среда, 27. новембар 2013.

VREME BUDALA

- U ehu svega što se poslednjih dana događa u našem fudbalu oko sudija -

Čitajući ovih dana razne komentare po fudbalskim forumima i sajtovima o našim sudijama sreo sam se sa toliko toga izrečenim da neki put nisam moga sopstvenim očima verovati. Umesto bilo kakvog odgovora na sve te, u najvećoj meri budalaštine, setih se jedne sjajne Bećkovićeve besede o budalam i budalaštinama.
Nedavno je jedna podla i poznata budala, posle duže pauze, napravila novu budalaštinu.
Svi su se toliko iznenadili da zamalo nisu ispali budale. Pomenuta budala je toliko dugo ćutala da su svi mislili da se opametila
Neverovatno je koliko imamo malo poverenja u budale. Kad bismo im više verovali, nikakve budalaštine sa njihove strane ne bi nas mogle iznenaditi. Jedno bi nam već moralo biti jasno: budala uvek mora dokazivati da je budala. Budala mora sačuvati ugled koji uživa kao budala.
Budala se ne postaje preko noći i na osnovu jedne budalaštine koja se lako može zaboraviti. Ko pretenduje da bude budala, mora napraviti neverovatan broj budalaština. Ako se neka budala zadovolji već napravljenim budalaštinama brzo će biti prevaziđena. Ako zaspi na lovorikama, zadovoljna postignutim, budala odlazi u anonimnost, u sivi svakodnevni život – a na scenu stupaju nove i svežije budale.
Budala ima mnogo. Konkurencija je ogromna. Ako neka budala posustane, posumnja u budalaštine i ućuti, na njeno mesto stupa nova.
Onaj ko je jednom postao budala, čuva teško stečeni ugled i trudi se da to ostane do kraja života. Prava budala nikad nije zadovoljna sa već osvojenim prostorima. Ako ne napravi novu budalaštinu, misli da nije napravila nijednu. Nije lako sačuvati ugled među toliko budala. Budala koja se ne potvrđuje nije autentična budala. Veličina jedne budale se meri prema broju i veličini budalaština koje je napravila. San malih budala je da budu velike. Velike budale to znaju i prave nove, veće budalaštine. Budala koja je u stvaralačkoj krizi i ne pravi nove budalaštine brzo će se naći među pametnima.
Kada svi misle da je nemoguće napraviti budalaštinu, budala nađe izlaz i rešenje. Kada se čini da su i budale već nešto shvatile, one pronađu mesta za svoju afirmaciju.
Budale su jedino oprezne da ne kažu nešto pametno. To bi bila izdaja. Prelazak na drugu stranu. Budale su toliko uvežbane u pravljenju budalaština da im to ne predstavlja nikakav problem, naprotiv, to je za njih rekreacija i zadovoljstvo.
Svaka budalaština je potrebna i zato budale ne dozvoljavaju da se bilo koja izbaci iz upotrebe. Iako tehnika budalaština napreduje, budale i najordinarnije budalaštine ne izbacuju iz upotrebe jer su potrebne u svakodnevnoj borbi sa pameću. Neke od najstarijih budalaština su i dan-danas najefikasnije. Često se misli da se neka budalaština toliko ofirala da je nemoguće s njom nešto postići, ali budale nađu načina da je učine efikasnom.
I budalama je poznato da nije lako biti budala – zato se time ponose.Budala koja je počela da sumnja u budalaštine, u njihov značaj i čvrstinu, brzo bi ispala iz stroja. Zato budala mora biti pre svega tvrdoglava i ubeđena, jer će se samo zahvaljujući takvim budalama večno održavati plamen budalaština.
Budale su našle sebe u pravljenju budalaština. U svemu drugom bili bi slabiji. Pravljenje budalaština je njihovo jedino zanimanje, jedina njihova vera.
Ako budali izleti iz usta nešto što nije čista budalaština, ona se brzo ogradi od toga.Svaka pametna rečenica je tamna mrlja na biografiji prave budale. Budale misle da civilizacija vodi svet ka propasti. Zato tu propast treba odlagati novim budalaštinama. Ne treba se čuditi kad neka budala koja je dugo ćutala opet napravi budalaštinu. Ko je jednom napravio budalaštinu i okusio njenu slast, ukus nikad ne zaboravlja. Treba biti budala pa od budale očekivati išta sem budalaština.

