субота, 30. јун 2012.

KO SU BILI UEFA POSMATRAČI SUĐENJA NA EURO 2012.

Kao i na ranijim Evropskom prvenstvima tako su i na ovom prvenstvu učinak sudija ocenjivali UEFA posmatrači suđenja. Sudijski komitet UEFA je za ovo prvenstvo angažovao ukupno deset posmatrača suđenja. To su bili:
Dejvid Ilari (Engleska) ocenjivaće suđenje Pedra Proence u finalu Evropskog prvenstva, Jozef Marko (Slovačka), Hju Dalas (Škotska), Mark Bata (Francuska), Jap Vilenberg (Holandija), Kiros Vasaras (Grčka), Pierluiđi Kolina (Italija), Jurij Baskakov (Rusija), Bo Karlson (Švedska) i Vlado Šajn (Slovenija).

DANILO GRUJIĆ U KUMANOVU, MILENKO VUKADINOVIĆ U TORŠAVNU

Prvo kolo kvalifikacija za Ligu Evrope
Danilo Grujić
UEFA je odredila sudije za  utakmice prvog kola kvalifikacija za Ligu Evrope. Prvi mečevi su na programu 03.jula - 05. jula, dok su revanši 10. jula - 12. jul.  Naš najmlađi internacionalac Danilo Grujić određen je za sudiju na meču Renova (predstavnik Makedonije ) – Libertas (predstavnik San Marina). Meč je na programu 05. jula i igra se na stadionu Milano Arena u Kumanovu sa početkom u 17:30. Po ustaljenoj proceduri Sudijska komisija FSS će odrediti Grujićeve pomoćnike na ovom meču.
Milenko Vukadinović
Još jedan naš sudija sa znakom FIFA će deliti pravdu u okviru prvog kola kvalifikacija za Lige Evrope. Milenko Vukadinović je određen za sudiju revanš meča između Runavika (predstavnik Farskih Ostrva) i Diferdanža (predstavnik Luksemburga). Utakmica je na programu 12. jula i igra se na stadionu Gundadalur u Toršavnu sa početkom u 19:30. Sudijska komisija FSS će odrediti Vukadinovićeve pomoćnike na ovom meču.

петак, 29. јун 2012.

PEDRU PROENCI FINALE EVROPSKOG PRVENSTVA 2012

Pedro Proenca
Sudijski komitet UEFA je sklopio poslednji detalj sudijskog mozaika na 14. Evropskom prvenstvu u fudbalu. Odlučeno je da Pedro Proenca iz Portugala deli pravdu na finalnom meču između Španije i Italije koji je na programu 01.jula 2012. godine na Olimpijskom stadionu u Kijevu. Ovakvim potezom, više nego ispravnim jer je Proenca prikazanom suđenjem zaslužio veliko finale, prekinuta je tradicija duga 52 godine da finalni meč ne sudi sudija iz zemlje čija je reprezentacija ispala u polufinalu.

четвртак, 28. јун 2012.

Mr. Cakir, very good and thank you!

Kad se na jednoj utakmici sastanu dve ekipe koje su po svom karakteru i temperamentu slične, a kod kojih se ti elementi manifestuju javnim i burnim iskazivanjem emocija u svim oblicima, kao što je to bio slučaj na utakmici polufinala Evropskog prvenstva između Portugala i Španije onda se s pravom pred sudijom takvog meča otvara pitanje; Kakav kriterijum suđenja na jednoj takvoj utakmici zauzeti a da se utakmica ne pretvori u nešto što nema mnogo veze sa fudbalom? Upravo sa takvim pitanjem se suočio Turski sudija Cunejt Čakir. Odgovor koji je na gore postavljeno pitanje ovaj sudija našao bio je pravi.  
Cunejt Čakir
Cunejt Čakir je i na ovoj utakmici, kao i na prethodne dve koje je sudio na Evropskom prvenstvu, demonstrirao suđenje koje se može slobodno okarakterisati kao veoma dobro. Tokom celokupne utakmice Turski sudija je delovao veoma sigurno na terenu, sudija je svima jasno dao do znanja da obema nogama čvrsto stojina zemlji tačno znajući u svakoj situaciji šta mu je činiti. Nenametljivost u suđenju, crta koja je postala znak prepoznavanja ovog sudije, i ovog puta je bila više nego prisutna. Čakir se u igru mešao teko toliko koliko je to bilo potrebno. Nije je remetio, ali nije ni dozvoljavao da se igra otrgna iz njegovih ruku i da sklizne u nekom ne fudbalskom pravcu. Tako nešto je predstavljalo realnu mogućnost s obzirom na to koje su ekipe igrale u polufinalu. Reakcije sudije su bile pravovremene i tačne što je na kraju rezultiralo time da se odlukama sudije Čakira verovalo. Stekao sam utisak da nakon sankcionisanja nekog prekršaja igrači kao da hoće da nešto kažu Čakiru, ali ne znaju šta da kažu jer su svesni da je sudija bio u pravu. Posebno impresivno, ali i poučno za sve sudije koje su gledale meč, bilo je kretanje Turskog sudije. Bio je to primer racionalnog, tačnog kretanja sudije na meču gde se snaga i kondicija ne rasipa bez potrebe a opet sudija je uvek bio blizu mesta događaja. Upravo zbog toga teško da je Čakiru na ovom meču išta promaklo. Bila su jedno dva-tri detalja kad ovaj sudija, po mojoj oceni nije baš najbolje reagovao, ali to je toliko malo u odnosu na broj prekršaja i kvalitet svega onoga što je Čakir prikazao da o tim detaljima ne treba ni razgovarati. Što se tiče izricanja disciplinskih mera tu je Cunejt Čakir skoro sa filigranskom preciznošću postupao. Nije brzao, ali nije ni kasnio u sankcionisanjnu prekršaja disciplinskim merama. Što bi rekli Cincari: „Sve sos mera“. Nijednog trenutka na utakmici nije se primetio grč kod Turskog sudije čak i u trenucima, bilo je to negde s početka drugog dela igre, kad se osetilo da je na pomolu krizni period igre u suđenju. Smirenošću, hladnokrvnošću, sigurnošću i doslednošću u svojim odlukama Čakir je i te nagoveštaje kriznog perioda otklonio, veoma bro prvezišao, i utakmicu s uspehom priveo do kraja. Poseban segmen koji zaslužuje pohvalu jeste saradnja sudijskog tima iz Turske. Kao i u prethodne dve utakmice, tako je i na ovoj sudijski tim funkcionisao kao jedan. Bio je to klasičan primer kako izgleda tim koji predstvlja „jednu dušu sa pet tela“. Posle svega nakon utakmice polufinala Evropskog prvenstva između Portugala i Španije jedino mogu da kažem: Mr. Cakir, very good and thank you.

Ako je pre početka Evropskog prvenstva u Poljskoj i Ukrajini Cunetjt Čakir slovio za sudiju koji obećava, nakon prvenstva Čakir je kvalitetom prikazanog suđenja postao sudija koji je stao rame uz rame sa najboljim sudijama koje UEFA trenutno ima. Ruku koju je Čakir pružio prema Sudijskom komitetu UEFA, siguran sam da će isti prihvatiti oberučke te da ćemo ovog sudiju u narednim peridima veoma često gledati, na radost svih nas koji prate suđenje, na utakmicama koje UEFA organizuje.

ЛИСТА СУДИЈА И ПОМОЋНИХ СУДИЈА ЗА УТАКМИЦЕ „ПРВЕ ЛИГЕ СРБИЈЕ ЗА ЖЕНЕ“ ЗА СЕЗОНУ 2012/2013

I . ЛИСТА СУДИЈА

Р. б. ПРЕЗИМЕ И ИМЕ МЕСТО БОРАВКА ГОДИНА РОЂЕЊА
1. Кузмановић Гордана Лазаревац 1973
2. Јовановић Ана Власотинце 1983
3. Лукић Биљана Дивци 1986
4. Марковић Даниела Шиљаковац 1978
5. Ристић Јелена Београд 1984
6. Ђоковић Катарина Краљево 1989
7. Павловић Тамара Чачак 1991
8. Пуношевац Зорана Крагујевац 1985
9. Николић Милица Ниш 1989
10. Бањеглав Јелена Б. Топола 1991
11. Јаковац Ирена Београд 1983
12. Красић Катарина Лазаревац 1985
13. Коички Јована Лазаревац 1986
14. Којић Јелена Сопот 1987
15. Шаргић Ивана Ваљево 1988
16. Сталетовић Невена Крагујевац 1984
17. Стеванић Катарина Чачак 1991
18. Вишњић Марина Крагујевац 1990
19. Милетић Бојана Јагодина 1984
20. Пажин Нона Јагодина 1984
21. Стојановић Јасмина Ниш 1985
22. Стојиљковић Даница Власотинце 1991
23. Машић Марина Панчево 1988
24. Радовановић Мира Београд 1984

II. ЛИСТА ПОМОЋНИХ СУДИЈА

Р. б. ПРЕЗИМЕ И ИМЕ МЕСТО БОРАВКА ГОДИНА РОЂЕЊА
1. Зафировић Јасмина Врање 1981
2. Вељковић Драгана Београд 1976
3. Билић Светлана Рума 1981
4. Којовић Александра Ужице 1986
5. Милошевић Маја Пожаревац 1982
6. Кикановић Милица Лозница 1981
7. Славковић Јелена Крагујевац 1982
8. Малешевић Мирела Чалма 1986
9. Шћепановић Бојана Крушчић 1986
10. Лазовић Марија Београд 1979
11. Станојевић Сузана Београд 1983
12. Миловановић Тамара Параћин 1990
13. Пајић Доротеја Београд 1984
14. Кричак Наташа Крагујевац 1982
15. Пејовић Невена Крагујевац 1983
16. Голубовић Сузана Бор 1985
17. Крстић Маја Лесковац 1990
18. Жујовић Зорица Љиг 1988
19. Станојевић Александра Топола 1990
20. Драгићевић Марина Нови Сад 1987
21. Новаковић Драгана С. Митровица 1990
22. Гелић Милица Шајкаш 1992
23. Ћосић Јована Београд 1982
24. Јосиповић Сања Шабац 1991
25. Алексић Милица Г. Милановац 1988
26. Нешковић Ивана Рума 1991

среда, 27. јун 2012.

