уторак, 30. јул 2013.

KOGA GLEDAJU NAŠI UEFA POSMATRAČI SUĐENJA?


- Kvalifikacije za Ligu Šampiona i Liga Evropa -
Ove nedelje će na evro scenu izaći i dvojica naših UEFA posmatrači suđenja. Oni će ocenjivati učinak sudija na utakmicama u okviru kvalifikacija za učešće u Ligi Šampiona i Liga Evropa. Naredne nedelje još jedan naš posmatrač suđenja će biti angažovan od strane UEFA u okviru revaš mečeva 3. kola kvalifikacija za Liga Evropa.

Zoran Petrović, određen je za posmatrača suđenja u okviru 3. kola kvalifikacija za Ligu Šampiona na utakmici Nordsjeland (Danska) – Zenit (Rusija). Meč će biti odigran 30. jula na stadionu Farum Park u Farumu. Glavni sudija je izraelski internacionalac Alon Džefet.

Zdravko Jokić, je određen za posmatrača suđenja u okviru 3. kola kvalifikacija za Liga Evropa na utakmici Svonsi (Vels) – Malme (Švedska). Meč će biti odigran 01. avgusta na stadionu Liberti u Svonsiu. Glavni sudija je italijanski internacionalac Paolo Silvio Maćeloni.

Miroslav Radoman, je određen za posmatrača suđenja u okviru revanš mečeva 3. kola kvalifikacija za Ligu Evropa na utakmici Metalurg Donjeck (Ukrajina) – Kukeši (Albanija). Utakmica se igra 08. avgusta na stadionu Metalurga u Donjecku. Glavni sudija je turski internacionalac Bulent Jildirim.

AMANDMANI NA PRAVILA IGRE - 2013/2014


Članovima FIFE

Cirkularno pismo br. 1362
Cirih, Jun 2013.

Amandmani na Pravila igre – 2013/2014.

Poštovani gospodine ili gospodo,

127. godišnji, Generalni sastanak Medunarodnog Fudbalskog odbora (IFAB-a) održan je u Edinburgu (Skotska) na dan 02.03.2013. godine. Na tom sastanku prihvaćeni su amandmani na Pravila igre, kao i različite instrukcije i direktive, navedene dole.

AMANDMANI NA PRAVILA IGRE I ODLUKE BOARD-a
1. Pravilo 11 – Tumačenje Pravila igre - Ofsajd (Pravilo 11)

Diskusija na temu “ometnje protivničkog igrača/sticanje prednosti”

Sadašnji tekst
Novi tekst
U kontekstu Pravila 11 – Ofsajd, važe sledeće definicije:

- ”ometanje igre” znači igrati ili dotaći loptu, koju je dodao ili dotakao saigrač

- ”ometanje protivnika” znači sprečavanje protivnika u igranju ili onemogućavanje protivnika da igra loptom jasnim ometanjem vidnog polja protivničkog igrača ili pokretom ili pravljenjem gestikulacije ili pokretom koji po mišljenju sudije obmanjuju ili ometaju protivničkog igrača

- ”sticanje prednosti zbog takve pozicijie” znači igrati loptom koja se odbila igraču od okvira vrata (stub, prečka) nakon što se igrač našao u ofsajd poziciji ili igrati loptom koja se odbila igraču od protivnika nakon što se našao u ofsajd poziciji

U kontekstu Pravila 11 – Ofsajd, važe sledeće definicije:

- ”ometanje igre” znači igrati ili dotaći loptu koju je dodao ili dotakao saigrač

- ”ometanje protivnika” znači sprečavanje protivnika u igranju ili onemogućavanje protivnika da igra loptu jasnim ometanjem vidnog polja ili startovanjem na protivnika u nastojanju da se dođe do lopte

- ”sticanje prednosti zbog takve pozicije” znači dodirnuti loptu

I.) koja se odbila od ili je skrenuta igraču od okvira vrata (stub, prečka) ili protivnika nakon što se našao u ofsajd poziciji

II.) koja se odbila, skrenuta je ili igrana prema njemu, namernom odbranom od strane protivničkog igrača nakon što se našao u ofsajd poziciji

Igrač u ofsajd poziciji koji primi loptu od protivničkog igrača koji je namerno igrao loptu (osim iz namerne odbrane), ne smatra se da je stekao prednost.

Razlog

Trenutna terminilogija koja se odnosi na ofsajd prouzrokuje brojne diskusije i nije dovoljno precizna s obzirom da ostavlja dosta prostora za tumačenje. Novi tekst je bolje usklađen sa stavrnim situacijama u igri i eleminisaće konfuziju oko toga šta se podrazumavea pod odbijanjem lopte od protivnika i namernim dodavanjem lopte protivniku.

Druge odluke IFAB-a

1. Tehnologija gol-linije (GLT)

Odlučeno je da organizatori takmičenja sami donesu odluku o korišćenju GLT-a na svojim takmičenjima. Postignut je jednosglasan dogovor da ukoliko je GLT dostupan na stadionu treba biti korišćen na način da ne daje prednost bilo kojoj ekipi.

2. Dodatne sudije

Kako je odlučena na prethodnom Godišnjem poslovnom sastanku u oktobru 2012, novi tekst validan je za dodatne sudije, 5. i 6. sudiju (cirkularno pismo br. 1322, od 25. Oktobra 2012.) i biće uvršteno u štapmanu verziju Pravila igre za 2013/2014.

Implementacija

Odluke ovogodišnjeg Generalnog sastanka odbora vezane za Pravila igre su obavezujuće za konfederacije i asocijacije članice od 01. Jula 2013. godine, međutim konfederacija ili asocijacije članice čija trenutna sezona neće biti završena do 01. Jula mogu, odgoditi primenu usvojenih promena Pravila igre u svojim takmičenjima do početka sledeće sezone.

S poštovanjem,

FIFA

Markus Kattner
Zamenik Generalnog sekretara

Cop: Sudijama, posmatračima suđenja, trenerima i igračima
_________________________________________

Napomena: Svi Nacionalni savezi su dobili kopije CD-a na kojima se nalaze klipovi sa određenim situacijama kako bi se bolje shvatili usvojeni amandmani na Pravilo 11-Ofsajd.

понедељак, 29. јул 2013.