ŠTA REĆI SEM DA JE GREŠKA EVIDENTNA

- Liga Šampiona, 5. kolo, 26.11.2013. -

Ajaks – Barselona 2:1

Sudija: Pavel Kralovec (Češka)

Pobedio je Ajaks na svom terenu kombionovani sastav Barselone sasvim zasluženo. Izabranici Franka de Bura više su želeli pobedu i sasvim zasluženo došli do nje. Što reče jedan od komentatora sinoćnje utakmice Ajaks je pobedio Barsu njenim oružjem. Uspeh tima iz Amsterdama je svakako veliki uspeh jer nije mala stvar naneti poraz jednoj BarseloniSem podviga tima iz Amsterdama sa te utakmice će ostati zabeležen jedan detalj koji ne treba anlizirati već ga konstatovati. Ne treba ga analizirati jer nije za analizu pošto je u njemu sve jasno i čisto. Radi se o kaznenom udarcu kojeg je sudija u 49. minutu utakmice dosudio za tim iz Katalonije nakon što je igrač domaćih Veltman, prekršajem zaustavio napadača gostiju Nejmara.
Trenutak iz 49. minuta - Start Veltmana nad Nejmarom
Kod pomenute situacije sigurno je jedino to da je prekršaj postojao ali taj prekršaj se nije dogodio u kaznenom prosotru domaćeg tima, već izvan njega pa samim tim ne može biti govora o kaznenom udarcu već samo o direktnom slobodnom udarcu za Barselonu. Znači, u pitanju je greška sudije. Što se tiče disciplinske mere – isključenje ona nije sporna pošto se Nejmar našao u izglednoj prilici za postizanje pogotka pa je samim tim isključenje Veltmana bilo jedino moguće rešenje. Ćavi je kazneni udarac iskoristio a prava je sreća da greška sudije nije uticala na konačan ishod meča.

Šta reći o pogrešnoj odluci sudije iz Češke sem to da je ona evidentna. Posle ove, i ne samo ove greške, postalo je očigledno, čak i laicima, da u Kolininom modelu odabira elitnih sudija nešto ne funkcioniše. Greške koje su najbolje UEFA sudije činile u ovosezonskom ciklusu Lige Šampiona su i brojne i česte.

KARBALJO BEZ MNOGO OSEĆAJA ZA IGRU

- Liga Šampiona, 5. kolo, 26.11.2013. -

Borusija Dortmund – Napoli 3:1

Sudija: Karlos Velasko Karbaljo (Španija)

Uspela je Borusija u meču sa Napolijem na Vestfalen stadionu, u okviru petog kola da održi sebe u životu za učešće u nakaut fazi ovog prestižnog UEFA takmičenja. Milioneri su slavili sa 3:1. Bila je to sasvim dobra utakmica koja je mogla da zadovolji apetite ljubitelja fudbala. Ova konstatacija se pogotovu odnosi na drugi deo igre kada su viđena čak četiri pogotka. Pokušavali su izabranici Rafe Beniteza da nešto više učine ali, nisu za to imali snage, ali ni sreće. U svakom slučaju pobeda Borusije je zaslužena. Kad je u pitanju suđenje onda svakako da posebnu pažnju zaslužuje detalj iz 9. minuta utakmice kada je sudija nakon jednog kontakta, u kaznenom prostoru Napolija, između napadača Borusije Levandovskog i jednog odbramnbenog igrača gostujućeg tima dosudio kazneni udarac koji su domaćini realizovali i došli do prednosti od 1:0. Igrači Napolija su burno reagovali na ovu odluku sudije, ali su ti protesti ostali bez odjeka.
10. minut Marko Rois realizije kazneni udarac
O čemu se radi u iznetom detalju? Na izmaku devetog minuta igre igrači Borusije su se spremali da izvedu udarac iz ugla i to na strani gde se nalazio AR2. Usledio je centaršut, lopta je u visokom luku ubačena u kazneni prostor gostujućeg tima. Lopta je krenula ka napadaču domaćih Levandovskom koji je bio u kontaktu sa jednim odbranbenim igračem. Odbranbeni igrač Napolija u tom kontaktu je koristio ruke. Nakon tog kontakta lopta je pala ispred Levandovskog koji ostao na nogama, ali koji je gestikulacijom prema sudiji želeo da pokaže kako je bio nepropisno sprečen da bolje reaguje i na taj način tražio od sudije da sve to sankcioniše. Nakon toga sudija je dosudio kazneni udarac za „milionere“, i igraču Napolija izrekao disciplinsku meru – opomenu. Kod analize ove situacije treba obratiti pažnju na sledeće. Kontakata kao što je bio kontakt između Levandovskog i igrača Napolija na jednoj utakmici prilikom izvođenja udarca iz ugla ima veoma mnogo. Bilo koju utakmicu da gledate videćete da se, prilikom izvođenja udarca iz ugla, igrači u borbi da zauzmu što bolji položaj guraju, vuku. Ti kontakti su očigledno postali sastavni deo savremenog fudbala. S obzirom da su takvi kontakti postali fudbalska realnost od sudija se traži da kod takvih situacija preventivno reaguju u smislu zaustavljanja izvođenja udarca iz ugla i skretanja pažnje igračim da sa tim radnjama prestanu inače će biti sankcionisani. Kad se frejmuje trenutak pre nego što je lopta vraćena u igru videćemo da je već tada postojao kontakt između Levandovskog i odbranbenog igrača Napolija. To me navodi na zaključak da sudija nije pravovremeno reagovao jer nije iskoristio mogućnost preventivnog delovanja (zaustavljanje izvođenja udarca iz ugla i skretanje pažnje igračima koji su u kontaktu da sa tim prestanu). Usled tog previda usledilo je sankcionisanje jednog kontakta koji je, kao što je napred navedeno, postao sastavni deo savremenog fudbala. Svojom odlukom sudija je prilično „naružio“ lepotu fudbalske igre. Fudbal je pored svega muški sport kojem ako oduzmete tu komponentu postaje „cvet bez mirisa“.