ЛИСТА СУДИЈА И ПОМОЋНИХ СУДИЈА ЗА УТАКМИЦЕ "СУПЕР ЛИГЕ" ЗА ТАКМИЧАРСКУ 2012/2013

I . ЛИСТА СУДИЈА:

ЕЛИТ ГРУПА

Р. б. ПРЕЗИМЕ И ИМЕ МЕСТО БОРАВКА ГОДИНА РОЂЕЊА
1.
Богдановић Дарко Краљево 21.09.1979
2. Вукадиновић Миленко Београд 28.02.1971
3. Вујовић Мајо Нови Сад 11.07.1974
4. Глођовић Владо Врбас 08.11.1976
5. Грујић Данило Ниш 03.03.1980
6. Гогић Миодраг Нови Сад 01.11.1970
7. Димитријевић Дејан Лозница 12.12.1976
8. Јованетић Бошко Ужице 30.08.1973
9. Мажић Милорад Врбас 23.03.1973
10. Сантрач Дејан Павлиш 16.06.1976

ПРВА ГРУПА

Р. б. ПРЕЗИМЕ И ИМЕ МЕСТО БОРАВКА ГОДИНА РОЂЕЊА
1.
Анђеловски Новица Качарево 29.07.1979
2. Веселиновић Слободан Ваљево 14.08.1971
3. Васић Александар Нови Жедник 14.09.1976
4. Ђокић Ненад Ужице 14.07.1979
5. Јеремић Милан Београд 08.01.1980
6. Караџић Милан Београд 16.01.1967
7. Крстић Драган Београд 06.08.1967
8. Марушић Светислав Краљево 05.01.1969
9. Михајловић Данило Врање 09.09.1978
10. Обрадовић Срђан Јагодина 06.06.1976
11. Симовић Новак Ловћенац 18.05.1982
12. Спасић Нинослав Сурдулица 10.02.1979
13. Филиповић Дејан Београд 02.04.1973

РАЗВОЈНА ГРУПА

Р. б. ПРЕЗИМЕ И ИМЕ МЕСТО БОРАВКА ГОДИНА РОЂЕЊА
1. Илић Милан Ћуприја 21.04.1988
2. Киш-Чепеги Роберт Нови Сад 01.06.1976
3. Недељковић Владимир Јагодина 11.12.1977
4. Николић Бојан Крагујевац 24.10.1979
5. Пауновић Игор Кладово 25.09.1975
6. Радовановић Славиша Лаћарак 06.10.1978
7. Ћерамилац Радован Београд 29.11.1977

II. ЛИСТА СУДИЈА ПОМОЋНИКА:

ЕЛИТ ГРУПА

Р. б. ПРЕЗИМЕ И ИМЕ МЕСТО БОРАВКА ГОДИНА РОЂЕЊА
1.
Ђурђевић Далибор Крушевац 25.03.1973
2. Јовановић Владимир Чачак 07.11.1975
3. Којић Горан Параћин 14.07.1977
4. Милутиновић Срђан Ниш 05.12.1975
5. Минић Милан Суви До 20.07.1978
6. Петровић Дејан Кикинда 17.10.1980
7. Радојчић Игор Београд 12.10.1968
8. Ристић Милован Београд 01.05.1974
9. Чађеновић Владимир Крагујевац 23.11.1977
10. Живковић Саша Петроварадин 14.10.1970

ПРВА ГРУПА

Р. б. ПРЕЗИМЕ И ИМЕ МЕСТО БОРАВКА ГОДИНА РОЂЕЊА
1.
Гагић Милош Неготин 19.01.1984
2. Давидовић Петар Чачак 11.11.1971
3. Мићановић Зоран Срем. Митровица 08.04.1974
4. Каурин Срђан Суботица 04.10.1976
5. Курчубић Ненад Крагујевац 29.05.1976
6. Корајлија Милан Нови Сад 01.08.1972
7. Мркић Иван К.Митровица 08.07.1971
8. Милетић Горан Младеновац 20.10.1970
9. Миловановић Милан Смедерево 22.09.1972
10. Павловић Бранко Зрењанин 19.01.1971
11. Петровић Немања Ужице 29.09.1980
12. Поточан Дејан Вршац 03.05.1977
13. Стојковић Урош Београд 04.11.1983

РАЗВОЈНА ГРУПА

Р. б. ПРЕЗИМЕ И ИМЕ МЕСТО БОРАВКА ГОДИНА РОЂЕЊА
1. Богићевић Саша Зрењанин 06.08.1972
2. Јанићијевић Зоран Београд 08.03.1975
3. Карановић Дарко Београд 22.03.1973
4. Кракановић Милан Нови Сад 23.09.1974
5. Милин Јовица Ириг 20.01.1979
6. Михајловић Милан Београд 14.08.1978
7. Петровић Оливер Ниш 03.08.1979.
8. Расинац Дарко Крушевац 05.05.1975
9. Станојевић Бојан Београд 05.01.1980
10. Стојановић Ивица Алексинац 26.10.1978
11. Ферчек Денис Алексинац 03.12.1977

KOME FINALE EVROPSKOG PRVENSTVA?

Sudijski komitet UEFA je kad je u pitanju određivanje sudija za utakmice Evropskog prvenstva posao skoro priveo do kraja. Kažem skoro jer je ostalo da se odredi ko će od sudija imati tu čast da sudi ovogodišnje finale. Ako imamo u vidu da je ove godine primenjen identičan sistem određivanja sudija kao što je to bilo na Evropskom prvenstvu 2008. godine sa velikom sigurnošću se može tvrditi da sudiju za taj meč treba tražiti u grupi sudija koji su sudili mečeve četvrtfinala. Podsećanja radi valja napomenuti da su to bili Hauard Veb iz Engleske, Damir Skomina iz Slovenije, Nikola Rizoli iz Italije i Pedro Proenca iz Portugala.
Kome finale Evropskog prvenstva?
Na sve četiri utakmice zabeležen je jedan, da kažemo veći, previd sudije kad je u pitanju procena. To se dogodilo na utakmici između Nemačke i Grčke kada je slovenački sudija Skomina jedan posve nenameran kontakt lopte i ruke reprezentativca nemačke Boatenga okarakterisao kao nameran i dosudio kazneni udarac u korist Grčke. S obzirom da je suđenje Damira Skomine na utakmici Holandija - Danska izazvalo oprečna mišljenja stručne javnosti koja prati učinak sudija na Evropskom prvenstvu malo je verovatno da će ovaj sudija imati tu čast da sudi finalni meč. U prilog ovoj tezi svakako da treba dodati podatak, koji iz ugla UEFA nikada nije zanemarljiv i beznačajan a to je da se radi o sudiji koji spada u red najmlađih sudija na ovom prvenstvu (36 godina).

Što se tiče Pedra Proence njegovo suđenje na sve tri utakmice koje je sudio se definitivno može oceniti kao veoma uspešno. Svakako da je ovaj sudija još jednom pokazao da s pravom slovi za jednog od najboljih sudija kojeg UEFA trenutno ima. Gledano po kvalitetu Proenci bi definitivno bilo mesto na finalnom meču. Međutim, portugalski sudija ima jedna veliki peh koji ga prati na ovom prvenstvu. Radi se o tome da je reprezentacija Portugala došla do skoro samog kraja, igra u polufinalu sa Španijom, sa velikim ambicijama da se nađe i u finalu. Ako Portugal ode u finale sasvim je jasno da se tamo ne može naći i Pedro Proenca. Šta ako Portugal izgubi polufinalni meč?Ako ova reprezentacija izgubi onda treba imati u vidu statistički podatak koji kaže da od 1960. godine kad je počelo da se održava Evropsko prvenstvo u fudbalu, sa promenama koje su uvedene 1996. godine u sistemu odigravanja nikada se nije dogodilo da finalnu utakmicu sudi sudija koji potiče iz zemlje čija je reprezentacija poražena u polufinalnom meču. To drugim rečima znači, ukoliko UEFA ostane dosledna dosadašnjoj praksi, da će po svemu sudeći i pored nesumnjivo dokazanog kvaliteta koji Proencu prosto nameće za finale, finale 14. Evropskog prvenstva proći bez ovog sudije.Ima li snage za prekid dosadašnje prakse?

Skoro identična situacija je i kad govorimo i Italijanu Nikoli Rizoliju čije je suđenje na ovom Evropskom prvenstvu, bar po mom skromnom sudu za nijansu bilo lošije od suđenja Pedra Proence. I Rizoli ima isti peh kao i njegov portugalski kolega. Italija je u polufinalu. U konkretnom slučaju ono što važi za Proencu, važi i za Rizolija. Da nije situacija takva kakva jeste onda bi se pitanje kome dati finale, Rizoliju ili Proenci, moglo metaformički svesti na pitanje; Da li više volimo BMW ili Mercedes?

Od četvorice sudija sa četvrtfinalnih mečeva ostaje još Hauard Veb sudija iz Engleske. Ovaj sudija spada u red iskusnih delilaca pravde koji uživa veliko poverenje kod UEFA, mada se stiče utisak da je to poverenje mnogo veće kod FIFA nego što je u evropskoj kući fudbala. No, to je samo moj subjektivni osećaj. Ovaj sudija, koji se polako sprema za sudijsku penziju, u svojoj karijeri ima ubeleženo da je sudio finale Lige Šampiona, ali i ono što je najveća počasta za svakog sudiju finale Svetskog prvenstva. Ostaje da se u svojoj bogatoj karijeri okiti lovorikama finala Evropskog prvenstva. Da li će mu te lovorike pripasti? Na ovom prvenstvu Veb na tri utakmice koje je sudio nije nešto naročito blistao, ali nije na njegov račun bilo značajnijih primedbi u odnosu na njegove kolege. Ostaje zabeležna situacija sa utakmice Rusija – Češka kad nije dosudio, mada je mirne duše mogao to da uradi, kazneni udarac u korist reprezentaciju Rusije nakon jednog starta nad Arašavinom u kaznenom prostoru reprezentacije Češke. Gledano u celini Veb je na ovom Evropskom prvenstvu plivao dosta mirno mada su mu na ruku išle i utakmice na kojima je delio pravdu. Na sve tri utakmice ponašanje igrača je bilo više nego korektno, na sve tri utakmice (ako izumemo onaj jedna detalj) nije bilo nekih preteranih uzbuđenja kad je suđenje u pitanju. Figurativno rečeno, Veb je svoj brod sasvim mirno usidrio u sudijsku luku na Evropskom prvenstvu mada je u tome imao dosta sreće jer nije bilo olujnih vetrova. Istini za volju u prilog ovom sudiji idu i takve stvari kao što je to: da je reprezentacija zemlje iz koje ovaj sudija dolazi završila takmičenje u četvrtfinalu, da je za ovog sudiju ovo verovatno poslednje veliko takmičenje na kojem se našao s obzirom da mu se bliži sudijska penzija jer ima 42. godine, ali isto tako i da dolazi jedna nova mlađa generacija dobrih sudija iz Engleske.