DODATNE POMOĆNE SUDIJE


- U susret novini -

Dvojica dodatnih pomoćnih sudija (Additional Assistant Referees), ili kako ih mi još zovemo peti i šesti sudija imaju zadatak da pomognu sudiji da kontroliše utakmicu u skladu sa odredbama Pravila igre, naročito za slučajeve koji se dogode u kaznenom protosru i u situacijama kada dodatni pomoćni sudija ima bolji pregled igre od glavnog sudije. Posebno se kod dodatnih pomoćnih sudija stavlja akcenat na pomoć sudiji u slučajevima kada je potrebno sudiji signalizirati situacije kada je lopta cela napustila teren za igru.
Šta to konkretno znači? To znači da dodatne pomoćne sudije imaju sledeće dužnosti:
- da podrže sudiju u njegovoj odluci;
- da identifikuju povredu Pravila igre koja je učinjena;
- da njihovo prisustvo smanji broj grešaka u slučajevima kada se radi o postignutom a nepriznatom, ili ne postignutom a priznatom pogotku;
- da spreče (odvrate) igrače od činjenja prekršaja;
- da svojim prisustvom utiču na poboljšanje igre.

Grafikon pokazuje konkretan slučaj kada dolazi do izražaja uloga i značaj dodatnog pomoćnog sudije.
Treba znati da je uvođenjem dodatnih pomoćnih sudija i dalje ostalo na snazi pravilo da je konačna odluka na strani sudije. To konkretno znači da sudija procenjuje da li će uvažiti, ili ne signal dodatnog pomoćnog sudije.

Dodatni pomoćni sudija (AAR1) će zameniti sudiju ukoliko isti ne može da nastavi meč usled povrede ili nečeg sličnog. Dodatne pomoćne sudije moraju biti iste kategorije, na istom nivou kao i sudija jer su njihove odluke koje putem signa daju sudiji po svom sveobuhvatu u domenu i aktivnosti odluka koje donosi glavni sudija.

Dodatne pomoćne sudije su pozicionirane iza gol-aut linije sa desne strane svakog gola gledajući iz srdnišnjeg kruga terena za igru. Obaveza dodatnih pomoćnih sudija je da tokom utakmice svojim kretanjem budu aktivni. To znači da se dodatne pomoćne sudije moraju kretati duž gol-aut linije kako bi imali što bolju preglednost dešavanja na terenu, pogotovu na delovima terena kao što je kazneni prostor. U tom svom kretanju dodane pomoćne sudije ne smeju da smetaju razvoju igre i igračima. Taj segment je veoma važan za ocenu učinka dodatnih pomoćnih sudija od strane posmatrača suđenja.

Što se tiče kretanja sudije ono i dalje ostaje u formi dijagonale sa ispustima uz napomenu da sudija u situacijama kada ima dodatne pomoćne sudije mora da obrati pažnju na oblasti koje zahtevaju dodatne pomoćne sudije.

Dodatne pomoćne sudije koriste sistem radio-komunikacije u komunikaciji sa sudijom. U slučaju da dođe do kvara na sistemu radio-komunikacije i sistem ne funkcionišu dodatne pomoćne sudije su u obavezi da sudiji daju jasne signale gestikulacijom i pokretima.

недеља, 28. јул 2013.

FUDBALSKI SUDIJA AMBASADOR I DIPLOMATA


- Širi okvir za sagledavanje uloge fudbalskog sudije -

Jednom prilikom sam napisao da je fudbalski sudija regulator strasti na terenu, da preko Pravila igre vodi računa da se utakmica odigrava u granicama sportskog i viteškog nadmetanja igrača dva tima. Međutim, bilo bi posve pogrešno ako bi se u radu sa sudijama zadržali samo na tom elementu. Osim tog, rekao bih esencijalnog zahteva pred sudijom stoji još nekoliko pitanja na koja ini mora dati posve jasan i nadasve konkretan odgovor. Jedno od tih dodatnih pitanja jeste sagledavanje uloge i značaja fudbalskog sudije u jednom širem okviru. Taj širi okvir kaže da se u savremenom fudbalu fudbalski sudija, sem što je delilac fudbalske pravde, posmatra kao i ambasador i diplomata.
Neko će reći, pa dobro kakve veze imaju ta dva zvanja sa pozivom fudbalskog sudije? Na prvi pogled nemaju nikakve veze, ali je to samo na prvi pogled. Zašto kažem na prvi pogled? Zato što ako imamo u vidu izjavu Džordža Orvela koji je rekao - Međunarodni sport rat bez oružja, onda izrečena misao o stapanju uloge ambasadora i diplomate sa pozivom fudbalskog sudije dobija na značaju. Taj značaj biva još više podvučen ako se prisetimo izjave Bila Šarklija, legendarnog trenera Liverpula koji je rekao – Neki ljudi misle da je fudbal pitanje života i smrti...Uveravam vas da je mnogo, mnogo važniji od toga. U te dve, po meni krajnje reprezentativne misli, krije se odgovor zašto se sa fudbalskim sudijama prilikom njihove edukacije mora razmotriti i taj širi okvir o kojem sam govorio na početku ovog teksta. Često imam običaj da kažem da je u savremenom suđenju fudbalski sudija menadžer sa kojim komuniciraju kolege, komesar za suđenje (Sudijska komisija FSS), posmatrač suđenja i delegat, predstavnici klubova kao i mediji. Širok, nekada i krajnje čudan je to spektar ljudi sa kojim sudija kominicira. Zbog toga je važno da sudijino držanje bude primereno i dobro.

Kad kažem da fudbalski sudija treba da bude ambasador na jednoj utakmici onda polazim od sledećeg - Koga fudbalski sudija predstavlja na jednoj utakmici? To pitanje svaki sudija treba da ima u glavi kad se pojavi na jednoj utakmici bez obzira na rang takmičenja koji sudi, bez obzira na zvanje koje ima. Fudbalski sudija ne predstavlja samo sebe, već on u tom predstavljanju ide mnogo dalje i mnogo više. On je predstavnik sudijske organizacije u čije ime deluje na terenu. On je predstavnik organa koji ga je delegirao na određenu utakmicu. On je predstavnik fudbalske pravde pa samim tim mora biti poštovan. Upravo ta tri elementa definišu zašto se danas kaže da fudbalski sudija treba da bude u isto vreme i ambasador. Osnovne karakteristike jednog ambasadora su predstavljanje i poštovanje.