Detalj o kojem je bilo reči, ali i ne samo on već i priličan broj situacija oko presuđivanja prekršaja sa pomenute utakmice, navode me na zaključak da je sudija utakmicu Borusija - Napoli vodio bez mnogo osećaja za igru. Vodio je utakmicu grubo držeći se UEFA šablona. Ova situaicija je, kao i mnoge tokom prvih pet kola Lige Šampiona, nedvosmisleno pokazale da se suđenje koliko god se to pokušavalo uraditi ne može šablonizovati.

понедељак, 25. новембар 2013.

LIGA ŠAMPIONA, 5 KOLO


26 Novembar 2013.
Zenit FC Zenit 18.00 Club Atlético de Madrid Atletiko
Sudija: Martin Etkinson (ENG) – Stadion: Petrovski, Sankt Petersburg (RUS)
Seltik Celtic FC 20.45 AC Milan Milan
Sudija: Cunejt Čakır (TUR) – Stadion: Seltik Park, Glasgov (SCO)
Ajaks AFC Ajax 20.45 FC Barcelona Barselona
Sudija: Pavel Kralovec (CZE) – Stadion: Amsterdam Arena, Amsterdam (NED)
Steaua FC Steaua Bucureşti 20.45 FC Schalke 04 Šalke
Sudija: Bas Nijhuis (NED) – Stadion: Nacionalna Arena, Bukurešt (ROU)
Bazel FC Basel 1893 20.45 Chelsea FC Čelsi
Sudija: Stefan Lanoj (FRA) – Stadion: St. Jakob-Park, Bazel (SUI)
Arsenal Arsenal FC 20.45 Olympique de Marseille Marsej
Sudija: Antonio Mateu Lahoz (ESP) – Stadion: Arsenal Stadijon, London (ENG)
Dortmund Borussia Dortmund 20.45 SSC Napoli Napoli
Sudija: Karlos Velasko Karbaljo (ESP) – Stadion: BVB Arena, Dortmund (GER)
Porto FC Porto 20.45 FK Austria Wien Austrija Beč
Sudija: Ovidiu Hategan (ROU) – Stadion: Dragao, Porto (POR)


27 Novembar 2013.
CSKA Moskva PFC CSKA Moskva 18.00 FC Bayern München Bajern
Sudija: Antoni Gautier (FRA) – Stadion: Arena Himki, Himki (RUS)
Mančester Siti Manchester City FC 20.45 FC Viktoria Plzeň Plzen
Sudija: Fırat Ajdınus (TUR) – Stadion: Mančester Sitija, Mančester (ENG)
Leverkusen Bayer 04 Leverkusen 20.45 Manchester United FC Mančester junajted
Sudija: Svein Odvar Moen (NOR) – Stadion: Bajer Arena, Leverkusen (GER)
Šahtjor Donjeck FC Shakhtar Donetsk 20.45 Real Sociedad de Fútbol Real Sosiedad
Sudija: Olegario Benkuerenca (POR) – Stadion Donbas Arena, Donjetck (UKR)
Real Madrid Real Madrid CF 20.45 Galatasaray AŞ Galatasaraj
Sudija: Viliam Kolum (SCO) – Stadion: Santiago Bernabeu, Madrid (ESP)
Juventus Juventus 20.45 FC København Kopenhagen
Sudija: Jonas Erikson (SWE) – Stadion: Juventusa , Torino (ITA)
Anderleht RSC Anderlecht 20.45 SL Benfica Benfika
Sudija: Daniele Orsato (ITA) – Stadion: Konstant Vanden Stok, Brisel (BEL)
PSŽ Paris Saint-Germain 20.45 Olympiacos FC Olimpijakos
Sudija: Kreg Tomson (SCO) – Stadion: Park Prinčeva, Pariz (FRA)

