih koji bi da greške koje je sudija Grujić učinio pravdaju tobože nekakvom taktikom suđenja koju je ovaj sudija izabrao, ili da učinak sudije Grujića pravdaju tima da je sudija kroz svoje odluke imao želju da ne provocira igrače i navijače, ili pak psihičkim stanjem sudije usled uslova koji su vladali na terenu. Budemo li izmišljali takve razloge za opravdanje onda se našim sudijama ne piše dobro. Od svakog sudije se očekuje da se za utakmicu koja mu je poverena adekvatno pripremi i psihički i fizički, bio to večiti derbi ili neka druga utakmica. Na kraju danas-sutra sudija Grujić će doći i na „inter“ listu gde će morati da se doslovno pridržava uputstva UEFA oko primene i interpretacije PFI, kao i određenih instrukacija Sudijskog komiteta UEFA. Danas-sutra će sudija Grujić, ili neki naš novi sudija na „inter“ listi otići da sudi neku međunarodnu utakmicu na nekom vrućem terenu kao što su tereni u Turskoj, ili Grčkoj gde je atmosferaskoro isto tako zapaljiva kao što je bila na večitom derbiju između Crvene Zvezde i Partizana. I šta će biti onda? Da li mi to, pokušajem da opravdamo ono što se ne može opravdati, tražimo od naših sudija da budu podvojene ličnosti. Da jedno budu kad sude u evropskim takmičenjima, a da drugo budu kada sude u našem nacionalnom šampionatu. To je više nego pogrešan pristup koji nikada nije doneo, niti će doneti dobre rezultate bilo da su u pitanju naše sudije, bilo da su u pitanju naši klubovi. Jedno je sigurno a to je da se mora stati na put povlašćivanju klubovima. Svaki igrač ili trener, bio on u Partizanu, Crvenoj Zvezdi, Vojvodini ili Metalcu mora se suočiti sa svim posledicama koje mogu da ga snađu ukoliko se ogreši o PFI i zbog toga pretrpi snakcije od strane sudije. Isto onako kao što se svaki sudija mora suočiti sa posledicama učinjene greške. Te posledice sa kojima se sudija suočava nikako ne treba shvatiti kao „odstrel“, već kao želja da se kroz proces spoznaje onog što je učinjeno, greške u narednom periodu ne ponove.

Legitimno je pravo Sudijske komisije FSS da na ovakvim utakmicama, kao što je derbi između Crvene Zvezde i Partizana, proveri sudije na koje može da računa u narednom periodu. Ali i kad se radi takva provera onda ona mora da se radi sa puno mere i osećaja bez strasti i nerealnih želja. Nije normalno da se, kad su u pitanju takve utakmice  kao što je večiti derbi, jedino računa na Mažića i Jovanetića kao glavne, i Radojčića i Ristića kao sudije pomoćnike.Valja stvarati još kvalitetnih sudija. Ne sme da počiva sudijska organizacija, kad su sudije u pitanju na četiri imena. Siguran sam da je Danilo Grujić jedan od sudija na kojeg se može računati. Ali, ako istinski želimo dobor tom sudiji, to važi i za sve druge, onda ne smemo njega ali i druge sudije lažno tapšati po ramenima i biti neiskreni prema njima. Upravo zato što ih smatramo kvalitetnim moramo prema njima biti maksimalno strogi, ali i pravični jer ćemo jedino na taj način od njih stvoriti dobre sudije, stvoriti sudije od autoriteta na koje možemo ozbiljno računati u narednom periodu. Ako ih budemo uljuljkavali, ako ih neragumentovano budemo branili, ako ih budemo sklanjali sa vetrometine suočavanja njih samih sa njima samim onda ćemo u njima ugasiti i onu poslednju iskru kvaliteta.

