четвртак, 30. мај 2013.

PREPOZNAVANJE TALENTA I STVARANJE KVALITETNOG SUDIJE

- „Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati“ -

U fudbalu postoji posebna vrsta ljudi koji se fudbalom bave na jedan savim drugačiji način u odnosu na fudbalske trenere. To su ljudi koje zovemo fudbalski skauti (prevedno to bi značilo fudbalski izviđači). To su ljudi koji u moru onih koji trče za fudbalskom loptom traže i prepoznaju prave, istinske talente u fudbalu. Ti ljudi ne stvaraju kvalitetne fudbalere, to kasnije rade trenerski stručnjaci, oni samo pronalaze golobrade mladiće od koji se može napraviti dobar fudbaler. Koliko će tipovani mladići kasnije u svojoj kraijeri uspeti, to zavisi od samog tog mladića i njegove ozbiljnosti u bavljenju fudbalom, fudbalskih stručnjaka koji budu radili sa njim, ali i dobrim delom od naklonosti boginje Fortune. Ukoliko fudbalski skauti pogreše kod procene talenta kod nekog mladića, onda se bez ikakve sentimentalnosti već na prvom koraku vrši selekcija. Kompletan fudbaler se ne postaje odmah, to svi iole poznavaoci fudbala znaju. Za uspeh je potrebno mnogo truda, odricanja, treniranja i discipline. Sve se radi sistematično, korak po korak. Savladava se stepenica po stepenica. Mnogi mladići tim putem krenu, ali je malo onih koji na tom putu ostanu do kraja. Na tom putu se vrši prirodna selekcija u kojoj, prema talentu i radu, svako dođe do onog nivoa kojeg zaluži. Pokušaji protežiranja nekog od fudbalera u smislu da dobije više nego što zasluži uvek se završe pogubno po fudbalera. Fudbalska igra je tu neumoljiva jer se na terenu vidi svačiji kvalitet. U fudbalu ne prolazi predstavljanje lošeg kao dobro.Usluge takve vrste se smatraju medveđim uslugama. S druge strane praksa je pokazala da u fudbalu ona narodna poslovica koja kaže „Što je brzo, to je i kuso“ ima svoju punu potvrdu. Imali smo do sada priliku u mnoštvu slučajeva da vidimo da je bilo taletovanih fudbalera koji su u želji da brzo, mimo utvrđenog procesa, dođu do slave i popularnosti veoma brzo prešli iz futura u pluskavperfekat.
Skoro sve što je gore navedeno za fudbalere, važi i za fudbalske sudije. Prvi korak u procesu formiranja kvalitetnog fudbalskog sudije je propoznavanje kvaliteta kod kandidatak koji je počeo da pohađa Školu za fudbalske sudije. Taj prvi korak je po mom dubokom sudu i najvažniji. Čika Vasa Stefanović je svojevremno rekao „Imamo dosta fudbalskih sudija, ali nemamo dovoljno kvalitetnih sudija“. Čini mi se da svi oni koji se bave edukacijom sudija upravo na tom prvom koraku čine i najveće previde. Ti previdi se ogledaju u sledećem ili se talenat ne prepoznaje, ili se uočeni talenat svesno zanemaruje. U prvom slučaju imamo po sredi „stručno slepilo“, dok u drugom slučaju imamo „nečasno slepilo“. Često se može čuti kako su talentovane sudije ključna poluga u razvoju naše sudijske organizacije zbog čega je nužno iste prepoznati, pravilno usmeriti i što duže ih zadržati u sudijskim redovima. Ali, pre toga je nužno da se jasno definišu kriterijumi potrebnog talenta kod fudbalskog sudije, jednom rečju važno je upravljati talentima u sudijskoj organizaciji.

Da bi se moglo upravljati talentovanim sudijama potrebno je ostvariti visok nivo jasnoće kakav nam tip fudbalskog sudije treba, koje kvalitete talentovani sudija treba da ispolji kao i to kakvi se rezultati od talenotavanih sudija očekuju uvažavajući zahteve savremenog fudbala. Sve to ukazuje da je pre toga nužno utvrditi jasnu strategiju razvoja naše sudijske organizacije. Ukazuje da se dosadašnje korišćeni „ad hok“ princip mora napustiti. Postojanje jasne strategije naše sudijske organizacije omogućava nam prvo, da možemo jasno reći koje nove talente treba izgrađivati (uvažavajući tendencije u savremenom suđenju i fudbalu), drugo, da možemo da utvrdimo koje postojeće talente moramo zadržati opet uvažavajući zahteve savremenog suđenja i fudbala. Na taj način ćemo biti u prilici da sasvim jasno izradimo potreban profil sudije za danas, ali i za sutra. Na taj način ćemo biti u prilici da opišemo i utvrdimo ključne komponente kojeg jedan fudbalski sudija treba da zadovolji kako bi se mogao smatrati talenovanim sudijom.

Ako imamo ispred sebe jasno utvrđeni opis koje kriterijume jedan sudija treba da zadovolji da bi se mogao smatrati talentom onda nije teško talente prepoznati. Normalno, ovde postoji jedan uslov koji kaže da je za prepoznavanje talentovanog sudije nužno imati čisto srce, časne namere, bistro oko i dobro teoretsko znanje. Sudija za kojeg se smatra da je talentovan nikako ne znači da je postao i kvalitetan sudija. Talenat ne predstavlja ništa drugo do potencijal kojeg jedna sudija poseduje, a da li će taj potencijal biti preveden u kvalitet i kakav će taj kvalitet biti to zavisi kako od samog sudije, tako i od onih koji se bave edukovanjem i usmeravanjem sudija. Od sudije zavisi u toj meri koliko je on spreman da se usavršava i razvija kako teoretski tako i praktično, dok od onih koji se bave edukovanjem sudija zavisi koliko su spremni da uočeni talenat, bez bilo kakvih mantri i predrasuda, na zdravim temeljima usmere na pravi kolosek koji vodi ka formiranju kvalitetnog sudije. U tom procesu stvari se moraju nazivati pravim imenom. Sudija se ne sme obmanjivati lažima da je dobro ono što je loše, da su mane vrlne, da su obmana drugih i samoobmana preduslovi uspeha u suđenju. Ukoliko se stvari tako postave do kvalitetnog sudije nikada nećemo doći. Nećemo doći do kvalitetnog sudije, ali ćemo zato doći do nabeđenog sudije koji za jednu sudijsku organizaciju predstvalja veliku pošast koja opasno truje svako novo, zdravo tkivo.

Put od privremenog sudije, do stalnog sudije I kategorije spremnog za utakmice našeg najelitinig fudbalskog takmičenja je i dug i mukotrpan, pun prepreka i zamki. Taj put zahteva mnogo rada, truda ali i odricanja. Mnoge talentovane sudije krenu tim putem ali, malo njih dođe do samog kraja. Malo njih dođu do kvalitetnog sudije. Taj put je jedna vrsta prirodne selekcije talentovanih sudija jer su i potencijali sudija različiti. Limiti u prepoznatom talentu ipak postoje. Taj put je proces koji, zašto ne reći nosi sa sobom i nefudbalske komponente. Te nefudbalske komponente često utiču da se talentovane sudije, koje još nisu sav svoj potencijal do kraja razvili, povlače iz redova sudijske organizacije. Mnogi se samovoljno povlače zbog toga što su, opravdano ili neopravdano, bili prevareni i razočarani, a neki su oterani mimo njihove volje u mladalačku penziju iz krajnje čudnih i nerazumljivih razloga. Jedno je sigurno a to je da mi nismo velika organizacija da bi sebi smeli takvu vrstu luksuza da priuštimo. Zbog takve politike odnosa prema talentovanim sudijama evo iskijavamo što se tiče kvalitetnih sudija već čitavu deceniju a možda i više.