ZDRAVKO JOKIĆ I ZORAN PETROVIĆ NA EVRO SCENI

- Utakmice 5. kola Lige Šampiona i Lige Evrope -

Ove nedelje na programu su utakmice petog, pretposlednjeg kola Lige Šampiona i Liga Evrope. UEFA je odredila posmatrače suđenja za utakmice koje će biti odigrane u okviru petog kola. Za nas je interesantno to da su naša dva UEFA posmatrača suđenja određena za posmatrače suđenja.
Zdravko Jokić
Zdravko Jokić, je određen za posmatrača suđenja na utakmici Lige Šampiona između Borusije Dortmund i Napolija. Ovaj meče je na programu 26. novembra i biće odigran na čuvenom Vestfalen stadinu u Dortmundu. Utakmicu sudi španski sudija Karlos Velasko Karbaljo.
Zoran Petrović
Zoran Petrović, određen je za posmatrača suđenja na utakmici Liga Evrope između Olimpikа Lion i Betisa. Ovaj meč je na programu 28. novembra i biće odigran na stadionu Žerland u Lionu. Utakmicu sudi engleski sudija Endri Mariner.

четвртак, 21. новембар 2013.

RAZMIŠLJANJE

Skoro mi je u jednom razgovoru jedan poznati sudija od renomea rekao „Vaša stručnost i znanje su nesporni, ali Vi živite u prošlosti.“ Lagao bi i sebe i druge kada bi rekao da sve vreme kako je rečenica izgovorena ne razmišljam o njoj. Razmišljam i tragam za odgovorom da li je izrečena konstatacija tačna, ili nije.  Ako je izrečeno tačno onda se valja skloniti jer sadašnjost ne pripada ljudima koji žive u azilu koji nije dostupan svakome. Tajna uspeha jednog sudije je u tome da bude do kraja povezan sa onim što radi sada. Za današnjeg sudiju prošlost ništa ne znači, čak i ako je ona lepa. Ništa mu ne znači jer ta prošlost ne pripada njemu, nije njegova on se samo njom služi. Što bi rekao Borislav Pekić – Prošlost je mesto za Odinovom trpezom u Valhali.
Jedno je sigurno, konačan odgovor na izrečenu konstataciju nije daleko! Kakav će taj odgovor biti videće se po ovom blogu.

среда, 20. новембар 2013.

BRUTALAN START MARIJA MANDŽUKIĆA

- Revanš utakmica baraža za odlazak na SP 2014. -

Hrvatska – Island 2:0 ( konačno 2:0 )

Sudija: Bjorn Kuipers (Holandija)

Hravti su teže nego što se očekivalo izborili vizu za odlazak na Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. godine u Brazilu. Pritisak nacije na reprezentativce Hrvatske uoči revanš utakmice sa Islandom je bio izuzetno veliki. Ipak se nakon dvomeča sve završilo dobro po izabranike Nika Kovača. Sada svi ljubitelji fudbala u Hrvatskoj mogu da odahnu jer je cilj, mada teškom mukom ostvaren. Na utakmici koja je u utorak, 19.novembra odigrana na Maksimiru zabeležio sam jedan detalj koji zavređuje pažnju da se o njemu nešto više kaže. Radi se o isključenju napadača reprezentacije Hrvatske Marija Mandžukića u 38. minutu utakmice.
video
O čemu se zapravo radilo? U 38. minutu utakmice pri stanju rezultata 1:0, pored uzdužne linije koja se nalazi do tehničkog prostora u duelu su se našli Marijo Mandžukić i reprezentativac Islanda Gudmundson. Zapravo, Mandžukić je hteo da primi jednu loptu ali mu je ona na kratko pobegla i odbila se do igrača reprezentacije Islanda Gudmundsona. Nakon toga Mandžukić levom nogom startuje ka protivničkom igraču na način koji nema nikakve veze sa fudbalom, i fudbalskim žarom. Start reprezentativca Hrvatske po svim kriterijumima fudbalske igre, saglano Pravilu 12 se može okarakterisati kao „brutalan“ sa namerom da se izazove povreda kod protivničkog igrača. Za takve prekršaje sudija je u obavezi da igraču izrekne disciplinsku meru – isključenje. Znači, odluka Bjorna Kuipersa je po mom mišljenju više nego ispravna.

POGODAK BENZEME IZ OFSAJDA

- Revanš meč baraža za odlazak na Svetsko prvenstvo 2014. -

Francuska – Ukrajina 3:0 ( konačno 3:2 )

Sudija: Damir Skomina (Slovenija)

