субота, 29. децембар 2012.

DEJAN PETROVIĆ

- Skica za portret -

Dejan Petrović, sudija mahač iz Kikinde je od strane struke ove godine zajedno sa Miloradom Mažićem i Milovanom Ristićem proglašen za „Najboljeg sudiju za 2012. godinu“. Takvo priznanje predstavlja veliku čast, ali i obavezu. Takvo priznanje predstavlja san svakog sudije. Do ostvarenja takvog sna nije lako doći. Upravo Dejan Petrović predstavlja dokaz jedne takve tvrdnje. Veliki i poprilično težak put je ovaj mladi sudija iz Kikinde prošao dok nije došao na mesto koje mu s punim pravom ove godine pripada.
Dejan Petrović
Prvi koraci u sudijskoj opremi Dejana Petrovića nisu bili previše optimistični. Sem izrazite ljubavi prema suđenju koja kod ovog sudije nikada nije manjkala valjalo je poprilično raditi na sebi, svom izgledu, kvalitativnom usavršavanju suđenja ako se želelo nešto više u ovom pozivu uraditi. Bilo je mnogo barijera i valjalo ih je sve otkloniti. Nije to bilo nimalo lako. Dejan je to shvatio na vreme i krenuo je postupno, korak po korak. U maloj bari punoj krokodila, kako se obično opisuje naša sudijska organizacija, Dejan Petrović se snalazio kako je znao i umeo. Valjalo je na vreme naći svoje mesto pod kapom sudijske organizacije. U traženju tog mesta Dejan Petrović je zasukao rukave. Nakon prvih koraka odlučio je da pištaljku zameni zastavicom, ali i da boginju Fortunu pozove u pomoć. Takav korak nije uvek lak, ali ako je pravi i urađen na vreme onda se efekti takvog koraka vide u narednom periodu. To je bio prvi korak Dejana Petrovića. No, to nije bilo dovoljno. Valjalo je ići još i dalje. Počeo je da radi na sebi i svom izgledu. Voljom i gvozdenom disciplinom uspeo je ovaj sudija da dotera svoju liniju na nivo koji se danas od sudija traži kao obavezujući uslov. S druge strane Dejan je krajnje ozbiljno pristupio usavršavanju kvaliteta svog suđenja. Stručno usavršavanje je za ovog sudiju postalo imperativ od koga nije želeo da odustane. To je dalo rezultate kako u prvenstvu, tako i dalje. Na UEFA CORA kursu Dejan Petrović se pokazao kao veoma uspešan.  Ocene koje je Dejan tamo dobio su bile više nego dobre. U isto vreme Dejan je shvatio da valja raditi na sebi i svojoj ličnosti pa je tako usledilo njegovo usvaršavanje u znanju engleskog jezika. Onoliko koliko je meni poznato Dejan Petrović veoma dobro govori engleski jezik.

Kad čovek jednom savlada algotritam uspeha onda mu se sve čini tako jednostavnim i prostim. To se pokazalo kao tačno i kod Dejana Petrovića. Epilog rešenja tog algoritma kod ovog sudije rezultirao je time da je Dejan uvršen je u Elit grupu pomoćnih sudija. U toku ove godine Dejan je s pravom pobrao simpatije ljudi iz Sudijeske komisije FSS koji delegiraju sudije. Često su mu tokom ove godine ukazivali poverenje ljudi iz Sudijske komisije FSS. Ukazano poverenje Dejan je opravdavao uvek i na svakom mestu. Neke od tih utakmica na kojima je Dejan Petrović bio mahač nisu bile nimalo jednostavne za suđenje. Podestiću na samo neke utakmice na kojima je Dejan Petrović veoma dobro reagovao kod rešavanja situacija koje nisu bile nimalo jednostavne za rešiti. To su bile situacije na sledećim utakmicama: Rad - Javor, Hajduk - Vojvodina, Borac (Č) - Partizan, Rad - Radnički 1923, Smedervo -OFK Beograd, Smedervo - Sloboda Point. Da ne bude neke zabune ima još elemenata na kojima Dejan Petrović treba da poradi kako bi njegov kvalitet u presuđivanju bio još bolji. Nadam se da je toga svestan i ovaj mladi sudija iz Kikinde. Neće valjati ako toga nije svestan. Laskava priznanja dolaze i prolaze. Kvalitet sudije ostaje, to je ono što uvek preporučuje sudiju.

Kvalitetom suđenja, koji je kod Dejana Petrovića podignut na jedan veoma visok nivo, ovaj sudija se ozbiljno preporučio našoj sudijskoj organizaciji kao jedan od ozbiljnih kandidat za znak FIFA u narednom periodu. Ovakva konstatacija će sigruno kod mnogih, onako na prvu loptu, da izazove burne reakcije. No, pre nego što burno reagujemo na ovakvu tvrdnju treba prvo dobro da razmislimo pa da vidomo koliko je takva naša burna reakcija ispravna. Kada sve samerimo hladne glave i zdravim razumom, kad taštinu i sopstveni ego ostavimo po strani onda će nam ovakva tvrdnja biti i te kako realna i opravdana. Da li će se to i desiti zavisi isključivo od daljih koraka Dejana Petrovića, ali od ljudi koji vode našu sudijsku organizaciju. Vreme je najbolji sudija.

петак, 28. децембар 2012.

PROGLAŠENE NAJBOLJE SUDIJE ZA 2012. GODINU

- Mažić, Ristić i D. Petrović -

Kraj decembra je obično rezervisan za proglašenje najboljih u svetu sporta u godini koja odlazi. Tako je i kad su u pitanju fudbalske sudije. Struka je rekla da laskavo priznanje „Najbolji sudija za 2012. godinu“ pripada sledećim sudijama: Miloradu Mažiću iz Vrbasa, Milovanu Ristiću iz Beograda i Dejanu Petroviću iz Kikinde. Struka je rekla svoj sud i nije pogrešila!
Bez obzira da li ovogodišnje laureate volimo ili ne, jedno im se mora prizanti a to je da se radi o sudijama koji su tokom 2012. godine pokazali izuzetno visok nivo kvaliteta suđenja kojeg su tokom godine iz utakmice u utakmicu veoma uspešno održavali, i s druge strane da je kod ove trojice sudija nivo oscilacija u suđenju tokom godine bio najmanji. Ta dva elementa su sasvim dovoljna da se Milorad Mažić, Milovan Ristić i Dejan Petrović okite ovogodišnjom lovorikom „Najbolji sudija“.

Čestitam!

среда, 26. децембар 2012.