Kako bi očuvali talentovane sudije, kao pokretače razvoja sudijske organizacije, neophodno je sem definisanja strategije razvoja razviti i strategiju unapređivanja i nagrađivanja talentovanih sudija. Neophodno je promenuti organizacionu kulturu u našoj sudijskoj organizaciji. Isto tako nužno je razviti pozitivnu klimu i kulturu ponašanja koja ceni osećaj postignutog rezultata ali i koja podstiče i podržava talentovanog sudiju na dalju edukaciju i stručno usavršavanje.

уторак, 28. мај 2013.

SUZE NIKOLE RICOLIJA

- Jeste čudno, ali se može i mora razumeti -

Domaći i strani pisani i elektronski mediji su juče i danas preneli izjavu italijanskog sudije Nikole Ricolija, koji je u subotu 25. maja sudijo finale Lige Šampiona Borusija Dortmund – Bajern Minhen, koji je novinarima lista Gazeta delo Sport  rekao kako je posle utakmice, nakon komentara prvog čoveka UEFA zaduženog za sudije Pjerluiđi Koline koji je rekao “Dobro je bilo, dobri ste svi bili”, u svlačionici zaplakao. Moram iskreno priznati da tako nešto do sada nisam imao priliku da čujem, niti da pročitam a još manje da  vidim kod nekog sudije pa mi je stoga izjava ovog italijanskog sudije bila na prvi pogled veoma čudna, ali me na kraju ipak nije iznenadila.
Nikola Ricoli, sudija koji ne krije emocije
Bila mi je čudna zato što je neobično da jedan sudija, koji inače u svojoj sudijskoj karijeri ima popriličan broj značajnih utakmica na evro sceni, koji je imao čast da sudi veliko finale tako otvori svoju dušu i na videlo iznese ono što bi većina sudija na njegovom mestu možda prećutala. Bilo mi je čudno zato što su kroz nešto slično prošli i Hauard Veb i Viktor Kašai i Pedro Proenca (sva trojica sudili finale Lige Šampiona) pa opet niko od njih, bar javno nije rekao da je posle utakmice finala Lige Šampiona plakao. Spram ovakvog nekarakterističanog poteza jednog sudije se nikako ne smemo odnositi sa podsmehom, već prema demonstriranom činu se trebamo odnositi krajnje ozbiljno i sa uvažavanjem. Nekarakterističan potez Nikole Ricolija nakon finala Lige Šampiona može se i mora i razumeti jer je on duboko povezan sa psihologijom ponašanja čoveka.

Može se razumeti ako se analizira psihologija suza. Može se razumeti kao pojava koja je duboko povezana sa emotivnim pražnjenjem pojedinca. Definitvno suze Nikole Ricolija možemo tretirati kao emocionalne suze koje su nastala kao posledica brzog, naglog prenosa aktivnosti sa simpatičnog na parasimpatični nervni sistem.Taj trenutak obično definišemo kao “davanje oduška”, ili kao “opuštanje”, ili kao “izbvacivanje iz sebe sve napetosti kojoj smo bili izloženi”. U tim trenucima nivo adrenalina opada, a telo se opušta. Veoma je važno zanti da ljudi različito reaguju u takvim trenucima. Ova pomeranja kojima je čovek izložen uvek iza sebe imaju neki veoma važan događaj kao pokretača. Kada je jedan sudija u pitanju kud će većeg događaja od suđenja finala Lige Šampiona kada su milioni očiju uperene na tu utakmicu. Pritisak je ogroman. S druge strane tu je postojao pritisak u vidu čekanog komentara Pjerluiđi Koline, od čijeg stava povodom prikazanog suđenja je u velikoj meri zavisilo kako će se sudija definitivno posle meča osećati, ali i da li će iz usta prvog čoveka sudija UEFA izaći reči potvrdi zašto je Nikoli Ricoliju poveren jedan tako važan meč. Kada su se karte poklopile imali smo takvu reakciju italijanskog sudije. Sve to zajedno je na Nikolu Ricolija pre, ali i tokom utakmice stvaralo veliki pritisak koji se na kraju manifestovao emocionalnim suzama.

Mala digresija. Jednom prilikom sada već davne 2003. godine sasvim slučjano sam se našao u jednom pozorištu iza scene kada je jedan glumac, koji je u predstavi koja je to veče izvođena a koja je inače rađena po veoma složenom dramskom predlošku, nakon što je izašao sa scene i saznanja da ne treba više da se na scenu vraća došao do jednog svog kolege i zaplakao. U plaču je govorio: ”Gotovo je. Ne moram više na scenu. “Zašto plačemo?” je jedna velika zagonetka ne samo za psihologe, već i za stručnjake koji se bave emocijama i amocionalnim ponašanjem. Stručanjaci iz te oblasti kažu da je problem u tome što teorija ne raspolaže teorijom emocija, kao što raspolaže terojama percepcije, pažnje, pamćenja ili zaboravljanja.

Jednom prilikom jedan moj poznanik, čovek u popriličnoj starosnoj dobi, nakon što ga je jedna scena u jednoj predstavi dirnula je zaplakoa. Mnogi su sa podsmehom propratili taj njegov gest. Umesto bilo kakvog pravdanja moj poznanik je kratko rekao: “Plačem, dakle još sam čovek”.       

NASILNIČKO PONAŠANJE (VIOLENT CONDUCT)

- Procena i sankcionisanje nasilničkog ponašanja igrača -

Igrač je kriv za nasilničko ponašanje ako koristi prekomernu silu ili brutalnost protiv protivničkog igrača kada lopta nije cilj.

Isto tako igrač je kriv za nasilničko ponašanje ako koristi prekomernu silu ili brutalnost protiv saigrača, gledalaca, službenog lica ili bilo kog drugog lica.

Do nasilničkog ponašanja igrača može doći na samom terenu za igru, ili izvan terena za igru, bez obzira da li je lopta u igri ili je van igre.

U situacijam kada dođe do nasilničkog ponašanja igrača prednost ne treba primenjivati osim ako postoji izgledna prilika za postizanje pogotka. Sudija mora iz igre isključiti igrača koji je kriv za nasilničko ponašanje kada je lopta van igre.

Sudije treba da znaju da nasilničko ponašanje često dobodi do masovnih konfrontacija među igračima, zbog toga sudije treba da kod nasilničkog ponašanja aktivno reaguju kako bi sprečili masovne konfrontacije.


Primeri nasilničkog ponašanja:

понедељак, 27. мај 2013.

SIMULIRANJE IGRAČA

- Procena simuliranja igrača -

Simuliranje je u svojoj osnovi duboko povezano sa psihologijom ponašanja igrača. Simuliranje je ponašanje igrača koje je suprotno zdravom rezonu. Pod simuliranjem treba podrazumevati namerno, svesno obmanjivanje sudije od strane igrača da je nad njim načinjen prekršaj, kako bi igrač koji je učinio simuliranje ostvario korist za sebe i svoj tim, ili kako bi ostvario olakšice za sebe i svoj tim, ili kako bi pak izbegao posledice. Prevedno na narodni jezik to znači da je želja igrača koji učini simuliranje ta da se sudija prevari. S obzirom da je simuliranje duboko povezano s namerom igrača, sudiji ostaje da proceni postojanje te namere. Upravo tu, u proceni namere, sudije najviše greše.

Postoje četiri vrste simuliranja na koje sudije treba da obrate pažnju:

- Kada je jasno da kontakta nema;
- Kada postoji minimalni kontakt  koji je prenaglašen;
- Kada igrač vuče nogu (preko vratara ili nekog drugog protivničkog igrača);
- Preko reakcije nakon kontakta (npr. držanje lica rukama).

