петак, 25. мај 2012.

SEMINARI, BORBA ZA KVALITET

O značaju okupljanja sudija, instruktora suđenja i sudijskih eksperata na seminarima već je dosta toga rečeno. Definitivno seminari predstavljaju priliku da se interpretatori PFI upoznaju sa novostima, da se razmene i usaglase mišljenja o nekim večnim temama i dilemama - slobodnom sudijskom uverenju, opstrukciji igre, duhu PFI kao i o mnogim drugim pitanjima. Jednostavno rečeno seminari doprinose podizanju teroijskog nivoa kod sudija. 
Seminar sudija - nekad
Osnovni zadaci seminara su: stručno usavršavanje sudija, poboljšanje kvaliteta suđenja, ujednačavanje načina ocenjivanja prekršaja, stvaranje jedinstvenih kriterijuma u donošenju odluka, jedinstvena primena PFI, ustaljen stil i sistem u suđenju, razvijanje logike u tumačenju i interpretaciji PFI  i borba za moralni i karakterni lik fudbalskog sudije. Svakako da su tehničko-tehnološke inovacije, kao što su video snimci omogućile da se danas na seminarima prilikom obrade određenih tema vezanih za sudije i suđenje koriste primeri iz prakse pretočeni u video zapis. Taj spoj vizuelnog i teoretskog stvara izuzetno dobru osnovu da se sudijama određeno pitanje koje se obrađuje na najbolji mogući način približi. Međutim, današnji seminari koji iako traju dva dana, prema načinu kako se pristupa podizanju teorijskog nivoa sudija, pre bi se mogli nazvati jednodnevni brifinzi. Danas se na seminarima prilikom obrade teorijskog dela pažnja isključivo usmerava na pregledavanje video materijala koje dostavlja UEFA bez vidne želje da se taj materijal stavi u kontekst jedne određene teme. Kad se analiziraju određeni video snimci koji u sebi sadrže realne situacije sa utakmica onda je potrebno te situacije staviti u određeni kontekst kako bi se došlo do celine, a ne do parcijalnih rešenja. Tako npr. kad se analiziraju video zapisi koji u sebi sadrže situacije namernog i ne namernog igranja lopte rukom, opasne igre, držanja protivnika, guranja protivnika, korišćenja laktova u duel igri itd. sve to bi trebalo staviti u okvir jedne teme koja bi mogla nositi naslov „U čemu sudije najviše greše prilikom primene Pravila 12 PFI „. Isto tako kad se govori o pripremi sudije za utakmicu jedna od mogućih tema za razgovor sa sudijama i instruktorima može biti „Sistemi fudbalske igre i suđenje“. S druge strane, izuzetno je važno kod sudija i instrukotra razviti logiku prilikom tumačenja i interpretacije PFI pa bi tako npr. neke od mogućih tema bi mogle da budu „Slobodno sudijsko uverenje i materijalna povreda PFI“ ili „Opstrukcije u teoriji i praksi“ ili „Slobodno sudijsko uverenje i njegova praktična primena“. Isto tako često se danas, pogotovu od strane čelnih ljudi Sudijskog komiteta UEFA može čuti kako se od sudija traži da budu u trendu sa savremenim fudbalom, pa bi tako jedna od mogućih tema mogla da bude „Savremeno suđenje, izazovi i opasnosti“. Na kraju nije redak slučaj da svako prvenstvo donosi nešto novo, donosi neke nove pojave pa bi zato jedna od mogućih tema za razgovor i analizu mogla da bude „ O nekim pojavama u suđenju“. Što se tiče instruktora suđenja i kod njih postoji mogućnost da se, sem zajedničkih elemenata sa sudijama, obrade neka pitanja koja se tiču samo njih kao što je „Mesto i uloga posmatrača suđenja u daljem razvoju sudijskog kadra“. Nije dovoljno, s aspekta unapređenja suđenja, sa instruktorima suđenja samo obraditi pitanje tačnosti i doslednosti popunjavanja njihovih izveštaja sa utakmice. To jeste bitno, ali je to tehničko pitanje. Ne sme se smetnuti s uma da izveštaji posmatrača suđenja imaju direktnog uticaja na sudije. Posao sudije i instruktora suđenja, koji obavlja dužnost posmatrača, se međusobno prepliću. Sve gore nabrojane, kao i mnoge druge  teme koje mogu biti predmet teorijskog razmatranja na seminarima mogu da omoguće sudijama i instrukorima da o određenim teoretskim pitanjima imaju zaokruženu celinu, da budu tematski do kraja obrađene, a ne da idu po principu razrade koja je istrgunta iz celine. Izuzetno je važno da sudije i instruktori prilikom sagledavanja određenog teorijskog pitanja kroz primere razviju logiku - zašto je to tako, a ne da primer prihvate kao gotovu formu. Gotova forma sablažnjava sudiju. Ovo je bitno iz razloga što u fudbalu retko kad postoje identične situacije. Pre bi se moglo reći da postoje situacije koje su slične. Upravo ta sličnost situacije čini različitim. Preslikavanjem jednog rešenja na sve slične situacije u najvećem broju slučajeva vodi u grešku. I još jedna važna stvar. Na seminarima ne sme biti tajni u tumačenju nekog teoretskog pitanja. Jer čim ima tajni, čim se nešto prećuti, teorijsko pitanje koje se obrađuje imaće rupu koja već koliko sutra sudiji može da zasmeta prilikom suđenja. Figurativno rečeno, sudije moraju imati punu sliku, a ne samo kadar.
Seminar sudija - danas
Ovako koncipirani seminari svakako da zahtevaju da se njihovoj pripremi pokloni odgovarajuća pažnja, mnogo veća nego što je to do sada slučaj. Stičem utisak da današnjim seminarima upravo taj elemenat nedostaje. Naša sudijska organizacija u svojim redovima ima takve sudijske eksperte kao što su Zoran Petrović i Zdravko Jokić, koji svakako da svojim znanjem i bogatim iskustvom mogu i ovom zahtevnijem pristupu u pripremi seminara da na adekvatan i kvalitetan način odgovore. S druge strane u pripremi ovako koncipiranih seminara svakako da treba uključiti i sve oni koji svojim znanjem mogu kvalitet istog da unaprede. To treba u svakom slučaju iskoristiti jer će na taj način seminari postati istinska i dalekosežna borba za unapređenje kvaliteta suđenja na našim terenima. Na kraju, to je suština seminara.

DELEGIRANJE – 32. kolo Prva liga Srbija

Srem - Teleoptik
26. maj, 17 časova
Glavni sudija: Utješanović Zoran

Sinđelić – Mladost (L)
26. maj, 17 časova
Glavni sudija: Milovanović Goran

Bežanija – Novi Sad
26. maj, 17 časova
Glavni sudija: Manojlović Dalibor

Radnički (S) – Sloga (K)
26. maj, 17 časova
Glavni sudija: Veselinović Slobodan

Čukarički - Mladenovac
26. maj, 17 časova
Glavni sudija: Milanović Goran

Proleter - Banat
26 maj, 17 časova
Glavni sudija: Brdar Ilija

Inđija - Napredak
26. maj, 17 časova
Glavni sudija: Ćeramilac Radovan

Mladi Radnik – Radnički (N)
26. maj, 17 časova
Glavni sudija: Nikolić Bojan

Kolubara – Donji Srem
27. maj, 17 časova
Glavni sudija: Anđelovski Novica

четвртак, 24. мај 2012.