Sve gore izneto u vezi četvorice sudija koji su delili pravdu na četvrtfinalnim mečevima Evropskog prvenstva u Poljskoj i Ukrajini kao potencijalnim kandidatima za finalni meč prvenstva navodi me na zaključak da će, ukoliko ne bude hrabrosti da se prekine višedecenijska praksa, Englez Hauard Veb deliti pravdu 01. jula na Olimpijskom stadionu u Kijevu. Da li će biti tako, ili Sudijski komitet UEFA sprema neko iznenađenje ostaje da se vidi. Iznenađenja nisu nešto što je strano za UEFA. Treba sačekati samo još koji dan.

понедељак, 25. јун 2012.

ODREĐENE SUDIJE ZA POLUFINALNE MEČEVE EURO 2012.

Evropsko prvenstvo u fudbalu 2012. došlo je do skoro samog kraja. Ostale su još tri utakmice da se odigraju pa ćemo da saznamo ko je novi, možda stari prvak Evrope. Do velikog finala koje je na programu 01. jula ostala su još dva meča da se odigraju. Radi se o polufinalima koja su na programu 27. 06. i 28.06. Sudijski komitet UEFA je odredio sudije za oba polufinalna meča.

27.06.2012.
Portugal – Španija
Donjetsk, Donbas Arena
Sudija: Cunejt Čakir 
             (Turska)



28.06.2012.
Nemačka – Italija
Varšava, Nacionalni stadion
Sudija: Stefan Lanoj 
             (Francuska)

субота, 23. јун 2012.

SUDIJSKE CRTICE SA EURO 2012. ( 10 )

TREBA IMATI I SREĆE U SUĐENJU

Treću četvrtfinalnu utakmicu na Evropskom prvenstvu između Španije i Francuske sudio je Nikola Rizoli iz Italije. Utisak je da je italijanski sudija utakmicu odsudio veoma dobro. Na utakmici su zabeležena dva detalja koja zavređuju pažnju da se o njima nešto više kaže. Krenimo redom.
Nikola Rizzoli
U 6. minutu utakmice došlo je do kontakta u kaznenom prostoru reprezentacije Francuske između Klišia i Fabregasa. Španski igrači su tražili od sudije Rizolija kazneni udarac zbog saplitanja njihovog saigrača Fabregasa. Ako se pažljivo pogleda ovaj detalj onda se može konstatovati da je prekršaj postojao, ali da je kažnjiva radnja reprezentativca Francuske Klišia započela van kaznenog prostora. S obzirom da u ovakvim slučajevima, saglasno interpretaciji PFI, važi pravilo „mesto prekršaja je tamo gde je započeta kažnjiva radnja“ u ovom slučaju može se konstatovati da je sudija Rizoli bio u pravu što nije dosudio kazneni udarac, ali da je pogrešio što nije dosudio direktan slobodni udarac u korist reprezentacije Španije. Ovakva tvrdnja se može još više potkrepiti podatkom da je tokom utakmice u dva navrata Rizoli takve i sliče prekršaje sankcionisao  što znači da se može pretpostaviti da sudija ovu situaciju nije baš najbolje video imajući u vidu pozicioniranje koje u tom trenutku nije bilo baš primereno situaciji na terenu. Treba reći da je italijanski sudija u ovoj situaciji ima i dosta sreće, svakako da jedan nedosuđeni slobodan udarac nema istu težinu kao nedosuđeni kazneni udarac, jer se postavlja pitanje šta bi bilo da je kažnjiva radnja bila započeta u kaznenom prostoru. Sreća je sudiji potrebna, a ona je u ovoj situaciji bila na strani Rizolija.

Drugi interesantan detalj dogodio se u 90. minutu utakmice kad je u kaznenom prostoru reprezetacije Francuske oboren reprezentativac Španije Pedro. U ovoj situaciji nema ama baš ništa spornog pošto je bilo sasvim jasno da je jedan igrač Francuske reprezentacije prilikom starta učinio kažnjivu radnju nad protivničkim igračem (guranje i udaranje protivnika). Za razliku od prve situacije ovde imamo slučaj da je italijanski sudija bio veoma dobro pozicioniran pa je stoga kompletnu situaciju jasno video i doneo ispravnu odluku.

петак, 22. јун 2012.

SUDIJSKE CRTICE SA EURO 2012. ( 9 )

DVE SITUACIJE ZA ANALIZU

Utakmicu četvrtfinala Evropskog prvenstva između Nemačke i Grčke sudio je Damir Skomina iz Slovenije. Na utakmici je viđeno čak šest pogodaka što svakako da raduje svakog iskrenog ljubitelja fudbala. Slovenački sudija je u najvećem delu meča bio neprimećen. Međutim, zabeležena su dva detalja sa utakmice koja su sa aspekta interpretacije PFI zanimljiva te iz tog razloga mi se čini bitnim da o ta dva detalja nešto više kažem. Krenuću od kraja.
Damir Skomina
Veoma interesantno za analizu deluje odluka sudije Damira Skomine da u 88. minutu utakmice između Nemačke i Grčke jedan kontakt lopte i ruke reprezentativca Nemačke Boatenga okarakteriše kao prekršaj za kazneni udarac. Očigledno da je sudija u toj situaciji procenio da je Boateng namerno loptu igrao rukom. Da li je procena sudije Skomine bila ispravna? Nije. Zašto? Zato što se po ponašanju reprezentativca Nemačke u datoj situaciji ne može naći ni jedan elemenat koji bi ukazivao na postojanje namere da se lopta igra rukom. Prvo što ukazuje da nije bilo namere jeste odsustvo motiva od strane Boatenga da loptu igra namerno rukom. Drugo, ako nema motiva onda nema ni svesne radnje, pa samim tim ni cilja zašto bi se lopta igrala namerno rukom. Sve to se može najbolje videti ako pogledamo komletnu situaciju: U trenutku kad je Samaras uputio loptu u kazneni prostor reprezentacije Nemačke Boateng, koji je stajao na nekih tri metra od Samarasa, je postočio i u tom skoku okrenuo leđa lopti. Lopta je pogodila u ruku Boatenga, koja je bila spuštena i skoro stajala uz telo igrača što pokazuje da je ruka bila u prirodnom položaju u odnosu na telo igrača. Ovde se postavlja logično pitanje; Kako igrač može imati motiv da namerno loptu igra rukom ako je ruka spuštena i ako on ne zna, s obzirom da je okrenuo leđa loptu, gde će ga ona pogoditi? S obzirom da je situacija dosta jasna, imajući u vidu koji elementi trebaju da budu zadovoljeni da bi se kontakt lopte i ruke okarakterisao kao nameran, ovde imamo slučaj potpuno pogrešne procene sudije. Da li za sudiju može biti olakšavajuća okolnost to što takva odluka nije uticala na ishod pobednika meča između Nemačke i Grčke?  Da, donekle ali to nikako ne može u potpunosti osloboditi sudiju odgovornosti od pogrešne procene. Zašto? Zbog edukacije drugih sudija koji na konkretnom primeru, kao što je ovaj, treba da naprave jasnu distinkciju između namere, i ne namere. Možda je na ovako brzoletu rekaciju Damira Skomine uticao i osećaj koji je  je ovaj sudija imao nakon dosta oštrih kritika koje su mu bile upućene nakon utakmice Danska - Holandija na kojoj je bilo sličnih situacija. Možda?

Drugi momenat sa utakmice Nemačka – Grčka koji je interesantan da se prodiskutuje jeste detalj iz 3. minuta utakmice kad je reprezentativac Grčke Samaras, načinio prekršaj nad nemačkim reprezentativcem Kedirom. Bio je to start koji je bio na granici između nesmotrenosti i prekomerne upotrebe sile. Sudija Skomina takav start Samarasa nije sankcionisao disciplinskom merom, a po prirodi tog starta isti je treba da bude sancionisan opomenom. Ovde se nije radilo o startu koji je na granici između nepažljivog i nesmotrenog pa da se sudija, imajući u vidu da se radilo o prvim minutima utakmice, u cilju očuvanja prirode fudbalske igre može zadovoljiti izricanjem usmene opomene. Ne, to nije bio slučaj. Takvi startovi kakav je načinio Samaras, upravo zbog očuvanja prirode fudbalske igre, trebaju da budu odmah sankcionisani. Bilo je primetno da je posle tog starta kod Kedire, ali i kod Samarasa počela da tinja nervoza koja se manifestovala i verbalnom raspravom ovih igrača u kasnijoj fazi igre.

QUO VADIS, VIKTOR KAŠAI?