S drueg strane kada kažem da fudbalski sudija treba da bude i diplomata onda polazim od uloge koju on ima na jednoj utakmici. Njegova uloga je određena njegovim delovanjem na sprečavanju i smanjivanju konflikata i sporova među igračima tokom utakmice. Zatim, određena je njegovim delovanjem u ime organizacije koju predstavlja. U toj svojoj misiji sudija treba da bude tih, treba da se odlikuje smirenošću i mudrošću, a da u isto vreme sprovodeći ono što mu je povereno za uzvrat od aktera meča dobije poštovanje. Sve gore izneto su zapravo odlike i jednog diplomate.

U oživljavanju uloge ambasadora i diplomate u liku fudbalskog sudije treba poći od prvog koraka a to je putovanje u mesto odigravanja utakmice. Taj prvi korak krije u sebi odgovor na dva pitanja. Prvo, ko može sudiju gledati i slušati i drugo, šta je važno da sudija ima u vidu kod ovog prvog koraka. Sudija treba da bude spreman da će ga na jednoj utakmici gledati javnost, predstavnici medija ali i funkcioneru fudbalske i sudijske organizacije. Zbog tog veoma širokog dijapazona onih čije će oči biti uprte u sudiju veoma je važno da sudijin izgled, kao i njegovo ponašanje i način kako bude vodio razgovor i iznosio mišljanje budu adekvatni i primereni ulogi koja mu je poverena. Veoma je važno da sudija shvati da njegov odlazak na utakmicu nije odlazak na odmor. To drugim rečima znači da sudija ne treba da razmišlja o tome kakav je konfor svlačionica kluba domaćina, da li će klub domaćin sudije voditi na večeru/ručak i kakav će kvalitet hrane i pića biti, kakva će usluga u tom restoranu biti kao i neka druga pitanja koja sebi postavljamo onda kada idemo na odmor. Dok sudija putuje u mesto odigravanja utakmice, ako putuje sa kolegama onda bi bilo veoma dobro kada bi on sa kolegama vodio otvoren, slobodan i prijatan razgovor. To znači da nikako nije doboro u tom razgovoru unositi bilo kakav oblik negativne energije tipa ogovaranja drugih kolega ili predstvanika sudijske organizacije ili igrača i predstavnika timova koji se sastaju ili tome nešto slično. U isto vreme važno je da sudija kroz misli propusti još jednom da li je sve ono što mu je potrebno poneo sa sobom.

Po dolasku u mesto odigravanja utakmice za jednog sudiju je od suštinskog značaj utisak koji će on ostaviti na predstavnike tomova koji se sastaju. Taj utisak mora biti profesionalan! Do jednog takvog utisak sudija će doći ako je sa sobom poneo kompletnu opremu (bez izuzetka), zatim ako izvrši profesionalnu kontrolu terena za igru bez lucidnih postupaka kao što je fotografisanje njega i njegove ekipe na terenu i tome slično, zatim ako predstavnicima klubova da jasne i precizne instrukcije (normalno ako ih ima) i na kraju profesionalnim držanjem prilikom sastavljanja protokola sa utakmice. Isto tako sudija treba da po dolasku u mesto odigravanja utakmice na vreme raspakuje svoju opremu, da na vreme proveri teren i opremu, da na vreme proveri opremu igrača kao i da sa kolegama obavi razgovor kako bi dogovor oko saradnje tokom utakmice bio jasan i precizan.

Kada utakmica počne bitno je da sudija bude miran i siguran. Potrebno je da kao pravi diplomata primenjujući Pravila igre spreči i smanji sukobe i nesporazume između  igračima dva tima. U tom svom nastojanju sudija treba da kao pravi diplomata ostavi utisak poverenja kod aktera meča. Sudija mora da shvati i da ka tome teži da se u nastojanjima koja su gore izneta nakon što utakmica počne mora kloniti arogantnog stava jer takav stav kod igrača, publike i medija uvek izaziva kontra efekat. Tokom trajanja utakmice neka vam govor tela bude dobar i primeren. Govor tela nije agresivan pa je samim tim veoma delotvoran kod ispunjavanja zahteva koji pred sudijom stoje. Svakako da će se tokom utakmice javljati i određene situacije koje odišu provokacijom od strane igrača, trenera ali i publike. U jednom takvom ambijentu, ako ono i nastupi bitno je da sudija ne reaguje na te provokacije već da ostane miran i staložen. Oni koji pokušaju sa provokacijama da izazovu sudiju pa samim tim da ga navedu na grešku uvideće i sami da ako je sudija imun na te provokacije da to nema efekta pa će provokacije nestati. Sasvim je druga situacija ako sudija počne da reaguje na provokacije. U tom slučaju one će postati i veće i raznolikije što će sudiju sigurno odvesti na teren činjenja grešaka i usmeriti suđenje u jednom neželjenom pravcu. Danas sve veći broj ljudi iz fudbalskog sveta zvučnih imena sedi na klupama timova kao treneri. S druge strane postoje treneri koji su izuzetno jaki karakteri. Ti ljudi će, sasvim prirodno pokušati da tim svojim jakim karakterom, zvučnim imenom potčine sudiju sebi što sudija nikako ne sme da dopusti. Sudija mora naći način da se tim jakim karakterima, zvučnim imenima odupre.

Nakon utakmice uvek slede ovakve ili onakve reakcije. Reaguju skoro svi. Reaguju igrači i treneri. Reaguju predstavnici klubova. Reaguju delegat i posmatrač suđenja. Reaguju mediji. Vi kao sudija morate naći način kako da sve te reakcije koje nekada mogu biti dijametralno suprotne pomirite u sebi saglasno ulogi ambasadora i diplomate koja vam je dodeljena. Tu vam bilo kakav model ne može pomoći. Tu vam jedino može pomoći vaša pamet, mudrost i razboritost. Kraj utakmice nije i kraj za vas. Potrebno je da analizirate, objektino, kritički i trezveno utakmicu koju ste sudili. Ako imate mogućnost da pogledate snimak utakmice pogledajte ga jer ćete tada sve svoje dobre strane ali i mane najbolje videti. Na kraju vodite beleške o svakoj utakmici koju ste sudili. Zabeležite sve interesantne detalje koji su se dogodili a koji vam mogu već u narednom koraku pomoći bez obzira da li su ti detalji bili dobri, ili ne. Te beleške koje vodite su zapravo uvod u vašu narednu utakmicu.