SUDIJE U DOSADAŠNJIM FINALIMA EP

Ostalo je još petnaest dana do početka 14. Evropskog prvenstva u fudbalu. Ove godine domaćini prvenstva su Ukrajina i Poljska. Kako se početak približava, tako počinje da se pojačava i fudbalska gorznica na kontinetu stare dame. Branilac naslova je reprezentacija Španije koja je na prošlom evropskom prvnestu, koje je bilo održano u Austriji i Švajcarskoj u finalu pobedila reprezentaciju Holandije. Od do sada odigranih 13. evropskoh prvenstava jedino prvenstvo na kojem je odigrano dva finala je bilo ono 1968. Što se tiče predstojeće evropske smotre fudbala sve je poznati, i učesnici, i gradovi domaćini, i sudijske ekipe.
Svakako da suditi finale Evropskog prvenstva predstavlja veliku čast za svakog sudiju. Za mnoge sudije to finale predstavlja krunu sudijske karijere. Statistika kaže da su tu čast najviše imali Italijani 3 puta, zatim slede Švajcarci i Englezi sa po dva puta, dok su sudije iz Španije, Austrije, Rumunije, Slovačke (ranije Čehoslovačke), Francuske , Čvedske i Nemačke sudilo po jedno finale. Evo kako to izgleda po prvenstvima:

1960. Francuska: SSSR-Jugoslavija 2:1, Artur Edvard Elis (Enleska);
1964. Španija: Španija-SSSR 2:1, Artur Holand (Engleska);
1968. Italija: Italija-Jugoslavija 1:1, Gotfrid Dinsta (Švajcarska)
1968. Italija: Italija-Jugoslavija 2:0, Hose Maria Ortiz de Mendibil (Španija)
1972. Belgija: Zapadna Nemačka-SSSR 3:0, Ferdinand Maršal (Austrija)
1976. Jugoslavija: Čehoslovačka-Zapadna Nemačka 2:2 (5:3), Serđo Gonela (Italija)
1980. Italija: zapadna Nemačka-Belgija 2:1, Nikolae Rainea (Rumunija)
1984. Francuska: Francuska-Španija 2:0, Vojteh Kristov (Čehoslovačka)
1988. Zapadna Nemačka: Holandija-SSSR 2:0, Mišel Votro (Francuska)
1992. Švedska: Danska-Nemačka 2:0, Bruno Galer (Švajcarska)
1996. Engleska: Nemačka- Češka Republika 2:1, Pierluiđi Paireto (Italija)
2000. Belgija i Holandija: Francuska-Italija 2:1, Anders Frisk (Švedska)
2004. Portugal: Grčka-Portugal 1:0, Markus Merk (Nemačka)
2008. Austrija i Švajcarska: Španija-Nemačka 1:0, Roberto Roseti (Italija)

Kome će pripasti čast da sudi ovogodišnje filane EP to ćemo tek da vidimo. Kandidata ima nekoliko...

Što se tiče naših sudija, njih na ovom evrospkom prvenstvu neće biti. Zapravo naših sudija već poodavno nema na ovoj smotri evropsokog fudbala. Ako je moja evidencija tačna, možda i nije, poslednji naš sudija koji je sudio na evropskom prvenstvu u fudbalu bio je Milivoje Gugulović, sad već davne 1972. godine u Belgiji. Možda je došlo vreme da se u narednom periodu ovaj višedecenijski post napokon prekine?!

среда, 23. мај 2012.

BORBA ZA SLOBODNO SUDIJSKO UVERENJE

U proleće 1954. godine ljubljanski Odred (današnja Olimpija) borio se grčevito za opstanak u Prvoj ligi koja je tada brojala 14 timova.
Jednu od šansi za spas, Ljubljančani su videli u gostovanju skospkog Vardara, 7. marta. Neočekivano, došlo je do jednog spora koji je po položaj sudija u fudbalu kod nas imao dalekosežne posledice. U 10. minutu, Ivan Toplak  - tada prvi golgeter ljubljanskog prvoligaša – postigao je pogodak. Glavni sudija, beograđanin Sreta Stefanović, bio je neodlučan: oklevao je, a onda je presudio: gol nije regularan. Toplak je bio u ofsajdu...Pomoćni sudija Janežeić nije mahao.

Onda su počela prepucavanja. Pomoćni sudija je dao opširnu izjavu, kojom je dokazivao da nije bio ofsajd. Delegat je takođe smatrao da je pogodak bio regularan. Sreta Stefanović, zbunjen kategoričkim izjavama svog pomoćnika i delegata, reterirao je: „U redu...kad vi kažete...možda sam pogrešio...izvinjavam se sudiji Janežiću...“ Neobično, zar ne?

Ali, spor je tek počeo. Komisija klubova saveznih liga je donela odluku da se utakmica ponovi, a sudiju Sretu Stefanovića je suspendovala.

Tada se umešao Disciplinski sud Saveza fudbalskih sudija Jugoslavije i zauzeo stav: Sreta Stefanović nije kriv što nije priznao pogodak za koji je bio uveren da je neregularan, ali je kriv što se poveo za mišljenjem svoga pomoćnika i delegata! Vardar se žalio i, na osnovu mišljenja sudijske organizacije da je glavni sudija doneo ispravnu odluku, odluka o poništenju je preinačena i utakmica je ipak bila registrovana postignutim rezultatom 1:0 za Vardar.

Ovaj slučaj je ušao u istoriju našeg suđenja po energičnom stavu sudijske organizacije kojom je branila jednog svog člana, zalagavši se za njegovo pravo na slobodno sudijsko uverenje. I odbranila ga je.

Izvor: Fudbalske sudije Jugoslavije 1919-1981

уторак, 22. мај 2012.

DELEGIRANJE – 31. kolo Prva liga Srbija

Radnički (N) - Srem
23. maj, 17 časova
Glavni sudija: Jovanović Srđan

Napredak – Mladi Radnik
23. maj, 19 časova
Glavni sudija: Marinković Goran

Banat - Inđija
23. maj, 17 časova
Glavni sudija: Utješanović Zoran

Mladenovac - Proleter
23. maj, 17 časova
Glavni sudija: Lukić Lazar

Sloga (K) - Čukarički
23. maj, 17 časova
Glavni sudija: Grujić Danilo

Novi Sad – Rdnički (S)
23 maj, 17 časova
Glavni sudija: Petković Nemanja

Donji Srem - Bežanija
23. maj, 17 časova
Glavni sudija: Mažić Milorad

Mladost (L) - Kolubara
23. maj, 17 časova
Glavni sudija: Ilić Milan

Teleoptik - Sinđelić
19. maj, 17 časova
Glavni sudija: Labus Branko

POZICIONIRANJE, POZICIONIRANJE I OPET POZICIONIRANJE!

Rano jutros me je nazvao jedan moj prijatelj, inače jedan od retkih koji zna da je ovo moj blog, da me pita zašto nisam na ovom blogu analizirao situaciju iz prvog dela igre sa utakmice Partizan – Metalac kad je u kaznenom prostoru gostiju, po njegvim rečima „grubo“ fauliran napadač domaćih Dijara. Pitao sam ga da li misli na prvu, ili drugu situaciju jer u obe te situacije u centru pažnje je bio tamnoputi napadač Partizana. Rekao mi je da misli na drugu situaciju. Odgovorio sam mu da nije bilo potrebe da se tom analizom bavim jer je ona toliko očigledna i da u njoj ama baš ničega nema spornog sem što ista predstavlja veliku grešku sudije Simovića. Greška se ogledala u tome što je sudija propustio priliku da u toj situaciji (jedan igrač gostujućeg tima je u svom kaznenom prostoru s dve noge startovao nad Dijarom i na taj način onemogućio napadača Partizana da realizuje priliku u kojoj se našao) dosudi kazneni udarac u korist domaćeg tima, i da u isto vreme izrekne disciplinsku meru – isključenje s obzirom da se radilo o izglednoj prilici u kojoj se našao igrač Partizana.

Ruku na srce ova situacija predstavlja klasičan, knjiški primer kad sudija treba da dosudi kazneni udarac, i da u isto vreme dodeli disciplinsku meru - isključenje igraču koji jedan takav start načini. Svakako da je ovde mnogo interesantnije pitanje; Koji je uzrok za ovako grub previd sudije Simovića? Sigurno da ne stoji konstatacija da se radi o sudiji koji ne zna kako ovu situaciju treba rešiti. Ako nije to, šta je onda. Loše pozicioniranje sudije u toj situaciji. Eto, to je! Prvo situacija se dogodila na nekih sedam – osam metara od gola gostiju, drugo u kaznenom prostoru je bilo dosta igrača i treće sudija je u toj situaciji imao bar tri igrača ispred sebe. Kad se sve to uzme u obzir nije ni čudo što ovu situaciju sudija nije dobro video i što je načinio tako grubu grešku kako po pitanju donošenja tehničke mere, tako i po pitanju izricanja disciplisnke mere. Sa mestu gde se nalazio sudija Simović u trenutku odvijanja situacije ništa se konkretno nije moglo videti, sem komešanja igrača. Još jednom se, po ko zna koji put potvrdilo da je dobro postavljanje sudije i osećaj za dobro postavljanje, kao i moć anticipiranja, devedeset posto dobro odrađenog posla za pravilno presuđivanje. To sudije uvek moraju da imaju na umu!

понедељак, 21. мај 2012.