Kako prepoznati simuliranje? Kod prekršaja kod kojih nema simuliranja igrač koji je sapleten ićiće telom napred i na dole, njegova leđa će ići ka zemlji, njegove ruke će ići instiktivno napred kako bi ublažile pad. Kod simuliranja situacija će biti suprotna. Telo će ići napred ali će glava biti na gore, leđa će biti dalje od zemlje, a ruke će ići unazad visoko podignute. Isto tako igrač koji učini simuliranje će po definiciji odmah pogledati prema sudiji. Ukoliko se simuliranje dogodi u skok-duel igri onda sudija treba da obrati pažnju na sledeće: ruke igrača koji simulira će biti visoko u vazduhu, igrač će grudi potiskivati napred, noge će u kolenima savijati unazad. Položaj igrača će podsećati na obrnuto ćirilično slovo „s“.

Primeri ponašanja igrača kod simuliranja:
Saglasno Pravilima igre simuliranje se sankcioniše tehničkom kaznom – indirektan slobodan udarac u korist protivničkog tima i izricanjem disciplinske mere – opomene igraču koji je simuliranje učinio.

недеља, 26. мај 2013.

SEĆANJA...

- Finale Kupa Jugoslavije -

Juče je bio 25. maj, datum koji se nekada, u bivšoj SFRJ, slavio kao Dan maldosti, slavio kao rođendan Maršala Tita. Da je u bivšoj jugi sve bilo podređeno velikom vođi svedoči i podatak da je FSJ nacionalni kup posvetio sinu svih naroda i narodnosti koji su živeli na ovim, ispostaviće se sada, nikada mirnim  prostorima. Bio je to veliki praznik čija je obavezna dekoracija bio slet na stadionu JNA. U isto vreme sastavni deo proslave Titovog rođendana je bilo i finale nacionalnog kupa kojeg su neki zvali Kup Jugosalvije, a neki Kup Maršala Tita.
Pehar koji je pripadao osvajaču Kupa Jugoslavije
Evo malog podsećanja na neke zanimljivosti koje su vezane za sudije koje su imale tu čast da sude utakmice finala Kupa Jugoslavije (Kupa Maršala Tita). Oni koji su živeli u SFRJ prisetiće se koliki je to bio važan događaj, ovi mlađi njima je svejedno. Oni se jednako špradju svemu i svačemu tako da oni ovaj tekst teško mogu i da razujmeju. Na kraju oni ovo i ne trebaju da razmeju jer im jedna vrsta ovakvog podsećanja i ne treba. Oni jednako žive od danas, do sutra. Tako to biva.

Prvo finale Kupa Jugoslavije je odigrano 30. novembra 1947. godine kada su se sastali Partizan i Naša Krila. Utakmica je odigrana pred 10.000 gledalaca a slavio je Partizan rezultatom 2:0. Utakmicu je sudijo Milenko Podupski iz Zagreba. Poslednje finale Kupa Jugoslavije je odigrano 8. maja 1991. godine kada su se sastali Crvena Zvezda i Hajduk. Utakmica je odigrana na stadionu Crvene Zvezde a slavio je splitski Hajduk rezultattom 1:0. Utakmicu je sudio Adem Fazlagić iz Čapljine.

Triojica sudija su imala čast da tri puta sude finale Kupa Jugosalvije. To su bili: Leo Lemešić iz Splita (1948. Crvena Zvezda - Partizan, 1950 Crvena Zvezda – Dinamo i 1959. godine Crvena Zvezda - Partizan), Milivoje Gugulović iz Niša ( 1969. obe utakmice između Hajduka i Dinama i 1970. godine druga utakmica između Crvena Zvezde i Olimpije) i Eduard Šoštarič iz Maribora ( 1980.druga utakmica između Dinama i Crvene Zvezde, 1982. prva utakmica Dinamo – Crvena Zvezda i 1985. godine druga utakmica Crvena Zvezda i Dinamo).

Najmanji broj gledalaca na jednom finalnom meču Kupa Jugosalvije je zabeležen na utakmici Crvena Zvezda – Sloboda. Tu utakmicu je sudijo Petar Kostovski iz Skoplja a na utakmici je bilo prisutno svega 5.000 gledalaca.

Najviše gledalaca na jednom finalnom meču Kupa Jugosalvije je zabeleženo na utakmici Crvena Zvezda – Dinamo kada su pred više od 70.000 gledalaca slavili crveno-beli rezultatom 4:2. Utakmicu je sudio Damir Matovinović iz Rijeke.

Najubedljiviju pobedu u jednom finalu Kupa Jugoslavije zabeležila je Crvena Zvezda. Bilo je to 1968. godine kada su se sastali Crvena Zvezda i Bor. Utakmica je odigrana pred 10.000 gledalaca, a slavili su crveno-beli rezultatom 7:0. Utakmicu je sudio Ratko Čanak iz Beograda.

Najviše bure u jednom finalnom meču Kupa Jugosalvije je viđeno 1987. godine kada su se na stadionu JNA sastali Hajduk i Rijeka. Pobednik je odlučen penalima a slavili su Splićani rezultatom 10:9. U regularnih 90. minuta bilo je nerešeno 1:1. Tu utakmicu je sudio Zoran Petrović iz Beograda.

Slabu ocenu na jednom finalnom meču Kupa Jugosalvije je dobio je Slobodan Martinović iz Podgovrice na prvoj utakmici koje je odigrana 1985. godine na Maksimiru gde su se sastali Dinamo i Crvena Zvezda. Slaba ocena je usledila nakon što je Martinović dosudio kazneni udarac u korist Crvene Zvezde. Po oceni delegata sa te utakmice prekršaj se dogodio van kaznenog prostora, mada je kasniji uvid u snimak spornog detalja pokazao da je prekršaj učinjen u kaznenom prostoru Dinama i da je sudija bio u pravu. Povrh svega slaba ocena je ostala.

Bila je ovo kratka retrospektiva vezana za ono što je, bar meni najinteresantnije, a vezano je za sudiije i suđenje u nekada prestižnom finalu Kupa Jugoslavije, u zemlji koje više nema.

KOREKTNO SUĐENJE U DOBROM FINALU

- Finale Lige Šampiona, 25. maj -

Borusija Dortmund – Bajern (Minhen) 1:2

Sudija: Nikola Ricoli (Italija)

Veliko finale je prošlo. Bajern je pet put u istoriji podigao pobednički pehar i posato prvak Evrope u klupskom fudbalu za sezoni 2012/2013. Posle svega viđenog zasluženo. Ovogodišnja dominacija kluba iz Minhena je krunisana na najlepši mogući način. Izabranici Jirgena Klopa nisu uspeli da se suprotstave timu iz Bavarske. Bilo je ovo sasvim dobro finale u kojem su ljubitelji fudbala mogli da uživaju u lepoti fudbalske igre. Bilo je šansi na obe strane, a i viđena su tri pogotka.

Što se tiče suđenja italijanskog sudije Nikole Ricolija on je sasvim korektno obavio posao na ovoj utakmici. Ono što je najvažnije je to da se o suđenju nakon meča neće govoriti. Nikola Ricoli je na ovoj utakmici primenio kriterijum i stil suđenja po kojem se prepoznaje. Kada su u pitanju sudijske odluke ovom prilikom želim da izdvojim tri detalja koja mogu biti interesantna za analizu. Krenimo redom.