PIŠTALJKA SA OCA NA SINA

Komunistički manifest, nekada obavezno štivo za mnoge ljude, počinje čuvenom rečenicom „Bauk kruži Evropom – bauk kominizma“. Ako tu, nekada tako poznatu rečenicu prenesemo u simboličnom značenju na sudijsku organizaciju kod nas onda bi ona mogla danas da glasi „Bauk kruži sudijskom organizacijom Srbije – bauk porodične tradicije u kojoj sinovi nasleđuju suđenje“. Nekada je bio običaj da sinovi nastave očev posao ili zanata. Suđenje, doduše, nije profesionalno opredeljenje, ali jeste zanat u prenosnom smislu reči pa samim tim i nasleđivanje tog „zanata“ se nekako podrazumeva. Međutim, tu postoji jedno veliko – Ali!
Odmah treba reći da je primera iz bogate istorije sudijske organizacije na ovim našim prostorima (računam bivšu SFRJ) u kojima su sinovi nasledili pištaljku od oca bilo. Tako npr. Milorad Vlajić je krenuo stopama svog oca Živorada, Borislav Stanković stopama oca Vladimira, Dušan Čolić stopama oca Radivoja, dr Damir Matovinović stopama oca Ise, dr Zoran Rebac stopama oca Mirka, Branislav Kovačević stopama oca Mladena, Dejan Delević stopama oca Dragana, Branislav i Predrag Lazić stopama oca Sretena, Andrija Božić stopama oca Radovana. Kao što se može iz ovih nekoliko nabrojanih slučajeva videti tog seljenja pištaljke sa kolena, na koleno je bilo i biće ga uvek dok kod postoji poziv fudbalskog sudije. Međutim, ovo što se danas dešava u redovima sudijske organizacije Srbije kad je u pitanju nasleđivanje suđenja od oca na sina prevazilazi po kvanitetu čak i okvire bivše, po prostranstvu veće države od ove naše danas. Danas je postala moda, da ne kažem populizam da sinovi bivših sudija postaju sudije. Nekako to se danas, prosto rečeno, podrazumeva. Primera za takvu tvrdnju ima na pretek.

Ništa tu ne bi bilo sporno da nije one druge strane medalje, da nema onog velikog – Ali! Ta druga strana medalje, to veliko – Ali, kaže da za razliku od nekih ranijih vremena (primeri napred navedeni) kad očevi nisu bili ni krivi ni zaslužni što su im se sinovi latili fudbalskog suđenja, danas su očevi direktni protagonisti „nasleđivanja fudbalske pištaljke“ od strane sinova sa neskrivenim abicijama da sinove proguraju što dalje i što duže bez obzira koliko ti sinovi kao sudije vrede. U vreme čika Vase Stefanovića, Aleksandra Bijanića, Božidara Botića ili Nikole Mladenovića takvi očevi bi veoma brzo od protagonista postali arlekini. Nažalost takvih ljudi od autoriteta u našoj sudijskoj organizaciji više nema pa tako danas očevi ne samo da su protagonisti već i kompletni kreatori uspeha svojim sinovima, i neuspeha drugim sudijama. Kreiranje uspeha očevi baziraju na njihovom i dalje veoma aktivnom učestvovanju u radu sudijske organizacije. Kao po difoltu očevi „stvaraoci“ su ili posmatrači suđenja, ili Komesari, ili predsednici sudijskih organizacija. Takav položaj im omogućava da svojim sinovima trasiraju „bezbrižan“ put ka uspehu, tj. ka napredovanju. Ono što posebno zabrinjava u celoj toj priči je saznanje da sinovi, čast izuzecima ali ti izuzeci potvrđuju pravilo, po prikazanom kvalitetu često nisu dorasli ni pištaljku u ruke da uzmu a kamoli da su dorasli prelaska u viši rang, ali avaj tu su očevi koji „zaležu“ iza njih i i tako njhovi sinovi mimo svih sudijskih rezona sigurnim koracima koračaju napred. Pa tako imamo situacije da na liste dolaze sudije koje po prikazanom i kvalitetu i potencijalu u nekim drugim prilikama nikada na tu listu, na koju su došli, ne bi kročili. Ono što je najporaznije u svemu tome je to da odgovor na pitanje dokle će sinovi stići u tom napredovanju ne zavisi od njih samih, već od moći i uticaja njihovih očeva „stvaraoca i zaštitnika“. S druge strane one sudije koje nemaju tu vrstu „porodičnog pedigrea“ ali koji su po kvalitetu i bolji i kompletniji ili kaskaju (čitaj tavore a zatim napuštaju poziv fudbalskog sudije), ili se zadovoljavaju mrvicama koje padnu sa bogate porodične trpeze. Ima sudija koji se nažalost i time zadovoljavaju. Sigurna i prva stepenica u tom porodičnom uzdizanju počiva na „uvrštavanju sinova na liste perspektivnih sudija“. Nekako, u duhu današnjeg poimanja sistema vrednosti kao i uloge i značaju fudbalskog sudije, deluje nezamislivo da sin nekog bivšeg sudije koji je još pri tome na nekom položaju, ili obavlja neku značajnu funkciju u sudijskoj organizaciji nije „prespektivan sudijski kadar“. Za ulazak nekog sina na listu perspektivnih sudija nije potreban kvalitetn već je dovoljan uslov da mu je otac „neko i neštu“ u sudijskoj organizaciji. Drugačije danas ne biva!? Poslednje održani kampovi perspektivnih sudija širom fudbalskih regiona u Srbiji takvu konstatciju obilato potvrđuju.

Kakav je epilog te sistemski potvrđene porodične manufakture? Epilog takvog sudijskog uzdizanja, zapravo posrtanja najbolje se može videti kada nestane moć i uticaj oca zaštitnika. Sa nestankom oca (ne mislim u fizičkom smislu već u smislu moći i uticaja) nestaje i sin sudija naslednik. Kao da nikada nije ni postojao. Opet drugačije od toga ne biva jer kad nema kvaliteta nema ni opstanka. Sve gore izneto dobilo je danas kod nas pravo građanstva, postalo je sistem koji veoma dobro funkcioniše, postalo je deo strategije stvaranja sudija u nas. Ta strategija, gle poraznosti, ne daje ama baš nikakve rezultate kad je u pitanju podizanje kvaliteta suđenja, ili stvaranja novih, dobrih sudija. Odličan put za nedođiju! Zato je prenošenje porodične tradicije sa oca na sina kad je suđenje u pitanju, onako kako to kod nas funkcioniše danas postalo bauk u našoj sudijskoj organizaciji. Čak postalo je više od bauka, postalo je pošast koja polako ali sigurno uzima danak među pravim, kvalitetnim sudijama.

уторак, 25. децембар 2012.

ZAGONETNA LIČNOST – 9

Idemo dalje sa zagonetnim ličnostima. Kako se zove sudija koji se na fotografiji nalazi između pomoćnika? 
Mala pomoć. Radi se o sudiji koji je pre nego što je postao sudija aktivno igrao fudbal. Počeo je u omladincima DOŠK-a, zatim u Metalcu iz Zadra da bi igračku karijeru završio u DOŠK-u. Ispit za fudbalskog sudiju je položio 1974. godine, da bi nakon pet godina, 1979. stekao zvanje saveznog sudije. Na listu sudija Prve savezne lige došao je 1983. godine. Oni koji su poznavali ovog sudiju kažu da nije “nasedao” na provokacije, da je bio dostojanstven i staložen. Odgovor na postavljeno pitanje možete pročitati u komentaru. Fotografiju možete uvećati tako što ćete kliknuti na nju.

четвртак, 20. децембар 2012.

NOVE KATEGORIJE FIFA SUDIJA KOD UEFA

- Od 01.01.2013. godine. -
Elit Grupa

Martin Atkinson (ENG), Olegário Benquerenca (POR), Felix Brych (GER), Cüneyt Cakir (TUR), Mark Clattenburg (ENG), William Collum (SCO), Jonas Eriksson (SWE), Viktor Kassai (HUN), Pavel Královec (CZE)*, Björn Kuipers (NED), Stéphane Lannoy (FRA), Svein Oddvar Moen (NOR), Pedro Proenca (POR), Nicola Rizzoli (ITA), Gianluca Rocchi (ITA), Damir Skomina (SVN), Wolfgang Stark (GER), Paolo Tagliavento (ITA), Craig Thomson (SCO), Alberto Undiano (ESP), Carlos Velasco Carballo (ESP), Howard Webb (ENG).