NEKAD BILO…

U finalu fudbalskog olimpijskog turnira u Rimu 1960. godine sudija Lo Belo iz igre je isključio našeg reprezentativca Galića. Međutim, to isključenje nije sprečilo plave da u tom finalu trijumfuju nad reprezentacijom Danske. Isključenje našeg reprezentativca u tom finalu nije ostalo bez odjeka u tadašnjoj fudbalskoj i sportskoj javnosti. Malo je poznato da  poznati italijanski sudija Lo Belo ipak nije prošao jefino zbog tog isključenja. Lo Belo je u to vreme bio jedan od najboljih fudbalskih sudija ne samo u evropskim, već i u svetskim okvirima. Kao takav bio je na spisku sudija za Svetsko prvenstvo u Čileu 1962. godine. Sigurno bi Italijan i otišao na to Svetsko prvenstvo da SFSJ, preko FSJ nije insistrirao da isključenje Galića ne može proći tek tako. I, Lo Belo nije otišao u Čile, iako mu je na toj svetskoj svetkovini fudbala objektivno bilo mesto. Svu zabunu oko isključenja Galića izazvala je njegova psovka. Lo Belo je boravio na jednom seminaru naših sudija na Paliću i tamo se sprijateljio sa njima. Naučio je i poneku psovku. Kad je čuo šta je Galić u finalu izgovorio italijanski sudija je pomislio da je psovka bila upućena njemu. Nije Italijan znao da naši igrači psovke koriste u svom rečniku, onako usput čisto za sebe  kao muku razgovora sa sobom.
Na utakmici Crvene Zvezde i Maribora u Beogradu, utakmicu je vodio Lado Jakše, igrač Maribora Prosen je prišao sudiji i požalio mu se kako Đorić ne bira sredstva. Prosen se sudiji obratio rečima:
- Lado, tuku me...
Lado je kao iz puške odgovorio:
- Što nisi odabrao da igraš šah, tamo ne tuku!

Poznati naš mahač Rajko Popović, asistirao je jednom našem internacionalcu na jednom vrućem terenu. Gostujući tim je postigao jedan sumnjiv pogodak. Publika graknula “da pojede sudije”...Glavni sudija u tom metežu prišao je Popoviću i bezazleno ga upitao: “Rajko, jel’ te gađaju kamenjem?”. Rajko kad ču pitanje, klimnu potvrdno glavom. Tek tad su gledaoci napali Popovića, misleći je da između njega i glavnog sudije vođen dijalog o spornom pogotku i da je Rajko, u stvari, klimanjem glave potrvdio njegovu ispravnost. 
- Kasno sam prozreo da je glavni sudija na ovaj način želeo da skine odgovornost sa sebe, jadao se kasnije Popović. Eto, desilo se bilo i to da su doskočili i Rajku – uglavnom je on nastojao da “napakosti” kolegama...

Lado Jakše je bio i ostao sudija koji je u ono vreme imao specifičan stil suđenja. Sudio je iz centra i nije bio redak slučaj da u toku meča uđe u verbalnu raspravu sa igračima. Umeo je ovaj sudija da sudijskom pozivu udahne jedan poseban šarm zbog čega su ga novinari posebno voleli. Na utakmici u Zrenjaninu između Proletera i Crvene Zvezde Đorić koji je često umeo da sa sudijam uđe u raspravu, često je tokom utakmice dobacivao sudiji. U jednom trenutku Lado se okrene prema Đoriću i reče mu: “Bolje juri Bjekovića da ne postigne gol, nego što stalno prigovaraš.” Na toj utakmic se Bjeković podosta naigrao fudbala upravo pored svog čuvara Đorića.

U Beogradu je 1911. godine štampana knjiga “Viteška igra i sportovi i fizičko vaspitanje našeg naroda”. Autor knjiga je bio artiljerijski poručnik Mile Arsović. U knjizi je postojao deo koji se odnosio na PFI (verovatno da je prevedeno sa engleskog). Posebno je interesantan deo Pravila koji se odnosi na sudiju:
“Za sudiju treba birati iskusnog starijeg igrača kome su dobro poznata sva pravila i praktično i teorno, a koji je usto i u trčanju izdržljiv.”
  
Ostalo je zabeleženo jedno sećanje legendarnog Miljana Miljanića. U tom sećanju Miljanić je zaapisao: “ Godine 1965. kao gost boravio sam na prvenstvenoj utakmici Sanderled – Mančester. U samom početku igre domaći Sanderlend postigao je gol iz jedne slabo vidljive ofsajd pozicije. Sedeći pored ser Mata Bezbija, osnivača Mančestera, refleksno sam skočio i viknuo “Ofasjd”. Na to je Bezbi mirno i staloženo odgovorio: “Da...Na istom tom golu, iz iste takve ofsajd pozicije, postigli smo 1937. godine pogodak i postali prvaci. Tada nismo protestovali, zašto bismo činili to sada?” A kada je utakmica završena 3:1 u korist Mančestera, golovima Bobi Čarltona i Besta, Bezbi je jednostavno prokomentarisao: “Na utakmici je ipak važnije dati ispravne golove, nego primiti jedan na koji se može staviti primedba”. Bila je to, po rečima legendarnog Miljana, besplatna lekcija o logici u sportu.
Izvor: FUDBASLKE SUDIJE JUGOSLAVIJE 1919-1981

PONOVNI OSVRT NA NEKOLICINU SUDIJA SLV

Pre izvesnog vremena napravio sam kratak osvrt na sudije Srpske lige grupa „Vojvodina“. Zapravo, bio je to kratak osvrt na nekolicinu sudija koje sam imao prilike da gledam na terenima vojvođanskih srpskoligaša. S obzirom da je od tada proteklo dovoljno vremena odlučio sam da te sudije ponovo pogledam i da vidim koliko su odmakli u kvalitativnom smislu u odnosu na ono što sam ranije ima prilike da vidim. Radi podsećanja radilo se o sledećim sudijama: Vladimiru Miljkoviću iz Novog Sada, Nemanji Gajdobranskom iz Novog Sada, Marijanu Sarki iz Vršca i Maksimović Đorđu iz Inđije.
Šta sam u ponovnom gledanju video kod gore nabrojanih sudija? Najveća moja prvobitna primedba vezana za Vladimira Miljkovića, kad sam ga prvi put gledao, jeste postijanje empatije kod ovog sudije u suđenju. Takvo stanje je tada bilo više nego evidentno. Nažalost, to stanje se ni danas nije promenilo. Čak šta više stekao sam utisak kad sam ga ponovo gledao da je to stanje sada još izraženije. Ne samo što je izraženije već je obojeno i jednom vrstom neozbiljnosti. Ta neozbiljnost se najbolje mogla videti u pripremi ovog sudije za utakmicu, ali i u odsustvu želje ovog sudije da nivo svoje fizičke pripremljenosti i izdržljivoti popravi. Upravo ta dva potonje nabrojana elementa su ostala i dalje nedorečena, nedovoljno razvijena priča kod ovog sudije. Nažalost, novo gledanje Vladimira Miljkovića nije donelo nikakav vidan pomak u napred u odnosu na prvo moje gledanje. Nemanja Gajdobranski spada u red sudija koji je kad sam ga prvi put gledao ostavio na mene izuzetno pozitivan utisak. Ostavio je utisak sudije koji ima potencijala za i više, i bolje. Najveći, uočeni problem kod ovog sudije je bio nedostatak hrabrosti i doslednosti kako kod izricanja disciplinskih mera, tako i kod donošenja nepopularnih odluka. Ponovno gledanje ovog sudije nažalost nije potvrdilo moju želju da ovaj sudija kroz sistem edukacije u svom suđenju gore uočene nedostatke može da otkloni. Čak šta više, stekao sam utisak da je jedan vrlo važan segmen, koji je u prvobitnom gledanju bio na zavidnom nivou, a to je osećaj za igru ovaj sudija u neku ruku pokvario. Šta je uzrok svemu tome teško je reći. Marijan Sarka je, na osnovu ponovnog gledanja, zadržao konstantu u suđenju koju je imao i ranije. Jednom rečju ovaj sudija je ostao na onom istom nivou na kojem je bio i kad sam ga prvi put gledao. Svakako da ovaj sudija poseduje potreban kvalitet, ali da je potrebno da kroz veći broj težih utakmica svoj stil ali i kvalitet suđenja još više usavrši. Ne mogu se otrgnuti utisku da je Marijan Sarka, sasvim nepotrebno, držan podalje od utakmica koje se mogu okarakterisati kao „vruće i nezahvalne za suđenje“. Upravo te i takve utakmice na najbolji način profilušu jednog sudiju. Na kraju dolazim do sudije Maksimović Đorđa iz Inđije. Ovaj sudija je zapravo ubedljivo najviše napredovao od mog poslednjeg puta kad sam ga gledao. Više nego vidno je bilo da je ovaj sudija dosta radio na sebi. Radio na fizičkoj kondiciji i izdržljivosti, na profilisanju kriterijuma suđenja prilikom izricanja disciplinskih mera, na utvrđivanju što jasnijeg rafinmana prilikom presuđivanja, na jačanju svoje ličnosti na terenu kako prema igračim tako i prema drugim akterima meča. Neka mi bude dopušteno da istaknem da sudija Maksimović Đorđe polako ali sigurno izrasta u sudiju koji prikazanim kvalitetom suđenja može daleko više od toga koliko mu se pruža.