20. minut utakmice u duelu su bili Riberi i Levandovski. Usledio je start Riberija i sudija je dosudio direktan slobodan udarac u korist Borusije iz Dortmunda. Kada se pogleda situacija kada Riberi čini prekršaj nad Levandovskim stiče se utisak da je napadač Bjerna zaslužio da mu se i izrekne disciplinska mera – opomena, zbog korišćenja laktova u duel igri. Sudija nije izrekao Riberiju disciplinsku meru – opomenu. Međutim, u analizi ove situacije se treba vrataiti malo unazad pa će se tako ustanoviti da je pre toga Levandovski načinio prekršaj nad Riberijom, uporno i snažno povlačenje protivnika, što je ostalo ne sankcionisao od strane sudije Ricolija. Sudija je pustio prednost pa je tako puštena prednost imala kontra efekat. Kasnija reakcija Riberija je samo posledica prethodno ne sankcionisanog prekršaja nad njim.
Trenutak iz 20. minuta utakmice
25. minut utakmce došlo je do kontakta igrača Borusije Šmelcera i napadača Bajerna Milera. Kontak se dogodio ispred kaznenog prostora igrača iz Dortmunda. Sudija nije ništa dosudio. Analiza zabeležene situacije pokazuje da je Šmelcer načinio prekršaj nad igračem Bajerna. Neko će reći da je u ovoj situaciji po sredi bilo remplovanje dva igrača. Mišljanja sam da ovde ne možemo govoriti o remplovanju već o situaciji u kojoj je Šmelcer namerno telom ušao u protivničkog igrača koristeći silu više nego što je to dozvoljeno. S obzirom da se ova situacija dogodila izvan vidokruga sudije, ovaj previd se može staviti na dušu AAR1 koji se nalazio sa te strane jer sudiji nije signalizirao postojanje prekršaja.

66. minut utakmice u kaznenom prostoru je došlo do kontakta igrača Bajerna Dantea i igrača Borusije iz Dortmunda Piščeka. Sudija je taj kontakt okarakterisao kao prekršaj i dosudio je kazneni udarac. Analiza sporne situacije pokazuje da je sudija bio u pravu što je start Dantea okarakterisao kao kažnjivu radnju. No, ostaje dilema da li je igraču Bajerna trebala da bude i izrečena disciplinska mera – opomena. Sudija je procenio da to nije bio prekršaj za opomenu. Mišljanja sam da je sudija trebao igraču Bajerna da izrekne disciplinsku meru – opomenu jer je start igrača Bajerna bio bezobziran (podignuta noga u visini stomaka protivničkog igrača iako je lopta već bila van igrajućeg prostora igrača Bajerna).

Na kraju reč-dve o pomoćnicima. Pre početka ovog finala pribojavao sam se odluka pomoćnih sudija ali su me pomoće sudije svojim odlukama ubedile da je moja bojazan bila neosnovana. Na utakmici je bilo nekoliko odluka koje su pokazale da su Ricolijevi pomoćnici više nego dobro reagovali. Jedna od tih odluka je iz 60. minuta utakmice kada je AR2 veoma dobro reagovao kada nije signalizirao ofsajd od strane Robena jer taj igrač i nije bio u ofsajdu. Bila je to veoma teška situacija za procenu jer su odlučivali centrimetri. Iz te akcije je igrač Bajerna Mandžukić postigao pogodak.

субота, 25. мај 2013.

ŠTA MOŽEMO OČEKIVATI OD NIKOLE RICOLIJA?

- Finale Lige Šampiona, 25. maj 2013. -

Došao je dan velikog finala! Danas će u Engleskoj u kolevci fudbala, na Vembiliju snage odmeriti dva fundbalska diva, Bajern (Minhen) i Borusija iz Dortmunda. U toj borbi fudbalskih Titana sve je otvoreno. Bukmejkeri imaju svoje kalkulaciji, ali jedno je sigurno da ćemo večeras imati priliku da vidimo meč dostojan finala elitnog evropskog fudbalskog takmičenja. Ulog je ogroman, a ko će zakoračiti u aleju slavnih to ćemo tek videti. Da li će to biti izabranici Jupa Hajkensa, ili Jirgena Klopa?
Nikola Ricoli 
Kao što je poznato poverenje od UEFA da deli pravdu u velikom finalu dobio je četrdesetjednogodišnji italijanski sudija Nikola Ricoli. Ovaj sudija je od 2007. godine počeo da deli pravdu na mečevima Lige Šampiona i trenutni se nalazi u Elitnoj grupi evropskih sudija. Kao član evropske sudijske elite Nikola Ricoli se nalazi i na listi sudija potencijalnih kandidata za odlazak na SP u brazilu 2014. godine. Mnogi predviđaju da je Ricoli, s obzirom da dolazi iz Italije zemlje fudbalskog pedigrea  u velikoj meri overio svoju vizu za Brazil. Pjerluiđi Kolina prvi čovek sudija u UEFA je obrazlažući odluku da se Ricoliju poveri ovogodišnje finale Lige Šampiona rekao da se radi o sudiji za kojeg je ubeđen da će odgovoriti zahtevima jedne takve utakmice i da će Ricoli već posle prvih desetak minuta utakmice prevazići pritisak jednog ovakvog meča. Nema razloga sumnjati u reči nekada prve pištaljke sveta. Ali s druge strane treba reći da postoje i oni koji smatraju da je imenovanje Ricolija za sudiju velikog finala isforsirani čin od strane italijanskog lobija u UEFA. Lobiji su u evropskoj kući fudbala bili i ostali nezaobilazni elemenat sa velim uticajem.

Šta kaže statistika mečeva ovog sudije? U 2013. godini Nikola Ricoli je sudio samo jedan meč u okviru evropskih klupskih takmičmičenja i to u Ligi Šampiona, u Malagi gde su se okviru šesnaestine finala Lige Šampiona sastali istoimeni klub i Porto. Na toj utakmici Nikola Ricoli se evropskoj fudbalskoj javnosti nije prikazao u najboljem mogućem svetlu. U okviru takmičarskog ciklusa ovogodišnje Lige Šampiona Ricoli je delio pravdu na četiri meča i to Seltik-Benfika, Šalke 04-Arsenal, Braga-Galatasaraj i već gore pomenuti meč Malaga-Porto. Sve su to bili mečevi koji u sebi nisu nosili neku posebnu težinu. Možda je samo bio izuzetak meč Braga-Galatasaraj.

Šta možemo očekivati od Nikole Ricolija večeras na Vembliju? Svi se nadamo dobrom suđenju i to nije sporno. Na kraju tako nešto se od njega i očekuje. Međutim, šta su pokazale dosadašnje utakmice koje je ovaj sudija vodio. Pokazale su da Nikola Ricoli, zajedno sa Viktorom Kašaiem spada u red sudija koji ne voli da donosi nepopularne odluke. Kad kažem napopularne odluke mislim pre svega na dosuđivanje kaznenih udaraca i izricanje disciplinskih mera – isključenje. U trenucima kada se suoči sa situacijom koja zahteva nepopulatrnu odluku Nikola Ricoli je spreman da posegne za kompromisnim rešenjem koje nekada nije baš adekvatno. U to smo imali prilku da se uverimo na prošlogodišnje održanom EP u fudbalu u Ukrajini i Poljskoj, ali i na utakmicama koje su kasnije usledile. S druge strane nikako ne smemo zanemariti i odluke koje budu donosili Ricolijevi pomoćnici, kao i dodatne sudije pomoćnici. Do sada se često dešavalo da su odluke pomoćnih i dodatnih pomoćnih sudija bile često proizvod nezadovoljstva klubova. Dodatne sudije pomoćnici na ovoj utakmici će biti Đanluka Roki i Paolo Tagliavento, obojica se nalaze na listi sudija Elit grupe, pa se samim tim očekuje da oni potvrde renome pripadanja toj listi. Što se tiče pomoćnih sudija tu ostaje najveća dilema?

Šta će nam večeras Nikola Ricoli ponuditi ostaje da se vidi. Iskreno se nadam da će suđenje biti dostojno velikog finala i da ovaj sudija neće doći u situaciju da mora posegnuti za nekom od nepopularnih odluka ali, nikada se ne zna. Fudbal je čudna i nepredvidljiva igra. Nepopularne odluke su uvek mač s dve oštrice u kojima je jedna od strana uvek nezadovoljna donetom odlukom. U velikom finalu je poželjno da nema nezadovoljnih sudijskim odlukama. Ako se sa takvim odlukama Ricoli bude i susreo u večerašnjem meču voleo bih da ih reši na pravi način.