Elit Razvojna grupa

Firat Aydinus (TUR), Deniz Aytekin (GER)*, Ivan Bebek (CRO)*, David Fernández Borbalán (ESP), Antony Gautier (FRA)*, Manuel Gräfe (GER), Tom Harald Hagen (NOR), Ovidiu Alin Hategan (ROU)*, Milorad Mažić (SRB), Bas Nijhuis (NED), Daniele Orsato (ITA), Peter Rasmussen (DEN), Aleksandar Stavrev (MKD), Marijo Strahonja (CRO), István Vad (HUN).

Prva Grupa

Pavel Balaj (ROU), Luca Banti (ITA), Vladislav Bezborodov (RUS), Kevin Blom (NED), Serhiy Boiko (UKR)*, Marcin Borski (POL)**, Tony Chapron (FRA)**, Carlos Clos Gómez (ESP), Mark Courtney (NIR), Antonio Damato (ITA), Mike Dean (ENG), Simon Evans (WAL), Fredy Fautrel (FRA), Pawel Gil (POL), Hüseyin Göcek (TUR), Duarte Gomes (POR), Serge Gumienny (BEL), Martin Hansson (SWE), Kristinn Jakobsson (ISL), Stefan Johannesson (SWE), Matej Jug (SVN), Hannes Kaasik (EST), Anastassios Kakos (GRE), Sergei Karasev (RUS), Alan Kelly (IRL), Michael Koukoulakis (GRE), Libor Kovarik (CZE), Ivan Kruzliak (SVK)*, Aleksei Kulbakov (BLR), Liran Liany (ISR)*, Robert Madden (SCO), Danny Makkelie (NED)*, Szymon Marciniak (POL)*, Andre Marriner (ENG), Antonio Mateu Lahoz (ESP), Gediminas Mazeika (LTU), Florian Meyer (GER)***, Aleksei Nikolaev (RUS), Michael Oliver (ENG)*, Robert Schörgenhofer (AUT), Manuel De Sousa (POR), Daniel Stalhammar (SWE), Stephan Studer (SUI), Fernando Teixeira Vitienes (ESP), Stanislav Todorov (BUL), Leontios Trattou (CYP), Alexandru Tudor (ROU), Clément Turpin (FRA)*, Pol van Boekel (NED), Alon Yefet (ISR), Bülent Yildirim (TUR), Felix Zwayer (GER)*.

Druga Grupa

Emir Alečković (BIH), Sandor Andó-Szabó (HUN), Ievgenii Aranovski (UKR), Tony Asumaa (FIN)**, Ionut Marius Avram (ROU), Alain Bieri (SUI)*, Tamás Bognar (HUN), Marco Borg (MLT), Ruddy Buquet (FRA), Kevin Clancy (SCO)*, Andrea de Marco (ITA), Carlos Del Cerro Grande (ESP), Sébastien Delferiere (BEL), Oleksandr Derdo (UKR)*, Christian Dingert (GER), Neil Doyle (IRL), Oliver Drachta (AUT), Laurent Duhamel (FRA)**, Nerijus Dunauskas (LTU), René Eisner (AUT), Said Ennjimi (FRA)**, Aleksei Eskov (RUS), Javier Estrada Fernández (ESP), Mihaly Fabian (HUN), Marco Fritz (GER), Mattias Gestranius (FIN), Vlado Glođović (SRB), Serdar Gözübüyük (NED)*, Eli Hacmon (ISR), Kenn Hansen (DEN), Arnold Hunter (NIR)*, Ken Henry Johnsen (NOR), Jakob Kehlet (DEN), Aleksandar Kostadinov (BUL), István Kovacs (ROU), Artyom Kuchin (KAZ), Maksim Layushkin (RUS)**, Harald Lechner (AUT), Michael Lerjeus (SWE), Richard Liesveld (NED), Robert Malek (POL)**, Menashe Masiah (ISR)**, Paolo Mazzoleni (ITA), Steven McLean (SCO), Dimitar Meckarovski (MKD), Vitaly Meshkov (RUS)*, Antti Munukka (FIN), Euan Norris (SCO)**, Halis Özkahya (TUR), Marios Panayi (CYP), Lee Probert (ENG)**, Pavle Radovanovic (MNE), Nicolas Rainville (FRA), Artur Ribeiro Soares Dias (POR), Anar Salmanov (AZE)*, Eitan Shmuelevitz (ISR)*, Anastassios Sidiripoulos (GRE), Hubert Siejewicz (POL), Ilias Spathas (GRE), Ivaylo Stoyanov (BUL)*, Martin Strömbergsson (SWE), Padraigh Sutton (IRL)*, Anthony Taylor (ENG), Kristo Tohver (EST), Stavros Tritsonis (GRE)*, Richard Trutz (SVK), Jan Valasek (SVK), Paolo Valeri (ITA), Ognjen Valjic (BIH)*, Slavko Vincic (SVN), Ante Vucemilovic-simunovic jr (CRO), Tobias Welz (GER), Carlos Xistra (POR), Nikolay Yordanov (BUL), Miroslav Zelinka (CZE).