IZ MOJIH BELEŽAKA

Pre nekog vremena prelistavajući mnoštvo mojih beležaka u vezi sudija i suđenja koje zapisah davno, na sad već požutelom papiru, pronađoh sledeće...
Zoran Petrović
Početkom 1994. godine uveliko su se privodile kraju pripreme oko organizacije Svetskog prvenstva u fudbala koje je te godine održano u SAD. Januara meseca 1994. godine UEFA je, kao i sve ostale članice svetske kuće fudbala, dostavila FIFI predlog sudija koji će je predstavljati na tom Svetskom prventsvu. Na listi je bio i naš sudija Zoran Petrović. S obzirom da su finala na poslednja dva Svetska prvenstva ( u Meksiku 1986. i Italiji 1990. godine ) sudile sudije iz Latinske i Srednje Amerike na red je došla Evropa. Plan je bio da naš sudija ukoliko bude sve teklo po planu minimum sudi polufinale, a ako se tokom trajanja šampionata istakne kvalitetnim suđenjem da mu se poveri i samo finale. Međutim, kako to obično biva planovi su jedno a stvarnost je nešto sasvim drugo. Organizator svetskog šampionata koji se neopravdano umešao u celu priču nije se složio sa predlogom koji je došao iz FIFA u vezi sudija i to u delu u kojem je predlog sudija došao iz UEFA. Nije se složio zato što je na njemu stajalo ime čoveka koji je iz zemlje koja je tada bila pod sankcijama. Organizator, koji kao po pravilu u svemu meša politiku, tražio je preko ljudi iz FIFA da UEFA  umesto našeg sudije imenuju nekog drugog. FIFA i UEFA su insistirali da naš sudija ostane na listi a kao obrazloženje zašto su stavili Zorana Petrovića na listu sudija naveli su da se radi o kvalitetnom sudiji sa kojim imaju određene planove i koji će utakmice na Svetskom prvenstvu suditi pod znakom FIFA, a ne pod znakom nacionalnog saveza kojem pripada a čija zemlji je pod sankcijama. Međutim, organizator se sa takvim obrazloženjem nije složio i ostao je uporan u svom stavu da se ime našeg sudije briše sa liste sudija. Kao što to obično biva kad se razgovara sa nivoa sile FIFA je bila prinuđena da od UEFA traži zamenu sudije pa je tako evropska kuća fudbala umesto Zorana Petrovića na listu stavila mađarskog sudiju Šandora Pula koji je te godine sudio finalni susret između Italije i Brazila. 

Da nije bilo te, na silu iznuđene zamene Zoranu Petroviću bi to bilo treće Svetsko prvenstvo na kojem bi sudio. 

MILORAD MAŽIĆ PONOVO U EVROPI!

Trenutno našem najboljem sudiji Miloradu Mažiću UEFA je ponovo ukazala poverenje. Mažić je određen da deli pravdu na utakmici 5. kola, D grupe, Lige Evrope između rumunskog predstavnika Vasluia i italijanskog Lacia. Iako je ostalo da se odigra još jedno kolo ova utakmica u sebi nosi ogroman ulog. Pobednik ovog meča nosi sve. Ekipa koja pobedi nastavlja, uz portugalski Sporting takmičenje u Ligi Evrope dok poraženi završava evropsko ligaško takmičenje. S obzirom na značaj koji utakmica ima za obe ekipe UEFA je, odredivši Mažića za sudiju meča pokazala koliko ima veliko poverenje u njega. Utakmica je na programu 1. decembra i igra se po lokalnom vremenu u 22:05 (po srednjeevropskom 21:05) u Pietra Neamtu, na stadionu Ceahlaul na kojem rumunski predstavnik već duže vreme ne zna za gorčinu poraza kad su u pitanju evropske utakmice.
UEFA mu veruje - Milorad Mažić
Nakon mečeva PAOK - Totenhem i Dinamo (Kijev) - Bešiktaš ovo će biti već treća utakmica koju će Milorad Mažić suditi u okviru Lige Evrope od kad je počela takmičarska 2011/2012 sezona. Po već ustaljenoj proceduri Sudijska komisija FSS treba da odredi Mažićeve pomoćnike kao i četvrtog sudiju i dodatne pomoćne sudije. Za realno je očekivati da Sudijska komisija FSS, kad su u pitanju naši internacionalci, neće menjati dobitnu kombinaciju koja se po kvalitetu prikazanog suđenja dokazala, tj. da će u ekipi koja će Miloradu Mažiću pomagati na utakmici Vaslui – Lacio biti: Igor Radojčić, Milovan Ristić, Boško Jovanetić, Milenko Vukadinović i Vlado Glođović. To je za očekivati, a šta će Sudijska komisija FSS odlučiti to ćemo tek videti.

Nama ostaje da sudijskoj ekipi, onako kako je bude Sudijska komisija FSS odredila, predovđena Miloradom Mažićem poželimo uspešno i kvalitetno suđenje.