Želim vam mnogo dobro odsuđenih utakmica. Srećno!

субота, 27. јул 2013.

SARADNJA SUDIJSKOG TIMA


- Više vidite, bolje se snalazite, bolje sudite -

Jedan od segmenata savremenog suđenja na kojem se sve više insistira prilikom edukacije sudija je saradnja sudijskog tima. Takva jedna intencija u savremenom suđenju nije slučajna. Nije slučajna zato što se kroz sardanju sudijskog tima prožimaju sve aktivnosti sudije tokom jedne utakmice. Saradnja je bitna kod situacija oko kaznenog udarca, presuđivanja ofsajda, dosuđivanja slobodnih udaraca, procene simuliranja igrača, utvrđivanja nadoknade vremena, kod tretmana povređenih igrača, prilikom izircanja disciplinskih mera kao i kod kompletnog menadžmenta utakmice.
Da bi pravilno razumeli nužnost i svrhu postojanja dobre saradnje sudijskog tima neophodno je pre toga videti koje su to funkcije koje sudija ima. Metaforički govoreno sudija ima funkciju dirigenta koji vodi igru, menadžera koji upravlja igračima na terenu i u tehničkom prostoru, pilota koji upravlja svojim timom. Ako imamo u vidu naznačene funkcije sudije onda se postavlja pitanje zašto je timski rad  sudijske ekipe postao imperativna odrednica savremenog suđenja? Prvo zato što je, imajući u vidu sve aktivnosti sudije kao i njegove funkcije a uvažavajući savremeni trend u fudbalu teško dosegnuti najviši traženi nivo kvalitetnog suđenja sam. I drugo, zato što sudija može imati dobre rezultate, odnosno uspeh sa dobrim timom i uz odličan timski rad. Znači u centru gore postavljenog pitanju su kvalitetni rezultati.

Timski rad među sudijskom ekipom je potreban zato što predstavlja odličan način za razmenu mišljenja među članovima tima, zatim omogućava članovima sudijskog tima da svako od njih zna svoj deo posla i sferu svoje odgovornosti, zatim otvara mogućnost postojanja elementa pouzdanosti među članovima tima i na kraju vodi ka planiranju odnosno projekciji događaja čak i onih koji n prvi mah deluju nepredvidivo.

Prvi korak u vaspostavljanju dobre saradnje sudijskog tima počinje sastankom sudijskog tima pre početka utakmice, zatim preko saradnje tokom utakmice završava se razgovorom nakon utakmice. Statistički gledano uspešna saradnja sudijskog tima izgleda ovako: 25% uspešne saradnje na jednoj utakmici među članovima sudijskog tima zavisi od pripreme tima pre utakmice, 50% uspešne saradnje zavisi od saradnje i razumevanja tokom utakmice i 25% uspešne saradnje zavisi od kvaliteta razmene mišljanja među članovima sudijskg tima nakon utakmice. Važno je znati da završni razgovor članova sudijskog tima predstavlja u isto vreme i pripremu za narednu utakmicu. To pokazuje da je saradnja suijskog tima proces koji traje, a nikako čin koji ima svoj početak i kraj.

Ono što je za uspešnu saradnju važno znati jeste zadatak svakog člana sudijskog tima. Tokom trajanja utakmice, a na bazi pripremnog sastanka pre utakmice, svaki član sudijskog tima mora da bude u stanju da odgovori veoma brzo na tri pitanja:
-         Ko interveniše?
-         Kada intervenisati?
-         Kako intervenisati?

U odgovoru na gore postavljena pitanja nužno je da svaki član sudijskog tima deli osećaj meča na isti način kao i sudija. Taj osećaj će mu omogućiti da odgovori na pitanje ko interveniše kod određene situacije. Dalje, veoma je važno da članovi sudijskog tima u traganju za odgovorom na pitanje kada intervenisati budu motivisani sledećim elementima: moja intervenicija mora imati pozitivan efekat, moja intervencija mora biti čak i u trenucima kada je sudija blizu mesta događaja ali u situaciju kada zbog svog položaja sudija nije mogao da vidi određenu situaciju (npr. incidentne situacije), moja intervencija mora uslediti kada vidim da sudija ne upravlja igrom. S druge strane na pitanje kako intervenisati članovima sudijskog tima stoje na raspolaganju sledeće mogućnosti: vizuelni kontakt, glasovne poruke koje moraju biti jasne zvučne i kratke, pozicioniranje na terenu, govor tela ili već na neki drugi način koji je dogovoren sa sudijom pre utakmice ili u poluvremenu.

Intervencije člana sudijskog tima može biti vidljiva i nevidljiva, i u osnovi je ta intervencija suštinska i koristna. Pod vidljivom intervencijom mislim na korišćenje zastavice i pozicioniranje u određenim situacijama, dok pod nevidljivim intervencijama smatram korišćenje BIP sistema, glasovnu poruku i govor tela. Suštinski značaj intervencije člana sudijskog tima se ogleda u identifikovanju, od strane sudije, neprimećenog krivca koji je povezan sa određenim incidentom, zatim identifikovanju nasilničkog ponašanja koje se dogodi iza leđa sudije i na kraju u idenifikovanju igrača koji je učinio neki od prekršaja koji zaslužuju da budu sankcionisani disciplinskom merom opomenom ili isključenjem. Što se tiče korisnosti intervencije ona se ogleda u postavljanju lopte na pravom mestu, zatim udaljavanju „živog zida“ na propisano rastojanje i na kraju signaliziranju simuliranja od strane nekog igrača ili ukazivanja na postojanje nervoze kod nekog igrača.

Veoma je važno znati da danas sudija pojedinac ne može mnogo, ali zajedno sa članovima tima može veoma mnogo. Timski rad je ključ uspeha u savremenom suđenju zato ga primenite odmah i bez izuzetka jer ćete njegove blagodeti uvideti već na prvoj utakmici koju budete sudili. Srećno!