петак, 24. мај 2013.

DELEGIRANJE SUDIJA I POSMATRAČA 30. KOLO

- Super liga Srbije -
U nedelju, 26. maja na programu je poslednje 30. kolo Super lige Srbije u sezoni 2012/2013. Biće interesantno u Kuli, u Beogradau na Karaburmi i Ivanjici gde superligaški status rešavaju Novi Pazar, BSK iz Borče i Ranički 1923. Od ta tri kluba traži se ko će se pridružiti Smederevu i preseliti se u niži rang takmičenja. Da su neke druge prilike meč u Novom Sadu na stadionu Karađorđe gde se sastaju Vojvodina i Crvena Zvezda bi privukao posebnu pažnju. Ovako, biće to samo jedna u nizu utakmica bez nekog naročitog takmičarskog značaja. Mečevi i sudije:

HAJDUK – NOVI PAZAR
Kula, 26. maj 17 časova

Sudija: Grujić Danilo
Pomoćni sudija 1: Đurđević Dalibor
Pomoćni sudija 2: Milutinović Srđan
Četvrti sudija: Obradović Srđan
Posmatrač suđenja: Matić Stanko

RAD – RADNIČKI (N)
Beograd, 26. maj 17 časova

Sudija: Gogić Miodrag
Pomoćni sudija 1: Živković Saša
Pomoćni sudija 2: Korajlija Milan
Četvrti sudija: Krstić Dragan
Posmatrač suđenja: Marković Zoran

JAVOR – RADNIČKI 1923
Ivanjica, 26 maj 17 časova

Sudija: Jovanetić Boško
Pomoćni sudija 1: Jovanović Vladimir
Pomoćni sudija 2: Petrović Nemanja
Četvrti sudija: Jeremić MIlan
Posmatrač suđenja: Gavrilović Mile

VOJVODINA – CRVENA ZVEZDA
Novi Sad, 26. maj 17 časova

Sudija: Đokić Nenad
Pomoćni sudija 1: Čađenović Vladimir
Pomoćni sudija 2: Mrkić Ivan
Četvrti sudija: Karadžić Milan
Posmatrač suđenja: Gajdobranski Đorđe

SLOBODA POINT – SMEDEREVO
Užice, 26. maj 17 časova

Sudija: Bogdanović Darko
Pomoćni sudija 1: Kojić Goran
Pomoćni sudija 2: Gagić Miloš
Četvrti sudija: Marušić Svetislav
Posmatrač suđenja: Srećković Dobrivoje

PARTIZAN – SPARTAK ZLATIBOR VODA
Beograd, 26 maj 19 časova

Sudija: Nedeljković Vladimir
Pomoćni sudija 1: Milovanović Milan
Pomoćni sudija 2: Kurčubić Nenad
Četvrti sudija: Anđrelovski Novica
Posmatrač suđenja: Jovanović Srđan

OFK BEOGRAD – BSK
Beograd, 26 maj 17 časova

Sudija: Vukadinović Milenko
Pomoćni sudija 1: Radojčić Igor
Pomoćni sudija 2: Ristić Milovan
Četvrti sudija: Filipović dejan
Posmatrač suđenja: Tomić Grujica

JAGODINA – DONJI SREM
Jagodina, 26 maj 17 časova

Sudija: Popović Marko
Pomoćni sudija 1: Miletić Goran
Pomoćni sudija 2: Stojković Uroš
Četvrti sudija: Mihajlović Danilo
Posmatrač suđenja: Stojanović Bojan

четвртак, 23. мај 2013.

SEĆANJE NA FINALE KUPA ŠAMPIONA IZ 1973. GODINE

- Uoči ovogodišnjeg finala Lige Šampiona -

Pre četrdeset godina, tačnije 30. maja 1973. godine, odigrano je finale Kupa Šampiona. U finalu su se sastali Ajaks i Juventus. Meč je odigran u Jugoslaviji, u Beogradu na stadionu Crvene Zvezde pred skoro 90.000 gledalaca. Meč je sudila sudijska trojka iz Jugoslavije. Glavni sudija je bio Milivoje Gugulović (Niš), a pomagali su mu Petar Kostovski (Skoplje) i Ratko Čanak (Beograd). Pogotkom Repa u 4. minutu utakmice Ajaks je u ovom meču slavio i domogao se velikog trofeja.
video
Ajaks je nastupio u sledećem sastavu: Stuj, Surbier, Krol, Neskens, Mihren, Keicer, Blenkenburg, Halšof, Krojf, Han i Rep. Trener je bio rumunski stručnjak Stefan Kovač.

Juventus je igrao u sledećem sastavu: Zof, Longobučo, Marčeti, Furino, Salvadore, Kausio (od 57. minuta Kučureda), Kapelo, Anastasi, Altafini i Betega (od 49. minuta Haler). Trener je bio Čestmir Višpalek.

среда, 22. мај 2013.

UMESTO STATISTIKE

- Dvanaest sezona čekali finale Lige Šampiona -
Italija sebe smatra jednom od vodećih fudbalskih sila. Kada se pogleda istorijska fudbalska retrospketiva onda je nesumnjivo da postoji veliki osnov za jednu takvu tvrdnju. Popularni „Azuri“ su bili svetski i evropski prvaci, a klubovi koji su dolazili iz te zemlje redovno su se kitili lovorikama uspeha na evropskoj klupskoj fudbalskoj sceni. Međutim u poslednjih nekoliko godina Italijanska Serija A, popularni Kalčo, izgubila je onaj sjaj koji je imala tokom devedesetih godina prošlog veka. Afere i aferice su u dobroj meri uzdrmale fudbal na apeninskom poluostrvu. Nameštanje rezultata i mahinacije u fudbalu, sumnje u regularnost takmičenja udaljili su italijnaski fudbal od samog svetskog vrha. Umanjili su atraktivnost nekada tako popularne lige.

Sve gore izneto nije moglo ostati pez posledica i kada su italijanske fudbalske sudije u pitanju. Ispostaviće se da su neki od fudbalskih sudija direktno bili umešani u gore pomenute afere. Kod nekih je krivica dokazana zbog čega su bili i kažnjeni. Italijanske sudije jesu bile protekle decenije prisutne na fudbalskoj sceni, ali bez nekog naročitog priznanja što se sve može pripisati „fudbalskim potresima“ u Italiji o kojima je svetska štampa obilato pisala. Posledice, neko reče sunovrata italijanskog klupskog fudbala, su bile velike i bolne. To su najbolje osetile FIFA sudije koje dolaze iz te zemlje. Trebalo je da prođe punih dvanaest sezona pa da jedan fudbalski sudija iz Italije ponovo dobije čast i poverenje da sudi najvažnije finale evropskog klupskog fudbalskog takmičenja, finale Lige Šampiona. Ove sezone to poverenje je dobio Nikola Ricoli. Poslednji Italijan koji je sudio finale Lige Šampiona je bio Stefano Braski u sezoni 1999/2000 kad su se na stadionu Francuska u Parizu sastali Real (M) - Valensija. Taj meč je kraljevski klub rešio u svoju korist ubedljivim rezultatom 3:0.

уторак, 21. мај 2013.