ИМА РУКЕ, НЕМА НАМЕРЕ

Раднички 1923 – Јагодина 0:0

Судија: Миленко Вукадиновић

ФСС је члан велике фудбалске породице окупљене под УЕФА организацијом. Све одлуке које УЕФА донесе су обавезујуће за земље чланице. Што се тиче наше судијске организације она је потписник УЕФА Судијске конвенције што значи да тај потпис обавезује да се под окриљем наше националне судијске организације примењују одлуке, одредбе, препоруке, мишљења и сугестије које донесе или препоручи Судијски Комитет УЕФА. Ако смо Судијску Конвенцију потписали онда смо се обавезали и на одређена правила која се морају поштовати. То значи да се на нашим теренима, кад су у питању судије и оцена суђења, не могу одређивати аршини који су супротни ономе што Судијски комитет УЕФА прокламује код је у питању тумачење ПФИ и њихова интерпретација. Све ово је написано због ситуације која се догодила у Крагујевцу на утакмици између Радничког 1923 и Јагодине у оквиру 13. кола Супер лиге.
Детаљ са утакмице
На поменутој утакмици у 44. минуту након, са стране, убачене лопте у казнени простор Јагодине дошло је до контакта између лопте и руке играча Јагодине Илића. Многи спортски извештачи су овај детаљ окарактерисали као спорну ситуацију у којој су крагујевчани оштећени јер по њима судија Вукадиновић је треба код те ситуације да досуди казнени ударац у корист домаћег тима. Да ли је то баш тако? Није! Није спорно да је дошло до контакта између руке играча Јагодине и лопте, моменат контакта се сасвим јасно могао видети, али то није довољан разлог да се досуди казнени ударац, гледајући са аспекта интерпретације ПФИ Правила 14 онако како је то Судијски комитет УЕФА препоручио судијама како да реагују у оваквим и сличним ситуацијама. Да би се могао досудити казнени ударац услед играња играча руком у казненом простору неопходно је да постоји „намера“ да се лопта игра руком. Намера се одређује у зависности од тога да ли играч брани руком играјући простор око себе, или не. Код одређивања намере свакако треба додати још два важна детаља и то колико је положај руке био природан, као и раздаљину имеђу руке и места одакле је лопта упућена. У горе поменутој ситуацији сасвим сам сигуран да намере није било, што се такође могло јасно видети на снимку. Играч Јагодине је имао намеру да лопту игра ногом, лопту је промашио а она је одскочила од терена испод његове ноге и ударали га у руку која је стајала спуштена поред тела. На основу тога могу слободно рећи да је судија Вукадиновић био у праву што такав контакт руке и лопте није окарактерисао као прекршај за казнени ударац. У овој ситуацији смо имали пример доследне примене упутства које је УЕФА дала судијама кад су у питању овакве ситуације.

недеља, 27. новембар 2011.

UEFA SUDIJE ELIT I ELIT RAZVOJNE GRUPE

Elit Grupa:

R.B.
SUDIJA
DRŽAVA
GOD.
1
KASSAI Viktor
Hungary
1975
2
KUIPERS Björn
Netherlands
1973
3
BRYCH Felix
Germany
1975
4
RIZZOLI Nicola
Italy
1971
5
STARK Wolfgang
Germany
1969
6
ERIKSSON Jonas
Sweden
1974
7
PROENCA Pedro
Portugal
1970
8
THOMSON Craig
Scotland
1972
9
ATKINSON Martin
England
1971
10
DE BLEECKERE Frank
Belgium
1966
11
ROCCHI Gianluca
Italy
1973
12
SKOMINA Damir
Slovenia
1976
13
VELASCO Carlos
Spain
1971
14
WEBB Howard
England
1971
15
CAKIR Cuneyt
Turkey
1976
16
BENQUERENCA Olegário
Portugal
1969
17
MOEN Svein Oddvar
Norway
1979
18
MEYER Florian
Germany
1968
19
BLOM Kevin
Netherlands
1974
20
UNDIANO Alberto
Spain
1973
21
LANNOY Stéphane
France
1969
22
DUHAMEL Laurent
France
1968
23
NIKOLAEV Aleksei
Russia
1971


Elit Razvojna Grupa:

R.B.
SUDIJA
DRŽAVA
GOD.
1
TAGLIAVENTO Paolo
Italy
1972
2
KRALOVEC Pavel
Czech Republic
1977
3
SCHÖRGENHOFER Robert
Austria
1973
4
GRÄFE Manuel
Germany
1973
5
COLLUM William
Scotland
1979
6
CLATTENBURG Mark
England
1975
7
GUMIENNY Serge
Belgium
1972
8
KELLY Alan
Ireland
1975
9
CHAPRON Tony
France
1972
10
JOHANNESSON Stefan
Sweden
1971
11
EINWALLER Thomas
Austria
1977

JEDNA SITUACIJA, ČETIRI DETALJA

Crvena Zvezda – Partizan 0:2

Sudija: Danilo Grujić

Najlepši duel večitih rivala, bar kad govorimo o sudijama, je kada na njemu nema spornih situacija. Poslednji, 141. derbi između Crvene Zvezde i Partizana ne spada u takve utakmice jer je na njemu zabeležena jedna sporna situacija koja je u velikoj meri mogla do susret usmeri u nekom drugom pravcu. Radi se o 42. minutu utakmice i dosuđenom kaznenom udarcu za Crvenu Zvezdu. Siguran sam da nema ljubitelja fudbala da tu spornu situaciju nije pogledao i po nekoliko puta i da o njoj ima svoje mišljenje. Međutim, čini mi se da nije zgoreg osvrnuti se na tu situaciju i analizirati je jer ona u sebi sadrži nekoliko interesantnih detalja koji su veoma važni kad govorimo o suđenju na ovoj utakmici.
Detalj sа utakmice
O čemu se zapravo radi? U 42. minutu nakon šuta na vrata Partizana od strane igrača Crvene Zvezde Petkovića, lopta je na putu pogodila defanzivca Partizana Rnića i skrenula van okvira gola. Sudija Grujić je procenio da je Rnić igrao loptu rukom i dosudio je kazneni udarac u korist Crvene Zvezde. Pažljivim pregledom snimka nisam sklon tvrdnji da je lopta pogodila u ruku Rnića. Pre stičem utisak da je lopta pogodila igrača Partizana u butinu, ili u predeo oko butine. Na ovaj zaključak me navodi putanja lopte nakon što je došlo do kontakta lopte i igrača Partizana. Petkovićev udarac je bio veoma snažan i teško da bi takav udarac, da je lopta pogodila ruku, ostavila ruku defanzivca Partizana u identičnom položaju kao i pre kontakta. S druge strane, ako bi i stao na stranu sudije Grujića u tvrdnji da je došlo do kontakta lopte i ruke igrača Partizana opet ne bi mogao govoriti o postojanju nameri da se lopta igra rukom pa samim tim ne bi mogao govoriti i o kaznenom udarcu. Jeste da je Rnić telom padao ka lopti, ali je isto tako tačno da je ruka svo vreme bila uz telo ovog igrača. Prema tumačenju koje je UEFA dala takvi kontakti ruke i lopte se ne trebaju sankcionisati kaznenim udarcem, ukoliko se dogode u kaznenom prostoru, jer u tavim slučajevima ne postoji namera igrača da rukom brani igrajući prostor. Koji god pristup da odaberem u analizi ove situacije jedno je, bar po meni, evidentno a to je da mesta za dosuđivanje kaznenog udarca nije bilo. Razlog zašto je sudija Grujić posegao za takvom odlukom, da dosudi kazneni udarac, nalazim pre svega u njegovom pozicioniranju u trenutku kad je Petković uputio udarac. Sasvim se lepo moglo videti da se sudija nalazio u istoj ravni sa igračem Partizana Rnićem pa je, izgleda ponešen kretanjem tela tog igrača zaključio da je isti igrao loptu rukom. Drugi bitan momenat u vezi ove sporne situacije je izrečena disciplinska mera – opomena igraču Partizana. Smatram da ovde nije bilo prostora, a ni potrebe igraču Partizana izreći disciplinu meru te vrste. Međutim, ta odluka sudije Grujića se direktno nadovezuje na njegovu procenu o namernom igranju lopte rukom pa zbog toga ovde imamo jednu vrstu multiplikovanja greške. Treći detalj iz spornog minuta jeste mobing kojem je nakon dosuđenog kaznenog udarca sudija Grujić bio izložen od strane igrača Partizana. Oko njega su se našli skoro svi igrači protestujući na način na koji to nije dozvoljeno. Bilo je u tom mobingu svega što nije smelo biti. Bilo je i psovki, i pretećeg prsta, i guranja. Prema poslednjim instrukcijama koje je UEFA dala sudijama svaka vrsta mobinga ima da se sankcioniše disciplinskim merama. Tu izuzetaka ne sme da bude. U situaciji u kojoj se našao sudija Grujić on je morao posegnuti za kažnjavanjem igrača Partizana adekvatnim disciplinskim merama. Jednostavno situacija na terenu je tako nešto nalagala. Na kraju imamo i četvrti detalj u vezi ove sporne situacije a to je narušena procedura prilikom izvođenja kaznenog udarca. Sasvim se jasno moglo videti da je pre nego što je igrač Crvene Zvezde Elendro, pomerio loptu sa mesta odakle se izvodi kazneni udarac jedan igrač Partizana je ušao u kazneni prostor i to duboko. S obzirom da kazneni udarac nije realizovan PFI nalažu da se u takvoj situaciji kazneni udarac ima ponoviti. U Pravilu 14 PFI između ostalog stoji: Ako saigrač vratara krši Pravila igre a lopta ne uđe u vrata, udarac ponoviti. Isto treba uraditi ako jedan ili više igrača odbranbene i napadajuće ekipe prekrše Pravila igre. Jedno je sigurno sudija Grujić je morao da ponovi izvođenje kaznenog udarca. 