ТЕСТ ОПШТЕ КУЛТУРЕ


Зашто тест опште култура на овом блогу? Зато што је човек културно биће. Зато што човек не живи природним, већ културним животом. Зато што је човек стваралац, који повезујући се у друштво ствара нешто ново. Култура је битан, саставни део људског живота. Због тога је познавање опште културе за једног судију веома важно. У зависности од нивоа опште културе човек сем што дела, он се сагласно њој и понаша. Судије су јавне личности и због тога ниво опште културе код њих треба да буде на примереном нивоу. Због тога што су јавне личности много очију и ушију је упрто у њих. Утисак који ће судије да оставе на ону другу страну је веома важан и битан. Сваки судија треба да има на уму ону народну изреку која каже - Човека примају по оделу, а испраћају по памети. Зато је овај тест и постављен.
1. Поредак слова ћириличког и глагољичког писма назива се:
а) абецеда
б) азбука
в) словарица

2. АРПАНЕТ је:
а) назив прве рачунарске мреже
б) назив играног филма
в) индијанско племе

3. Секуларизам је име за:
а) уметнички правац
б) историјски процес опадања утицаја религије у друштву
в) идеологија против религије

4. Апологетско новинарство је у служби:
а) одбране режима
б) величања власника медија
в) забаве и реклама

5. Хиландар је:
а) српски манастир у Грчкој
б) грчки манастир у Србији
в) српски манастир у Србији

6. Ренесанса је:
а) покрет државне обнове настао у Италији у 14-15. веку
б) књижевни род
в) друго име за хуманизам

7. Највећи континент на земљи је:
а) Америка
б) Африка
в) Азија

8. Александар Велики, највећи војсковођа античког доба, био је ученик:
а) Аристотелов
б) Сократов
в) Платонов

9.) Алтамира, пећина у северној Шпанији, чувена је по:
а) костима мамута
б) праисторијским сликама и гравурама
в) доказима о постојању прве ватре

10. Сигнализам је међународно прихваћен уметнички покрет чији је творац:
а) Милош Црњански
б) Мића Поповић
в) Мирољуб Тодоровић

11. Трговац Миша Анастасијевић, из Поречја, познатији је као:
а) донатор зграде ректората Универзитета у Београду
б) ктитор Храма Светог Саве
в) оснивач првих српских новина

12. АДСЛ је:
а) верзија једне марке аутомобила
б) врста везе коју користи интернет
в) назив парфема

12. Органон, Никомахова етика, Политика, Поетика и Реторика су део:
а) Аристотеловог стваралаштва
б) Никомаховог филозофског писања
в) Сократовог стваралаштва

13. Рационализам је:
а) правац који заступа првенство разума и логичког закључивања
б) идеолгија рачунице
в) нова религија

14. Патријарх Арсеније III Чарнојевић повео је српски народ у велику сеобу:
а) 1389.
б) 1830.
в) 1690.

15. Ауторитарност је особина којом се:
а) аутор служи слободом мишљења и делања
б) личност развија креативно и критички
в) принцип апсолутне подређености ауторитету

16. Браћа Лимијер су:
а) познати француски атлетичари
б) познати модни дизајнери
в) проналазачи кинематографа

17. Књижевник Александар Гаталица  добитник је НИН-ове
награде за роман под насловом:
а) Рат и мит
б) Велики рат
в) Велика деца

18. Басна је кратка књижевна врста са обавезним:
а) срећним крајем
б) поуком на крају
в) тужним завршетком

19. Александар Грејем Бел нам је познат као:
а) архитекта Беле куће
б) проналазач телеграфа
в) проналазач телефона

20. Келтски назив Београда, био је:
а) Калемегдан
б) Сингидунум
в) Бели град

21. Лудвиг ван Бетовен био је чувени композитор:
а) немачко-аустријског порекла
б) пруско-италијанског порекла
в) немачко-француског порекла

22. Болоња је у Европи позната по:
а) чувеном сликарству
б) најстаријем универзитету
в) кривом торњу

23. Брајова азбука представља систем од шест испупчених знакова, намењених:
а) математичарима
б) брзом описмењавању
в) слепима

24. Аутоцензура представља облик:
а) добровољног одустајања од својих идеја и ставова
б) ограничене забране објављивања
в) државне интервенције присилом

25. Недавно преминули српски писац Момо Капор аутор је књиге:
а) Дневник Ане Франк
б) Белешке једне Ане
в) Ана Карењина

26. Галупов институт основан је 1935. године, ради:
а) вођења пропаганде за рат против Немачке
б) испитивања јавног мнења
в) спровођења борбе против фашизма

27. Локатив множине именице отац гласи:
а) отаца
б) очевима
в) оцу

28. Милан Вујаклија познат је као један од највећих српских:
а) песника и преводилаца
б) преводилаца и лексикографа
в) сликара

29. ЈоакимВујић чувен је као:
а) оснивач позоришта у Србији
б) пријатељ Вука Караџића
в) сакупљач народних умотворина

30. Начертaније, којим је конципирано стварање државе јужних Словена, дело је:
а) Николе Пашића
б) Илије Гарашанина
в) Милоша Обреновића

31. Назив првог целовечерњег играног српског филма је:
а) Косовски бој
б) Српски устанак
в) Живот и дело бесмтног вожда Карађорђа

32. Граматичка правила обухватају:
а) фонологију, морфологију, синтаксу и семантику
б) правопис и граматику
в) семиологију, симболизам и синтаксу

33. Чувени епови о грчким боговима, историји и херојима, зову се:
а) Златно руно и Еп о Гилгамешу
б) Деметра и Тезејеве авантуре
в) Илијада и Одисеја

34. Познати реформатор МартинЛутер 1518. године објавио је:
а) деведесет пет теза
б) девет теза
в) деведесет девет теза

35. Маршал Маклуан је:
а) теоретичар медија
б) возач формуле 1
в) канадски филмски глумац

36. Облик владавине у којoj је врховна власт поверена народу, назива се:
а) политократија
б) аутократија
в) демократија

37. Приповетке Вођа, Страдија и Мртво море, аутора РадојаДомановића, су:
а) сатиричне
б) романтичне
в) научно-фантастичне

