недеља, 26. фебруар 2012.

NAJBOLJE ŠTO SMO IKADA IMALI

- Zoran Petrović, skica za portret -

Praviti skicu za portret Zorana Petrovića, našeg bivšeg internacionalnog sudije nosi u sebi u isto vreme i neizmerno zadovoljstvo, jer se radi o sudiji koji je dok je sudio bio ovenčan oreolom „najbolji svih vremena“, ali u isto vreme i veliki strah jer se radi o sudiji čije ime je povrh svega ostalo zlatnim slovima zabeleženo ne samo na ovim našim fudbalskim prostorima, ovde računam prostor bivše SFRJ, već i na prostorima fudbalske Evrope i sveta. Kad god govoriom o ovom čoveku osećaj divljenja ali i strahopoštovanja ostali su jednako prisutni u meni posle svih ovih godina.
Zoran Petrović, kao sudija
Kako je sve počelo? Sad već davne 1979. godine na posustalu, starosnim godinama i kvalitetom, listu sudija Prve savezne lige došao je mladić iz Beograda sa svojih nepunih 28 godina života. Bio je to Zoran Petrović. Debitovao je na utakmici Sarajevo-Vardar. U ono vreme bilo je to pravo iznenađenje i osveženje, ali u isto vreme i otkrovenje. Bio je to mladić lepog izgleda, prijatne spoljašnosti, gospodskih manira, kulturan i obrazovan, harizmatičan i hrabar koji je pored toga umeo da kroz zvuke „Balile“ proizvodi tonove koji su tada na opšte iznenađenje zadovoljili i najstože kritičare koji su tada vodili Savez fudbalskih sudija Jugoslavije. Među mnoštvom tih imena izdvojiću samo neka Milivoje Gugulović, Konstantin Zečević, Života Vlajić, Vladimir Stanković, Marijan Rauš, Vlado Tauzes. No treba svakako reći da je zadovoljio kriterijume ne samo njih već i probirljive zahteve ljudi iz fudbala igrača, trenera, sportskih radnika, sportskih izveštača. Njegovo ime se počelo izgovarati s dužnim poštovanjem i divljenjem. Nije trebalo dugo čekati da puni sjaj kojim je ovaj sudija sijao dobije obrise koji će ga kasnije vinuti u sam vrh svetskih sudija. Po dolasku na listu sudija Prve savezne lige mnogi naši klubovi su tada priželjkivali da im upravo Zoran Petrović deli pravdu na utakmicima koje oni igraju jer su u tog sudiju za krako vreme stekli veliko poverenje. Kad govorimo o tim vremenima treba znati da su tada za utakmice nacionalnog prvensta sudije bile određivane žrebom što je u velikoj meri bila jedna vrsta nepravde ne samo prema Zoranu Petroviću, već i prema mnogim tada dobrim sudijama  U svojoj karijeri Petrović je sudio mnogo važnih utakmica, ali najvažnije su bile one koje su igrali Crvena Zvezda i Partizan. Večiti derbi između ova dva ljuta rivala Zoran Petrović je sudio nekoliko puta. Prvi put je to bilo 14. aprila 1982. godine na stadionu JNA kad je slavila Crvena Zvezda rezultatom 4:1. Isto tako ima je veliku čast, u ono vreme to je i bila čast, da sudi i finale Kupa Jugoslavije bila je to utakmica između Hajduka i Rijeke koja je odigrana na stadionu JNA 9. maja 1987. godine. Još se pamti utakmica  Kupa Jugoslavije iz 1990. godine između Pelistera i Hajduka ( 2:2 ) na kojoj je Zoran Petrović snagom svog umeća i ogromnim autoritetom odoleo uzburkanim i vrelim strastima na stadionu u Bitolju. U nekoliko navrata je bio proglašavan za najboljeg sudiju u Jugoslaviji. Veliko je to priznanje bilo. Danas iz ove naše skučene perspektive teško da se mogu dimenzije te nagrade sagledati. To se pogotovu odnosi na sve oni koji nisu živeli u toj zemlji. Čak i u tim trenucima laskave slave Zoran Petrović se  nije libio da sudi utakmice nižerazrednih klubava beogradkih liga, čak šta više često smo ga mogli videti na takvim utakmicama. Išao je na te utakmice zajedno sa svojim mlađim kolegama pristupajući tim utakmicama kao da su u pitanju utakmice Prve savezne lige. Danas je tako nešto prosto nezamislivo. Ono što je u tim situacijama bilo posebno interesantno je to da je Zoran svoj odnos prema tim mladim kolegama gradio na ravnopravnoj osnovi što je samo još jedan u nizu podataka o veličini ovog sudije. Bio je to živi primer kako izgleda sudija koji suđenje  traži u sebi, a ne sebe u suđenju. Osnovna karakteristika suđenja Zorana Petrovića je bila ta da je imao istančan osećaj za razvoj igre, osećao je kako utakmica pulsira. Moć anticipacije je kod ovog sudije bilo nešto što ga je definitivno činila drugačijim i boljim u odnosu na njegove kolege tada. Ako tome dodam izraziti rafinman u interpretaciji PFI onda ne treba da čudi zašto je Zoran Petrović tako brzo stekao poverenje najšire fudbalske javnosti. S druge strane umeo je ovaj sudija da svoj stil suđenja prilagodi