Da je tanka nit između Olipma i provalije kad je suđenje u pitanju to zna skoro svaki sudija. Najbolje je to na svojoj koži osetio mađraski sudija Viktor Kašai. Najbolji sudija u 2011. godini, sudio finale Lige Šampiona na legendarnom Vembliju bio je jedna od najbozbiljnijih kandidata da sudi finalni meč na Evropskom prvenstvu koje se održava u Poljskoj i Ukrajini. Neće biti preterano ako kažem da sam stekao utisak prateći sportske medije u Mađarskoj uoči početka Evropskog prvenstva da se za tako nešto i sam Kasai pripremao. Međutim, umesto finala, kući! Kako to sad strašno zvuči. Nakon za mnoge više nego prevremenog, ali posle svega opravdanog povratka kući Viktor Kašai je preko zvaničnog sajta Fudbslakog saveza Mađarske napravi kratak osvrt na detalj, koji ga je tako skupo koštao, sa utakmice Ukrajina – Engleska kada nije priznat regularan pogodak kojeg je postigao ukrajinski reprezentativac Dević. Kritike stručne i fudbalske javnosti nakon meča na račun mađarskog sudijskog tima predvođenog Viktorom Kašaiem su bile velike. Pritisak medija je bio ogroman. Epilog, umesto u Kijev, Kašai se vratio u svoju Tatabanju. Evo šta mađarski sudija posle prespavane noći kaže (treba obratiti pažnju da je u svojoj izjavi Kašai uvek koristio množinu, umesto jedninu):
Karolj Palotaj (levo), Viktor Kašai (u sredini) i Šandor Pul (desno)
Nakon utakmice smo pregledali snimak i izvršili smo analizu situacije, i odmah smo uočili da smo doneli pogrešnu odluku, da smo pogrešili.Probali smo naći uzroke te loše donete odluke, ali prema pravilima UEFA , sudija svoje odluke ne može da komentariše u javnosti i ne može da ih ocenjuje. Baš zbog toga je naš poziv izuzetno surov, s obzirom da sudija može doneti 199 dobrih odluka, i da postupa pravilno u 199 situacija, s obzirom da jedna pogrešno doneta odluka može da bude fatalna i to kada se procenjuje i donosi sud o našem suđenju i donošenju odluka – uopšte.Svaki sudija na terenu mora da proceni situaciju u delićima sekunde, i da donese odluke o delićima santimetara, no bez mogućnosti pregledavanja snimka i bez mogućnosti praćenja situacije iz raznih uglova, kako to kamere, imaju mogućnost. Počev od 2007. godine, svake godine smo dobijali da sudimo prestižne utakmice: 2007. SP za omladince U20, 2008. Olimpijsko finale u Pekingu i polufinale SP U17, 2010. SP u Južnoafričkj Republici - Polufinale, 2011. Finale LŠ i ovogodišnja utakmica na EP Italija-Španija. Na osnovu prethodno postignutih rezultata uspeli smo steći ime u međunarodnom fudbalu, ali shodno tome i očekivanja u odnosu na nas su sve veća i veća. Kako na terenu, tako i u našoj profesuju ima poraza. Ova pogrešno doneta odluka nas je strašno razočarala, i emotivno uzdrmala. Ne smemo zaboraviti da smo do ovog uspeha došli kao tim-timskim radom, tako da i odgovornost na neuspeh moramo snositi kao tim. Baš iz tih razloga nam ova greška pada teže, jer znamo da su mnogi u nas imali poverenja. Ono što se desilo ne možemo promeniti. Zbog loše donete odluke trebali smo se vratiti kući, i moramo prihvatiti da se za nas EP završilo ranije nego što smo mi planirali, s obzirom da smo napravili veliku grešku. Ali u jedno sam siguran, da će svaki član mog tima smoći snage da izvuče pouke iz ovog neuspeha, i da već u idućoj sezoni ponovo možemo da se dokazujemo, da nam je mesto u samom svetskom vrhu.

U odbranu Viktora Kašaia, sasvim očekivano ali i opravdano stali su doajeni suđenja koji su u vremenu kad su sudili bili u samom vrhu svetskih sudija to su Karolj Palotaj i Šandor Pul. U obraćanju novinarima Pul je istakao sledeće:
Treba da bude jasno da se radi o velikoj greški koja nije trebala da se dogodi. Međutim, kad se odluke donose pod pritiskom, kad imamo jednu tako oštru situaciju gde par santrimetra odlučuje doneti ispravnu odluku je veoma teško. Zadatak je jako težak. Treba da iz ovoga izvučemo lekciju, treba da idemo napred. Greške su sastvani deo suđenja. Ljudski je grešiti i to se mora prihvatiti kao sastavni deo fudbala.

Svemu ovome što su istakli Kašai i Pul teško da se može nešto oduzeti. Radi se o faktima koja su jasna i neoboriva. Međutim, ako se tim izjavama ne može ništa oduzeti ono svakako da im se može nešto dodati. Radi se o tome da je suđenje Viktora Kašaia s početkom sezone 2011/2012 u Ligi šampiona sve više bilo kritikovano. Sve je počelo utakmicom grupne faze između Bajerna i Mančester Sitija. Nakon te utakmice upućene su veoma oštre kritike Viktoru Kašaiu. Zamereno mu je da se sporije kreće, da mu je pozicioniranje često neadekvatno, da iz tog razloga odluke donosi s distance veće nego što je to dozvoljeno, da su mu odluke postale nesigurne, da su sudije iz tima kojim on rukovodi često puta u donošenju odluka nepouzdane. Takve i slične kritike su s protokom vremena bivale sve jače. Najglasniji njegovi kritičari isticali su da Kašai uspostavlja neki svoj kriterijum suđenja koji je u suprotnosti sa kriterijumom kojeg zagovara Sudijski komitet UEFA. Međutim, ugled kojeg je Kašai stekao kod čelnih ljudi u Sudijskom komitetu UEFA bio je i dalje veliki. Elektronski mediji u Mađarskoj su danas u prepodnevnim satima dali veoma veliki publicitet svom sunardoniku. Viktor Kašai je branjen iz svih mogućih raspoloživih oružja. Da situacija oko prevremenog vraćanja Viktora Kašaia sa Evropskog prvenstva nije tako naivna stvar kao što na prvi pogled izgleda najbolje je moglo da posvedoči izuzetno zabrinuto lice Karolja Palotaja, čoveka za kojeg kažu da je stvorio Viktora Kašaia kao sudiju, ali i odsutno lice samog Kašaia na upriličenoj konferenciji za medije. Veliki je to peh kad se sudija vrati sa jednog velikog takmičenja zbog greške koje je učinio. Veliki peh, ali i velika emotivna trauma koja često ume da ostavi dalekosežne posledice po sudiju. Podsećanja radi kad su sa SP u Jožnoafričkoj Republici vraćeni Horhe Larionda i Roberto Roseti, nekada prve pištaljke sveta, nedugo zatim su obojica samovoljno odlučila da završe svoju sudijsku karijeru. Kao neko ko je bio vidno oduševljen suđenjem Kašaia na  SP 2010. godine  želim da verujem da je rano da Viktor Kašai ostavi pištaljku, ali svakako da nije rano za pitanje s početka ovog teksta. Quo vadis, Viktor Kašai?

DODATNE SUDIJE POMOĆNICI

Ako izuzmemo situaciju sa utakmice Ukrajina – Engleska, kada je dodatni sudija pomoćnik Ištvan Vad načinio krupnu grešku kad nije signalizirao sudiji da je lopta prešla gol liniju kao reprezentativni slučaj narušavanja osnovne dužnosti koje ima dodatni sudija pomoćnik, često puta se u analizama nekih spornih detalja potencira odgovornost dodatnog sudije pomoćnika. U davanju takvih kvalifikacija treba biti krajnje oprezan jer mi kao gledaoci ne znamo da li je kroz sistem komunikacije bilo konsultacija između sudije i dodatnog sudije pomoćnika povodom sporne sitacije, ne znamo kako je ta konverzacija tekla. S druge strane, iako sistem sa dodatnim sudijama pomoćnicima već duže vreme funkcioniše na utakmicama koje UEFA organizuje, mnogima je i dalje nepoznato kakvu ulogu imaju dodatne sudije pomoćnici na jednoj utakmici. Iz tog razloga napraviću kraći ostvrt na ciljeve uvođenja dodatnih sudija pomoćnika, kao i na dužnosi koje isti imaju.

Osnovni cilj koji se želeo postiću uvođenjem dodatnih sudija pomoćnika jeste da se poboljša kontolna na utakmici u skladu sa PFI u najosetljivijim delovima terena za igru kao što je to kazneni prostor. Dodatne sudije pomoćnici u skladu sa proklamovanim ciljem treba da pruže podršku sudiji, da identifikuju i da signaliziraju sudiji prekršaje, da kontrolišu gol liniju u smislu da li je lopta prešla istu ili nije, da utiču na igrače preventivno u smislu odvraćanja istih od vršenja prekršaja. Sve to ima samo jedno za rezultata a to je da se poboljša igra. Ovde treba znati da uvođenje dodatnih sudija pomoćnika nije podrazumevalo bilo kakvu promenu u PFI, čija se primena i dalje vrši u celini.

Dužnost dvojice dodatnih sudija pomoćnika je izvučena iz ciljeva a to je ta da pomognu sudiji u kontolisanju meča u skladu sa PFI, posebno u kaznenom prostoru, ili kada dodatne sudije pomoćnici imaju bolji pregled situacije nego što je ima sudija. Veoma je važno znati da konačnu odluku još uvek donosi sudija. To znači da je uloga dodatnih sudija pomoćnika savetodavnog karaktera. Da li će savet dodatnog sudije pomoćnika po pitanju neke situacije biti prihvaćen, ili ne od strane sudije to zavisi od samog sudije. Sudija nije u obavezi da prihvati savet dodatnog sudije pomoćnika, ali intencija kod UEFA jeste da je suđenje timsko pa samim tim se na jedna indirektan način sugeriše da se odluke dodatnih sudija pomoćnika treba maksimalno uvažavati.

Od vremena eksperimenta i prvog zvaničnog uvođenja dodatnih sudija pomoćnika pa do danas njihovo pozicioniranje se promenilo. Prvobitno dodatne sudije pomoćnici su bili pozicionirani iza poprečne liniji na kojoj se nalaze vrata suprtono od sudije pomoćnika. Smatralo se, s pravom, da je ta pozicija pruža dodatnom sudiji pomoćniku najširu moguću preglednost kaznenog prostora. Međutim, nedugo po uvođenju dodatnih sudija pomoćnika njihova pozicija na terenu je promenjena pa tako danas dodatne sudije pomoćnici stoje na poprečnoj liniji bliže sudiji pomoćniku. Ovakva rokada je bila sasvim opravdana jer se prvobitni položaj dodatnih sudija pomoćnika u svojoj osnovi nalazio na osnovnoj dijagonali kretanja sudije. Nepotrebno je bilo gomilati na jednom relativno bliskom prostoru više sudija. S druge strane, pošto je sudijama pomoćnicima uvođenjem dodatnih sudija pomoćnika „oduzeta“ dužnost da kontrolišu gol liniju ovakva jedna promena pozicije dodatnih sudija pomoćnika je bila jedino moguća i opravdana.

Što se tiče kretanja dodatnih sudija pomoćnika njima je dozvoljeno da uđu u teren ali nikada ne smeju da pređu poslednjeg igrača koji je najbliži gol liniji (ovde se računa i vratar ), kao i da u svom kretanju napuste preglednost površine vrata. Isto tako svaki dodatni sudija pomoćnik može da se bočno kreće po poprečnoj liniji kad se akcija odvija u kaznenom prostoru a sve u cilju obezbeđivanja što boljeg ugla i nabolje moguće preglednosti situacije u kaznenom prostoru. Dodatne sudije pomoćnici su sa sudijom povezani sistemom komunikacije. U svojoj ruci dodatne sudije pomoćnici drže tzv. „bipere“ kojim skreću pažnju sudiji na neku od situacija koja se dogodila.

четвртак, 21. јун 2012.