MILAN KARADŽIĆ U KRAGUJEVCU

- Super liga Srbije, 29. kolo -
U sredu 22. maja na programu je pretposlednje 29. kolo ovogodišnjeg prvenstva Super lige Srbije. Sudijska komisija FSS je odredila sudije za mečeve 29. kola. Od mečeva koji su taj dan na programu izdvaja se meč u Kragujevcu gde se na stadionu "Čika Dača" sastaju Radnički 1923 i Vojvodina. Po mnogo čemu će ovaj meč biti interesantan. Ovaj meče je poveren Milanu Karadžiću. Njemu će pomagati Igor Radojčić i Milovan Ristić, dok je za četvrtog sudiju određen Srđan Obradović. Posmatrač suđenja na ovoj utakmic će biti Petar Trajković. Ostali mečevi i sudije:

DONJI SREM – HAJDUK
Novi Sad, 22. maj 17 časova

Sudija: Krstić Dragan
Pomoćni sudija 1: Karanović Darko
Pomoćni sudija 2: Mihajlović Milan
Četvrti sudija: Filipović Dejan
Posmatrač suđenja: Tanović Dragomir

BSK – JAGODINA
Beograd, 22. maj 17 časova

Sudija: Santrač Dejan
Pomoćni sudija 1: Pavlović Branko
Pomoćni sudija 2: Potočan Dejan
Četvrti sudija: Jeremić Milan
Posmatrač suđenja: Avramović Sava

SPARTAK ZLATIBOR VODA – OFK BEOGRAD
Subotica, 22. maj 17 časova

Sudija: Marušić Svetislav
Pomoćni sudija 1: Milovanović Milan
Pomoćni sudija 2: Mrkić Ivan
Četvrti sudija: Vujović Majo
Posmatrač suđenja: Radaković Milan

SMEDEREVO – PARTIZAN
Smederevo, 22. maj 17 časova

Sudija: Glođović Vlado
Pomoćni sudija 1: Korajlija Milan
Pomoćni sudija 2: Kaurin Srđan
Četvrti sudija Vasić Aleksandar
Posmatrač suđenja: Delević Dejan

CRVENA ZVEZDA – SLOBODA POINT
Beograd, 22. maj 17 časova

Sudija: Anđelovski Novica
Pomoćni sudija 1: Milutinović Srđan
Pomoćni sudija 2: Minić Milan
Četvrti sudija: Popović Marko
Posmatrač suđenja: Šipčić Zoran

RADNIČKI (N) – JAVOR
Niš, 22. maj 17 časova

Sudija: Vukadinović Milenko
Pomoćni sudija 1: Miletić Goran
Pomoćni sudija 2: Stojković Uroš
Četvrti sudija: Spasić Ninoslav
Posmatrač suđenja: Šijaković Nebojša

NOVI PAZAR – RAD
Novi Pazar, 22. maj 17 časova

Sudija: Mažić Milorad
Pomoćni sudija 1: Živković Saša
Pomoćni sudija 2: Mićanović Zoran
Četvrti sudija. Gogić Miodrag
Posmatrač suđenja: Živković Dragan

NIKOLA RICOLI NA VEMBLIJU

- Finale Lige Šampiona, 25. maj -
Nikola Ricoli
UEFA je odredila služebna lica za predstojeće veliko finale Lige Šampiona u kojem se sastaju Borusija Dortmund – Bajrn Minhen. Utakmica je na programu 25. maja (subota) i biće odigrana na Vembliju. S obzirom ko su finalisti ovogodišnjeg finala sigurno je da će ljubitelji fudbala uživati u lepotama najvažnije sporedne stvari na svetu. Čast da sudi ovogodišnje finale pripala je italijanskom sudiji Nikoli Ricoliju. Njemu će pomagati Renato Faverani i Andrea Stefani. Dodatne sudije pomoćnici će biti Đanluka Roki i Paolo Tagliavento, dok je za četvrtog sudiju određen Damir Skomina iz Slovenije. Posmatrač suđenja će biti Englez Dejvid Ilari.

PRAGMATIČAR KOD KOJEG JE LJUBAV PREMA SUĐENJU BILA PORODIČNO NASLEĐE

- Borislav Abe Stanković, skica za portret -

Dugo sam razmišljao kako započeti skicu za protret Borislava Abeta Stankovića. Čoveka koji je u sebi suđnje negovao poput najlepšeg cveta iz bašte porodičnog nasleđa. Čoveka koji više nije sa nama. Čoveka pred kojim su mnoge današnje sudije I kategorije polagali ispit za tu kategoriju. Čoveka o kojem sećanja polako klize u zaborav. U tom razmišljanju u sećanju mi se probudila jedna davno pročitana misao Ive Andrića iz „Znakova pored puta“. Ta misao kaže - „Ne smrt, zaborav rešava sve. Zaborav, i to ne samo pojmova, reči i lica, nego svega što postoji i živi. Zaborav tela i zaborav vremena. Zaborav, da bi se moglo predahnuti i živeti dalje u telu bez sećanja, sa duhom bez imena. Zaborav, smrt sa pravom na nadu.“ Meni ne treba telo bez sećanja, i duh bez imena. Zato i pišem ove redove sećanja na Borislava Abeta Stanovića, saveznog fudbalskog sudije iz Beograda.
Borislav Abe Stanković

Moj susret sa Borislavom Abetom Stankovićem datira iz davne 1991. godine. Tačnije bila je nedelja 26. maj. Nakon jedne utakmice koju smo odsudili moje kolege i ja, seli smo u obližnji restoran. Razgovarali smo o suđenju na toj utakmici. Preko puta od mene sedeo je krupan čovek iz kojeg je kroz svaku rečenicu progovaralo bogato životno i sudijsko iskustvo. Od onda pa sve do kraja, čak i sada kada Borislav Abe Stanković nije više među živima, za mene je ovaj čovek bio i ostao pragmatičar koji je prave stvari nazivao pravim imenom. Pristup sudijama i suđenju kod ovog čoveka je bio duboko pragmatičan, bez dogmatizma i nepotrebnih mantri. Kasnije kada je Abe prestao sa aktivnim suđenjem, kada se posvetio radu sa sudijama i vođenju sudijake organizacije mnogima takav pristup nije odgovarao. Nije im odgovarao jer nije uvek bio prijemčiv za uvo sudije i spram laskanja, ali jeste bio efikasan.

Borislav Abe Stanović je rođen 1950. godine u Beogradu u porodici gde je fudbalsko suđenje bilo ideal vredan divljenja i najdubljeg poštovanja. Taj ideal je ustrojio i kasnije na Borislava preneo njegov otac Vladimir Abe Stanović jedan od pionira i utemeljivača suđenja na ovim našim prostorima. U porodici Stanković o suđenju se govorilo ne kao o poslu, već kao o ljubavi. U takvom jednom ambijentu Borislav Abe Stanković je odrastao pa zbog toga ne treba da čudi što je krenuo očevim stopama. Ispit za fudbalskog sudiju Borisalv je položio 1969. godine. Biti fudbalski sudija još i sin oca koji je slovio za veliki autoritet jugoslovenskog suđenja nije bilo nimalo lako. Do privilegija bez kvaliteta se nije moglo doći. Nosio i podnosio je taj teret Biroslav Abe Stanković. Savezni sudija je postao 1975. godine kada je položio ispit, da bi 1979. godine u grupi „Platonovih beba“ došao na listu sudija Prve savezne lige. Na listi sudija Prve savezne lige Borislav Abe Stanković je ostao do 1986. godine kada je zbog izrazitog viška kilograma morao da odustane od daljeg suđenja. U tih sedam godina, koliko je bio na listi najboljih sudija Jugoslavije borio sa Borislav sa konstatnim viškom kilograma, ali genetika je učinila svoje i on je morao reći zbogom aktivnom suđenju. Za mene je Borislav Abe Stanković bio primer sudije koji je nešto postigao u suđenju. Po svom nastupu i stilu suđenja bio je korektan sudija. Odlučan i nepokolebljiv, u osnovi nepristrasan ali i duboko svestan koliko može i šta može. Takav stil u suđenju je bio sasvim normalan ako se ima u vidu iz kakve sredine je potekao. Nakon prestanka sa aktivnim suđenjem Borislav Abe Stanković je prešao u kontrolore gde je ostao sve do kraja svog angažovanja u sudijskoj organizaciji Srbije.