Jeste Francuska uspela kao nijedna reprezentacija u proteklih 45 godina da nadoknadi zaostatak od dva gola, ali svakako da se ne može a ne osvrnuti se na drugi pogodak, „glaskih petlova“. Radi se o pogotku kojeg je postigao Benzema u 34. minutu utakmice kojim je anulirana prednost reprezentacije Ukrajine iz prvog meča.
Detalj iz 34. minuta kada je lopta od Valbuena upućena ka Benzemi
O čemu se radi? Nakon jedne gužve u kaznenom prostoru gostujuće reprezentacije lopta je nakon malog karambola došla u posed napadača Francuske Benzeme koji je priliku u kojoj se našao iskoristio i postigao pogodak. Koliko god puta gledao snimak tog detalja ne mogu se otrgnuti utisku da se Benzema u trenutku kada mu je loptu uputio grudima jedan njegov saigrač (Valbuen) nalazio u ofsajdu. Pomoćni sudija koji se nalazio sa te strane tu situaciju nije rešio na pravi način, pretpostavljam zato što nije video ko je poslednji igrao loptom, da li igrač Francuske ili, Ukrajine jer su se suparnički igrači nalazili jedan pored drugog u trenutku kada je igrač reprezentacije Francuske igra loptom. Kako bilo da bilo greška je učinjena koja je reprezentaciju Ukrajine skupo koštala. Francuzi idu u Brazil, Ukrajinci kući. To je baraž

уторак, 19. новембар 2013.

MILORAD MAŽIĆ I NJEGOV TIM ODLIČNI U BUKUREŠTU

- Revanš meč baraža za odlauak na SP 2014. -

Rumunija – Grčka 1:1 ( konačno 2:4 )

Sudija: Milorad Mažić (Srbija)

Rumunska javnost s nestrpljenjem je isčekivala revanš meč sa Grčkom u okviru baraža za odlazak na Svetsko prvenstvo 2014. godine u Brazilu. Smatrali su Rumuni da iz Grčke imaju aktivan rezultat koji im je davao šansu da se nađu sledeće godine na smotri najboljih selekcija sveta. Smatrali i pogrešili. Grčka je pokazala da je bolja reprezentacija i da je više nego zasluženo izborila plasman za učešće na svetskoj smotri fudbala u "zemlji karioka". Čak ni uzavrela atmosfera, poput grotla Vezuva na Nacionalnoj Areni u Bukureštu nije pomogla domaćoj reprezentaciji da obezbedi prolaz. Definitivno prošla je bolja i spremnija reprezentacija.
23. minut slavlje posle vodećeg pogotka reprezentacije Grčke
Svakom ko je na bilo koji način imao veze sa suđenjem poznato je da su baraž utakmice najteže za suđenje. Najteže su jer je ulog ogroman. Na tim utakmicama se sve stavlja na tas vage. Što se tiče našeg sudije Milorada Mažića, on je sa svojim timom večeras utakmicu odsudio odlično. Bila je to demonstarcija suđenja koja nije u nijednom trenutku išlo na uštrb fudbala i svih onih draži koje taj sport u sebi nosi. Podatak da je u prvom delu igre, na jednoj ovakoj utakmici Milorad Mažić svega devet puta prekidao igru zbog prekršaja i ofsajda je podatak koji dovoljno govori a igralo se muški. Tokom celopkupnog trajanja utakmice Mažić je ukupno prekinuo igru 27 puta. Ta brojka pokazuje sa koliko je osećaja za igru i fudbal ovog puta Mažić pristupio utakmici. Subijektivni osećaj nakon onoga što sam video kad je u pitanju procena prekršaja da je Milorad Mažić ovog puta malo u stranu stavio ono što se zove kruto tumačenje, već je posegao za onim što se zove umereni liberalizam u suđenju. Puštao je Milorad Mažić da se utakmica razvije do kraja, do krajnjih granica koje Pravila igre dozvoljavaju. To je rezultiralo time da su igrači verovali sudiji, da nikada nisu bivali sputavani sudijinim odlukama, da je sudiji verovala i neobjektivna i pristrasna publika, da je sudija bio neprimetan na terenu. Ovog puta Milorad Mažić je u stranu stavio princip trči i kažnjavaj, već je primenio princip trči – posmatraj - pusti da se igra - reaguj kad baš moraš. Ovde svakako treba dodati i ono što Milorad Mažić u svom stilu suđenja primenjuje a to je prevencija. To preventivno delovanje ovog puta je bilo sa merom taman toliko koliko treba bez nepotrebnog skretanja pažnje na sebe, a opet dovoljno jasno da igrači sasvim jasno znaju čija je reč poslednja na terenu kad je u pitanju držanje discipline pod kontrolom. Čak i po pitanju disciplinskih mera Milorad Mažić nije brzopleto reagovao, iako jedna ovakva utakmica može sudiju da ponese u pravcu da kartonima uvodi disciplinu na terenu. Mažić je na utakmici izrekao svega tri disciplinske mere – opomene i to sve reprezentativcima Grčke. Izrekao ih je sasvim ispravno. Prvu u 23. minutu Mitrogluu zbog nesportskog ponašanja kad je isti igrač postigao pogodak, zatim u 57. minutu Holebasu zbog nesmotrenog starta i na kraju u 89. minutu Sozolasu zbog odugovlačenja vremena prilikom vraćanja lopte u igru. Svojim stilom suđenja Milorad Mažić je pod kontrolom, svedeno i diskretno, držao igrače dve reprezentacije koji su poznati po svom burnom i nemirnom temperamentu. To je veliki uspeh za sudiju.