OSEĆAJ KAŽE, MARUŠIĆ IPAK BIO U PRAVU

Vojvodina – Crvena Zvezda 2:1

Sudija: Svetislav Marušić

U 78. minutu utakmice na samoj ivici kaznenog prostora gostujućeg tima došlo je do kontakta između defanizica gostiju Tošića, i napadača domaćih Smiljanića. Igrač Crvene Zvezde, je startovao nad igračem Vojvodine. Domaći igrači su tražili kazneni udarac, dok je sudija procenio da se prekršaj dogodio van kaznenog prostora pa je stoga dosudio tehničku meru - direktan slobodan udarac u korist domaćeg tima. U ovoj situaciji postojanje prekršaja nije sporno, ali je ostalo sporno mesto prkršaja. Zapravo, ova situacija po svojoj složenosti spada u red onih situacija na koje se teško može dati potpuno jasan i tačan odgovor. U odsustvu jasnosti, ostaje osećaj kao jedini kriterijum za vrednovanje nečega. Osećaj kojeg čovek stekne o nečemu nakon onoga što je video. Tako sam i ja nakon pregledavanja ove situacije stekao utisak da je prekršaj Tošića, nad Smiljanićem ipak započet van kaznenog prostora što znači da je tehnička mera, direktan slobodan udarac, koju je sudija dosudio bila ispravna. Pretpostavljam da je sudija u ovoj situaciji imao i neverbalnu komunikaciju sa sudijom pomoćnikom Čađenovićem, koji se nalazio na tom delu terena te da je na osnovu te komunikacije i posegao za tehničkom merom koju je dosudio.

недеља, 20. мај 2012.

SUĐENJE PEDRA PROENCE ZA POŠTOVANJE

U ovogodišnjem finalu Lige Šampiona točak sreće se okretao kao u malo kojem. Već viđeni pobednici postali su gubitnici, a oni koje su mnogi, samo dva minuta pre kraja velikog finala, videli sa srebrnim medaljama oko vrata  na kraju su podigli veliku srebrnu amforu i neizmerno se radovali. Naša narodna izreka kaže: „Nije onome kome je rečeno, već je onome kome je suđeno“. Baš tako. Bajern nije uspeo da se popne na najviši pijedestal evropskog klupskog fudbala, čekaće neku novu priliku ali zato je to uspelo igračima Čelsija. Posle svega viđenog, ne samo u ovom finalu već i na putu do finala sasvim zasluženo.
Proenca u razgovoru sa igračima
U velikom finalu smo videli veliki meč, ali i "veliko" suđenje. Suđenje portugalskog sudije Pedra Proence i njegovog tima bilo je više nego za poštovanje. Videlo se odmah, na samom početku meča, još dok je Proenca bacao novčić da je porugalski sudija ušao u meč više nego spreman. Mimika i gesta Pedra Proence odavala je utisak da se radi o čoveku koji sa obe noge čvrsto stoji na zemlji. Siguran u sebe i svoje odluke, autoritativan i pragmatičan u vođenju meča, nenametljiv ali prisutan tokom igre, hrabar i odvažan u ključnim trenucima meča, pun osećaj za razvoj igru, bez grča na licu već sa jasno vidljivim uživanjem u poslu koji mu je poveren su osnovne karakteristike prikazanog suđenja Pedra Proence na finalnom meču Lige Šampiona između Bajerna i Čelsija. Muzičari kažu da je prvi akord najvažniji i da od njega posle zavisi kompletna melodija. Metaforički rečeno prvi akord koji je udario Pedro Proenca je bio pravi. Portugalac je na početku meča igračima poslao sasvim jasan signal, pustiću vas da igrate i da uživate, ali vam neću dozovliti da se nesportski ponašate i da vaša igra izađe iz okvira PFI. Da je to bila ozbiljna pruka portugalskog sudije videlo se već u 3 minutu meča kad je Proenca sasvim ispravno izrekao disciplinsku meru – opomenu igraču Bajerna Švajnštajgeru zbog namernog igranja lopte rukom. Lagano ali sigurno nametnuti autoritet na početku meča Proenca je držao do kraja finala. Isto tako videlo se da je sudija pripremajući se za meč sa svojom ekipom do tančina upoznao obe ekipe - igrače, taktiku koju će treneri primeniti, pretnje koje mogu da se jave kad ova dva tima igraju. Ulog u ovom finalu je bio veliki, ali je kontrola discipline na terenu od strane Pedra Proence bila potpuna. S druge strane mentalno stanje Pedra Proence je bilo visokom nivou. S takvom pripremom onda ne treba ni da čudi što je Proenca i njegova ekipa izdržala sva iskušenja koja može da priredi pakao grotla Alianz Arene u jednom tako sudbonosnom meču kakav je bio meč između Bajerna i Čelsija. Uvek blizu mesta događaja, veoma dobro pozicioniranost sudije tokom igre omogućila je Pedru Proenci da se njegovim odlukama više nego veruje od strane svih aktera. Čak ni nervozni Tores nije mogao da svojom „cirkusijadom“ izbaci iz stanja mentalnog sklada Pedra Proencu. Zbog svega toga ključne odluke sudije i njegove ekipe, npr. u 54. minutu utakmice kad je ispravno poništen pogodak Bajernu zbog ofsajda Riberija i u 94. minutu utakmice kad je sudija dosudio kazneni udarac u korist Bajerna nakon jednog nesmotrenog starta Drogbe nad Riberijem u kaznenom prostoru Čelsija, su bile više nego ispravne. Svakako da deluje impresivno kad sudija jedno takvo finale odsudi s toliko poštavanja. Na kraju ostaje jedna malecni detalj, koji ne mora ništa da znači, ali koji se eto potkrao Pedru Proenci. Radi se o 31. minutu utakmice kad je Bosingva startovao nad Riberijem. Stekao sam utisak da je to bio start za disciplinsku meru – opomenu. Lice Proence u tom trenutku je odavalo utisak da se i on  lomio da li izreći tu kaznu, ili ne. Odlučio je da ne izrekne i na taj način progledao kroz prste igraču Čelsija.

Posle svega što smo imali prilike da vidimo na finalnom meču Lige Šampiona može se bez ikakve bojazni od pristrasnosti izvući zaključak da je Pedro Proenca i njegova ekipa ovaj meč odsudila na najvišem mogućem nivou dostojno ovom takmičenju. Ako je pre finala portugalski sudija bio u samom vrhu sudija UEFA, posle finala on je na samom vrhu. Zasluženo!

петак, 18. мај 2012.

DELEGIRANJE – 30. kolo Super liga Srbije

Javor - BSK
20. maj, 15 časova

Glavni sudija: Kiš Čepegi Robert
Pomoćni sudija 1: Živković Saša
Pomoćni sudija 2: Korajlija Milan
Četvrti sudija: Đokić Nenad
Spartak Zlatibor Voda - Borac
20. maj, 15 časova

Glavni sudija: Jovanetić Boško
Pomoćni sudija 1: Milutinović Srđan
Pomoćni sudija 2: Rasinac Darko
Četvrti sudija: Obradović Srđan
Vojvodina – Crvena Zvezda
20. maj, 15 časova

Glavni sudija: Marušić Svetilsav
Pomoćni sudija 1: Čađenović Vladimir
Pomoćni sudija 2: Kurčubić Nenad
Četvrti sudija: Vujović Majo
Rad – Radnički 1923
20. maj, 15 časova

Glavni sudija: Glođović Vlado
Pomoćni sudija 1: Jovanović Vladimir
Pomoćni sudija 2: Minić Milan
Četvrti sudija: Popović Marko
Partizan - Metalac
20. maj, 15 časova

Glavni sudija: Simović Novak
Pomoćni sudija 1: Pavlović Branko
Pomoćni sudija 2: Kaurin Srđan
Četvrti sudija: Anđelovski Novica
Jagodina – Novi Pazar
20. maj, 15 časova

Glavni sudija: Santrač Dejan
Pomoćni sudija 1: Potočan Dejan
Pomoćni sudija 2: Mićanović Zoran
Četvrti sudija: Anđelković Dejan
OFK Beograd – Sloboda Point Sevojno
20. maj, 15 časova