четвртак, 24. новембар 2011.

NAŠE SUDIJE NA SVETSKIM PRVENSTVIMA

-Malo istorije, malo sadašnjosti a budućnost?-
Jedan od merila kvaliteta naših sudija i sudijske organizacije u celini jeste podatak o tome koliko se naših sudija pojavilo u zapisnicima sa utakmica svetskih šampionata. Zapravo ta vrsta merila dosta precizno pokazuje gde se naše sudije i naša sudijska organizacija po kvalitetu nalaze u odnosu na druge. S obzirom da se na ovim našim prostorima devetesetih godina dešavalo to što se dešavalo, da je jedna zemlja nestala i da je na njenim ruševinama nastalo šest novih samostalnih držva, potrebno je radi preciznosti celokupni period od ustrojstva nove države, SFRJ pa do njenog raspada podeliti dva perioda. Prvi period je do 1990., i drugi posle 1990 godine.

Kad govorimo o prvom periodu, do 1990. godine onda su podaci sledeći; Osmorica jugoslovenskih sudija su imali čast da sude utakmice na svetskim prvenstvima. To su bili:
  • Leo Lemešić iz Splita – 1954. godine na SP u Švajcarskoj;
  • Vasa Stefanović iz Beograda – 1958. godine na SP u Švedskoj;
  • Branko Tešanić iz Varaždina – 1962. godine na SP u Čileu;
  • Konstantin Zečević iz Beograda – 1966. godine na SP u Engleskoj;
  • Dušan Maksimović iz Novog Sada – 1978. godine na SP u Argentini;
  • Damir Matovinović iz Rijeke – 1982. godine na SP u Španiji;
  • Zoran Petrović iz Beograda – 1986. godine na SP u Meksiku;
  • Zoran Petrović iz Beograda – 1990. godine na SP u Italiji;
  • Milorad Mažić iz Vrbasa - 2014. godine SP u Brazilu.

Na svetsko prvenstvo koje se 1970. godine održavalo u Meksiku od jugoslovneksih sudija je otputovao Drago Horvat iz Zagreba ali se on na treningu povredio i ni jednom nije sudio.

Kad govorimo o drugom periodu ( posle 1990. godine ) onda su podaci sledeći; U TOM PERIODU NIJEDAN NAŠ SUDIJA NIJE SUDIO UTAKMICE NA SVETSKIM PRVENSTVIMA. Podesćanja radi prošlo je pet svetskih prvenstava bez naših sudija. Jezikom brojeva, prošlo je punih 20 godina.

Možda ovi podaci za nekog nisu toliko važni i bitni. Možda nisu važni i bitni, ali svakako jesu dosta pouzdan pokazatelj gde se naše sudije i naša sudijska organizacija nalaze danas u odnosu na druge. Možda ona narodna kletva koja kaže “Dabogda imo, pa nemo” ovde u potpunosti priliči jer oslikava svu  teskobu koja nas je, kad su u pitanju naše sudije i sudijska organizacija, snašla. 

среда, 23. новембар 2011.