Što se tiče Mažićevih pomoćnika oni zaslužuju posebnu pažnju. Ovo se pogotovu odnosi na AR1 (Ristić) koji je, neka mi bude dopušteno da upotrebim jedan termin koji sa aspekta struke nije baš uobičajan, bio večeras sjajan. AR1 je večeras u četiri navrata reagovao po pitanju procene ofsajda i sva četiri puta je bio u pravu ( 23. min, 43. min., 68. min. i 86. minut). Ovde posebno želim da istaknem situaciji iz 23. minuta kada su reprezentativci Rumunije pokušali da postave ofsjad zamku. To im nije pošlo za rukom jer je jedan od igrača domaće reprezentacije zakasnio i zbog toga napadač Grčke Mitroglu nije bio u ofsajdu. Iz te situacije je Grčka postigla vodeći pogodak. Bila je to situacija u smicanju teška za procenu ali ju je AR1 izuzetno dobro rešio. Isto tako i AR2 (Đurđević) je delovao sigurno kod procene ofsajda. Stičem utisak da je ovog puta AR2 bio neuporedivo sigurniji nego kad sam ga poslednji put gledao na utakmici Lige Šampiona.

Kad se posle večerašnjeg meča podviče crta onda ispod te crte krupnim slovima maže da piše da je Milorad Mažić sa svojom ekipom položio još jedan, ovog puta, dosta težak ispit. Sklopio je Milorad Mažić još jedan nimalo lak deo pazl puta do Svetskog prvenstva 2014. godine. Da li će to biti dovoljno, videćemo. Nadam se da hoće. 

ZAGONETNA LIČNOST - 12

Posle određene pauze vraćamo se mini kvizu – Zagonetne ličnosti iz sveta fudbalskih sudija. Ovog puta smo ponovo na domaćem terenu.
Naša zagonetna ličnost rođena je 1908. godine a ispit za fudbalskog sudiju je položio1946. Godine. Svrstavan je u red fudbalskih sudija koji su kreirali tzv. „jugoslovensku školu suđenja“. Kao talentovani sudija naša zagonetna ličnost je već 1948. godine sudijo na Olimpijskim igrama u Londonu. Sudijo je na Svetskom prvenstvu 1958. u Švedskoj. Na listi međunarodnih sudija bio je punih 12 godina (od 1948. do 1960.). Od suđenja se oprostio u Beogradu, 12. juna 1960. na prvenstvenoj utakmici FK „Crvena zvezda“ - FK „Radnički“ (Niš). Sudijo je nekoliko utakmica u kojima su se sastajali timovi iz velike četvorke. Poslednju utakmicu na međunarodnom planu vodio je 1959. godine u okviru UEFA Kupa između Fenerbahčea i Čepela.

Pored svih zadataka kao fudbalski sudija naša zagonetna ličnost je bio i dugogodišnji i vrlo uspešan trener. Treniro je igrače NK Solina, NK Splita kao prvi tim Hajduka. Imao je zvanje sportskog trenera I kategorije.

Bio je i član Internacionalnog Borda, stručnog tela FIFA koje predlaže izmene i dopune Pravila fudbalske igre.

Preminuo je 15. avgusta 1978. godine u 70 godini života.

понедељак, 18. новембар 2013.

MILORAD MAŽIĆ U OČIMA RUMUNSKIH MEDIJA

- Rumunski mediji stvaraju pritisak -

Da našem sudiji Miloradu Mažiću neće biti lako sutra u revanš meču baraža za odlazak na Svetsko prvenszvo 2014. godine u Brazilu gde se na Nacionalnoj Areni u Bukureštu sastaju Rumunija i Grčka znalo se i ranije. Prvi meč koji je odigran u petak (15.11.2013. godine) dobili su Grci rezultatom 3:1. Dodatnu atmosferu u isčekivanju revanš meča podgrejava jedan broj rumunskih medija koji u najavi meča priličnu pažnju posvećuju našem sudiji.
Milorad Mažić - Fotografija preuzeta sa Web portala - DIGISPORT
Komentari koji su jutros osvanuli u rumunskim medijima nisu naklonjeni našem sudiji. U tome posebno prednjači komentar koji je jutros osvanuo na Web portalu DIGISPORT. Tekst je publikovan sinoć (17.novembra.2013) pod naslovom U UTORAK SUDI SUDIJA KOJI GREŠI NA PENALIMA. U tom tekstu autor istog ističe da je suđenje Pedra Proence u prvom meču baraža bilo slabo, i da znaci po pitanju suđenja u revanš meču nosu dobri po reprezentaciju Rumunije. U podnaslovu teksta autor podseća na prijateljsku utakmicu između Turske i Rumunije koja je odigrana 12. avgusta 2012. godine kada je Milorad Mažić dosudio penal za Tursku. Rumunski mediji su tada, ali i sada isticali da penal nije postojao i da je naš sudija tada pogrešio. Autor teksta dalje podseća čitaoce na nedavni meč Lige Šampiona između Barselone i Milana kada je po njegovim rečima Milorad Mažić, nakon jednog sumnjivog pada Nejmara dosudio penal za Barselonu kojeg je Mesi pretvorio u pogodak i tako najavio loš ishod Milaneza na tom meču. U svom tekstu autor je naveo i drugi pogodak Barselone, koji je po rečima autora postignut iz ofsajda za šta je direktno prozvao pomoćnog sudiju Milovana Ristića, koji će u utorak biti prvi pomoćni sudija Miloradu Mažiću. U svojoj opseravaciji autor navodi da Milorad Mažić sudi sa oscilacijama ove sezone u Ligi Šampiona, kao i to da reprezentacija Rumunije, ali i klubovi iz te zemlje kojima je Milorad Mažić delio pravdu nisu imali sreće. U tekstu se dalje navodi da je Milorad Mažić pored prijateljske utakmice sa Turskom, vodio prijateljski meč Rumunije i Trinidada i Tobaga kao i kvalifikacionu utakmicu Estonija - Rumunija, ali i utakmice Steaua – Grashopers i Vaslui – Lacio.