SUDIJSKE CRTICE SA EURO 2012. ( 8 )

NADANJE, OČEKIVANJE, RAZOČARENJE, IZNENAĐENJE

Vraćanje sudija kući sa nekog velikog takmičenja zbog njihovog učinka koji je bio ispod očekivanog nivoa nije ništa novo. To je praksa koja se u UEFA, ali i FIFA poodavno odomaćila. Ako se prisetimo Svetskog prvestva u fudbalu 2010. godine setićemo se da su pre vremena ovo veliko takmičenje napustili takve sudije kao što su bili Horhe Larionda i Roberto Roseti. Nakon završetka takmičenja po grupama Sudijski komitet UEFA je sumirao učinak dvanaestorice sudija na Evropksom prvenstvu u Poljskoj i Ukrajini i odlučuo je da kući pre vremena pošelje: Štarka, Kasaia, Karbalja i Kuipersa. Sudijski komitet UEFA nije bio zadovoljan kvalitetom prikazanog suđenja četvorice gore pomenutih sudija.
  (stoje) Lanoj, Veb, Štark, Erikson i Čakir,  (čuče) Kasai, Rizoli, Kuipers, Proenca, Skomina i Karbaljo

Ko je pratio dosadašnji tok prvenstva mogao je sasvim realno da očekuje jednu takvu odluku od strane UEFA. Što se tiče španskog sudije Karbalja on se već ozbiljno „okliznuo“ na otvaranju prvenstva na utakmici između Poljske i Grčke i to po pitanju izricanja disciplinskih mera koje su imale diretan uticaj na kretanje toka utakmice. Popravni ispit u vidu druge utakmice nije doneo ništa naročito novog po pitanju kvaliteta suđenja Karbalja pa je njegov povratak kući bio samo pitanje vremena. Bjor Kuipers, drugi sa liste sudija koji je zajedno sa svojom ekipom vraćen kući, na ovom Evropskom prvenstvu se nije najbolje snašao. Počelo je utakmicom između Hrvatske i Republike Irske, a završilo se utakmicom između Ukrajine i Francuske. Sa obe ove utakmice Kuipersu su stavljene ozbiljne primedbe na neujednačen kriterijum suđenja, ali i veliki propust kad nije dosudio više nego očigledan kazneni udarac u korist Republike Irske na meču sa Hrvatskom. Takva vrsta prekršaja se ne može podvesti pod pojam slobodnog sudijskog uverenja, iliti procene jer se u toj situaciji nije radilo o tome da li je prekršaja bilo ili ne. Postojanje prekršaj je bilo očigledno. Malo je ko očekivao da će se posle prve runde na Evropskom prvenstvu na listi sudija koji će pre vremena spakovati kofere naći iskusni nemački internacionalac Volfgang Štark. Ako se ima u vidu prva utakmica koju je Štark sudio između Poljske i Rusije, takva mogućnost u vidu preveremnog odlaska se činila skoro nemoguća. Međutim, usledila je utakmica između Hrvatske i Španije na kojoj je Štark načinio dva ozbiljna propusta. U oba slučaja se radio o situacijama kad je sudija propsutio da dosudi kazneni udarac u korist reprezentacije Hrvatske. Ako se prekršaj nad Čorlukom mogao podvesti pod pojam slobodnog sudijskog uverenja (to uverenje ne oslobađa Štarka od toga da je njegova procena po mnogima bila pogrešna ), onda strat Ramosa nad Mandžukićem nikako nije mogao biti predmet slobodne sudijske procene jer se radilo o očiglednom prekršaju koji je zaslužio da sem tehničke mere bude i disciplinski sankcionisan. S obzirom na prirodu propusta Volfganga Štarka, kao i da su ovi detalji u velikoj meri uticali na tok utakmice nije se ništa drugo moglo očekivati od toga no da se Nemac pošalje kući. Podsećanja radi radi se o sudiji koji se već duže vreme nalazi u samom vrhu evropskih sudija, i koji je sudio ovogodišnje finale Lige Evrope. Najveće iznenađenje, mada opradano, predstavlja vraćanje kući sa prvenstva mađarskog sudije Viktora Kasaia koji je pre početka prvenstva slovio za jednog od najozbiljnijih kandidata za finale ovog takmičenja. Prva utakmicu koju je Kasai sudio između Španije i Italije bila je sa aspekta prikazanog suđenja više nego dobra. Nekih krupnijih i značajnijih grešaka na toj utakmici Kasai sa svojim pomoćnicima nije napravio. Posle te utakmice bilo je potpuno jasno da će se ovaj sudija naći u ozbiljnoj konkurenciji za finalni meč. Međutim, usledila je utakmica između Ukrajine i Engleske i kardinalna greška dodatnog sudije pomoćnika Ištvana Vada koji nije video, a morao je to da vidi jer mu je to osnova dužnost, da je Teri vratio loptu u polje nakon što je ona cela prešla gol liniju. Ukrajincima nije priznat regularan pogodak. Ova greška je direktno uticala na tok, možda i ishod, utakmice pa je sasvim opravdano što su mađarske sudije na čelu sa Kasaiem pre vremena vraćene kući. Ovde je interesantno napomenuti da je kvalitet prikazanog suđenja Viktora Kasaia na obe utakmice bio veoma dobar, ali s obzirom da se već duže vreme u Sudisjkom komitetu UEFA, pogotovu od dolaska Koline na njegovo čelo, insistora na tome da se sudijska ekipa, pored pojedinačnih ocena, ocenjuje kao tim koji ima obavezu da se adekvatno priprema za utakmicu pod direktnim nadzorom i kontrolom sudije onda se „nesrećna greška“ Kasaievog pomoćnika Vada direktno prelomile na samog Kasaia.

Evropsko prvenstvo ide dalje. Slede utakmice četvrtfinala. Sudijski komitet UEFA je odredio sudije za te utakmice i sasvim je izvesno da od četvorice sudija kojima su poverene utakmice prve nokaut faze – Veb, Skomina, Rizoli, Proenca - treba tražiti sudiju kojem će biti poveren meč finala normalno pod uslovom da neki od ovih sudija ne načini neku od kardinalnih grešaka koja bi značila kraj za tog sudiju na ovom prvenstvu. Svakako da će na odabir sudije za završni meč Evropskog prvenstva zavisiti i od toga koje će se reprezentacije naći u finalu. Podsećanja radi samo Damir Skomina potiče iz zemlje koja nema učesnika na ovom Evropskom prvenstvu, dok ostala trojica sudija potiču iz zemalja čije reprezentacije ozbiljno konkurišu za ulazak u veliko finale.

Ono što je sasvim izvesno je to će najmlađem sudiji na ovom prvenstvu Cunejt Čakiru iz Turske biti poveren jedan polufinalni meč. Svakako da je ovaj sudija to i zaslužio. Od svih sudija Čakir je na ovom prventsvu jedini pokazao doslednu konstantu u kvalitetu suđenja i to na obe utakmice na kojima je delio pravdu. S druge strane kad govorimo o ovom sudiji ne mogu a da ne podvučem kvalitet saradnje kompletnog sudijskog tima iz Turske tokom utakmica na kojima su oni delili pravdu. Što se tiče drugog polufinalnog meča tu je još sve otvoreno jer kanidata ima nekoliko. Tu su Tompson iz Škotske, Lanoj iz Francuske i Erikson iz Švedske. Tompson i Lanoj su na utakmicama koje su sudili pokazali dosta dobar kvalitet. S druge strane Eriksonom učinak nije bio mnogo lošiji, mada mu se može zameriti da je pogrešio u proceni prekršaja na utakmici između Grče i Rusije kad je start nad Karagnunisom ocenio kao simuliranje iako je u tom startu bilo elemenata za dosuđivanje kaznenog udarca u korist reprezentacije Grčke. Svakako da će i suđenje odabrane četvorice sudija u četvrfinalnim mečevima u velikoj meri odrediti sudiju drugog polufinalnog meča. Pored svega toga ostaje da se ne zaboravi da već posustali, ali i dalje dosta jak „skandinavski lobi“ u vrhu sudijske organizacije UEFA, kao i sve jači nalet „frankofonskog lobija“ može direktno uticati na odabir sudije za drugi polufinalni meč.

Evropski fudbalski karavan, posle dana pauze, danas nastavlja dalje ka svom konačnom cilju koji će biti 01. jul na Olimpijskom stadionu u Kijevu.

среда, 20. јун 2012.

KRAJ ZA ŠTARKA, KAŠAIA, KUIPERSA I KARBALJA

Nakon prvog kruga Evropskog prvenstva u fudbalu Sudijski komitet UEFA je uradio reviziju svega onoga što su sudije do sada na prvenstvu pokazale. Epilog revizije je takav da je Evrospko prvenstvo završeno za sledeće sudije:

Volfganga Štarka ( Nemačka ) zbog propusta na utakmici Hrvatska – Španija;
Viktora Kašaia ( Mađarska ) zbog propusta na utakmici Ukrajina – Engleska;
Bjorna Kuipersa ( Holandija ) zbog suđenja ispod očekivanog nivoa na obe utakmice;
Karlosa Velaska Karbalja ( Španija ) zbog suđenja ispod očekivanog nivoa na obe utakmice.

Ostalo je još osam sudija koji će ostati u konkurenciji da sude završne utakmice na Evropskom prvenstvu.

Izvor: Agencija DPA

SUDIJE ZA UTAKMICE ČETVRTFINALA EP

Prvi krug takmičenja na Evropskom prvenstvu u fudbalu je završen. Poznati su svi četvrtfinalni parvi. Kao što su poznate reprezentacije koje će ući u nokaout fazu, isto tako poznate su i sudije koje će deliti pravdu u narednoj rundi. Sudijski komitet UEFA nije eksperimentisao te je za utakmice četvrtfinala odredio iskusne i proverene sudije.


21. jun 2012.
Češka – Portugal

Sudija: Hauard Veb 
            (Engleska)



 
22. jun 2012.
Nemačka – Grčka

Sudija: Damir Skomina 
            (Slovenija)




23. jun 2102.
Španija – Francuska

Sudija: Nikola Rizoli
            (Italija)





24. jun 2012.
Engleska – Italija

Sudija: Pedro Proenca 
            (Portugal)

уторак, 19. јун 2012.