utakmici što znači da Petrović nije bio od onih delilaca fudbalske pravde koji je utakmicu prilagođavao sebi već je on bio taj koji se utakmici prilagođavao, ali sve sa merom i u duhu PFI. Utakmica i stil suđenja su se kod Zorana Petrovića stapali u jedno na opštu dobrobit fudbalske igre. Ti valeri u stilu suđenja su bili druga bitna komponenta koja je ovog sudiju kvalitativno odvajala od drugih. Kako to kod nas obično biva kritizerstvo na račun suđenja nije mimoišle ni ovog sudiju. Da ne bude neke zabune daleko od toga da Zoran Petrović nije činio greške na utakmicama koje je vodio. Da, bilo je utakmica gde je Zoran pravio previde, ali ti previdi nisu bili proizvod neke kalulacije, ili nepoznavanja PFI, ili nečeg drugog oni su bili sasvim normalna pojava koja predstavlja sastavni deo fudbalske igre jer treba znati bezgrešnih sudija nema, niti će ih ikad biti. On je uvek bio svestan učinjene greške i nikada se nije stidio da svoju grešku i prizna. U tome leži još jedna snaga ovog sudije. Međutim, te greške nisu bile česte zbog čega je svaka njegova pa makar i najmanja greška bila jedno vreme dočekivana na nož od jednog broja sportih izveštača onog vremena. Mnogi su se tada svojski trudili da pomute sjaj ovom deliocu fudbalske pravde. Pokušali su ali nisu u tome uspeli. Posle svega mogu samo reći nek svima njima služi na čast to što su tada radili. Treba znati i ovom prilikom istaći da je i u tim trenucima Zoran Petrović pokazao koliko je zapravo prvo čovek pa tek onda sudija, nije padao u vatru, nije dopuštao da ga srdžba obuzme već je sve to junački podnosio i nosio sa jednakim moralnim dostojanstvom na šta mu se moglo samo pozavideti.
Zoran Petrović, danas
Na međunarodnom planu Zoran Petrović je postigao toliko mnogo da to za mnoge sudije danas deluje prosto neostvarivo. Da su ljudi iz evropske i svetske kuće fudbala u ovom sudiji prepoznali kvalitet najbolje svedoči i podatak da je veoma brzo po sticanju znaka FIFA bio bačen u vatru. Na listu internacionalaca je došao 1981. godine kao najmlađi sudija. U ono vreme takav tajming je bilo teško i zamisliti,  a kamoli ostvariti. Zoranu Petroviću je to pošlo za rukom. Već 1983. godine Zoran Petrović je sudio utakmicu ¼ finale Kupa UEFA Viđev Lođ – Liverpul, koju su poljaci dobili rezultatom 2:0. Posle te utakmice koju je Petrović odsudio izuzetno kvalitetno i dobro krenuo je uspon ovog sudije na međunarodnoj lestvici. Sve je posle išlo kao na filmskoj traci. Sudio je na dva Svetska prvenstva, u Meksiku 1986. i Italiji 1990. godine. Na oba ova prvenstva Zoranovo suđenje kontolori suđenja su ocenjivali najvećim ocenama. Na SP 1986. godine Zoran je imao čast da bude prvi pomoćni sudija na polufinalnoj utakmici Francuska - Zapadna Nemačka (utakmicu je sudio Luiđi Agnjolin iz Italije). Na SP 1990 u Italiji Zoran je sudio utakmicu Engleska - Holandija koja je i pored protoka dosta vremena mnogim ljubiteljima fudbala ostala u sećanju. Na toj utakmici Zoran Petrović je demonstrirao vrhunsko suđenje. Sudio je finalni meč Superkupa Milan - Sapdorija 1990. godine, zatim revanš meč finala Kupa UEFA između Ajaksa i Torina 1992. godine,  kao i veliki broj važnih utakmica koje su organizovali UEFA i FIFA. U bogatu arhivu utakmica koju je Zoran Petrović na međunarodnom planu sudio svakako da treba dodati i finale Čelindž kupa u kojem su se maja meseca 1991. godine na legendarnom Vembliju sastali Engleska i Argentina. Bio je to pravi fudbalski rat. Petroviću su tada pomagali Peter Mikelsen iz Danske i Emilio Soriano Aladren iz Španije. Na vrhuncu svoje karijere Zoran Petrović je u dva navrata bio svrstan u deset najboljih sudija sveta. Bilo je to 1990. i 1991. godine. Peh ovog sudije je bio taj da je dolazio iz zemlje koja se baš u trenutku kad je Petrović bio na vrhuncu svoje karijere počela raspadati. Sudbina je učinla svoje. Usledile su 1992. godine sankcije što je automatski značilo i sankcije za ovog našeg sudiju. Umesto da sudi na Evropskom prvenstvu u Švedskoj 1992. godine on je morao da deli sudbinu zemlje iz koje dolazi. Isto to se dogodilo i sa Svetskim prvenstvom u SAD 1994. godine. Nakon takvih dešavanja Zoran Petrović odlazi u Japan, po nalogu FIFA, kao sudija-instruktor gde boravi od 1992 do 1995. godine. Punih šesnaest godina Zoran Petrović je nosio znak FIFA. Ogroman je to međunarodni staž. Od suđenja se oprostio 1997. godine kad je sudio prijateljsku utakmicu Urava - Mančester junajted. 