Treća Grupa

Anatoliy Abdula (UKR), Aliyar Aghayev (AZE), Alexandr Aliyev (KAZ), Sascha Amhof (SUI), Ioannis Anastasiou (CYP), Dennis Antamo (FIN), Aleksandrs Anufrijevs (LVA), Petr Ardeleanu (CZE), Thorvaldur Arnason (ISL), Andranik Arsenyan (ARM), Kevin Azzopardi (MLT), Suren Baliyan (ARM),  Damir Batinic (CRO), John Beaton (SCO), Mauro Bergonzi (ITA)**, Sven Bindels (LUX), Alexandre Boucaut (BEL), Johnny Casanova (SMR), Lars Christoffersen (DEN)**, Sebastian Coltescu (ROU), Raymond Crangle (NIR), Nikola Dabanovic (MNE), Sergiu Derenov (MDA), Vasilis Dimitriou (CYP), Vadims Direktorenko (LVA), Svein-Erik Edvartsen (NOR), Jérome Efong Nzolo (BEL)**, Andreas Ekberg (SWE), Hugo Ferreira Miguel (POR), Aleksander Gauzer (KAZ), Athanassios Giachos (GRE), Orel Grinfeld (ISR), Gerhard Grobelnik (AUT), Danilo Grujić (SRB), Leonardo Guidi (SMR), Tornike Gvantseladze (GEO), Dag Vidar Hafsas (NOR), Markus Hameter (AUT), Nikolaj Hänni (SUI), Tore Hansen (NOR), Alexander Harkam (AUT), Rahim Hasanov (AZE), Thoroddur Hjaltalin (ISL), Adrien Jacottet (SUI), Dejan Jakimovski (MKD), Jari Järvinen (FIN), Lorenc Jemini (ALB)**, Michael Johansen (DEN), Gunnar Jónsson (ISL), Enea Jorgji (ALB), Boško Jovanetić (SRB)**, Georgi Kabakov (BUL), Mete Kalkavan (TUR), Jovan Kaludjerovic (MNE), Vladimir Kazmenko (RUS), Thorsten Kinhöfer (GER)**, Stephan Klossner (SUI), Laurent Kopriwa (LUX), Yaroslav Kozyk (UKR), Peter Kralovic (SVK), Sergei Lapochkin (RUS), Jonathan Lardot (BEL), Bryn David Markham-Jones (WAL), Radek Matejek (CZE), Yuriy Mozharovskyy (UKR), César Muniz Fernández (ESP)**, Dumitru Muntean (MDA), Ádám Németh (HUN), Christos Nicolaides (CYP), Andreas Pappas (GRE), Bardhyl Pashaj (ALB), Radu Marian Petrescu (ROU), Elmir Pilav (BIH), Clayton Pisani (MLT), Nikola Popov (BUL), Radek Prihoda (CZE)**, Igor Pristovnik (CRO), Pawel Raczkowski (POL), Petur Reinert (FAR), Chris Reisch (LUX), Robert Rogers (IRL), Eiko Saar (EST), Alan Sant (MLT), Joao Santos Capela (POR), Marco Santos Ferreira (POR), Igor Satchi (MDA), Dzianis Shcharbakou (BLR), Lasha Silagava (GEO), Baris Simsek (TUR), Sergejus Slyva (LTU), Wim Smet (BEL), Mervyn Smyth (NIR), Daniel Stefanski (POL), Andris Treimanis (LVA), Siarhei Tsynkevich (BLR), Michael Tykgaard (DEN), George Vadachkoria (GEO), Mikhail Vilkov (RUS), Ignasi Villamayor (AND), Anatoliy Vishnichenko (UKR), Vladimir Vnuk (SVK), Domagoj Vučkov (CRO), Milenko Vukadinović (SRB), Mark Whitby (WAL)**, Luc Wouters (BEL), Mitja Zganec (SVN), Anatolii Zhabchenko (UKR).

*          - unapređen (jedna kategorija gore)
**        - unazađen (jedna kategorija dole)
***      - unazađen iz Elit grupe u Prvu grupu
Boldovana slova  - Nove sudije sa znakom FIFA za 2013. godinu

среда, 19. децембар 2012.

PRVA POMERANJA U UEFA KATEGORIJAMA SUDIJA

Kao što se moglo očekivati usledila su prva pomeranja u kategorijama sudija kod UEFA. Kako se neznanično moglo saznati nemački sudija Florijan Majer napušta Elit grupu, dok je češki sudija Pavel Kralovec unapređen i nalaziće se u Elit grupi.
Prema istim informacijama nemački sudija Denis Ajtekin, hrvatski sudija Ivan Bebek, francuski sudija Antonije Gotje i rumunski internacionalac Ovidiju Hategan su prekomandovani u višu kategoriju tako da će se od 01. januara 2013. godine nalaziti na listi sudija Elit razvojne grupe. Gore pomenute promocije su prvi koraci Sudisjkog komiteta UEFA po pitanu nove kategorizacije sudija. Kad su u pitanju sudije Elit i Elit razvojne grupe drugi korak u pomeranju će verovatno uslediti sredinom 2013. godine.

Francsuki sudija Toni Šapron i poljski sudija Mrasin Borski su degradirani tako da su preseljeni iz Elit razvojne grupe u Prvu kategoriju sudija.

недеља, 16. децембар 2012.

ODLIČNI CUNEJT ČAKIR

- Finale Svetksog klupskog prvenstva 2012.-

Korintijans – Čelsi 1:0

Sudija: Cunejt Čakir

Da. Kako je ovu godinu turski sudija Cunejt Čakir započeo, tako je i završio. U finalu Svetskog klupskog prvenstva u Japanu u kojem su se sastali Korintijans i Čelsi (slavio brazilski predstavnik rezultatom 1:0) imali smo priliku da vidimo primer izuzetno dobrog i kvalitetnog suđenja i to u svim segmentima kroz koje se učinak sudije vrednuje. Tačnost u proceni prekršaja, dobro kretanje i pravilno pozicioniranje, osećaj za pun razvoj igre, odmerenost prilikom izricanja disciplinskih mera, kvalitetna saradnja sa sudijama pomoćnicima, sve su to segmenti koji su kod Cunejt Čakira na finalnoj utakmici bili izdignuti na najviši mogući pijadestal kvaliteta. Ovome svakako treba dodati i izuzetnu psihološku stabilnost koja je krasila ovog turskog sudiju u finalnom meču. Jednom rečju Cunejt čakir na terenu Međunarodnog stadiona u Jokohami je delovao krajnje neprimetno, pri tome veoma sigurano i autoritativano. Neprimetan na terenu, a sve je video. Njegovim odlukama igrači su verovali. Ako imamo u vidu koji timovi su igrali i kakvog su temperamenta bili igrači koji su se međusobno suprotstavili u finalu onda to verovanje ima posebnu težinu.
Cunejt Čakir pažljivo nadgleda duel igru u finalu
Stil suđenja Cunjet Čakira, ne samo na ovoj utakmici, već uopšte neodoljivo podseća na onu cincarsku izreku „Sve sos mera“. Baš tako. Na finalnom meču je zabeleženo 29 prekršaja, 2 disciplinske mere opomene, 1 disciplinska mera isključenje i 6 ofsajda. Pogotovu je bilo „udiviteljno“ gledati sa koliko osećaja turski sudija prilazi igračima ne brzajući da njihove prekršaje što pre sankcioniše disciplinskom merom. To mu je na ovoj utakmici i te kako polazilo od ruke. Preventivno delovanje je dalo rezultate na ovoj utakmici. Isključenje igrača Čelsija Kejhila u 89. minutu utakmice je bilo nužno. To je bilo nešto što Cunejt Čakir nije mogao da ne sankcioniše (udaranje protivničkog igrača bez lopte, bio je to gest nemoći i očaja igrača Čelsija). Potpuno ispravna odluka. Ovde svakako treba spomenuti detalj iz 90+2 minut utakmice kada je Čakir na intervenciju AR1 poništio pogodak Čelsiju nakon što je Tores bio u ofsjadu. Ofsajd je postojao i to za pola koraka. Odlična intervencija Čakirovog pomoćnika. Smirenost i staloženost, kao i lakoća u suđenju su i na ovoj utakmici bili elementi koji vas jednostavno teraju da ovog sudiju gledate i da od njega učite. Za svih 90+4 minuta utakmice nisam primetio nijedan jedini grč kod turskog sudije. Kompletno suđenje!

Na početku ove godine mnogi su sa skepskom dočekali UEFA promociju Cunejt Čakira u sudiju u kojeg evropska kuća fudbala ima najveće moguće poverenje. Na kraju ove godine teško da se može naći neko od struke koji bi mogao da kaže da Cunejt Čakir nije sudija od najvećeg mogućeg poverenja. Definitivno sam mišljenja da turski sudija Cunjet Čakir spada u red trenutno najkvalitetnijih sudija koje UEFA ima.