38. Душанов законик, најважнији правни споменик нашег феудализма, настао је:
а) у XI веку
б) у XIV веку
в) у XV веку

39. Мајсторски компонована слика Тајна вечера дело је:
а) Чарлса Ренија Макинтоша
б) Леонарда да Винчија
в) Салвадора Далија

40. Стефан Маларме и Пол Верлен познати су као оснивачи:
а) симболизма
б) надреализма
в) експресионизма

Преузето са: megatrend.edu.rs

TEST – KOLIKO POZNAJETE PRAVILNIK O SUDIJAMA I SUĐENJU FSS


1. Sudije se dele na:
a.) Sudije I, II i III kategorije;
b.) Stalne i privremene;
c.) Područne, republičke i savezne;

2.) Kako se potvrđuje spremnost sudije za suđenje utakmice određenog ranga:
a.) Delegiranjem od strane nadležnog organa;
b.) Evidentiranjem na listi sudija tog ranga takmičenja;
c.) Položenim ispitom za zvanje sudije te kategorije;

3.) Privremeni staž sudije traje najduže:
a.) Do 6 meseci;
b.) Do 1 godine;
c.) Do 3 meseca;

4.) Ispit za zvanje sudije I i II kategorije sprovodi:
a.) Ispitna komisija;
b.) Nadležni KUS;
c.) Nadležni IO SSOS;

5.) Odluku o proglašenju za sudiju I i II kategorije donosi;
a.) Nadležni IO SSOS;
b.) Nadležni KUS;
c.) Ispitna komisija;

6.) Ispit za sudiju II kategorije može polagati sudija koji:
a. ) Nije stariji od 26 godina;
b.) Nije stariji od 29. godina;
c.) Nije stariji od 28. godina;

7.) Ispit za sudiju II kategorije može polagati sudija  koji je kao sudija III kategorije uspešno odsudio najmanje;
a.) 16  prvenstvenih utakmica iz koje se obnavljaju zonske lige;
b.) 15 prvenstvenih utakmica iz koje se obnavljaju zonske lige;
c.) 10 prvenstvenih utakmica iz koje se obnavljaju zonske lige;

8.) Ispit za sudiju III kategorije može polagati sudija II kategorije koji je uspešno odsudio najmanje:
a.) 15 prvenstvenih utakmica Srpske lige, odnosno najmanje 20 pomoćnih suđenja za sudije pomoćnike druge kategorije;
b.) 14 prvenstvenih utakmica Srpske lige, odnosno 18 pomoćnih suđenja za sudije pomoćnike druge kategorije;
c.) 20 prvenstvenih utakmica Srpske lige, odnosno najmanje 25 pomoćnih suđenja za sudije pomoćnike druge kategorije;

9.) Plenarne sastanke za sve sudije organizuje:
a.) Nadležni KUS;
b.) Nadležni IO SSOS;
c.) Sudije samoinicijativno;

10.) Ako nema drugih smetnji zbog kojih je pauzirao sudija koji se nalazi na listi sudija Srpeske lige, Prve lige Srbija i Super lige Srbije mora da ima najmanje:
a.) Pet kontrolisanih i ocenjenih prvenstvenih utakmica;
b.) Šest kontrolisanih i ocenjenih prvenstvenih utakmica;
c.) Četri konrolisane i ocenjene prvenstvene utakmice;

11.) Davanje izjava sudija o suđenju sredstvima javnog informisanja se:
a.) Sankcioniše;
b.) Ne sankcioniše;

12.) Troškovnik po kojem se naplaćuju putni troškovi utvrđuje:
a.) Nadležni IO SSOS;
b.) Nadležni IO FS;
c.) Nadležni KUS;

13.) Otkaz utakmice sudija je dužan da saopšti najkasnije:
a.) 12 časova pre vremena utvrđenog za početak utakmice;
b.) 48 časova pre vremena utvrđenog za početak utakmice;
c.) 24 časa pre vremena utvrđenog za početak utakmice;

14.) Sudija koji koristi bolovanje zbog člana poreodice:
a.) Ne može za to vreme suditi utakmice;
b.) Može za to vreme suditi utakmice;

15.) Sudija koji je privremeno prekinuo suđenje zbog dužeg bolovanja:
a.) Može biti uvršćen na listu sudija onog stepena takmičenja na kojoj je bio pre privremenog prekida uz prethodnu odluku IO nadležne SSOS;
b.) Može biti uvršćen na listu sudija onog stepena takmičenja na kojoj je bio pre pruvremenog prekida uz prethodnu odluku IO nadležnog FS;
c.) Ne može biti uvršćen na listu sudija onog stepena takmičenja na kojoj je bio pre privremenog prekida;

16.) U istom rangu takmičenja – ligi:
a.) Ne mogu se nalaziti sudija, sudija pomoćnik, instruktor i delegat koji su u bliskim rodbinskim vezama;
b.) Mogu se nalaziti sudija, sudija pomoćnik, instruktor i delegat koji su u bliskim rodbinskim vezama;

17.) Prevođenje u instruktore III kategorije vrši:
a. ) SSOS FSS;
b.) Reginalna SSOS;
c.) Opštinska i gradska SSOS;

17.) Na listu sudija Srpske lige može biti uvršten sudija koji prvi put dolazi na listu ako:
a.) Nije stariji od 28 godina na dan 1.jul godine kada se utvrđuje lista;
b.) Nije stariji od 29 godina na dan 1.jul godine kada se utvrđuje lista;
c.) Nije stariji od 30 godina na dan 1. jul godine kada se utvrđuje lista;

18.) Na listu sudija Zonskih liga može biti uvrštena sudija koji prvi put dolazi na listu ako:
a.) Nije stariji od 26 godina na dan 1.jul godine kada se utvrđuje lista;
b.) Nije stariji od 28 godina na dan 1.jul godine kada se utvrđuje lista;
c.) Nije stariji od 25 godina na dan 1.jul godine kada se utvrđuje lista;

19.) Na listi sudija Super lige Srbije može biti uvršten sudija koji prvu put dolazi na listu ako:
a.) Nije stariji od 36 godina na dan 1.jul godine kada se utvrđuje lista;
b.) Nije stariji od 37 godina na dan 1.jul godine kada se utvrđuje lista;
c.) Nije stariji od 38 godina na dan 1.jul godine kada se utvrđuje lista;