Bila je ovo skica za portret Zorana Petrovića fudbalskog sudije koji je postigao veoma mnogo, a mogao je još i više da nije protiv sebe imao sudinu. Međutim, i to što je postigao je toliko veliko da svi oni koji danas na bilo koji način obitavaju u redovima naše sudijske organizacije njegovo ime moraju izgovarati s najdubljim poštovanjem i divljenjem. Zoran Petrović je, bar zasada, bio i ostao najbolji naš sudija svih vremena.

четвртак, 23. фебруар 2012.

MALO FUDBALA, MNOGO NERVOZE

Revanš meč 1/16 finala Lige Evrope
Standard Lijež – Visla Krakov 0:0

Sudija: Milorad Mažić (Srbija)

Osnovna krakateristika revanš meča šesnaestine finala Lige Evrope između Standarda iz Liježa i Visle iz Krakova, sem što nije bilo pogodaka, je bila ta da je bila prisutna velika nervoza kod igrača oba tima. Nervoza koja je počela s prvim zviždukom sudije i nije prestajala do samog kraja utakmice, a zašto ne reći nervoze koja je nastavljena u vidu međusobnog koškanja i nepotrebne velike gužve i nakon završetka utakmice. Upravo zbog te nervoze od pravog fudbala na pomenutoj utakmici skoro da se nije ništa videlo. Par šuteva ka vratima protivnika je skoro sve što su igrači na utakmici pokazali. Pravih prilika skoro da nije ni bilo. Ako nije bilo prilika za postizanje pogotka ono je bilo dosta prekršaja na strani oba tima. Od svih prekršaja koji su učinjeni bio je mali broj onih pravih, jasnih najveći broj istih je bio „muljevit“ što je predstavljalo veliki problem za sudiju prilikom procene situacije. Takvi prekršaji koji su na granici presuđivanja često puta mogu biti mač s dve oštrice. Zbog toga možda i ne treba da čudi što je Mažić u dva navrata neke situacijue procenio onako kako nije trebalo. U takvoj atmosferi bilo je veoma teško sudiji meča. Kriterijum suđenja kojeg je Mažić zauzeo je bio ujednačen u odnosu na obe ekipe. To znači da sudija kroz svoje odluke nije favorizovao nijednu ekipu. Svojim kretanjem Mažić se trudio da bude uvek blizu mesta događaja što mu je i polazilo za rukom. Ta blizina je ulivala potreban autoritet kod igrača što se moglo sasvim jasno videti u odnosu igrača prema sudiji. Iako je tokom utakmice Mažić ne nametljivo uspevao da drži konce u svojim rukama nekako kao da se na kraju stekao utisak da sudija ipak nije uspeo da nervozu neutrališe, ili bar da je svede na manju meru. S druge strane, postavlja se pitanje da li sudija može uopšte s tolikom količinom nervoze,  kao što je ovde bio slučaj, da izađe na kraj?! Bilo kako bilo ona je ostala da lebdi u vazduhu do samog kraja utakmice. Epilog takvog odnosa stvari je taj da je Mažić tokom meča izrekao devet disciplinskih mera – opomena i jednu disciplinsku meru – isključenje (radi se o drugoj izrečenoj opomeni igraču Visle ). 
Isključenje Nunjesa
Milorad Mažić sa igračima Visle