SUDIJSKE CRTICE SA EURO 2012. ( 7 )

NEPRIZANT POGODAK REPREZENTACIJI UKRAJINE

Kada je pre nekoliko godina UEFA krenula sa eksperimentom oko uvođenja dodatnih sudija pomoćnika prvi čovek Sudijskog komiteta UEFA Pjer Luiđi Kolina je izjavio „Sada vidimo bolje“ (mislilo se na sudije). Eksperiment je posle određenog vremena dobijo zeleno svetlo i UEFA je, za razliku od FIFA, na utakmicama koje ona organizuje u sudijsku ekipu uvrstila i dvojicu dodatnih sudija pomoćnika. Uoči Evropskog prvenstva u Poljskoj i Ukrajini čelni ljudi sudijske organizacije iz evropske kuće fudbala su istakli da se sistem sa dodatnim sudijama pomoćnicima pokazao kao veoma efikasan i da će isti biti primenjen i na Evropskom prvenstvu. Uvođenje dodatnih sudija pomoćnika mnogi su okarakterisali kao kvalitativni korak napred jer su smatrali da će se nivo grešaka sudija, pogotovu onih koji se dešavaju u kaznenom prostoru koje sudija i sudije pomoćnici nisu bili u stanju najbolje da vide, ako ne u potpunosti anulirati ono svesti na najmanju moguću meru tj. da će nivo takvih grešaka biti zanemarljivo mali. Ako se tome doda da je uveden i sistem veze između sudije i ostalih članova sudijske ekipe onda su takva očekivanja bila sasvim opravdana.

Dužnost dodatnih sudija pomoćnika je jasno definisana. Ovom prilikom želim da istaknem osnovu ulogu dodatnih sudija pomoćnika a to je da pomognu sudiji u situacijama kada postoji nejasnoća oko neke situacije  koja se dogodila na delu terena za igru koju on kontroliše na kojem je dodatni sudija pomoćnik imao bolju preglednost od sudije kao što je pitanje da li je lopta prešla gol liniju, ili nije. Valja napomenuti da to nije jedina uloga dodatnih sudija pomoćnika, ali jeste osnovna. Svi još veoma dobro pamte situaciju sa poslednjeg Svetskog prvanstva u fudbalu koje je bilo održano 2010. godine u Južnoafričkoj Republici i to sa utakmice Engleska – Nemačka kada urugvajski sudija Horhe Larionda nije priznao potpuno regularan pogodak Lampardu (lopta je cela prešla gol liniju). Nakon tog nepriznatog pogotka u stručnoj javnosti neprestano traje rasprava da li je potrebno u fudbalu uvesti „ho-kaj“ sistem, pogotovu kod situacija koje su vezane za prelazak lopte gol linije, poput nekih drugih sportova. Dok rasprava i dalje traje UEFA se opredelila da učini korak napred i da uvede dodatne sudije pomoćnike na utakmicama koje ona organizuje.
Trenutak kada Teri vraća loptu u polje za igru
Situacija sa utakmice Ukrajina – Engleska je pokazala da i sistem sa dodatnim pomoćnim sudijama ima manjkavosti. O čemu se zapravo radi? Radi se o situaciji iz 63. minuta utakmce kada je napadač ukrajinske reprezentacije Dević postigao pogodak koji nije priznat. Loptu je nakon što je ona cela prešla gol liniju u polje vratio defanzivac engleske reprezentacije Teri. Dodatni pomoćni sudija koji se nalazio kod poprečne linije kod vrata reprezentacije Engleske, bio je to Ištvan Vad, nije signalizirao sudiji Viktoru Kašaiu da je pogodak postignut. Greška dodatnog sudije pomoćnika je bila više nego evidentna. Ono što posebno buni kod ove situacije jeste saznanje da je Ištvan Vad imao odličan pregled kompletne situacije, tj. nije bio zaklonjen nijednim igračem. Upravo zbog toga greška ovog dodatnog sudije pomoćnika je još uočljivija i drastičnija. Šta je uticalo na to da Ištvan Vad napravi takav previd teško je objasniti. Stiče se utisak da dodatni sudija pomoćnik u datoj situaciji nije zauzeo odgovarajući položaj, nije se nalazio u visini poprečne linije već je jednim delom ušao u teren pa je samim tim preglednost poprečne linije bila neodgovarajuća. U praćenju ovakve situacije potrebno je da se dodatnom sudiji pomoćniku u njegovom vidokrugu oba stuba vrata i poprečna linija na kojoj se nalazi stope u jedno. Jedno je sigurno budnost dodatnih sudija pomoćnika mora biti na najvišem nivou jer se može desiti, kao što se na ovoj utakmici i desilo, da se skoro iz ničega stvori jedna takva sporna situacija. Bilo kako bilo, greška je učinjena regularan pogodak reprezentaciji Ukrajine nije priznat.

Nakon ove situaciji sasvim je izvesno da će se već otvoreno pitanje oko uvođenja novih tehnologija u fudbalu kao što je „ho-kaj“sistem još više intezivirati.

SUDIJSKE CRTICE SA EURO 2012. ( 6 )

KAZNENI UDARCI ZA REPREZENTACIJU HRVATSKE

Utakmica između Hrvatske i Španije biće upamćena po mnogo čemu. Utakmica je bila neizvesna do samog kraja, stvoreno je nekoliko prilika koje su bile više nego izgledne za postizanje pogotka, reprezentacija Španije je igrala ispod svog renomea za razliku od Hrvata koji su utakmicu odigrali za svaku pohvalu, navijači hrvatske reprezentacije su još jednom priredili „vatreni pir“...Međutim, ovom prilikom želim da se osvrnem na jedan segment sa te utakmice. To je suđenje. Utakmicu je sudio iskusni nemački sudija Volfgang Štark. Zapravo reč je o jednoj situaciji koja se dogodila pred sam kraj utakmice kad je kaznenom prosotru reprezentacije Španije došlo do kontakta između igrača hrvatske reprezentacije Čorluke i jednog igrača reprezentacije Španije. Konktak je ostvaren na nekih pet – šest metara od vrata reprezentacije Španije. Na prvi pogled nije moglo odmah da se vidi o čemu se zapravo radi, ali pregledom snimka sasvim se jasno moglo videti da je nad Čorlukom načinjen prekršaj i da je sudija Volfgang Štark načinio previd što takav prekršaj nije sankcionisao kaznenim udarcem. O čemu se zapravo radilo? Radilo se o tome da je igrač španske reprezentacije držao obema rukama Čorluku u trenutku kad je lopta bila upućena hrvatskom reprezentativcu. Čorluka jeste uputio udarac ka vratima Kasiljasa, ali je taj udarac učinjen pod pritiskom tj. učinjen je nakon što je nad hrvatskim reprezentativcem učinjena kažnjiva radnja. Doslednom interpretacijom Pravila 12 PFI ( držanje protivnika ) jedina primerena mera u datom trenutku trebala je da bude kazneni udarac u korist reprezentacije Hrvatske, ali isto tako i izricanje disciplinske mere – opomene igraču reprezentacije Španije (držanje rukama protivnika tretira se kao prekršaj koji je u svojoj prirodi nesportskog karaktera koji se treba sankcionisati opomenom ). Ovde svakako treba dodati i situaciju iz 29. minuta utakmica kad je reprezentativac Španije Ramos, u svom kaznenom prostoru startovao nad hrvatskim reprezentativcem Mandžukićem. Start Ramosa je svakako bio nesmotren i u sebi je imao sve elemente kažnjive radnje zbog čega smatram da je sudija Štark i u ovoj situaciji mogao da dosudi kazneni udarac za reprezentaciju Hrvatske, ali isto tako i da izrekne disciplinsku meru - opomenu igraču španske reprezentacije.

Greške su sastavni deo suđenje i jedino tako ovaj previd nemačkog sudije treba gledati. Sigurno je da će nemački sudija zbog ovakvih propusta snositi odgovarajuće konsekvence. Svaka dalja analiza na principu „teorije zavere“ u svakom slučaju bi bila kontraproduktivna.

SUDIJSKE CRTICE SA EURO 2012. ( 5 )

PROCENA NAMERNOG IGRANJA LOPTE RUKOM

U dosadašnjem toku Evropskog prvenstva zabeleženo je nekih sedam situacija u kojima je došlo do kontakta između lopte i ruke igrača u kaznenom prostoru. S tim problemom su se sretali na utakmicama koje su sudili: Damir Skomina, Karlos Velasko Karbaljo, Cunejt Čakir. Svi komentari situacija u kojima je došlo do kontakta lopte i ruke igrača su išli u pravcu da se konstatovalo pitanje; Da li je postojala namera, ili ne? Danas svaki isitnski ljubitelj fudbala zna da se jedino namera u kontaktu lopte i ruke sankcioniše. Doduše u tumačenju tih situacija saglasno PFI su dodati još neki prateći elementi koji bi trebali situaciju učinit jasnijom u tumačenju kao što su prirodnost položaja ruke, blizina odakle je lopta upućena, kao i to da li se radi o „iznenađujućoj“ lopti ili ne. U osnovi, ipak sve se svodi na pitanje da li je bilo nemere, ili nije.
Jedan od najtežih, ako ne i najteži, zadatak koji stoji pred sudijom u interpretaciji Pravila 12 jeste utvrđivanje namere od strane igrača da loptu igra rukom. Zašto je to tako? Zato što je namera izvedena psihološka kategorija koja u sebi sublimira nekoliko elemenata. Namera je motivacioni pojam, koji je vezan za voljnu radnju i odluku. Prevedeno na fudbalski rečnik to bi značilo da o nameri igranja lopte rukom od strane igrača možemo govoriti kada kod igrača postoji motiv koji se svesno i voljno prihvata od strane igrača s željom da igrač ostvari postavljeni cilj. Već samo delimičnim pregledom raščlanjene prethodne rečenice sasvim se jasno može videti da sudija kad procenjuje da li je igrač loptu igrao namerno rukom, ili ne treba da utvrdi:
  1. Da li je postojao motiv kod igrača da loptu igra rukom;
  2. Da li je igrač svesno i voljno prihvatio motiv;
  3. Da li je igrač imao jasno postavljen cilj zbog kojeg želi da loptu namerno igra rukom.
Prvi stvar koju sudija treba da učini prilikom procene namere jeste utvrđivanjen motiva. Već ovde, na prvom koraku, sudija se suočava sa velikim izazovom. Taj izazov se ogleda u tome što sudija mora u proceni, da napravi razliku između motiva i emocije igrača. Emocije igrača su psihološka stanja koja kod igrača proizvode sasvim različiti doživljaj kako fiziološki, tako i psihološki. Sem toga pred sudiju se postavlja još jedna dilema kod utvrđivanja motiva a to je da određene emocije igrača kao što su gnev i strah imaju motivacioni karakter koji pokreće ljudsku aktivnost. To znači da je potrebno da sudija što tačnije proceni da li je npr. strah kod igrača od toga da njegov tim ne primi pogodak postao motivacioni faktor koji ga je pokrenuo da loptu igra rukom. Kao što se može videti utvrđivanje od strane sudije motiva kod igrača da namerno loptu igra rukom nije nimalo jednostavno.