CUNEJT ČAKIR SUDI FINALE

- Svetsko klupsko prvenstvo -

U finalu Svetskog klupskog prvenstva koje se održava u Japanu sastaju se braziliski Korintijans i engleski Čelsi. Meč je na programu 16. decembra i biće odigran na Međunarodnom stadionu u Jokohami.
Cunejt Čakir - Priznanja sa svih strana
Čast da sudi ovo finale pripala je, prema očekivanju, turskom sudiji Cunejt Čakiru. Njemu će pomagati njegovi zemljaci Bahatin Duran (AR1) i Tarik Ongun (AR2). Četvrti sudija će biti iranac Alireza Faghani.

субота, 15. децембар 2012.

SEĆANJA...

ŽREB SUDIJA ZA 34. KOLO PRVE SAVEZNE LIGE

- Sezona 1975/1976, poslednje kolo -
OLIMPIJA – PARTIZAN 0:1
Sudija: Dušan Maksimović (Novi Sad)
Stadion „Bežigrad“ – Gledalaca 20.000

DINAMO – CRVENA ZVEZDA 3:0
Sudija: Milivoje Gugulović (Niš)
Stadion „Maksimir" – Gledalaca 40.000

VOJVODINA – ČELIK 1:0
Sudija: Josip Slaviček (Zagreb)
Stadion Vojvodine – Gledalaca 3.000

SARAJEVO – SLOBODA 3:3
Sudija: Tome Manojlovski (Tetovo)
Stadion „Koševo“ – Gledalaca 5.000

OFK BEOGRAD – HAJDUK 1:1
Sudija: Hamid Ihtijarević (Sarajevo)
Stadion „Karaburma“ – Gledalaca 15.000

VARDAR – RADNIČKI (N) 0:0
Sudija: Vlado Tauzes (Ljubljana)
Gradski stadion u Skoplju – Gledalaca 22.000

BUDUĆNOST – BORAC 0:0
Sudija: Ivan Radić (Solin)
Stadion pod Goricom – Gledalaca 5.000

VELEŽ – RADNIČKI (K) 3:1
Sudija: Radmilo Gajić (Beograd)
Stadion pod Bijelim Brijegom – Gledalaca 2.000

RIJEKA – ŽELJEZNIČAR 2:3
Sudija: Mihailo Šainović (Beograd)
Stadion na Kantridi – Gledalaca 8.000

Ovo kolo je bilo interesantno po tome što je u njemu splitski Hajduk izgubio titulu prvaka. Splićani su na Karaburmi odigrali nerešeno, dok je Partizan slavio u Ljubljani. I danas posle toliko godina nad utakmicom između Olimpije i Partizana lebdi senka sumnje u regularnost  s obzirom da je Bjeković postigao pogodak u 96 minutu utakmice (u zapisnik je neveden 94. minut).

четвртак, 13. децембар 2012.

ZAGONETNA LIČNOST – 8

Nastavljamo dalje sa zagonetnim ličnostima. Kako se zove sudija koji se na fotografiji nalazi desno od kapitena Crvene Zvezde? 
Mala pomoć. Fotografija je sa meča Čelik – Crvena Zvezda koja je odigrana 8.aprila 1973. godine na tada novoizgrađenom stadionu „Bilino polje“ u Zenici. Taj meče su crveno-beli rešili u svoju korist rezultatom 2:0 (utakmicu je sudio Dušan Makimović iz Novog Sada). Radi se o sudiji koji je u sudijskoj organizaciji na prostorima bivše Jugoslavije ostavio duboki trag. Bio je na listi FIFA sudija. Svakako da treba istaći da je ovaj sudija bio pomoćni sudija na utakmici finala Kupa Šampiona 1973. godine između Ajaksa i Juventusa. Sudio je finale Kupa Jugoslavije 1971. godine (Crvena Zvezda – Sloboda), kao i dva derbija između Crvene Zvezde i Dinama (Z) u sezoni 1970/1971.(Fotografiju možete uvećati tako što ćete klikunuti na nju).

Odgovor na postavljeno pitanje je dat u komentaru.

недеља, 09. децембар 2012.

PRAVILO 12 – VIDEO PREZENTACIJA

- Pomoć polaznicima Škole suđenja, ali i ne samo njima -

Prilikom edukacije sudijama se često govori „Ako ovladite Pravilom 12 tada ste ovladali sa svih sedamnaest pravila“. Ta sugestija je postala aksiom u suđenju. To isto se govori i svim polaznicima Škole suđenja. Iz tog razloga, a zbog iste želje koja me je motivisala da postavim video prezentaciju Pravilo 11 i Znaci sudije, postavio sam i video prezentaciju Pravilo 12 – Prekršaji i nesportska ponašanja.
video
Prezentacija je na engleskom jeziku što nikako ne bi smelo da predstavlja problem u praćenju.  Prezentacija je veoma dobar spoj onoga šta kaže teorija i konkretnih situacija sa terena. U prezenetaciji se tačno može videti kako u praksi izgleda ono što kaže teorija iz Pravila 12. Siguran sam da će postavljena video prezentacija pomoći svim polaznicima Škole suđenja, ali i sudijama.

OFSAJD I ZNACI SUDIJE

- Pomoć polaznicima Škole suđenja -

U mnogim Stručnim strukovnim organizacijama sudija u toku je Škola suđenja. Iz tog razloga postavio sam video prezentaciju Pravilo 11 – Ofsajd, kao i video prezentaciju Znaci sudije. Prezentacije su na engleskom jeziku što ne bi treba da predstavlja naročiti problem u njihovom praćenju jer se danas poznavanje tog jezika, bar u onom osnovnom obliku, podrazumeva. Mislim da pomenute prezentacije mogu u velikoj meri da pomognu polaznicima Škole suđenja.

Pravilo 11 – Ofsajd
video

Znaci sudije
video

SREĆNO!

субота, 08. децембар 2012.

ŠTA SE DEŠAVA SA VOLFGANGOM ŠTARKOM?

Šta se u poslednje vreme dešava sa nemačkim sudijom Volfganogom Štarkom teško je reći. Do Evropskog prvenstva ovaj sudija je slovio za jednog od vodećih evropskih sudija. Kao nagradu za takav status sudio je ovogodišnje finale Liga Evrope Atletiko Madrid – Atletik Bilbao. Sve je išlo kako treba a onda sledi Evropsko prvenstvo i preokret kod Volfganga Štarka. Od utakmice Evropskog prvenstva između Hrvatske i Španije Volfgang Štark kao da je ušao u jedan krizni period koji nedopustivo traje punih pet meseci. Još je u sećanju ovosezonska utakmica prvog kola Lige Šampiona Mančester Junajted – Galatasaraj na kojoj je Štarkovo suđenje od strane UEFA posmatrača suđenja Džona Skjervolda ocenjeno daleko ispod renomea ovog sudije. Nekako se stiče utisak kao da nema kraja Štarkovom posrtanju. Poslednji primer koji jedno takvo razmišljanje čini veoma realističnim je utakmica 16. kola Bundes lige Borusija – Volfsburg. 
video
Na pomenutoj utakmici Volfgang Štark je u dva navrata dosudio kazneni udarac (po jedan za svaki tim) i oba slučaja po mom mišljenju načinio grešku. Prvo je u 35. minutu utakmice sudija pogrešno procenio kontakt lopte i defanzivca Borusije Šmelcera. Po oceni sudije Šmelcer je loptu igrao rukom mada se na snimku jasno vidi da je lopta prvo udarila u koleno Šmelcera, a potom zakačila ruku koja je bila uz telo ovog igrača. U ovoj situaciji mišljanja sam da se ne može govoriti o postojanju namere igrača Borusije niti da loptu namerno igra rukom, niti je položaj ruke bio takav (ruke su ispred igrača) da se može smatrati da je Šmelcer rukom branio sopstvena vrata. Druga bi priča bila da je lopta koja je upućena prema vratima, kao u ovoj situaciji, direktno pogodila ruku igrača. Ali to ovde nije slučaj. S obzirom da je lopta bila direktno upućena na vrata tima iz Dortmunda sudija je procenio da je to „igranje lopte rukom“ sprečavanje postizanja pogotka i Šmelceru je izrekao disciplinsku meru isključenje. Ako je bilo namernog igranja lopte rukom, ili branjenja sopstvenih vrata rukom onda je isključenje opravdano, samo što po meni namere nije bilo, ali ni odbrane rukom vrata pa samim tim Štark je svoju pogrešnu procenu po meni, matematičkim rečnikom rečeno, podigao na kvadrat.