Od svih tih disciplinskih mera tri su bile zbog učinjenog prekršaja (tu spada i druga opomena igraču Visle) dok je ostalih šest Mažić izrekao zbog nesportskog ponašanja. Svakako da treba istaći da su sve disciplinske mere s pravom izrečene. Ovde posebno treba izdvojiti 62. minut utakmice kad je Mažić više nego ispravno izrekao drugu disciplinsku meru - opomenu igraču Visle Nunjesu zbog prekršaja koji je imao sve atribute nesportskog ponašanja. Što se tiče Mažićevih pomoćnika na ovoj utakmici Ristića i Radojčića oni su svoj posao odradili korektno. Jedino je ostala, bar za mene, jedna dilema iz trinaestog minuta utakmice kad je sudija pomoćnik Ristić signalizirao ofsjad od strane igrača Visle Ilijeva. Situacija je bila na granici. U toj situaciji nisam stekao utisak da se igrač Visle u trenutku kad mu je lopta upućna nalazio u ofsajdu. To nipošto ne znači da sam u pravu, već samo znači da sam ja tako video tu situaciju. Snimak te situacije daje za pravo postojanje jedne takve naslute. No, kako je utakmica počela, tako se i završila. Na kraju utakmice stvorila se velika gužva na sredini terena u kojoj je bilo i povlačenja, i guranja, i pretnji u kojoj su učestvovali igrači oba tima zajedno sa svima onima koji su sedeli u tehničkom prostoru. Sudijska ekipa se u tom metežu, u želji da smiri strasti našla u gužvi što svakako da nije bilo uputno s obzirom na veliki broj učesnika u njoj kao i skučen i sasvim nejasan vidokrug svega onoga što se dešava. Na svu sreću Mažić je pravilno procenio da se u toj gužvi ništa ne može uraditi pa se iz nje zajedno sa svojim pomoćnicima izvukao u stranu. Situacija se naposletku nekako smirila, ali je ostao gorak ukus u ustima jer se takve "nefudbalske" scene ne viđaju baš često na utakmicama koje organizuje UEFA. Posle svega jedno je sigurno a to je da utakmica Standard – Visla spada u red onih utakmica koje će gledalac želeti što pre da zaboravi. Šteta! Što se tiče učinka naših sudija on je i ovog puta bio više nego dobar, čak šta više vrlo dobar imajući u vidu težinu utakmice.

уторак, 21. фебруар 2012.

MILORAD MAŽIĆ PONOVO U EVROPI!

Milorad Mažić je u roku od samo nekoliko dana ponovo određen od strane UEFA da sudi utakmicu koju organizuje evropska kuća fudbala. Mažića je UEFA odredila za sudiju meča Standard LiježVisla Krakov u okviru revanš meča šesnaestine finala Lige Evrope. Utakmica je na programu 23. februara. Prvi meč u Krakovu završen je nerešenim rezultatom 1:1 tako da će svakako biti interesantno videti konačan ishod ovog dvomeča tj. koja će se od ove dve ekipe plasirati u osminu finala Lige Evrope. 
Milorad Mažić


Već po ustaljenoj proceduri Sudijska komisja FSS će odrediti sudije pomoćnike, četvrtog sudiju kao i dodatne sudije.Na kraju treba reći da će učinak naših sudija na ovoj utakmici ocenjivati Šandor Piler, internacionalni posmatrač suđenja iz Mađarske.

Srećno!

понедељак, 20. фебруар 2012.