VIŠE NEGO OČIGLEDAN OFSAJD

Osmina finala Kupa Srbije

OFK Beograd – Partizan 0:2

Sudija: Vlado Glođović

Kad govorimo o sudijskim odlukama postoje neke situacije koje nije teško analizirati. Zapravo, postoje situacije koje su sasvim jasne. Jedna od tih situacija se dogodila na utakmici osimine finala Kupa Srbije između OFK Beograda i Partizana koju su crno beli rešili u svoju korist rezultatom 2:0. Radi se o drugom pogotku Partizana iz 55. minuta utakmice.
Снимак са меча 
Na snimku se sasvim jasno može videti da je u trenutku kad mu je lopta upućena strelac drugog pogotka za Partizan Lazar Marković bio u ofsajdu. U trenutku kad je Babović petom uposlio svog saigrača Markovića isti igrač je bio najbliži protivničkom golu. Čak šta više tokom celokupnog trajanja akcije Partizana, od trenutka kad je Šćepović uposlio Babovića a ovaj Markovića, Lazar Marković se nalazio u ofsajd položaju da bi u tom položaju bio i u trenutku kad mu je lopta upućena pretvarajući tako ofsajd položaj u ofsajd. S obzirom da je situacija potpuno jasna i čista deluje neverovatno da je sudija pomoćnik s te strane Petar Davidović načinio previd takve vrste.Da li je u pitanju pad koncentracije ili nešto drugo, odgovor na to pitanje zna sudija pomoćnik. Jedno je sigurno greška je učinjena, u 55. minutu radilo se o više nego očiglednom ofsajdu.

U SUSRET 141. VEČITOM DERBIJU

- Ono što možda niste znali a vezano je za sudije-
  • Prvi derbi između Crvene Zvezde i Partizana odigran je 05. januara 1946. godine. Utakmica je odigrana pred 4.000 gledalaca na stadionu JNA. U prvom derbiju slavila je Crvena Zvezda rezultataom 4:3. Glavni sudija tog meča je bio dr Lalić.
  • U jednom periodu bila je to davna takmičarska sezona 1957/1958 tadašnji SFSJ imao je sporazum sa sudijskom organizacijom Austrije i Italije o razmeni sudija. Da li je to tada bilo nepohodno teško je reći, ali sporazum je dao rezultate. Primera radi u toj takmičarskoj sezoni večite derbije između Partizana i Crvene Zvezde sudile su sudije iz Italije i Austrije. Meč između večitih rivala koji je odigran 25. maja 1957. sudio je italijanski sudija Liverani, dok je drugi meč starih rivala koji je odigran 02. marta 1958. godine sudio austrijanac Kajner.
  • Čast da večiti derbi između Partizana i Crvene Zvezde sudi pred rekordnim brojem navijača imao je beogradski internacionalac Čajić Miloš. Utakmicu koja je odigrana na stadionu Crvene Zvezde 7. septembra 1976. godine pratilo je rekordnih 100.000 gledalaca.
  • Kad je u pitanju čast da više puta dele pravdu na večitom derbiju između Partizana i Crvene Zvezde onda je potrebno celokupni period podeliti u dva perioda, do 1990. i posle 1990. godine. Kad je u pitanju period do 1990. godine onda ta privilegija pripada dvojici naših najistaknutih internacionalnih sudija Milivoju Guguloviću iz Niša i Zoranu Petroviću iz Beograda koji su pravdu na večitom derbiju između Pratizana i Crvene Zvezde delili svaki po pet puta. Posle 1990. godine rekorederi po broju odsuđenih večitih derbija su Branimir Babarogić iz Beograda i Miroslav Radoman iz Vrbasa.
  • Jubileji su nešto što je posebno interesantno, što ostaje u dugom sećanju svakog od učesnika takvog jednog događaja. Kad su u pitanju sudije koje su sudile mečeve između Partizana i Crvene Zvezde a koji su imali karakter jubileja onda je situacija sledeća; Jubilarni 50. po redu večiti derbi između Crvene Zvezde i Partizana odigran je 07. maja 1972. godine pravdu na tom meču je delio Milivoje Gugulović. 100. večiti derbi odigran je 06. maja 1995. godine pravdu je delio Branimir Babarogić. Kome  će pripasti čast da suditi 150. večiti derbi između Partizana i Crvene Zvezde to ćemo videti tek za par sezona.