U drugom delu igre, u pitanju je bio 65. minut utakmice u kaznenom prostoru gostiju došlo je do kontakta između napadača Borusije Levandovskog i jednog igrača gostiju. Sudija je taj kontakt okarakterisao kao prekršaj za kazneni udarac. I ovog puta sam mišljenja da je sudija načinio previd u proceni prekršaja. U startu odbranbenog igrača gostiju nije bilo kažnjive radnje, jeste bilo blagog kontakta ali ne i prekršaja. Teatralan pad Levandovskog pre je mogao da se okarakteriše kao pokušaj simuliranja prekršaja nego kao stvarni prekršaj nad njim zbog kojeg treba dosuditi kazneni udarac. Ne mogu se otrgnuti utisku po kojem je kazneni udarac koji je dosuđen za Borusiju kompenzacija greške iz prvog dela igre.

Interesantno je da je procena prekršaja za kaznene udarce glavni kamen spoticanja Volfganga Štarka, počevši od Evropskog prvenstva, preko Lige Šampiona pa evo do skoro samog kraja jesenjeg dela Bundes lige. Utakmica u Dortmundu je završena tako da je Volfgang Štark napustio teren bez grama autoriteta kod igrča oba tima. O tome šta je 80.000 ljudi na Signal iduna parku mislilo na kraju utakmice o suđenju Volfganga Štarka neću ni govoriti.

DOBRA ODLUKA DODATNOG POMOĆNOG SUDIJE

- Liga Šampiona, 6. kolo 5 decembar -

Ako smo na utakmici 6. kola Liga Evrope između Intera i Neftčija imali lošu procenu dodatnog pomoćnog sudije (AAR) kada nije video da je lopta cela prešla golo-liniju, na utakmici Lige Šampiona između Čelsija i Nordsejalnda imamo primer dobre odluke dodatnog pomoćnog sudije, kada je video i signalizirao sudiji da je jedan igrač gostujućeg tima namerno loptu igrao rukom.

O čemu se radi u situaciji o kojoj govorim? U prvom delu igre u kaznenom prostoru gostujućeg tima jedan od igrača gostiju  igrao je loptu rukom. Situacija je bila takva da igrač gostiju ne samo što je loptu igrao rukom, već ju je delić sekunde zadržao rukom na svojoj nadkolenici. To glavni sudija meča holanđanin Bas Nijhuis, usled svog položaja nije video. Ali je to video AAR koji se nalazio na tom delu terena. Usledila je konsultacija preko sistema veze sudije sa AAR nakon čega je sudija pokazao da se radi o prekršaju za kazneni udarac. Snimak sporne situacije pokazuje da je AAR bio u pravu što je igranje lopte rukom jednog igrača gostujućeg tima okarakterisao kao nameru, jer je namera postojala (radi se o prvom kaznenom udarcu koji je na toj utakmici dosuđen za Čelsi). Samim tim imamo i ispravnu odluku glavnog sudije.

Snimak sa utakmice Čelsi – Nordsjeland...

video

Trenutak kada igrač gostiju igra loptu rukom...

Ovo je primer dobre koordinacije sudije sa AAR, ali u isto vreme i dobar primer shvatanja uloge AAR koju je UEFA uvođenjem dodatnih sudija pomoćnika dodelila istim.

петак, 07. децембар 2012.

UOČI NOVE KATEGORIZACIJE SUDIJA KOD UEFA

Kako to praksa nalaže Sudijski komitet UEFA će sredinom decembra meseca održati sastanak na kojem će biti utvrđene nove kategorije za FIFA sudije iz evropske kuće fudbala. Iako se još zvanično ništa ne zna, sasvim je izvesno da će pomeranja u kategorijama sudija biti.
Podsećanja radi treba reći da su sve FIFA sudije koje se nalaze pod okriljem UEFA podeljene u pet kategorija:

-         Elit grupa (22 sudija);
-         Elit razvojna grupa (14 sudija);
-         Prva grupa (56 sudija);
-         Druga grupa (74 sudije);
-         Treća grupa (97 sudija).

Dosadašnja praksa je pokazala da najmanjih, u isto vreme i najtežih pomeranja ima kad su u pitanju pomeranja sudija iz Elit grupe. To je sasvim i razumljivo jer se radi o sudijama koje je UEFA već označila kao veoma pouzdane i sigurne. Radi se o sudijama koji su prošli sve nivoe provere od strane UEFA. S druge strane ako imamo u vidu da UEFA teško uskraćuje poverenje koje jednom sudiji iz Elit grupe ukaže, kao i to da se broj sudija u ovoj grupi retko kad povećava onda je sasvim razumljivo zašto su pomeranja u toj grupi tako retka i mala. Nešto lakše je sa pomeranjima kod Elit razvojne grupe, mada i u toj kategoriji ta pomeranja nisu nešto preterano velika. Već kod sudija prve, druge i treće grupe pomeranja sudija su i veća i češća.

Što se tiče naših sudija i njihove kategorije kod UEFA situacija je sledeće:

1.)    Milorad Mažić – Elit razvojna grupa;
2.)    Vlado Glođović – Druga grupa;
3.)    Boško Jovanetić – Druga grupa;
4.)    Danilo Grujić – Treća grupa;
5.)    Milenko Vukadinović – Treća grupa

Šta mogu u novoj kategorizaciji očekivati naši internacionalci? Najveće šanse za novu, veću kategoriju ima Milorad Mažić. Mnogi stručnjaci smatraju da postoje realne šanse da se Milorad Mažić u novoj kategorizaciji sudija nađe u Elit grupi. Takva predviđanja imajući u vidu razvoj događaja svakako nisu bez osnova. Što se tiče ostalih naših sudija sa znakom FIFA eventualnom pomeranju naviše može se još nadati Danilo Grujić, koji bi iz treće grupe mogao da pređe u drugu grupu. Eventualni prelazak Grujića u višu grupu podrazumevalo bi da bi jedan od dvojice naših sudija koji se već nalaze u toj grupi, Glođović ili Jovanetić, morao da se preseli u nižu. Kako stvari stoje ukoliko dođe do Grujićevog pomaka napred, Jovanetić bi se pomerio nazad u treću grupu. Vlado Glođović i Milenko Vukadinović bi ostali u grupama u kojima se trenutno nalaze.