Glavni sudija: Mihajlović Danilo
Pomoćni sudija 1: Đurđević Dalibor
Pomoćni sudija 2: Kojić Goran
Četvrti sudija: Ćeramilac Radovan
Hajduk - Smederevo
20. maj, 15 časova

Glavni sudija: Krstić Dragan
Pomoćni sudija 1: Davidović Petar
Pomoćni sudija 2: Mrkić Ivan
Četvrti sudija: Dimitrijević Dejan

DELEGIRANJE – 30. kolo Prva liga Srbija

Srem - Sinđelić
19. maj, 17 časova
Glavni sudija: Miladinović Nikola

Radnički (N) - Napredak
20. maj, 17 časova
Glavni sudija: Gogić Miodrag

Mladi Radnik - Banat
19. maj, 17 časova
Glavni sudija: Paunović Igor

Inđija - Mladenovac
19. maj, 17 časova
Glavni sudija:Cicvarić Bojan

Proleter – Sloga (K)
19. maj, 17 časova
Glavni sudija: Vukadinović Milenko

Čukarički – Novi Sad
19 maj, 17 časova
Glavni sudija:Maslaković Milan

Radnički (S) – Donji Srem
19. maj, 17 časova
Glavni sudija: Filipović Dejan

Bežanija – Mladost (L)
19. maj, 17 časova
Glavni sudija:Radovanović Slaviša

Kolubara - Teleoptik
19. maj, 17 časova
Glavni sudija: Sremac Siniša

четвртак, 17. мај 2012.

PEDRO PROENCA

- Skica za portret -

Ono što je stručna javnost predviđala kao sasvim relanu mogućnost, a mediji preko svoje radoznalosti „provalili“ i pre vremena lansirali u javnost, UEFA je i zvanično potvrdila. Ovogodišnje finale Lige Šampiona između Bajerna i Čelsija koje će biti odigrano 16. maja u Minhenu na Alianz Areni sudiće portugalac Pedro Proenca.
_____________________

Puno ime ovog sudije je Pedro Proenca Oliveira Alveš Garsija. Rođen je u Lisabonu 3. novembra 1970. godine. Tokom školovanja stekao je visoko obrazovanje i po zanimanju je finansijski direktor. Kaže da u slobodno vreme voli da čita i piše, a jedan od omiljenih hobija mu je skijanje. Oni koji ga dobro poznaju kažu da je veoma komunikativan, da je čovek bogatog duha.
Pedro Proenca
Na listu sudiju Prve protugalske divizije došao je 1998. godine, a na listi internacionalaca našao se 2003. godine. Odmah po dolasku na listu sudija sa znakom FIFA Pedro Proenca je na sebe skrenuo pažnju čelnih ljudi Sudijskog komiteta UEFA. Tako npr. samo godinu dana nakon boravka na listi internacionalaca imao je čast da sudi finale EURO U-19. Privrženost sudijskom pozivu, kao i želja da u tom poslu uspe motivisala je ovog šarmantnog portugalca da sebe konstantno usavršava. Rezultat takvog rada je ogorman napredak kojeg je ovaj sudija napravio. Priznanje za uloženi trud nije ga mimoišlo pa je tako 2007 godine debiotvao u Ligi Šampiona na meču PSV – CSK Moskva. Isto tako bio je učesnik UEFA EURO U-21 koje je održano u Švedskoj gde je delio pravdu na tri meča, od kojih je jedno polufinale između Italije i Nemačke. Posmatrači suđenja su se tada o njegovom suđenju izjasnili samo u superlativu. 2009. godine, nakon konstatnog napredovanja Proencu je UEFA uvrstila u Elite Group gde se i danas nalazi. Otežavajuća okolnost na putu uspeha za Pedra Proencu je bila ta da je Portugal imao, i još ima jednog veoma iskusnog i dobrog delioca prvade sa znakom FIFA. To je Olegario Benkuerenca. Stariji, ali i skusniji od Proence. Međutim, Pedro Proenca je uspeo da i tu prepreku prođe i da starijeg i iskusnije kolegu ostavi iza sebe. Između ova dva portugalska internacionalca UEFA se za predstojeće Evropsko prvenstvo opredelila za Proencu.

Ključna prekretnica koja će definitivno Pedra Proencu svrstati u red respektabilnih UEFA delilaca pravde je prošlogodišnje polufinale Lige Šampiona između Mančester Junajteda i Šalkea. Za tu utakmicu, koja nije bila nimalo laka za suđenje, portugalac je dobio izuzetno visoku ocenu. Od tada Pedro Proenca se uvek nalazi u samom vrhu UEFA sudija. Posle svega deluje sasvim normalno što je ovaj sudija dobio poverenje od Sudijskog komiteta UEFA da bude delilac pravde na ovogodišnjem finalu Lige Šampiona koje se igra u Minhenu u kojem se sastaju Bajern i Čelsi. Pedro Proenca Oliveira Alveš Garsija je to zaslužijo.

Na kraju svakako da treba reći da se ovaj portugalski sudija nalazi na listi sudija koje će UEFA i FIFA posebno posmatrati kao pripremu za prestojeće Svetsko prvenstvo 2014. godine u Brazilu. Ako ne bude nekih nepredviđenih stavri, one su sastavi deo života, teško da će predsojeća najveća svetska fudbalska svetkovina proći bez Pedra Proence.

SUĐENJE U FINALU KUPA SRBIJE DOBRO

Ovogodišnje finale Kupa Srbije kako po prikazanom fudbalu, tako i po emotivnom naboju biće jedna od onih utakmica koja će se veoma brzo zaboraviti. Posle svega ostaće samo statistički podaci koji kažu da su se u finalu nacionalnog kupa sastali Crvena Zvezda i Borac iz Čačka, da je osvajač Kupa Srbije za 2011/2012 Crvena Zvezda, da je finale održano u Kruševcu, prvi put van naše prestonice i to je sve. Ovogodišnje finale sudio je Mažić Milorad iz Vrbasa, a pomagali su mu Kojić Goran iz Paraćina i Đurđević Dalibor iz Kruševca.
Milorad Mažić
Što se tiče suđenja na ovogodišnjem finalu Kupa Srbije ono je bilo dobro. Mažić nije imao nešto težak posao jer su igrači oba tima igrali krajnje korektno i sportski. Zvanična statistika sa utakmice je na kraju izbacila podatak da je zabeleženo 35 prekršaja. Za jedan finalni meč to je sasvim respektabilna brojka. Upravo polazeći od te brojke stičem utisak da je bilo, bar po meni, nekoliko interesantnih detalja na koje treba obratiti pažnju kad je u pitanju presuđivanje Mažića i njegovih pomoćnika na ovom meču. Ovom prilikom izdvajam: Ne izricanje disciplinske mere – opomene igraču Crvene Zvezde Mladenoviću u 6. minutu utakmice kad je jednim rvačkim zahvatom zaustavio igrača Borca, Pavićevića; Ne sankcionisanje korišćenje lakta u skoku od strane igrača Crvene Zvezde Evandra nad igračem Borca Prodanovićem u 37. minutu utakmice; Ne izricanje disciplinske mere – opomene igraču Crvene Zvezde Mikiću kad je rukama u prvom minutu sudijske nadoknade prvog dela igre rukama zaustavio igrača Borca Radivojevića; Razmimoilaženje u 70. minutu utakmice sa sudijom pomoćnikom Kojićem oko udarca iz ugla i kasnu reakciju sudije pomoćnika Đurđevića kod signaliziranja ofsajda u 73. minutu utakmice od strane jednog napadača Borca. Ovi detalji svakako da nisu uticali na tok igre i rezultat ali ih treba navesti čisto zbog struke. Što se tiče autoriteta njega je Mažić imao. Međutim, pošto je u toku utakmice bilo čuđenja igrača oba tima, malo više od strane igrača Borca – Prodanović igrač Borca je čak i zaradio disciplinsku meru – opomenu zbog prigovora, na odluke sudije uspostavljeni autoritet sudije je bio u skaldu sa samim karakterom utakmice.

уторак, 15. мај 2012.