20.) Na listu sudija Prve lige Srbija može biti uvršten sudija koji prvi put dolazi na listu ako:
a.) Nije stariji od 37 godina na dan 1.jul godine kada se utvrđuje lista;
b.) Nije stariji od 36 godina na dan 1.jul godine kada se utvrđuje lista;
c.) Nije stariji od 35 godina na dan 1.jul godina kada se utvrđuje lista;

21.) Na kraju takmičarske sezone Prve lige Srbija sa liste sudija i sudija pomoćnika obavezno se izostavljaju :
a.) Po petorica sudija i sudija pomoćnika najslabije plasiranih;
b.) Po trojica sudija i sudija pomoćnika najslabije plasiranih;
c.) Po četvorica sudija i sudija pomoćnika najslabije plasiranih;

22.) Na listu međunarodnih sudija FIFA može biti uvršten sudija koji prvi put dolazi na listu ako:
a.) Nije stariji od 38 godina na dan 1.januar godine za koju se sastavlja lista;
b.) Nije stariji od 40 godina na dan 1.januar godine za koju se sastavlja lista;
c.) Nije stariji od 39 godina na dan 1.januar godine za koju se sastavlja lista.

петак, 26. јул 2013.

VLADO GLOĐOVIĆ U VILJNUSU


- Liga Evropa, kvalifikacije 3. kolo -
Vlado Glođović
UEFA je odredila sudije za prve utakmice 3. kola kvalifikacija za Ligu Evropa. U okviru tog kola jedan naš sudija će izaći na međunarodnu scenu. Vlado Glođović je određen za sudiju na meču Žalgiris (Litvanija ) – Leh (Poljska). Meč će biti odigran 1. avgusta na stadionu LFF u Viljnusu.

Saglasno utvrđenoj proceduri Sudijska komisja FSS će odrediti ostatak sudijske ekipe koja će pomagati Vladi Glođoviću na pomenutoj utakmici.

четвртак, 25. јул 2013.

VIKTOR KAŠAI POSTAO PROFESINALNI FUDBALSKI SUDIJA


- Novine u našem okruženju -

Da zemlje u našem neposrednom okruženju počinju da u fudbalu primenjuju određena rešenja razvijenih zemalja svedoči primer Fudbalskog sveza Mađarske i fudbalskog sudije Viktora Kašaia
O čemu se radi? Radi se sledećem. Fudbalski savez Mađarske sklopio je ugovor sa Viktorm Kašaiom o zasnivanju radnog odnosa sa njim kao sa profesinalnim fudbalskim sudijom. Dok traje nacionalni fudbalski šampionat plata Viktora Kašaia će biti 3.000 evra, a u vremenu kada je pauza u prvenstvu plata će mu biti 1.500 evra. Tako je Viktor Kašai umesto dosadašnjeg posla Menadžer prodaje, postao profesinalni fudbalski sudija kao što su npr. Haurad Veb i Cunejt Čakir.

Na ovaj način Fudbalski savez Mađarske je jasno stavio do znanja da mu je stalo da njihov trenutno najbolji sudija bude do kraja okrenut suđenju i da na taj način bude u prilici da odgovori sve strožijim i komplikovanijim zahtevima koje FIFA i UEFA stavljaju pred fudbalske sudije, one najbolje. Podsećanja radi treba reći da se Viktor Kašai nalazi u Elit Grupi kod UEFA. Samim tim ovaj sudija će kao i sve sudije iz te grupe voditi utakmice Lige Šampiona kao i one značajnije Liga Evrope. Što se na međunarodnoj sceni bude više pojavljivalo ime ovog sudije samim tim će se o Mađarskoj više govoriti, a u isto vreme i obraćaće se veća pažnja na sudije koji dolaze iz ove zemlje.

Nacionalni fudbalski savez Mađarske je procenio da su koristi od pune afirmacije FIFA sudije Viktora Kašaia na međunarodnoj sceni značajnije od materijalnih izdataka koje ovaj savez ima po potpisanom ugovoru prema ovom sudiji. Procena je da se punom afirmacijom imena Viktora Kašai u isto vreme vrši i afirmacija mađarskog fudbala u Evropi i svetu.

Podsećanja radi i mi imamo jednog sudiju i Elit Grupi. Kvalitet fudbala u mađarskom najelitnijem fudbalskom takmičenju nije ništa bolji nego što je kod nas. Da li su klubovi u Mađrskoj bogatiniji nego što su naši klubovi? Koliko poznajem prilike i nisu baš. Koliko je godišnji budžet našeg nacionalnog fudbalskog saveza u odnosu na severne komšije? Kako mi onda stojimo sa tom inovacijom?

MUSKETAR U SUDIJSKOM DRESU


- Milorad Mažić, skica za portret -

Od juna meseca ove godine Srbija će po prvi put imati jednog svog sudiju u UEFA Elit Grupi. To je Milorad Mažić, interncionalni sudija iz Vrbasa. Taj uspeh, kao i svaki drugi je otvorio neka od pitanja na koja ljudi iz struke pokušavaju da nađu odgovor. Mnogi se pitaju u čemu je tajna takvog uspeha Milorada Mažića? Da li je u pitanju sreća, ili znanje? Mnoge sudije pokušavaju da odgonetnu koja je to tajanstvena formula koja je Miloradu Mažiću donela uspeh vredan poštovanja i divljenja? Da li je moguće njegov stil suđenja kopirati? Odgovor je krajnje jednostavan. Nema tu nikakve tajne niti tajanstvene formule. Ne radi se o nikakvom “Zlatnom runu” sudije iz Vrbasa već se odgovor na postavljena pitanja krije u onoj Čerčilovoj izreci koja kaže – Tajna uspeha u životu nije u tome da čovek radi ono što voli, već da voli ono što radi. Upravo tako, u toj krajnje jednostavnoj misli sadržana je formula uspeha koja je Miloradu Mažiću donela priznanje kojim je da ušao među najbolje sudije koje UEFA trenutno ima.
Milorad Mažić
Kako je sve počelo? Počelo je drugačije nego kod većine sudija. Počelo je sportskom povredom. Davne 1996. godine Milorad Mažić je kao fudbaler doživeo povredu kolena. Povreda je bila takve prirode da aktivno bavljenje fudbalom nije dolazilo u obzir. Otvorilo se pitanje - Šta dalje? Šta uraditi a ostati u najpopularnijoj igri na svetu? U tim trenucima Milorad Mažić je doneo,za jednog aktivnog fudbalera krajnje nekarakterističnu odluku. Odlučio je da položi ispit za fudbalskog sudiju i da kao sudija ostane u svetu fudbala. Ali ne samo to. Milorad Mažić je uz građenje sudijske karijere krenuo i na ličnom planu da radi na sebi i svom obrazovanju imajući u vidu da će doći vreme kada će čoveka starost pitati gde mu je bila mladost. Sad kada se, posle ostvarenih rezultata i zabeleženog uspeha kojeg je postigao, priseti tog perioda Milorad Mažić ume često da kaže – Čovek ne bira sreću, već sreća bira čoveka.