Kakva će stvarno pomeranja naših sudija biti ostaje da se vidi nakon što Sudijski komitet UEFA održi sastanak na kojem će se to pitanje razmatrati.

KADA SE NE VIDI ONO ŠTO TREBA DA SE VIDI

- Liga Evrope, 6.kolo 6. decembar -

Inter – Neftči 2:2

Sudija: Emir Alečković

Da je uvođenje GLT (Goal-line technology) postalo nužnost u savremenom fudbalu svedoči još jedan primer. Poslednji u nizu je zabeležen na utakmici 6. kola Lige Evrope između Intera i Neftčija koji je odigran na Meaci. Utakmicu je sudio Emir Alečokvić iz BiH.

Na pomenutoj utakmici napadač Intera Livaja je iz neposredne blizine uputio udarac ka vratima gostiju. Jedan odbranbeni igrač gostiju je loptu izbio nazad u teren za igru. Igrači domaćeg tima su tvrdili da je lopta cela prešla gol-liniju pre nego što ju je izbio gostujući igrač, ali sudije nisu takmo mislile, nisu priznale pogodak. Šta kaže snimak sporne situacije?
video

Evo i trenutka kada je odbranbeni igrač Neftčija vratio loptu u teren...
Jasno je da je po sredi pogrešna procena AAR (vidi se njegov položaj) koji se nalazio na strani gde se sporna situacija dogodila. Pogodak je postojao, lopta je cela prešla gol-liniju (obratite pažnju na položaj lopte u odnosu na levu nogu igrača Neftčija)!

SUĐENJE U JESENJEM DELU DOBRO

- Kratak osvrt na ono što sam primetio kod sudija na utakmicama SLS-

Jesenji deo sezone 2012/2013 Super lige Srbije je završen. Kako to obično biva vreme je za anlize svega onoga što je obeležilo takmičenje u jesenjem delu. Jedan od segmenata koji zavređuje pažnju da se o njemu nešto više je suđenje. Zapravo, radi se o stavovima do kojih sam došao gledajući suđenje na utakmicama našeg najelitnijeg fudbalskog takmičenja. Pre nego što iznesem svoje stavove želim da istaknem da se ovom prilikom neću baviti pitanjima konkretnih situacija sa utakmica superligaša jer je o njima već dosta toga rečeno, već mi je želja da iz mog ugla ukažem na uzroke koji su imali za posledicu određene situacije koje su bile predmet rasprave i sporenja.
Generalno gledano mišljenja sam da se kvalitet suđenja na terenima naših superligaša može oceniti kao dobar, s ozbiljnom napomenom da postoji nekoliko segmenata koji se u nastavku prvenstva moraju poboljšati. Među te segmente ubrajam:
  1. Ujednačavanje kriterijuma kod izricanja disciplinskih mera;
  2. Bolja psihološka priprema sudije za utakmice;
  3. Bolje kretanje, a pogotovu pozicinoniranje tokom igre.
1.) Kad govorim o prvom segmentu koji je nužno popraviti imam u vidu saznanje, do kojeg sam došao na osnovu svega onoga što sam imao prilike da vidim, da imamo sudije koji disciplinske mere izriču „lako“, kod kojih se tokom utakmice beleži veliki broj disciplinskih mera i one druge sudije koje „teško“ izriču disciplinske mere, kod kojih beležimo mali broj izrečenih disciplinskih mera. To su dva ekstrema koja podjednako nisu dobra. Između dva ekstrema uvek postoji srednja vrednost koja je i najbolja, vrednost ka kojoj treba težiti. Ne može se dopustiti da sudije izriču disciplinske mere tek tako. Ne može se dopustiti zato što se na taj način gubi očekivani efekat od tih mera, dok s druge strane neracionalno izricanje disciplisnkih mera negativno utiče na razvoj igre i ponašanje igrača tokom utakmice. Isto tako ne može se dopustiti da sudije zatvaraju oči pred prekršajima i ponašanjem igrača koji zaslužuju da budu sankcionisani disciplinskom merom. Ne može se dopustiti zato što se na taj način šteti fudbalu, ali i bezbednosti igrača kad su u pitanju prekršaji. Sudije u pauzi prvenstva ozbiljno moraju da porade na sebi, na usklađivanju kriterijuma kad je u pitanju izricanje disciplinskih mera. Jasno je da kriterijum ne može biti jednoobrazan, ali mora biti približno ujednačen.

2.) Što se tiče drugog segmenta, a to je psihološka priprema sudije za utakmicu on zaslužuje mnogo veću pažnju nego što mu naše sudije pridaju značaj. Da budem iskren stičem utisak da naše sudije, zapravo veći deo njih tom pitanju ne pridaju skoro nikakav značaj. Velika je to greška! Evidentno je bilo tokom jesenjeg dela prvenstva da na trenucima kada je psihološki pritisak na sudije veliki da su sudije tada činile i najveći broj grešaka u presuđivanju. Definitivno smatram da je najveći broj sudija koji sude Super ligu Srbije u psihološkom smislu nepripremljeno ulazilo u utakmicu. S obzirom da predstoji prolećni deo prvenstva, koji je po difoltu uvek teži za suđenje, sasvim je realno očekivati da će psihološki pritisak na sudije biti još veći i izraženiji. Ukoliko se sudije tom psihološkom pritisku koji će dolaziti kao po pravilu od strane klubova i medija ne odupru greške će biti i te kako prisutne, od kojih neke mogu imati i dalekosežne posledice ne samo po sudiju. Sudije trebaju ozbiljno da razmisle da pored redovnog treninga u cilju održavanja i poboljšanja fizičke kondicije, uvedu i psihološki trening onako kako to UEFA radi a sve u cilju da svoj psihološki profil tako izgrade da on bude što više otporan na svaki oblik psihološkog pritiska.

3.) Kad je u pitanju kretanje i pozicioniranje sudije tokom igre primetno je bilo tokom jesenjeg dela prvenstva da tu postoji dosta razuđena struktura. Ako izuzmem nekolicinu sudija kod kojih je kretanje i pozicioniranje adekvatno, kod ne malog broja sudija primetio sam ili da imaju problem sa načinom kretanja (slaba fizička pripremljenost) pa samim tim i neadekvatnim pozicioniranjem, ili da su dobro fizički pripremljeni, ali da imaju problem sa pravilnim pozicioniranjem tokom utakmice. Ne mogu se otrgnuti utisaku da je dobar broj pogrešnih procena prilikom presuđivanja tokom jesenjeg dela prvenstva nastao kao posledica neadekvatnog kretanja i pozicioniranja. Jednostavnio rečeno sudije usled slabog kretanja i pozicioniranja nisu dobro videle situaciju. Čim se situacija ne vidi dobro verovatnoća greške se povećava. To je nešto što se kod sudija ne sme dešavati, ako se pak dešava onda to može biti u najmanjoj mogućoj meri. O značaju postojanja dobre fizike pripremljenosti sudije svakako ne treba trošiti reči, to je nešto što sudija jednostavno mora da poseduje. Ako je dobra fizička pripremljenost sudije danas postala aksiom, onda to isto mora da postane i pravilno pozicioniranje. Kad govorim o pozicioniranju onda tu dolazi do izražaja osećaj sudije za razvoj igre kao i njegova moć za anticipranje toka akcije. Iako deluje suvišno, nije na odmet još jednom podvući da pravilno postavljanje sudije bar 70% vodi sudiju ka ispravnoj odluci u presuđivanju.