MILORADU MAŽIĆU FINALE KUPA SRBIJE

Sudijska komisija FSS danas je obelodanila ime sudije za predstojeći finalni meč Kupa Srbije između Crvene Zvezde i Borca iz Čačka, koji će biti odigran 16. maja u Kruševcu na stadionu „Mladost“. Čast da sudi ovogodišnje finale nacionalnog kupa pripala je Miloradu Mažiću iz Vrbasa. Njemu će pomagati Đurđević Dalibor, iz Kruševca i Kojić Goran, iz Paraćina dok će četvrti sudija biti Dejan Santrač, iz Pavliša. Meč počinje u 20. časova.
Svakako da ova odluka Sudijske komisija FSS teško da je mogla nekog da iznenadi s obzirom na to da je Milorad Mažić proglašen za najboljeg sudiju za 2011. godinu, kao i to da je delio pravdu na oba polufunalna meča Kupa Srbije između večitih rivala Crvene Zvezde i Partizana i za suđenje na tim utakmicama dobio visoke ocene i pohvale. S druge strane radi se o internacionalnom sudiji koji se nalazi u Elite Development Group i koji se u poslednje vreme svojim kvalitetnim suđenjem nametnuo ljudima iz Sudijskog komiteta UEFA. Sve ovo zajedno je bilo više nego dovoljno da mu se poveri ovogodišnje finale Kupa Srbije. Što se tiče Mažićevih pomoćnika tu je Sudijska komisija FSS smelo prelomila pa je tako umesto očekivanih imena za finalni meč odredila sudije pomoćnike čije imenovanje će za mnoge da predstavlja iznenađenje. Međutim, to iznenađenje može biti samo za nedovoljno upućene jer ovde se radi o sudijama pomoćnicima koji su u toku ove polusezone kvalitetno obavljali povereni im posao. Sigurno da ovde nije bio zanemraljiv ni faktor ekonomičnosti. Dejan Santrač koji je određen za četvrtog sudiju na finalnom meču svojim kvalitetnim suđenjem u ovoj polusezoni s punim pravom zaslužio da bude deo sudijske ekipe na finalu nacionalnog kupa.

Učnak sudijske ekipe na finalnom meču pratiće Zdravko Jokić, UEFA posmatrač suđenja.

понедељак, 14. мај 2012.

DANILO GRUJIĆ NA UEFA TURNIRU U-19

UEFA je za predstojeće utakmice turnira U-19 „Elite round“ koji je na programu u periodu od 23. do 31. maja odredila sudije. Reprezentacije učesnici ovog turnita su podeljene u sedam grupa a domaćini su Danska, Italija, Češka, Engleska, Srbija, Hrvatska i Portugal. Pobednici grupa će se zatim sastati na finalnom turniru U-19.
Danilo Grujić
Naš najmlađi internacionalac Danilo Grujić vodiće utakmice četvrte grupe u kojoj se nalaze reprezentacije Ukrajine, Izraela, Portugala i Republike Irske. Utakmice ove grupe se igraju u Portugalu. Grujiću su poverene dve utakmice i to utakmica prvog kola Ukrajina – Izrael koja je na programu 26. maja sa početkom u 17 časova. igra se u Porhalu na stadionu Bela Vista, i utakmica trećeg kola u kojoj se sastaju Izrael i Republika Irska. Ovaj meč se igra u Fereiri na Stadionu de Nora sa početkom u 19 časova.

Ovo će zapravo biti međunarodni debi i prvi izlazak Danila Grujića na međunarodnu scenu od kad se nalazi na listi internacionalaca kad je uvršten u III kategoriju UEFA sudija. 

Srećno!

PEDRU PROENCI FINALE LIGE ŠAMPIONA?

Kako je Antena 1 danas prenela ovogodišnje finale Lige Šampiona, koje je na programu 19. maja i igra se na Alianz Areni u Minhenu gde se sastaju Bajern i Čelsi, sudiće portugalski sudija Pedro Proenca Oliveira Alveš Garsija. U informaciji se takođe navodi da će Proenci pomagati Berrtino Miranda i Rikardo Santos. Dodatni sudije pomoćnici prema istom izvoru će biti Manuel de Sousa i Duarte Gomeš. Četvrti sudija na ovogodišnjem finalu će biti Italijan Nikola Rizoli. Isti izvor navodi da će posmatrač suđenja na finalnom meču biti član Sudijskog komiteta UEFA Vlado Šajn iz Slovenije.

Prema istom izvoru u narednih nekoliko dana UEFA će ovu informaciju i zvanično objaviti.

Teško da se uz svu novinarsku lucidnost sa ovakvim informacijama neko može i sme igrati pa se zbog toga ova informacija može smatrati jednom vrstom uvertire, iliti probnog balona da se vidi kakav će odjek biti pre definitivnog objavljivanja imena sudije za ovogodišnje finale Lige Šampiona od strane UEFA.

петак, 11. мај 2012.

DELEGIRANJE – 29. kolo Super liga Srbije

Smederevo - Javor
12. maj, 17 časova

Glavni sudija: Bogadnović Darko
Pomoćni sudija 1: Mrkić Ivan
Pomoćni sudija 2: Kurčubić Nenad
Četvrti sudija: Paunovuć Igor
BSK – Spartak Zlatibor Voda
12. maj, 17 časova

Glavni sudija: Grujić Danilo
Pomoćni sudija 1: Milutinović Srđan
Pomoćni sudija 2: Minić Milan
Četvrti sudija: Popović Marko
Borac - Vojvodina
12. maj, 17 časova

Glavni sudija: Karadžić Milan
Pomoćni sudija 1: Miletić Goran
Pomoćni sudija 2: Stojković Uroš
Četvrti sudija: Ćeramilac Radovan
Crvena Zvezda - Rad
12. maj, 19 časova

Glavni sudija: Santrač Dejan
Pomoćni sudija 1: Pavlović Branko
Pomoćni sudija 2: Potočan Dejan
Četvrti sudija: Jeremić Milan
Radnički 1923 - Partizan
12. maj, 17 časova

Glavni sudija: Mažić Milorad
Pomoćni sudija 1: Mićanović Zoran
Pomoćni sudija 2: Kaurin Srđan
Četvrti sudija: Kiš Čepegi Robert
Metalac - Jagodina
12. maj, 17 časova

Glavni sudija: Vukadinović Milenko
Pomoćni sudija 1: Radojčić Igor
Pomoćni sudija 2: Ristić Milovan
Četvrti sudija: Nikolić Bojan
Novi Pazar – OFK Beograd
12. maj, 17 časova

Glavni sudija: Dimitrijević Dejan
Pomoćni sudija 1: Jovanović Vladimir
Pomoćni sudija 2: Davidović Petar
Četvrti sudija: Veselinović Slobodan
Sloboda Point Sevojno - Hajduk
12. maj, 17 časova

Glavni sudija: Marušić Svetislav
Pomoćni sudija 1: Čađenović Vladimir
Pomoćni sudija 2: Milovanović Milan
Četvrti sudija: Đokić Nenad

DELEGIRANJE – 29. kolo Prva liga Srbija

Napredak - Srem
12. maj, 19 časova
Glavni sudija: Petković Nemanja

Banat – Radnički (N)
12. maj, 17 časova
Glavni sudija: Filipović Dejan

Mladenovac – Mladi Radnik
12. maj, 17 časova
Glavni sudija: Trailović Denis

Sloga (K) - Inđija
13. maj, 17 časova
Glavni sudija: Spasić Ninoslav

Novi Sad - Proleter
12. maj, 17 časova
Glavni sudija: Glođović Vlado

Donji Srem - Čukarički
12 maj, 17 časova
Glavni sudija:Marinković Goran

Mladost (L) – Radnički (S)
13. maj, 17 časova
Glavni sudija: Anđelković Dejan

Teleoptik - Bežanija
12. maj, 17 časova
Glavni sudija:Stojilković Igor

Sinđelić - Kolubara
12. maj, 17 časova
Glavni sudija: Piper Petar

среда, 09. мај 2012.

KO ĆE SUDITI FINALE LIGE ŠAMPIONA?

Kako se približava finale Lige Šampiona, na programu je 19. maja i igra se na Alians Areni u Minhenu, u stručnoj javnosti počinju analize ko bi od sudija iz Elite Group mogao da dobije tu čast da to veliko finale sudi. S obzirom da se u finalu sastaju predstavnici nemačke i engleske sasvim je razumljivo će sudije iz tih zemalja koje se nalaze na listi Elite Group predstojeće finale gledati pored malih ekrana. Ovde konkertno mislim na Hauarda Veba, Martina Etkinsona, Marka Klatenburga, Florijana Majera i Dr. Feliksa Briha.  Listi ovih sudija treba dodati Volfganga Šatrka kome je Sudijski komitet UEFA poverio ovogodišnji finalni meč Lige Evrope između Atletika (M) i Atletik Bilbaoa, Viktora Kasaia koji je sudijo prošlogodišnje finale u kojem su se sastali Mančester Junajted i Barselona, Bjorna Kuipersa koji je prošle godine sudijo meč Superkupa Evrope između Porta i Barselone i Karlosa Velaska Karbalja koji je prošle godine sudijo meč finala Lige Evrope između Porta i Brage.
Kad izuzmemo sve gore navedene sudije na papiru ostaje još dosta imena iz Elite Group. Međutim, biti na pomenutoj listi nije i dovoljan uslov da se dobije jedno takvo priznanje kao što je finalni meč Lige Šampiona. Zbog toga postoji još jedna selekcija sudija koja se bazira na kvalitetu prikazanog suđenja u dosadašnjem toku ovog prestižnog takmičenja. Prema tom kriterijumu može se očekivati da ovogodišnje finale Lige Šampiona ostane i dalje nedostižno za Olegariu Benkuerencu, Kevina Bloma, Jonasa Eriksona, Stefana Lanoa, Sven Odvar Moena, Đanluku Roćia, Paola Tagliaventa i Alberta Undiana Maljenka.