Druga stvar koja se pred sudijom postavlja jeste prilikom procene namere utvrđivanje da li je motiv svesno i voljno prihvaćen od strane igrača u trenutku kontakta njegove ruke i lopte. To drugim rečima znači da je potrebno da sudija u igranju lopte rukom od strane igrača proceni da li je po sredi nesvesno (biloško) ali spoljašnje manifestovan motiv, ili je po sredi svestan motiv. Ako govorimo o nesvesno manifestovanom motivu prilikom kontakta lopte i ruke igrača onda ne možemo govoriti o voljno prihvatljivom motivu, pa samim tim ni o nameri. S druge strane, ako se radi o svesnom motivu onda je takav motiv i voljno prihvatljiv pa se kao takav od strane sudije treba okarakterisati kao nameran. U tom slučaju takvo igranje lopte rukom od strane igrača treba da bude adekvatno sankcionisano.

Treća stvar koja se pred sudijom otvara prilikom procene namere jeste detektovanje da li je kod igrača postojao jasan cilj zbog čega je loptu igrao rukom. Odmah treba znati da cilj u najvećem broju slučajeva, ako govorimo o pojedinacima ima individualni karakter. Iz tog razloga ciljevi, svakog igrača ponaosob ne predstavljaju ništa drugo do njihove pojedinačne psihičke procese kroz koje oni proleze tokom utakmice. Pošto se radi o individualnom psihičkom procesu pred sudijom se otvara pitanje dobre procene ponašanja igrača u trenutku kad dolazi do kontakta između lopte i ruke. To znači da sudija treba da proceni da li je psihičko stanje igrača u trenutku kad je igrao rukom loptu imao jasnu želju npr. da spreči postizanje pogtoka, da spreči igrača protivničkog tima da dođe u izglednu priliku za postizanje pogotka ili da lopta dođe u posed drugog protivničkog igrača koji može ugroziti njegov tim. Ko je bar jednim delom bio u prilici da se nađe u jednoj takvoj situaciji zna da je utvrđivanje tog psihičkog stanja igrača veoma teško. Ako tome dodamo da su sasvim realne i izvesne situacije u kojima je igrač u trenutku kad je došlo do kontakta lopte i njegove ruke često okrenut leđima svojim vratima onda je stvarno utvrđivanje jasnog cilja da se igranjem rukom nešto namerno želi sprečiti od strane igrača za sudiju veoma teško.

U ovom kratkom osvrtu na procenu namere igranja lopte rukom od strane igrača samo su delimično dotaknuti određeni izazovi sa kojima se sudija u proceni namere suočava. Čak i na osnovu ovako kraktko sročenog prikaza može se zaključiti da je utvrđivanje namere jedan izuzetno težak zadaka koji stoji pred sudijom. Nije nimalo lako jasno definisati nameru jer je pokretač namere povezan sa psihologijom ponašanja igrača. Danas se od sudije traži da ne bude samo sudija, već da u isto vreme bude i dobar psiholog zbog čega se od sudija sve više traži da u svojoj stručnoj literaturi pored PFI imaju i literaturu koja će im pomoći da što bolje upoznaju psihologiju ponašanja igrača.

понедељак, 18. јун 2012.

SUDIJSKE CRTICE SA EURO 2012. ( 4 )

OFSAJD POLOŽAJ SE NE SANKCIONIŠE

Evropsko prvenstvo koje je u toku donelo je dve skoro identične situacije kad je u pitanju korišćenje prednosti iz ofsajd položaja. Takvo nešto se ne dešava baš često. Prva situacija se dogodila na utakmici Danska – Portugal, a druga na utakmici Hrvatska – Španija. U obe ove situacije radilo se o pogotku kojeg je postigao igrač koji se u akciji koja je prethodila pogotku nalazio u ofsjad položaju. Prema aktuelnom tumačenju Pravila 11 oba pogotka koja su postignuta na gore pomenutim utakmicama su regularna. Ofsjad položaj se ne sankcioniše. Mnogi takvo tumačenje Pravila 11, kako je napisano u jednom od komentara na ovom blogu, cene da je više pravedno, nego što je nepravedno. Da li je baš tako procenite sami. Što se tiče trenutka dodavanja lopte Iniesti tu nema ničeg spornog jer se reprezentativac Španije nije nalazio u ofsajdu.

Kako je izgledala situacija na utakmici Hrvatska – Španija u kojoj se Navas našao u ofsajd položaju i kasnije postigao pogodak iskoristivši prednost koju mu je doneo ofsjad položaj najbolje pokazuje frejmovan snimak akcije reprezentacije Španije.
Trenutak upućivanja lopte Iniesti

недеља, 17. јун 2012.

SUDIJSKE CRTICE SA EURO 2012. ( 3 )

KUIPERSOVA NOŠALANCIJA

Da Sudijski komitet UEFA teško gubi poverenje u sudije koje je izabrala za jedno veliko takmičenje je manje-više svima poznato. Međutim, deluje veoma interesantno ali i kontraverzno da se jedan sudija toliko forsira a da prikazani kvalitet suđenja tog sudije teško da je dostojan jednog velikog takmičenja kao što je Evropsko prvenstvo. Nije teško pogoditi da se radi o Holanđaninu Bjornu Kuipersu.
Uz najveću pristrasnost, koju neko može da oseća prema ovom holandskom internacionalcu kvalitet njegovog suđenja u dve utakmice koje je do sada vodio je ispod svakog očekivanja. Neka mi bude dopušteno da kažem da od dvanaestorice sudija, suđenje Bjorna Kuipersa je bilo daleko najlošije. Arogantnost koju ovaj sudija širi oko sebe i to na svakom koraku nema ama baš nikakvog pokrića u kvalitetu njegovih odluka na terenu. Dok sam gledao kako sudi stekao sam utisak da se Kuipers na utakmici ponaša nedopustivo nonšalantno.Njegovo suđenje, kao i njegov nastup na utakmici kao da nam govori: “Mogu da sudim kako hoću, niko mi ništa ne može.” Mnogo toga ostaje nedorečeno kad je ovaj sudija u pitanju, čak i za one koji su vrsni poznavaoci prilika u redovima Sudijskog komiteta UEFA. Na obe utakmice koju je Bjorn Kuipers sudio isplivao je na površinu jedna veliku problem sa kojim se ovaj sudija suočio. Radi se o kriterijumu suđenja. Taj kriterijum je kod ovog sudije bio na obe utakmice na kojima je delio pravdu toliko neujednačen i šaren. Ta neujdnačenost ne važi samo po pitanju iziracnja disciplinskih mera, već ono što je još gore važi i po pitanju presuđivanja prekršaja. Kuipers je prekršaje koji su iste prirode različito vrednovao od situacije, do situacije. Čak šta više ovaj sudija je različito vrednovao prekršaje iste prirode u zavisnosti od toga na kome delu terena su ti prekršaji učinjeni. To nemanje osećaja za igru je nešto što posebno zbunjuje onoga koji gleda učinak ovog sudije. Da nešto kod holandskog internacionalca ne štima moglo se naslutiti već na utakmici Lige Šampiona između Barselone i Milana. Već tada je bilo jasno da ovaj sudija teško da, ako se gleda samo kvalitet, može da ima mesto među najboljima na Evropskom prvenstvu. No, on se na ovom takmičenju ipak pojavio?!

Videlo se da igrači odlukama ovog sudije ne veruju. Njegova ne doslednost u sankcionisanju preršaja u velikoj meri je unosila nervozu kod igrača na terenu. Da nije u pitanju prazna priča možda najbolje svedoči detalj sa utakmice Hrvatska –Republika Irska kad je Kupiers propsutio da sankcioniše kaznenim udarcem jedna start defanzivca reprezentacije Hrvatske u sopstvenom kaznenom prostoru nad napadačem reprezentacije Republike Irske Kinom. Bio je to start koji je u sebi imao sve elemente kažnjive radnje. U toj situaciji Bjorn Kuipers je imao potpuno otvoren vidik, niko mu od igrača nije smetao, situaciju je video sasvim dobro pa se na osnovu toga može zaključiti da sudija u toj situaciji nije znao kako da reaguje. Ako ostanemo na toj utakmici još malo onda se možemo setiti da je nekoliko takvih startova Kuipers sanckionisao, a neke opet ne. Kad je u pitanje “lutanje u presuđivabnju” isto to smo imali priliku da vidimo na utakmici između Ukrajine i Francuske. O problemu izricanja disciplinskih mera od strane ovog sudije na utakmicama koje je sudio ovom prilikom neću ni da govorim pošto je taj segment samo nastavak šarenila u presuđivanju prekršaja.

Ne retko se može čuti da se suđenje drugih sudija na Evropskom prvenstvu od strane Sudisjkog komiteta UEFA analizira do najsitnih detalja. S druge strane Kuipersovo suđenje nailazi na odobravanje uz neznatne primedbe. Mnogi kažu da će neke sudije koje su definitivno bolje sudile od Bjorna Kuipersa posle utakmica po grupama završiti svoje učešće na ovom prvenstvu a da će Bjorn Kuipers na Evropskom prvenstvu ostati do skoro samog kraja. Ako se to dogodio mnoga pitanja koja su u vezi ovog sudije bila aktuelna pre početka prvenstva postaće još aktuelnija.

четвртак, 14. јун 2012.