Po prestanku sa aktivnim suđenjem i prelaskom na listu kontrolora Abe se posvetio i vođenju sudijske organizacije prvo Beograda, a potom i Srbije. Nakon Zorana Petrovića i Mihajlla Šainovića, Borislav Abe Stanković je bio prvi čovek sudijske organizacije Beograda i to u periodu 1996-2000. Bilo je to vreme koje je usledilo nakon što se zajednička država pod nazivom SFRJ raspala. Valjalo je u jednom novom, nimalo prijatnom ambijentu pokušati sačuvati ono što je ostalo kao nasleđe iz prošlog vremena. Valjalo je sačuvati renome i ugled beogradske škole suđenja. Nije to bio nimalo lak posao, čak šta više bio je to put posut trnjem, sa mnogo prepreka i zamki.U tom periodu do izražaja je došao Abetom pragmatizam u rešavanju svih onih problema koji su pretili sudijskoj organizaciji Beograda. U tom periodu za vreme Abetovog mandata beogradska sudijska organizacija je stvorila nekoliko sudija koji su tada ili kasnije nosili znak FIFA. Bili su to Dejan Delević, Milenko Vukadinović, Dragomir Stanković, Milan Karadžić. Duh beogradske škole suđenja je povrh svega bio na dobrom putu da bude očuvan u onom izvornom obliku, onako kako su to pre njega radili svi oni koji su imali tu čast da vode jednu od najvećih i najboljih sudijskih organizacija na ovim našim prostorima. Nekima se način kako je Abe vodio sudijsku organizaciju Beograda sviđao, neki su na takav način gledali s nepoverenjem i krajnje kritički. Jedno je ipak sigurno u nemirnim i mutnim vremenima rezultati ipak nisu izostajali. Nakon isteka mandata prvog čoveka sudija Beograda Borislav Abe Stanković je bio predsednik fudbalski sudija Srbije. Na tom mestu je proveo jedan mandat i to u periodu 2000-2004. godine. Bilo je to vreme tranzicije u društvu, upravo je takvo vreme bilo i u fudbalu, pa samim tim i u sudijskoj organizaciji. Kada su tranzicije u pitanju tada za inovacije nema nekog preteranog mesta, već se gleda kako iz jednog takvog međustanja izaći sa što manje štetnih posledica. Čini mi se da se Abe upravo tom mišlju rukovodio dok je sedeo na mestu predsedika fudbalskih sudija Srbije. Još jedan dokaz pragmatizma i čvrstog gledanja u oči realnosti od strane Borislava Abeta Stankovića. Od 2004. godine pa do kraja svog života do 2010. Borislav Abe Stanović je bio na listi posmatrača suđenja na Super ligi Srbije.

Na kraju neka mi bude dopušteno da kažem i sledeće. To je moje mišljenje sa kojim će se neko složiti, a neko ne. Borislav Abe Stanković, po meni veliki pragmatričar tokom celokupnog bavljenja sudijama i suđenjem kao da je imao želju da poziv fudbalskog sudije poveže sa realnim praktičnim zahtevima koje život svakodnevno stavlja pred sudije. Zbog toga, stekao sam utisak da je Abe uzimao kao pravilo da je jedan stav važan samo po tome kakve su njegove praktične posledice u svakodnevnom životu, odnosno, da se značenje tog stava za jednog sudiju iscrpljuje sa tim posledicama. Borislav Abe Stanković svojim činjenjem prvo kao sudija, potom kao neko ko je rukovodio sudijskom organizacijom kao da je smatrao da je pritisak koji realnost stavlja pred sudije navodi iste da izaberu tačne stavove posledica postojanja objektivne realnosti koja je ista za svakog sudiju i koja ne zavisi od njihovoh želja.

понедељак, 20. мај 2013.

АПЕЛ ЗА ПОМОЋ КАТАРИНИ ЂОКОВИЋ

- Апел за помоћ судији Српске лиге "Запад", Катарини Ђоковић из Краљева, која болује од Кушинговог синдрома-
Судијска комисија ФС Србије је на својој 31. седници, која је одржана 17. маја 2013. године, упутила молбу:

Позивају се све судије, помоћне судије, посматрачи суђења и делегати свих лига ФС Србије (Јелен Супер лига, Прва лига Србије, Српске лиге "Београд", "Исток", "Војводина" и "Запад" и осталих лига), да се придруже новчаној помоћи за судију Катарину Ђоковић из Краљева, која болује од Кушинговог синдрома и којој је неопходан хируршки захват хипофизе.

Сходно својим могућностима новчана средства можете уплаћивати на следећи жиро рачун:

160-1-73, Позив на број 53-102-0008061/8    Banca Intesa за Катарину Ђоковић

Судијска комисија ФС Србије је одлучила да своје накнаде (у целом износу) са обављене дужности супер контролора (7 чланова) уплати на горе наведени жиро рачун.
____________________________________

"Проверите да ли сте заиста добри: помозите ономе који вам не може узвратити"
Душко Радовић

MILORAD MAŽIĆ U BRAZILU

- Priprema potencijalnih sudija za SP 2014. -

U Brazilu će se od 24. maja do 01. juna održati seminar glavnih sudija, potencijalnih kandidata za odlazak na Svetsko prvenstvo u fudbalu koje je na programu 2014. godine. Radi se o sudijama koji se nalaze na najužem spisku kod FIFA za najveću svetsku fudbalsku svetkovinu. Na seminaru će se naći sudije iz svih pet regiona FIFA, a to znači sudije iz UEFA (Evrope), CONCACAF (Severne i srednje Amerike i Karispkiog arhipelaga), CONMEBOL (Južne Amerike), CAF (Afrike), AFC (Azije) i OFC (Okeanije).
Tokom trajanja seminara sudije će imati obuku iz teoretsko – praktičnog poznavanja Pravila igre. Isto tako sudije će imati priliku da se upoznaju sa kulturološko-socijoliškim razlikama reprezentacija potencijalnih učesnika Svetskog prvenstva. Poseban akcenat na seminaru će biti stavljen na pasihološkoj pripremi sudije za utakmice na ovakom jednom takmičenju. Što se tiče fiziče provere sudije će proći test izdržaljivosti u vidu JO-JO testa.

Za nas je interesantno da će se na ovom seminaru naći i naš sudija Milorad Mažić, kao najozbiljniji kandidat za odlazak na Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014. godine.

недеља, 19. мај 2013.