Nakon ovog filetra ostalo je još nekoliko imena koji mogu biti ponecijalni kandidati za sudiju velikog finala. Konkretno mislim na Damira Skominu, Krega Tomsona i Cunejta Čakira. Ova tri potencijalna kandidata ispunjavaju potrebne uslove, međutim ovde postoji jedno „ali“. Prva dvojica nabrojanih sudija dolaze iz zemalja koje u Sudijskom komitetu UEFA nemaju takvog uticaja kao što je moć lobiranja da bi se do konačnog cilja došlo. Pošto se radi o veoma važnom elementu koji je veoma prisutan ne samo u Sudijskom komitetu UEFA, već i u samoj evropskoj kući fudbala zbog toga sam pre sklon verovanju da će i ovu dvojicu sudija ovogodišnje finale zaobići. Što se tiče turskog sudije Cunejta Čakira ispunjava sve potrebne i ove, i one uslove ali se ne sme zaboraviti da je ovaj sudija delio pravdu na ovogodišnjem polufinalnom meču Lige Šampiona između Barselone i Čelsija. Jeste Čakir taj meč odsudijo za primer, ali se do sada nikad nije dogodilo da jedan sudija koji sudi jedan polufinalni meč sudi i finale tog takmičenja. Zbog toga će ovaj turski sudija morati da čeka neku novu priliku.

Kad se sve gore nabrojano ima u vidu ostaju dva imena između kojih svakako treba tražiti sudiju ovogodišnjeg finala Lige Šampiona. To su: Pedro Proenca i Nikola Rizoli. Radi se o dvojici vrhunskih delilaca pravde koji u UEFA uživaju ogormno poverenje. S druge strane oba ova arbitra se nalaze na listi sudija koji će deliti pravdu na predstojećem Evropsokom prvenstvu.Svakako da će u odabiru sudije za veliko finale odlučiti „meki faktor“. Tako npr. Portugal nije imao sudiju u finalu Lige Šampiona (ranije Kupa Šampiona) i Lige Evrope (ranije Kup UEFA) više od četrdeset godina pa je sada idealna prilika da se višedecenijski post prekine. Dalje, Kolina dolazi iz istog grada odakle i Rizoli, iz Bolonje. To svakako može pre biti razlog za „ne“ negoli za „da“ što se tiče italijanskog arbitra. Sve se gleda, sve se meri. Dalje, Proencu su gledala tri čoveka iz Sudijskog komiteta UEFA i to: Vasaras (Grčka), Šajn (Slovenija – koji će biti posmatrač suđenja na finalnom meču ) i Kolina (Italija). Kad imate takve posmatrače ulog je veoma veliki. Možete mnogo dobiti, ali isto tako možete i mnogo izgubiti. Međutim, sva trojica gore pomenutih posmatrača suđenja su se više nego pozitivno izrazila o onome što su videli kod Pedra Proence. Nikola Rizoli jeste odličan sudija u to nema nikakve sumnje, ali ove godine nije imao tako upečatljivu sezonu kao što je to bilo ranije. Ako bih na kraju morao da se izjasnim onda bi to izjašnjavanje glasilo: Dajem prednost Pedru Proenci. Glas za Pedra Proencu, nije glas protiv Nikole Rizolija.

Na kraju u ovakvim prognozama svakako da treba biti krajnje oprezan. Dosadašnja praksa je pokazala, ma koliko god se neke stvari činile predviljivim, da UEFA ume i te kako da iznenadi. Svakako da neće trebati dugo čekati da se sazna ime sudije ovogodišnjeg finala Lige Šampiona.

уторак, 08. мај 2012.

PROMENA FUDBALSKE FILOZOFIJE, PROMENA KULTURE PONAŠANJA

Sinoć sam gledao utakmicu Premijer lige u kojoj su se sastali Blekburn i Vigan. Utakmica je odlučivala da li će Blekburn ispasti iz najeltinijeg engleskog fudbalskog takmičenja. Krajnji rezultat je bio 1:0 za goste što je značilo i definitivan kraj za plavo-bele u Premijer ligi. Utakmicu je sudijo Mark Klatenburg iskusni sudija sa znakom FIFA koji se nalazi kod UEFA na listi elitnih sudija. Zašto sam ovo napisao? Zato što je na toj utakmici u 67. minutu, pri rezultatu 0:0 sudija propustio da dosudi kazneni udarac u korist domaćeg tima. Kazneni udarac je bio sasvim evidentan. No, kazneni udarac nije bio dosuđen, domaćin je izgubio i definitivno ispao iz Premijer lige. Reakcije domaćina su bile džentlmenske. Sem trenutne reakcije, u vidu dizanja ruku u vazduh, u trenutku prekršaja nikakvih drugih rekacija nakon tog događaja nije bilo ni od strane igrača, ni od strane službenih lica u tehničkom prostoru. Posle utakmice na terenu normalno ponašanje igrača i trenera Belkburna. Jednom rečju, džentlmensko ponašanje i u natežim trenucima. Zato volimo da gledamo utakmice Premijer lige.
Šta bi bilo da se tako nešto dogodilo na našim terenima? Nije teško pogoditi kakve bi bile rekacije nekog našeg kluba na jednu takvu grešku sudije. Najbolji primer kakva bi rekacija bila u takvom jednom slučaju jeste utakmica 28. kola Prva liga Srbija između Radničkog iz Niša i Mladenovca. Na pomenutoj utakmici u 5. minutu sudijske nadoknade drugog dela igre sudija Brdar je dosudio kazneni udarac u korist domaćeg tima koji je realizovan. To je bio povod da se na kraju utakmice na terenu vide scene koje nisu primerene ne samo takmičenju Prva liga Srbija, već i fudbalskoj igri uopšte. Da li je bio kazneni udarac? Po onome što sam imao prilike da vidim na snimku stičem utisak da nije. Jeste bilo kontakta, ali nedovoljnog da se dosudi kazneni udarac. Po meni je to bila duel igra. Da li greška sudije može biti povod da na kraju utakmice desetak minuta na terenu traju nemile scene u režiji igrača i trenera gostujućeg tima. Ne može, i ne sme biti povod! Ljudi iz uprave FK „Mladenovac“ su nakon prespavane noći izašli u javnost saopštenjem da nije bilo nikakvog pokušaja fizičkog nasrtanja na sudiju meča od strane trenera gostiju Radakovića. Teško da se može verovati u te reči čelnih ljudi FK „Mladenovac“. Zašto kažem da se teško može poverovati u te reči? Zato što fotografije, ali i izjave službenih lica sa te utakmice govore nešto sasvim drugo. Zato što je nivo opšte kulture igrača i ljudi iz uprave na našim terenima poodavno srozan i nalazi se na nivou koji je poražavajući pa je jedno takvo neprimereno ponašanje više moguće, nego nemoguće. Časni izuzeci kojih svakako ima, potvrđuju ovo pravilo. Treneri, igrači sebi dopuštaju da sudijama na terenu kažu sve i svašta, pa čak i da fizički nasrnu da njih. Odmah da se razumemo nije takvo ponašanje karakteristično samo za mladenovčane. Naprotiv, to je matrica ponašanja za sve naše klubove bez obzira da li se takmiče u Super ligi Srbije, ili u Prvoj ligi Srbija. Član UO FK „Mladenovac“ Branislav Jovanović u svojoj izjavi kaže: „Cela priča predstavlja zemnu teza, jer od jednog slabog sudije sada treba da raspravljamo da li je trener hteo da ga tuče ili ne“. U ovoj izjavi je zapravo sve rečeno. U njoj je slikovito prikazan odnos naših klubova prema sudijama, data je matrica ponašanja koja kaže - Mi imamo pravo da procenimo da li je sudija dobar, ili ne a u zavisnoti od toga kako mi procenimo sudiju tako ćemo se prema njemu ponašati. Ako je sudija slab sve je dozvoljeno. Ta matrica nas drži tako daleko od onoga što se zove „džentlmenski stav u fudbalu“. Tom stavu se jednako divimo dok gledamo utakmice Premijer lige iz kola u kolo, iz sezone u sezonu. Neki put nas takav stav dovodi u dilemu, kako je moguće imati takve manire a doživeti sudijsku nepravdu. Moguće je jer je po sredi druga fudbalska filozofija koja je potpuno suprotna našoj.