SUDIJSKE CRTICE SA EURO 2012. ( 2 )

DISCIPLINSKE MERE, KONFUZIJA

Prošlo je sedam dana od početka Evropskog prvenstva u fudbalu. Dovoljno vremena da se mogu izneti neka preliminarna zapažanja u vezi prikazanog suđenja. Gledano u celini suđenje u dosadašnjem toku prvenstva se može oceniti kao zadovoljavajuće, s tendencijom da ono bude još bolje. Sudije su prvenstvo počele nesigurno, da bi zatim sa protokom vremena kvalitet suđenja bivao sve bolji i bolji, iz utakmice u utakmicu. Broj klasičnih spornih situacija je na sasvim pristojnom i podnošljivom nivou.
Međutim, postoji jedan segment u suđenju koji je u dosadašnjem toku prvenstva, bar po meni, izazvao dosta konfuzije. O čemu se zapravo radi? Radi se o neujednačenom kriterijumu kod sudija prilikom izricanja disciplinskih mera. Jedno veliko šarenilo po ovom pitanju je više nego izraženo. Redovno se od prve utakmice prvenstva pa evo sve do sedmog dana kod sudija provlačila, jedna ili više grešaka po pitanju izricanja disciplinskih mera. Bilo je mnogo startova igrača (nesmotreni startovi, korišćenje laktova u duel igri, držanje protivnika rukama) koji su zaslužili da budu sankcionisani disciplinskom merom, a opet ti startovi nisu na adekvatan način sankcionisani. S pravom se može postaviti pitanje šta je uzrok tom šarenilu? Da li je Sudijski komitet UEFA promenio instrukcije koje je dao sudijama po pitanju izricanja disciplinskih mera uoči početka prvenstva, ili je po sredi nešto drugo? Po najavama  čelnih ljudi iz Sudijskog komiteta UEFA pre početka prvenstva od sudija će se tražiti da maksimalno zaštite igrače i igru. To znači da se uzroci primetnog šarenila u kriterijumu sudija prilikom izdricanja disciplinskih mera ne mogu se tražiti u promeni instrukcija koje su date sudijama. Ako nije to, šta je onda uzrok? Možda odgovor treba tražiti u prevelikom pritisku koji je stavljen na pleća sudija pre početka Evropskog prvenstva u smislu hrabro iznete konstatacije “da će na ovom prvenstvu biti najbolje suđenje od kad se ovo takmičenje održava”. Biće da je psihološki pritisak u smislu velikih očekivanja bio veoma jak i da su sudije upravo iz straha od greške, greške činili. Sve je počelo prvom utakmicom između Poljske i Grčke i brzopletim reakcijama u izricanju disciplinskih mera španskog sudije Karlosa Velaska Karbalja. Pritisak te vrste nije potreban. Suđenje ne može biti bolje nego što je kvalitet sudija koje su odabrane za ovo Evropsko prvenstvo. Među odabranim sudijama svakako da ima dosta onih koji su svoj kvalitet do sada bezbroj puta dokazali. Nije potrebno ništa drugo uraditi do držati se uputstava koje su sudije primenjivale u dosadašnjim takmičenjima pod okriljem UEFA.

Svakako da će biti interesantno videti kako će se u daljem toku prvenstva po ovom pitanju sudije ponašati. Evropsko prvenstvo ulazi u fazu kad će neke reprezentacije spakovati kofere i vratiti se kuću, dok će druge nastaviti takmičenje. S obzirom da se prvo očekuje rasplet po grupama, a potom mečevi tzv. nokaut faze utakmice će biti sve teže i teže za suđenje. Da bi se izbegle bilo kakve neprijatnosti koje fudbal povrh svega u sebi nosi jedno je sigurno a to je da se, uz poboljšanje opšteg nivoa suđenja, kriterijum po pitanju izricanja disciplinskih mera mora ujednačiti.

SUDIJSKE CRTICE SA EURO 2012. ( 1 )

OFSAJD POLOŽAJ, OFSAJD ILI NE?!
Motivisano situacijom sa utakmice Danska – Portugal

Mnogi su skloni da kažu da su PFI jedna od najkonzervativnijih, i najkrućih pravila u svetu sporta. Da se teško menjaju. Razlog zbog čega PFI prati takav glas sigurno da je povezano s tim da je fudbal ubedljivo najpopularniji sport danas u svetu. Najviše klubova, najviše igrača, najviše trenera, najviše sudija, najviše navijača. Svako veliko takmičenje u fudbalu izazva ogormu pažnju i popularnost. Sve to prati i ogromna količina novca koja se vrti u svetu fudbala. Čak i one zemlje koje su do samo pre nekoliko desetina godina na fudbal gledali kao na „tamo neki sport“ promenuli su svoju politiku i danas u popularisanju fudbalske igre ulažu ogromna sredstva i marketing. Menja se sportska filozofija. Najbolji primer za to su SAD gde je do Svetskog prvenstva u fudbalu 1994. godine fudbal bio daleko na lestvici popularnih sportova, da bi nakon tog prvenstva fudbal (onako kako ga mi shvatamo) polako ali sigurno postajao jedan od najpopularnijih sportova u toj zemlji. Nikako se ne smeju zanemariti napori koji se čine, i koji daju veoma upečatljive rezultate, na popilarisuanju fudbalske igre u Africi i Aziji. Fudbal je definitivno postao globalni sport. Upravo zbog toga svaka promena PFI se stavlja pod mnoštvom „lupa“ pre nego što do promene nekog pravila dođe. Meri se svaki segment fudbalske igre. Utvrđuju se koristi i nedostaci eventualne promene nekog pravila. Traga se za najboljim rešenjem, rešenjima koja će biti u funkciji unapređivanja fudbalske igre.
Pravilo 11 – Ofsajd, PFI je jedno od pravila koje je u istorijskom razvoju fudbala u stručnoj javnosti uvek pobuđivalo veliku pažnju. Mnogi su smatrali da se modifikacijom, novim čitanjem ovog pravila, može fudbalska igra još više unaprediti, da se fudbal može učiniti još boljim i kvalitetnijim a sve s ciljem ostvarivanja koristi kako za igrače i timove, tako i za navijače. Upravo iz tog razloga Pravilo 11 je pre izvesnog vremena pretrpelo poslednju reviziju. Uspostavljeno je novo čitanje ovog pravila. Situacija iz 41. minuta utakmice Danska – Portugal, kad je reprezentacija Danske postigla pogodak ponovo je otvorila pitanje opravdanosti ostajanja na snazi sadašnjeg čitanja Pravila 11. Zapravo, ta situacija predstavlja najorginalniji primer tog relativno novog tumačenja Pravila 11. Za razliku od perida pre nove revizije ovog pravila, novo čitanje je postalo veoma liberalno. Uvedeno je dodatno pravilo, koje čini sastavni deo Pravil 11, za sudije pomoćnike koje kaže „sačekaj i vidi“. U tom dodatnom pravilu sudija pomoćnik treba da sublimira veoma veliki broj elemenata koji moraju da budu zadovoljeni da bi se signalizirao ofsajd. Pored tog dodatnog pravila prema novom tumačenju ofsajda važi i odrednica koja kaže „da linija nije više ofsajd“. Ova odrednica sa aspekta unapređivanja fudbalske igre nije sporna te iz tog razloga se na njoj neću zadržavati.

Niko ne može da ospori iskrenu nameru i želju Međunarodnog Borda, koji je jedino nadležan za izmenu PFI, da se intervencijama u Pravilu11 želelo uticati da se kvalitet fudbalske igre poboljša. Velika je istina da se fudbal igra za golove. Istina je da navijači dolaze na stadione s željom da vide što više pogodaka. Istina je da se preko postignutih pogodaka igrači dokazuju na terenu. Sve to je i tačno i istinito. Međutim, ovde se postavlja jedno drugo pitanje koje kao da je negde nestalo sa nestankom „romantičarskog fudbala“. Zaboravilo se na pitanje; Šta je sa fudbalskom etikom? Ako to pitanje propustimo kroz prizmu pogotka kojeg je postigao reprezentativac Danske Bendtner, na utakmici sa Portugalom onda možemo konstatovati: Pogodak jeste regularan jer se prema aktuelnoj interpretaciji Pravila 11 smatra da dodavanje lopte Bendtneru od strane njegovg saigrača nakon čega je Bendtner postigao pogodak potpuno druga situacija u odnosu na samo koji sekund ranije kad se Bendtner našao u ofsajd položaju. Ok, to nije sporno, ali da li je moralno iskoristiti ofsajd položaj u smislu sticanja prednosti u odnosu na protivnika pa iz te prednosti postići pogodak. Koju vrednost s aspekta fudbalske etike takav pogodak ima? Da bi došli do odgovora na ovo pitanje potrebno je rešiti jednu etičku dilem. Ta etička dilema u sebi konfronira dve moralne vrednosti koje su kontradiktorne. Kontradiktornost se ogleda u tome da li je ono što je dobro za pojedinca, ispravno i za grupu (čitaj fudbal). Fudbal nije, ma koliko god to izgledalo da je tako, prost zbir pojedinca. Fudbal je mnogo više od toga. Upravo zbog toga sklon sam verovanju da ono što je dobro za pojedinca, ne mora da bude dobro i za fudbal. Imajući to u vidu svako rešenje iz oblasti PFI pre svega treba da bude motivisano interesima fudbalske igre u celini. Idealnog rešenja nema, ali ima najprihvatljivije mogućeg. Svakako da se u traženju puteva da se fudbalska igre poboljšava ne može ići samo putem intersa koji su duboko povezani s „materijalnom“ stranom, već je potrebno razmišljati i o fudbalskoj etici. Ako nema fudbalske etike, kakvo onda ponašanje možemo očekivati od ljudi koji od fudbala žive, kojima je fudbal egzistencija? Nije teško doći do odgovora na to pitanje.

Ako se vratimo na gore pomenuti detalj sa utakmice Danska – Portugal i fudbalsko-etičku dilemu koja se otvorila tim detaljem onda za sebe mogu da kažem da spadam u red onih koji smatraju da je potrebno Pravilo 11 modifikovati. Ta modifikacija može da ide u dva pravca. Prvi pravac je, da se vrati odredba o „ofsajd položaju“ koja je važila ranije a po kojem je ofsajd položaj - ofsajd. Drugi pravac je, da je potrebnio još detaljnije razraditi pitanje izvlačenja prednosti iz ofsajd položaja od strane igrača koji se u tom položaju nalazio. Lično, pristalica sam ove druge varijante. Uporište u jednom takvom razmišljanju nalazim u tome da je fudbalska igra proces koji traje, a ne čin. Sve akcije koje se odvijaju su posledica određenog stanja na terenu. Između akcija koje timovi na terenu ostvare postoji duboka uzročno – posledična veza. Te akcije nisu umetnute kao kadrovi koji su nezavisni jedni od drugih. Mišljenja sam da bi igrače koji iskoriste prednost iz ofsajd položaja, onako kako je to uradio reprezentativac Danske na utakmici sa Portugalom trebalo sankcionisati ofsajdom. Mislim da je to u potpunom skaldu sa fudbalskom etikom, a da u isto vreme ne šteti popularnosti fudbalske igre.