Sličan, ali neuporedivo umereniji komentar osvanuo je na portalu Nacionalne Press agencije AGERPRES iz pera urednika Mihajla Tenea. Ovaj komenatr je objavljen 07. nobvembra 2013. godine kao najava baraž utakmica između Rumunije i Grške. U tekstu pod naslovom PORTUGALAC PROENCA I SRBIN MAŽIĆ – SUDE BARAŽ IZMEĐU RUMUNIJE I GRČKE. U tesktu osim statističkih podataka, o braju utakmica koje je Mažić sudio što reprezentaciji Rumunije što rumsunskim klubovima, autor podseća čitaoce na penal koji je Milorad Mažić dosudio za Tursku u prijateljskom susretu te reprezentacije i Rumunije. U osvrtu na taj penal autor ističe „izmislio penal kojeg je Emre (82. minut) pretvorio u pogodak“. 

Na portalu Telegrama.ro u kratkom tekstu pod naslovom MILORAD MAŽIĆ SUDI REVANŠ SA GRCIMA koji je objavljen 18. novembra između ostalog se ističe podatak da je naš sudija u 6 (šest) od poslednjih 10 (deset) utakmica posezao iz džepa crveni karton. Ovom informacijom autor teksta kao da želi da sugeriše fudbalskoj javnosti da naš sudija ima strog kriterijum i da igrači reprezentacije Rumunije o tome treba da vode računa u utorak u susretu sa Grcima na Nacionalnoj Areni u Bukureštu.

Ostali mediji, elektronski i štampani, u najavi meča u utorak uveče još nisu pravili značajniji osvrt na našeg sudiji Milorada Mažića. Vesti koje su bile publikovane u najavi baraž dvomeča sadržale su samo informacije o tome ko je sudija i ko su članovi sudijskog tima. To svakako ne znači da u naredna dvadesetčetiri časa još neki medij neće uraditi neku svoju analizu suđenja našeg sudije Milorada Mažića. Ono što je posebno interesantno je to da mediji stidljivo prenose informaciju da je Milorad Mažić u dva navrata na poziv Fudbalskog saveza Rumunije sudijo derbi mečeve nacionalnog prvenstva ove zemlje. Obe te utakmice Mažić je odsudio na obostrano zadovoljstvo timova koji su se sastajali.

Kako bilo da bilo Rumunski mediji, bar jedna deo njih, očigledno ne biraju sredstva kako bi preko pisane reči izvršili dodatni pritisak na Milorada Mažića i njegov tim uoči revanš utakmice baraža. Rumuni smatraju da su u Grčkoj ostvarili sasvim prihvatljiv rezultat i da dva pogotka nisu nedostižna.Čak šta više mnogi iz ove zemlje smatraju da Rumunija, nakon prvog meča ima izgledne šanse da se nađe na Svetskom prvenstvu 2014. godine u Brazilu.

петак, 15. новембар 2013.