NAŠI POSMATRAČI NA UTAKMICAMA LIGE EVROPE I LIGE ŠAMPIONA

Ove nedelje će i naši internacionalni posmatrači suđenja imati posla. Dvojica naših internacionalnih posmatrača će ove nedelje ocenjivati učinak sudija na utakmicama koje organizuje UEFA. 
Zoran Petrović
Zoran Petrović je određen za posmatrača suđenja na revanš meču šesnaestine finala Lige Evrope između Mančester Sitija i Portoa. Utakmica je na programu 22. februara. Utakmicu sudi Volfgang Štark iz Nemačke.

S druge strane Zdravko Jokić određen je od strane UEFA da bude posmatrač suđenja na utakmici osmine finala Lige Šampiona između Basela i Bajerna. Utakmica je na programu takođe 22. februara. Utakmicu sudi Nikola Rizoli iz Italije.
Zdravko Jokić
Na kraju valja reći da se oba ova arbitra, čiji će učinak na pomenutim utakmicama naši posmatrači ocenjivati, nalaze na listi sudija koje je UEFA odredila da sude utakmice na predstojećem Evropskom prvenstvu u fudbalu koje je na programu ove godine u Poljskoj i Ukrajini. 

петак, 17. фебруар 2012.

MILOVAN RISTIĆ - ISTINA JE TAMO NEGDE…

Danas je u Kući fudbala u Staroj Pazovi, u okviru zasedanja Skupštine FSS, održana ceremonija na kojoj su uručena priznanja najboljim sudijama u 2011. godini. Kao što je od ranije poznato laskavo priznanje za najboljeg sudiju u 2011. godini pripalo je Miloradu Mažiću iz Vrbasa. Priznanje za najbolje sudije pomoćnike otišlo je u ruke Igoru Radojčiću i Milanu Miniću, dok je priznanje za najperspektivnijeg sudiju dobio Novak Simović iz Lovćenca. 

Milovan Ristić
Kad se osvrnemo na listu laureata ostaje jedno pitanje na koje odgovora i ima, i nema. Ako mogu sasvim sigurno reći bez bojazni da će neko ovaj moj stav oceniti kao krajnje neobjektivan a koji ide u tom pravcu da je priznanje u ruke Mažiću, Radojčiću i Simoviću otišlo s punim pravom, onda isto tako ostaje s punim pravom moja upitanost, koja nikako nema za cilj da omalovaži zadovoljstvo  koje je uručenjem nagrade pripalo Milanu Miniću, šta se dogodilo sa Milovanom Ristićem sudijom pomoćnikom koji je u protekloj kalendarskoj godini pokazao najviši nivo kvaliteta, ali i kontinuitet suđenja čak i u odnosu na Igora Radojčića, za kojeg inače smatram da je trenutno jedan od najboljih naših sudija mahača. Uvek sam smatrao da prave stvari treba nazvati pravim imenom. Tako je i u ovom slučaju. Ako je Milovan Ristić najviše pokazao, a jeste, od svih sudija pomoćnika u 2011. godini, to će svaki dobronamerni i istinski poznavalac suđenja reći, onda to treba i javno istaknuti. Njegov učinak na utakmicama koje su bile organizovane kako u organizaciji FSS i Zajednice superligaša, tako i pod okriljem UEFA bio je više nego dobar. Čak šta više bio je vrlo dobar. Upravo zbog toga, tako sjajan učinak za sobom povlači sve pozitivne strane takve slike. Takav učinak je morao biti adekvatno vrednovan. Tu ne može i ne sme biti nikakvih kalkulacija, iliti bilo kakvi durugih kriterijuma. Ovo je veoma važno ne zbog Milovana Rustića ili Milana Minića, već zbog same nagrade i laskavog priznaja “najbolji sudija pomoćnik”. Nagradama se mora verovati, u ovom slučaju nije baš tako!

среда, 15. фебруар 2012.