Put od Loka, malog mesta u Bačkoj gde je sudio prvu seniorsku utakmicu, do Svetskog prvenstva U-20 koje je ove godine održano u Turskoj gde je ostao do samog kraja tog takmičenja Milorad Mažić je prošao za 17 godina. Na tom putu sretao se Milorad Mažić sa svim onim što poziv fudbalskog sudije čini u isto vreme i lepim, ali i manje lepim. Na tom putu je valjalo preskočiti mnogobrojne i raznovrsne prepreke koje je postavila što struka, što naopaka ljudska narav. Upornost, disciplina ali povrh svega ljubav prema suđenju su pomogli Miloradu Mažiću da sve zamke koje su mu postavljane zaobiđe. Bilo je na tom putu uspona i padova, ali nekako je Milorad iznalazio uvek način kako da iz najžešće bitke izađe kao pobednik. Treba reći ne bez posledica, ali ipak kao pobednik. To je odlika hrabrih i odvažnih ljudi. Na svu sreću bilo je ljudi koji su u Miloradu Mažiću, na početku i u ranoj fazi njegove sudijske karijere prepoznali kvalitet koji obećava. Oni su Mažiću pristupili nepatvorenih osećanja i sa verom u ostvarenje uspeha pa su saglasno tome pružali podršaku, ali i utočište u trenucima kada mu je ista bila preko potrebna. Imam osećaj da je u toj neravnopravnoj borbi, kada se izopačene ljudske naravi i opterećeni ego neostvarenih želja prepreče na putu uspeha, Milorad Mažić delovao kao jedan od Diminih musketara koji je mač zamenio pištaljkom pa je tako svojom pameću, hrabrošću, disciplinom, posvećenošću i mudrim potezima branio veru i čast poziva fudbalskog sudije. Valjda zbog tog mog osećaja Milorad Mažić me neodoljivo podsećao na musketara u sudijskom dresu.

Oni koji se sećaju prvih koraka u sudijskom dresu Milorada Mažića ističu da je već na samom startu sudijske karijere pokazao da se radi o sudiji koji je spreman za velika dela. Ne toliko po talentu, koliko ko privrženosti, disciplini i posvećenosti suđenju. To saznanje je u karijeri Milorada Mažića veoma važno znati jer se preko njega na najbolji način potvrdila misao koja kaže da gram talenta uz maksimalan rad može doneti veliki uspeh, ali i da obilati talenat bez rada može doneti neuspeh. Kažu, da je hrabrost uvek nosio u glavi. Racionalni pristup mu je omogućio da uvek obema nogama čvrsto stoji na zemlji ne precenivši svoje kvalitete, ne potceniši svoje nedostatke. Rukovodio se principom da ono što je bilo dobro valja očuvati, a ono što nije bilo dobro valja već u narednim koracima popraviti. To ga je činilo drugačijim od ostalih. Da je do kraja ostao privržen tom, rekao bi životnom principu najbolje se moglo videti kad je poneo znak FIFA. Za svega četiri godini prevalio je put od sedam milja. Smiren i tih nije posezao za ekstavaganciojm u svom nastupu već se trudio da njegovo pojavljivanje na terenu bude primetno tek toliko koliko je trebalo. Takav je ostao do danas. Njegova fizička pripremljenost kao i govor tela danas predstavljaju model koji FIFA i UEFA koriste u edukaciji sudija. Kao mlad sudija klonio se vulagrne nametljivosti. Njegovo držanje pre, tokom i nakon utakmice pokazivalo je, i pokazuje da kod njega slava u fudbalu pripada fudbalerima, a ne sudiji. Biti u centru pažnje za Milorada Mažića nije moto kojem, ni kao čovek ni kao sudija treba stremiti. Danas većina klubova Super lige Srbije priželjkuje da ima Milorad Mažić deli pravdu je u njega imaju najveće poverenje.

Ako se dobro sećam na listu sudija Super lige Srbije došao je 2006. godine. Korak po korak, utakmica po utakmica, savladana prepreka po prepreka i posle svega tri godine, 2009. došao je na listu naših FIFA sudija. Došao je na listu internacionalaca u vreme kada Srbija nije imala značajnije ime na međunardnoom sudijskom nebu. Oni koji nisu mogli da podnesu njegov uspeh govorili su da na međunarodnom planu Milorad Mažić neće uraditi ništa značajnije. Njihova predviđanja su se pokazala kao krajnje netačna i u osnovi zlonamerna pa su kao takva doživela potpuni krah. Sada, posle svega četiri godine Milorad Mažić je tu gde jeste, među najboljima. Posle Zorana Petrovića Srbija ponovo ima sudiju vrednog međunarodne pažnje i poštovanja. Posle Zorana Petrovića Srbija prvi put ima priliku da ima svog sudiju na najvećoj svetkovini fudbala, Svetskom prvenstvu 2014. godine u Brazilu. Kad se tako nešto pozitivno desi onda čoveku čista srca i čistih namera ne ostaje ništa drugo do reći da je vredelo toliko dugo čekati.

Ovo je bila skica za porteret sudije Milorada Mažića koji siguran sam u to da ima još dosta toga da pokaže. Da se dokazuje nema potreba jer je svojim suđenjem dokazao da se radi o sudiji koji može daleko da dogura. Već koliko naredana međunarodna sezona će to i potvrditi pod uslovom da i dalje ostane to što jeste, musketar u sudijskom dresu.