Do džentlmenskog ponašanja se ne dolazi preko noći to je svima jasno. Potrebno je promenuti fudbalsku filozofiju. Za početak neka pođemo od toga da popravimo opštu kulturu. Da popravimo naše ponašanje jer nas drugi gledaju, da popravimo naš govor u komunikaciji jer nas drugi slušaju, da popravimo naše držanje na utakmici jer svako naše pojavljivanje na utakmici je javni nastup. To će u prvim koracima izlaska iz glibavog taloga prošlosti biti mali, ali zapravo veliki korak.

понедељак, 07. мај 2012.

KUTAK ZA SPORNI TRENUTAK

Super liga Srbije, 28. kolo

Vojvodina – BSK 2:0

Sudija: Boško Jovanetić

U 30. minutu utakmice u kaznenom prostoru gostiju gostujući igrač Šupić, nepropisno je startovao i na taj načn sprečio igrača domaćih Poletanovića da završi odličan prodor koji mu je doneo izglednu priliku za postizanje pogotka. Kazneni udarac u ovom slučaju nije sporan. Međutim, sporna je odluka sudije Jovanetića da igraču gostiju Šupiću ne izrekne disciplinsku meru – isključenje. Ova situacija predstavlja odličan primer u kojoj situaciji sudija treba da izrekne disciplinsku meru – isključenje prema uputstvima koje je UEFA dala sudijama. Boško Jovanetić je sudija koji dugi niz godina nosi znak FIFA. Isto tako to je sudija koji je učestvovao na mnogobrojnim seminarima koje je UEFA organizovala sa sudijama te je zbog toga i te kako upućen u ono šta UEFA traži od sudija. S druge strane radi se o sudiji koji ima veliko iskustvo te stoga prosto začuđuje odluka ovog sudije da ovde ne primeni UEFA standarde tj. da ne izrekne disciplinsku meru isključenje gostujućem igraču. 

Prva liga Srbija, 28 kolo

Bežanija – Sinđelić 2:1

Sudija: Aleksandar Vasić          
                       
U 20. minutu utakmice igrač gostiju Dobrašinović našao se u izglednoj prilici za postizanje pogotka. Izašao je sam ispred vratara gostiju Jovića. U trenutku kada je domaći igrač pokušao da zaobiđe vratara isti ga ruši i na taj način čini kažnjivu radnju. Kazneni uadarc sasvom evidentan. Međutim, u ovoj situaciji izostaje disciplinska mera. Ona je u ovoj situaciji morala da bude isključenje vratara gostujućeg tima. U to nema nikakve sumnje. Ako je situacija na utakmici između Vojvodine i BSK bila primer izricanja disciplinske mere – isključenje prema UEFA kriterijumima, onda je situacija sa utakmice Bežanija – Sinđelić primer koji se daje za nauk sudijama koji se prevode iz kategorije privremeni sudija u kategoriju stalni sudija. Prosto začuđuje da je sudija Vasić, koji se nalazi na listi sudija Super lige Srbije u ovoj situaciji načinio takav previd. Načinio tako grubu grešku.

Super liga Srbije, 28. kolo

Jagodina – Radnički 1923 1:0

Sudija: Majo Vujović                

U 13. minutu utakmice u kaznenom prostoru domaćeg tima došlo je do kontakta između jednog odbranbenog igrača domaćih i napadača gostiju Spalevića. Nakon ovog duela gostujući igrač je tražio kazneni udarac u korist svog tima. Pažljivim pregledom snimka sasvim se jasno može videti da u startu domaćeg odbranbenog igrača nije bilo kažnjive radnje zbog koje bi trebalo da bude dosuđen kazneni udarac. Igrač gostiju je preko jednog blagog kontakta pokušao da iznudi kazneni udarac u korist svog tima. Ne sme se zaboraviti da je fudbal muška igra koju prate dueli. Ako se taj element oduzme fudbalu onda mi tu igru izobličavamo i pretvaramo je u nešto što nije fudbal. Zbog toga sam mišljenja da je odluka sudije Vujovića da ne dosudi kazneni udarac u korist gostujućeg tima ispravna. Što se tiče izricanja disciplinske mere – opomene gostujućem igraču Spaleviću, smatram da je sudija Vujović pogrešio jer pad gostujućeg igrača nije bio proizvod simuliranja, već jednog blagog kontatkta kojih ruku na srce na utakmici ima veoma, veoma mnogo.

VOLFGANG ŠTARK

- Skica za portret -

Bankarski službenik Volfgang Štark iz Bavarske, na terenu uvek hladan i ozbiljnog pogleda (čovek se nekada zapita da li se taj čovek ikad nasmeje tokom trajanja utakmice) znao je da će biti fudbalski sudija kada je imao 14 godina. Ono što je kao dete zamislio, to je i ostvario. Korak po korak, stepenik po stepenik Volfgang Šatrk je 1994. godine došao na listu sudija Bundes lige. Od dolaska u elitno društvo nemačkih sudija, do izlaska na međunarodnu scenu trebalo je da prođe svega pet godina. 1999 godine Štark dobija znak FIFA. 2001. godine je uvršten u Elite Group kad počinje da sudi utakmice Lige šampiona. Podsećanja radi Štark je u sezoni 2008/2009 sudijo polufinale Lige Šampiona između Barselone i Čelsija, da bi dve godine kasnije ponovo delio pravdu u polufinalu ovog takmičenja u kojem su se sastali Real (Madrid) i Barselona.
Stil suđenja Volfanga Štarka odgovara njegovom karakteru. Strog i dosledan. Precizan i tačan. Pravičan i pedantan. Kažu da nije osetljiv na kritike, čak šta više da se s dužnim poštovanjem odnosi spram svake konstruktivne kritike koja je upućena na račun njegovog suđenja. Kod ovog sudije teško da igrač može računati na neku vrstu kompromisa. Ako bi trebalo u tri reči sažeti stil suđenja ovog nemačkog sudije onda bi te tri reči bile: red, rad i disciplina. Mnogi mu zameraju krutost u ophođenju prema igračima. Stiče se utisak da je takvo držanje ustvari životni stav Volfganga Štarka. Protiv prirode se ne može.

Volfgang Štark je sudijo na Svetskom prvenstvu U-20 koje je bilo održano 2007 godine u Kanadi. Istini za volju treba reći da se na tom prvenstvu ovaj sudija nije pokazao. Izveštaj posmatrača suđenja sa utakmice Čile – Argentina koju je sudijo ovaj nemački sudija je bila u ono vreme poražavajuća.

Međutim, ono što je najvažnije u karijeri ovog sudije jeste to da je sudijo na Svetskom prvenstvu koje je bilo održano u Južnoafričkoj Republici 2010. godine. Na tom prvenstvu Štark je delio pravdu na tri utakmice. Ovde svakako ne treba prećutati podatak da je Volfgang Štark bio jedan od sudija koji je delio pravdu na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine.

Volfgang Štark je u međuvremenu stekao ogromno poverenje kod ljudi u Sudijskom komitetu UEFA. Hladni Nemac, kako ga mnogi zovu, određen je da deli pravdu i na predstojećem Evropskom prvenstvu koje se ove godine održava u Ukrajini i Poljskoj. Dobri poznavaoci prilika ne samo u nemačkom fudbalu, već i u samom Sudijskom komitetu UEFA kažu da Volfgang Štark ima još uvek jake pozicije čak i u odnosu na nadolazećeg sudiju Dr. Feliksa Briha.

Na kraju treba reći da je FIFA ovog sudiju stavila na listu sudija čije će suđenje biti stavljeno pod posebnu lupu u narednom periodu okviru priprema za Svetsko prvenstvo koje je na programu 2014. godine u Brazilu. Ipak, malo je verovatno da će se ovaj nemački sudija naći na ovoj najvećoj svetkovini fudbala jer će u godini njenog održavanja Volfgang Štark imati 45 godina života.

Posle svega Volfgang Štark je svojim suđenjem zaslužio da se nađe u ulozi delioca pravde na finalnoj utakmici Lige Evrope između Atletika (Madrid) i Atletik (Bilbao).