MAŽIĆ USPEŠAN U MOSKVI

Skoro prazan stadion Lužnjiki, izuzetno hladno vreme i zubato zimsko sunce, u kojem mogu da uživaju samo Rusi, bio je dekor u kojem je odigrana utakmica Rubin – Olimpijakos. Utakmicu je sudio naš sudija Milorad Mažić.
Tamo gde je ovaj sudija jesenas stao, tu je i nastavio. Na toj utakmici koja je odigrana u okviru šesnaestine finala Lige Evrope naš sudija je demonstrirao suđenje koje ga je i uvrstilo u Elite Develoment Group. Na ovoj utakmici Mažić je generalno delovao sigurno i autoritativno, dosledno se pridržavajući uputstva u vezi interpretacije PFI kojeg su sudije dobile na poslednje održanom seminaru u Turskoj. Da li mi te odluke pozdravljam, ili ne, da li se slažemo sa njima ili ne to je drugo pitanje, ali je Mažić te odluke na pomenutoj utakmici primenjivao upravo onako kako se od sudija traži kad su međunarodne utakmice u pitanju. To se pogotovu odnosi na 72 minut utakmice kad je dosuđen kazneni udarac u korist Rubina. U toj situaciji je sve bilo jasno, bar onako kako sam video tu situaciju (ruska TV stanica koja je meč prenosila nekoliko je puta tu situaciju ponavljala i to iz nekoliko uglova). Vratar Olimpijakosa je krenuvši ka lopti, a nakon što ga je napadač Rubina prošao levom rukom sapleo napadača i na taj način ga onseposobio da iskoristi izglednu priliku da postigne pogodak. Snimak te situacije sve jasno govori. Prekršaj je postojao i isti je prema uputstvu UEFA bio takav da zaslužuje disciplinsku meru isključenje. Toj situaciji se nema više ništa ni dodati, ni oduzeti. Položaj kojeg je Mažić u toj situaciji zauzimao daje za pravo da se može misliti da je sudija kompletnu situaciju sasvim jasno video. Kao i u ovoj situaciji, tako i tokom celokupnog toka utakmice Mažić je demonstrirao i odlično kretanje. Sasvim se jasno moglo videti da naš sudija puca od snage i kondicije. Bio je uvek blizu mesta događaja što je rezultiralo dobrim procenama kod situacija na terenu. Ostale su možda dve situacije, radi se o prekršajima u delu terena između dva kaznena prostora, kod kojih je ostala sumnja da li je prekršaj postojao, ili ne. No to je toliko malo u odnosu na celinu da nisam siguran da zavređuje neku naročito veliku pažnju. Isto tako treba reći da je sudija Mažić bio krajnje dosledan u primeni disciplinskih mera jasno stavljajući da  znanja da ga ne interesuje koje na utakmic Rubin – Olimpijakos gost, a ko domaćin. Neutralnost na najvišem nivou. Saradnja sa sudijama pomoćnicima je bila uspešna. Sudije pomoćnici Ristić i Radojčić su svoje odluke donosili tačno i precizno ne ostavljajući ni trunku sumnje kod igrača u ispravnost njihovih odluka. Kad se posle svega podvuče crta, stičem utisak, da je i ovog puta naša sudijska ekipa predvođena Miloradom Mažićem svoj deo posla odradila uspešno i kvalitetno.

понедељак, 13. фебруар 2012.

MAŽIĆ U MOSKVI

Trenutno naš najbolje kotirani sudija kod UEFA Milorad Mažić, koji se od ove godine nalazi u Elite Development Group, određen je od strane UEFA da sudi utakmicu šesnaestine finala Lige Evrope između Rubina iz Kazanja i grčkog Olimpijakosa. Utakmica se igra u Moskvi na stadionu Lužnjiku i trebala bi da bude odigrana 14.02.2012. godine.

Mažiću će na utakmici pomagati Milovan Ristić i Igor Radojčić. Četvrti sudija je Milenko Vukadinović, dok su dodatne sudije Boško Jovanetić i Vlado Glođović.

Srećno!

четвртак, 02. фебруар 2012.

JO-JO TEST ZA MNOGE SUDIJE BIO PRETEŽAK

Prema izvoru iz UEFA na seminaru sudija, Elit grupa i Elit razvojna grupa, koji je održan u Turskoj 20% prisutnih sudija nije položilo fitnes test. Ukupan broj sudija koji nije položio UEFA nije objavila kao ni imena onih koji nisu položili. To ne znači da takva informacija neće biti obelodanjena u narednom periodu. Ove godine UEFA je primenila „Jo-Jo Intermiten Test“ koji u suštini predstavlja test izdržljivosti. Posle ovakvih rezultata ispostavilo se da je strah sudija uoči ovakavog testiranja bio opravdan. Ovaj test procenjuje sposobnost pojedinca da se posle napora regeneriše i to u tačno zadatom vremenskom intervalu.

Naš sudija Milorad Mažić koji se od ove godine nalazi u Elit razvojnoj grupi s uspehom je položio ovaj test.