PORED AUT LINIJE

U vreme dok je postojao SFSJ bilo je skoro nezamislivo da sudije sa neke utakmice odu a da im dnevnice i putni troškovi ne budu isplaćeni. Kada bi se tako nešto i desilo klub koji sudije nije isplatio bio bi odmah kažnjen zbog nepoštovanja propisa u vezi izmirenja obaveza kluba prema službenim licima koji su bili određeni za utakmicu.Tu kompromisa nije bilo. Savez fudbalskih sudija Jugoslavije je na taj način veoma efikasno štito svoje članove od svih oblika šikaniranja i omalovažavanja od strane klubova. Danas je situacija drugačija. Postala je moda da klubovi sudijama ne isplaćuju putne troškove i dnevnice. Ne samo što ih ne isplaćuju već predstavnici klubova daju sebi za pravo da u jednom arogantnom nastupu prema sudijama i delegatima se odnose sa krajnjim nepoštovanjem. Sudije i delegati se u takvim situacijama osećaju veoma neprijatno. Neka dugovanja prema službenim licima su ostala trajno ne naplaćena. Ovo se posebno odnosi na utakmice mlađih kategorija, omladinci – kadeti – pioniri. No, treba reći da tako nešto imamo i na Prvoj ligi Srbije i Srpskim ligama. O nižim nivoima takmičenja ne treba ni govoriti jer je tamo tek situacija postala krajnje neozbiljna po tom pitanju.  
Ko je kriv zbog toga? Kriva je sprega na relaciji Fudbalski savez koji je zadužen za sprovođenje određenog stepena takmičenja – klubovi koji se takmiče u ligama koje su u nadležnosti određenog Fudbalskog saveza. Ne postojanje discipline po tom pitanju od strane klubova je glavni problem. Nedisciplina koja se svesno toleriše od strane Fudbalskih saveza. Linija ne zameranja je postala glavna spona koja tu relaciju održava danas. Fudbalski savezi obilato tolerišu takvo ponašanje klubova, dok klubovi obilato koriste takvu toleraniciju fudbalskih organa. Takva u osnovi krajnje negativna sprega se lomi preko leđa sudija i delegata. Sudije i delgati se pretvaraju u prosjake koji treba da kamče, i da u tom kamčenju budu ponižavani, za ono što im inače pripada prema propisima. Klubovi se za takve svoje postupke pravdaju da nemaju para. Možda je to i istina, ali se postavlja sledeće pitanje - Da li to treba da interesuje sudije i delegate, ili nadležene fudbalske organe? Svakako ove druge. Sudije su službena lica koja su određena od strane nadležnih organa da odsude utakmicu u skladu sa Pravilima igre, a delegati da vode računa da se utakmica odigra u okviru propisa nadeležnog Fudbalskog saveza. Za tu vrstu posla saglasno usvojenom troškovniku pripada im novčana nadoknada u vidu dnevnica i putnih troškova. Svaki sudija i delegat koji ode na jednu utakmicu ima troškove dolaska na utakmicu. Niko od njih ne ide na utakmicu eto tako što mu se ide, zato što taj dan kada se igra utakmica nema pametnija posla, već ide zato što je od strane nadležnog organa određen da na tu utakmicu ide. Ako su sudije i delegati službena lica, a jesu, onda se postavlja pitanje zašto bi oni finansirali klubove. Kakav je interes sudija i delegata za tokvim nečim. Nemaju nikakav interes sem onog samarićanskog nagona koji svakako da može da postoji ali koji nije za nikoga od njih obavezujući. Međutim, nije samo nemanje para izgovor za neplaćanje naknada sudijama i delegatima. Ima tu i bezobrazluka od strane klubova. Tako npr. bio sam prisutan na jednoj utakmici, respektabilnog ranga takmičenja, na kojoj domaći tim nije bio zadovoljan suđenjem pa su ljudi iz uprave domaćeg tima ispred službenih prostorija, dok se sastavljao protokol, većali da li da sudijama isplate dnevnice i putne troškove ili, ne. Novac je sudijama ipak bio isplaćen ali u neprijatnoj i mučnoj atmosferu uz obilje neprijatnih i pogrdnih reči.  Zar to nije omalovažavnje sudije i delegata? Jeste i to ono najprizmenije i najvulgarnije. Isto tako bio sam prisutan kad je jedan sudija nakon što je saznao da ide da sudi jednom klubu koji je bio poznat po neplaćanju sudijama i delegatima okrenu mobilni tlefon sekretara Fudbalskog saveza i javno mu rekao da on neće da ide na tu utakmicu jer mu taj klub već u dva navrata nije isplatio dnevnice i putne troškove. Sudija je bio krajnje precizan u konstataciji da on nema nameru da taj klub više finansira. Posle par minuta sudiji je zazvonio mobilni telefon, s druge strane je bio sekterar Fudbalskog saveza koji mu je dao garancije da će ovaj put dnevnice i putni troškovi biti isplaćeni. I bilo je tako. Zar to nije dokaz prosijačenja sudije i sprege nadležnog Fudbalskog saveza i kluba? Jeste, dokaz je.

Disciplina mora da postoji. Propisi se moraju poštovati ako se želi držati do renomea i ugleda. Svaki klub je pre početka takmičarskog ciklusa dobro upoznat sa obavezama koje ima takom prvenstva oko visine, načina i vremena isplate naknade za službena lica. Ako se propisi ne poštuje onda je to jedan od dokaza koji nedvosmisleno pokazuje da nema discipline, a ako nema discipline onda na scenu stupa anarhija u kojoj je sve dozvoljeno i sve moguće. U jednom anarhičnom sistemu sudije i delegati i ne trebaju. Ne trebaju samo zato što u jednom takvom sistemu ne trebaju ni Pravila igre, niti Propozicije za takmičenje. Onda je dovoljno da klubovi „savataju“ nekog na ulici, da mu daju pištaljku u ruke i da kažu evi ti pa sudi. To onda više nije fudbal, već profanacija fudbala.

петак, 17. мај 2013.

MILORADU MAŽIĆU UTAKMICA ZA ŠAMPIONSKU TITULU

- Super liga Srbije 28. kolo -

Ovog vikenda na redu je 28. kolo Super lige Srbije. Sudijska komisija FSS odredila je sudije za utakmice predstojećeg kolo. Bez ikakve dileme najveću pažnju pobuđuje meč na stadionu Partizana gde se sastaju večiti rivali Partizan i Crvena Zvezda. Imajući u vidu trenutnu bodovnu razliku, +2 u korist crno-belih, predsotjeći večiti derbi biće utakmica koja će po svemu sudeći dati odgovor na pitanje ko je novi šampion naše zemlje u fudbalu. U pitanju je utakmica u kojoj je ulog ogroman. Utakmica je na programu 18. maja sa početkom od 19 i 30 časova. Poverenje da sudi tako važnu utakmicu je dobio Milorad Mažić. Njemu će pomagati Igor Radojčić i Milovan Ristić, dok je za četvrtog sudiju određen Vlado Glođović. Posmatrač suđenja na ovoj utakmici će biti Đorđe Žutić. Ostali mečevi i sudije:
HAJDUK – RAD
Kula, 18. maj 17 časova

Sudija:Bogdanović Darko
Pomoćni sudija 1: Milutniović Srđan
Pomoćni sudija 2: Petrović Nemanja
Četvrti sudija: Marušić Svetislav
Posmatrač suđenja: Savić Zdravko

JAVOR – NOVI PAZAR
Ivanjica, 18. maj 17 časova

Sudija: Dimitrijević Dejan
Pomoćni sudija 1: Milovanović Milan
Pomoćni sudija 2: Mrkić Ivan
Četvrti sudija: Đokić Nenad
Posmatrač suđenja: Radulović Dragan

VOJVODINA – RADNIČKI (N)
Novi Sad, 18. maj 17 časova

Sudija: Filipović Dejan
Pomoćni sudija 1: Jovanović Vladimir
Pomoćni sudija 2: Davidović Petar
Četvrti sudija: Jeremić Milan
Posmatrač suđenja: Gajdobranski Đorđe

SLOBODA POINT – RADNIČKI 1923
Užice, 18. maj 17 časova

Sudija:Vukadinović Milenko
Pomoćni sudija 1: Miletić Goran
Pomoćni sudija 2: Stojković Uroš
Četvrti sudija: Anđelovski Novica
Posmatrač suđenja: Andrejić Dejan

OFK BEOGRAD – SMEDEREVO
Beograd, 18. maj 17 časova

Sudija: Vujović Majo
Pomoćni sudija 1: Korajlija Milan
Pomoćni sudija 2: Kaurin Srđan
Četvrti sudija: Vasić Aleksandar
Posmatrač suđenja: Čolić Dušan

JAGODINA -SPARTAK ZLATIBOR VODA
Jagodina, 18. maj 17 časova

Sudija: Jovanetić Boško
Pomoćni sudija 1: Čađenović Vladimir
Pomoćni sudija 2: Kurčubić Nenad
Četvrti sudija: Nedeljković Vladimir
Posmatrač suđenja: Đurović Zoran

DONJI SREM – BSK
Novi Sad, 17. maj 17 časova

Sudija: Spasić Ninoslav
Pomoćni sudija 1: Đurđević Dalibor
Pomoćni sudija 2: Minić Milan
Četvrti sudija: Obradović Srđan
Posmatrač suđenja: Matić Stanko