PENAL ČIST KAO SUZA

- Liga Evrope, 6 kolo 6.decembar -

Partizan – Rubin 1:1

Sudija: Martin Hanson

Umesto prvobitno određenog Šveđanina Martina Stronbergsona, sudija na meču između Partizana i Rubina je bio Martin Hanson, takođe Šveđanin. Ovakve izmene ne treba da čude niti da bune jer UEFA zadržava pravo da izvrši zamenu prvobitno određenog sudije ukoliko za takvim potezom postoji potreba. Što se tiče sudije Martina Hansona i njegovih odluka na meču Partizan – Rubin treba izdvojiti detalj iz 61. minuta utakmice kada je u kaznenom prosotru gostujućeg tima došlo do kontakta napadača Partizana Lazara Markovića, i vratara gostiju Arlauskisa. Igrači Partizana, ali i malobrojna i promrzla publika na stadionu su tražili kazneni udarac. Sudija nije delio njihovo mišljenje već je pokazao da se igra nastavi. Definitivno, sporna situacija!
O čemu se zapravo radi? U gore pomenutom minutu utakmice napadač Partizana Lazar Marković je pobegao odbrani Rubina. Ušao je u kazneni prostor gostujućeg tima a na njega je krenuo vratar gostiju. Došlo je do kontakta u kojem je napadač Partizana završio na zemlji. Mišljenja sam da kod ove situacije nema neke naročite dileme jer je u kontaktu vratara Rubina sa napadačem Partizana bilo elemenata kažnjive radnje - ulaženje u liniju kretanja igrača (ovakva vrsta prekršaja se smatra nesportskim ponašanjem i sankcioniše se direktnim slobodnim udarcem odnosno kaznenim udarcem ako se prekršaj dogodio u kaznenom prosotru) što je bilo dovoljno da se dosudi kazneni udarac. Vratar gostiju nije startovao na loptu već je svojim nepropisnim kretanjem i telom sprečio prolazak napadača Partizana ka vratima. No, to nije sve u vezi ove situacije. S obzirom da se radi o vrataru koji je u konkretnoj situaciji bio poslednji igrač odbrane, a imajući u vidu da bi se, da nije bilo prekršaja, Lazar Marković našao u sasvim izglednoj prilici za postizanje pogotka vratar Rubina je zaslužio, to je moje mišljenje, i disciplinsku meru isključenje (Ukoliko se ovakvom vrstom prekršajem sprečava obećavajući napad izriče se disciplinska mera opomena, ako se sprečava izgledna prilika za postizanje pogotka onda isključenje).

четвртак, 06. децембар 2012.

FELIKS BRIH POGURAO SELTIK

- Liga Šampiona, 6. kolo 5. decembar -

Seltik – Spartak Moskva 2:1

Sudija: Feliks Brih

Ne mogu se setitti kada je poslednji put u grupnoj fazi Lige Šampiona, tokom jednog dana odigravanja utakmica, više dosuđeno kaznenih udaraca kao što je to bio slučaj sa utakmicama ovog takmičenja koje su odigrane 5. decembra. Verovali ili ne, sudije su na osam utakmica koje su tog dana bile na programu dosudile pet kaznenih udaraca. Treba reći da je holandski sudija Bas Nijhuis bio posebno raspoložen za „sviranje“ penala čak tri puta je pokazao na belu tačku na utakmici između Čelsija i Nordsjelanda. Svakako da bi bilo interesantno ta tri kaznena udarca analizirati jer su sva tri dosuđena nakon procene sudije da je u pitanju namerno igranje lopte rukom?! S obzirom da je u Londonu viđeno pregršt pogodaka, čak sedam i da je taj rezultat i pored te goleade postao posve neinteresantan s obzirom da je Juventus pobedio na Dondas areni u Donjetsku činimi se da je mnogo interesantnije osvrnuti se na kazneni udarac kojeg je Nemac Feliks Brih dosudio na utakmici Seltik – Spartak Moskva u 80. minutu u korist Seltika. Interesantno je zbog toga što je taj kazneni udarac, koji je potom realizovan odveo Seltik u narednu fazu Lige Šampiona.
Trenutak pada Samarasa nakon kontakta sa  Suhim
O čemu se zapravo radilo na Seltik parku u pomenutom 80. minutu? U kaznenom prostoru moskovljana pri rezultatu 1:1 došlo je do kontakta domaćeg napadača Samarasa i defanzivca gostujućeg tima Suhog. Samaras je pao, a sudija Brih je pokazao da se radi o prekršaju za kazneni udarac. Po meni definitivno sporna situacija! Zbog toga što je sporna valja se osvrnuti na nju i videti da li je kažnjive radnje bilo, ili nije bilo (Nikada u analizi ne koristim termine koji se baziraju na gradaciji reči „strog“ zato što sam duboko ubeđen da je korišćenje takvih termina kao što su strogo iliti prestogo u svojoj osnovi pogrešano i suprotno odredbama i duhu PFI). Analizirajući ovu situaciju onako kako sam je video zaključujem sledeće:
  1. Kontaka između Samarasa i Suhog je bilo;
  2. Priroda kao i vrsta kontakta po meni ukazuje da kažnjive radnje od strane igrača Spartaka nije bilo. Da budem precizan do kraja. Teško da se ostvareni kontakt između ova dva igrača može podvesti pod situaciju iz Pravila 12 i kažnjive radnje „guranje protivnika“ zbog koje je sudija u obavezi da dosudi direktan slobodan udarac, odnosno kazneni udarac ako je guranje bilo u kaznenom prostoru;
  3. Mišljanja sam da je Feliks Brih dosuđivanjem kaznenog udarca za Seltik pokazao da kontakt između Samarasa i Suhog nije dobro video te da je iz tog razloga u spornoj situaciji doneo pogrešnu odluku.
Posle svega viđenog neko će može reći – Što hoće sudije, to i vreme trpi.

TEHNOLOGIJA ULAZI U FUDBAL

Generalni sekretar FIFA Žerom Valke potvrdio je da će na današnjem sastanku (06.12.2012.) Odbora za tehnička pitanja biti odobrena upotreba tehnologije na gol-liniji na svim takmičenjima pod jurisdikcijom FIFA. Zanimljivo da je konzervativna struja iz svetske kuće fudbala dve godine odbijala svaku pomisao na to, ali je na kraju popustila, dok Valke tvrdi da je sve proveravano dve godine.
Sve je više golova koje sudije ne priznaju, a bili su očiti, kao Frenka Lamparda protiv Nemačke na Mondijalu u Južnoj Africi 2010. Od tada u FIFA razmatraju i proveravaju upotrebu britanskog Hok-aja (tehnologija koja se odavno koristi u tenisu, oslanja se na snimak sedam kamera) i nemačkog Gol Refa (koristi elektro-magnetne senzore). I jedna i druga oprema biće instalirana, naravno na različitim stadionima, na SP klubova u Japanu, a premijera će biti na meču Hirošime i Ouklenda.

„Ovo je veliki dan, neka vrsta revolucije, zvanično uvođenje tehnologije na gol-liniji. Testovi su utvrdili da su oba sistema uspešna, sad da vidimo za koji ćemo se konačno odlučiti“ - kaže Valke.

Izvor: Sportski žurnal