BARAŽ UTAKMICA VRUĆ KROMPIR U RUKAMA SUDIJE

Danas, 15. novembra i u utorak, 19. novembra na programu su baraž utakmice evro zone za odlazak na Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. godine u Brazilu. Ukupno će u toku dva takmičarska dana biti odigrano osam mečeva. Na četiri preostala mesta za učešće na svetskoj smotri fudbala pretenduje osam reprezentacija. Svetsko prvenstvo u fudbalu predstavlja najveću berzu fudbalera koja se organizuje svake četvrte godine. Na toj berzi se obavezno treba pojaviti. Zbog toga će svaka reprezentacija sve učiniti kako bi se domogla tog velikog cilja.
Sećam se da mi je negde početkom devedesetih godina tokom jednog razgovora Zoran Petrović rekao – Ništa se po težini ne može meriti sa težinom jedne baraž utakmice. To nije rečeno napamet već je izgovoreno odgovorno na osnovu bogatog iskustva. Zašto je to tako krije se u ulogu koji je ogroman. Taj ulog ne meri se samo astronomskim ciframa već se meri nacionalnim značajem koji nema cenu jer ima ogromnu vrednost. Zapravo, svaka utakmica od nacionalnog značaja bez obzira da li se radi o baražu ili ne, nosi jednu posebnu, specifičnu težinu. Dovoljno je ovih dana pročitati šta čelni ljudi nacionalnih fudbalskih asocijacija plasiraju u javnost pa zaključiti da izneta teza o nacionalnom značaju ima svoju punu potvrdu. S druge strane tu su i mediji, nezaobilazni činilac u fudbalu, koji svojim člancima, naslovima i komentarima oko baraž utakmice još više podrgejavaju nacionalni naboj. Sve to zajedno baraž utakmicu pretvara u užareni krompir koji je dat sudiji u ruke. Greška sudije, ili neka sumnjva odluka koja se može tumačiti i ovako, i onako se ne prašta. A sudija je čovek koji ima pravo na slučajnu grešku. To je još jedan, dodatni teret koji poput Damoklovog mača stoji iznad vrata sudije na baraž utakmici – Imam pravo na slučajnu grešku, ali mi se ta greška ne prašta.

Da gore izneto nije bez osnova dovoljno je osvrnuti se samo malo unazad. Setimo se utakmice baraža za odlazak na Svetsko prvenstvo 2010. godine u Južnoafričkoj republici kada su se sastali Republika Irska i Francuska, kada je Teri Anri igrao loptu rukom nakon čega je postignut pogodak koji je Francuze odveo na Svetsko prvenstvo. Sudija Martin Hanson, iz Švedske koji to igranje lopte rukom nije video nakon utakmice danima i mesecima je bio izložen strašnoj kritici i pritisku od strane svetske fudbalske javnosti. Po rečima samog sudije nakon tog meča život mu se pretvorio u pravi pakao. Epilog, Hanson se povukao iz redova profesionalnih fudbalskih sudija i ostao je večno obeležen slovom srama. Ako se vratimo još unazad onda ćemo se setiti utakmice finala Olimpijskih igara u Rimu 1960. godine gde se se sastali Jugoslavija i Danska. Utakmicu je sudio italijanski sudija Lo Belo, koji je tada spadao u red najboljih evropskih ali i svetskih sudija koji je već tada bio viđen kao sudija na Svetskom prvenstvu u Čileu 1962. godine. Na toj utakmici Lo Belo je iz igre isključio našeg reprezentativca Galića zbog navodne psovke koja je njemu bila upućena. FSJ je smatrao da je Lo Belo pogrešio, da Galić nije njemu uputi psovku i da se preko toga ne može lako preći. Posegnute su sve moguće veze legalne i one druge kako bi se italijanski sudija snakcionisao iako je istina oko tog događaja ostala tamo negde. Epilog, Lo Belo nije otišao na Svetsko prvenstvo u Čileu iako mu je tamo po svemu bilo mesto.

Posebnu težinu baraž utakmicama daju i kulturološka nasleđa i temperament nacionalnih selekcija koje se sastaju. Ako pogledamo selekcije koje se sastaju u predstojećim baraž utakmicama onda možemo zaključiti da sudijama neće biti nimalo lako. Zamislite da u duelu Islanda i Hrvatske kojim slučajem reprezentacija Hrvatske greškom sudije ne ode na SP, pa to bi, imajući u vidu temperament te nacije kao i njihovu ljubav prema fudbalu, bilo ravno svetskoj kataklizmi. Ništa manje tenzije ne bi bilo da se tako nešto desi Islandu, Portugalu ili Francuskoj. Šta tek reći o „sudaru“ Rumuna i Grka! Kad ove dve selekcije igraju i u neuporedivo mirnijem ambijentu iste obiluju nabojem i emotivnim varničenjem. Može se samo pretpostaviti kako će „leteti perje“ u obe utakmice baraža ove dve selekcije.

Usled svega iznetog jedno je sigurno da će sudije koje su određene da vode utamice baraža biti pod velikim pritiskom fudbalske i stručne javnosti. Da će za sve njih utakmice baraža biti u velikoj meri ispit od kojeg će im poprilično zavisiti dalja sudijska karijera. Da će svi oni morati upregnuti maksimom svog znanja i pameti da im dat užareni krompir ne ispadne iz ruke. Šta onda ostaje sudijama? Ostaje im da se pomole Bogu da na utakmicama nemaju tzv „slinavih“ situacija, tj. da nemaju situacija koje se mogu tumačiti i ovako, i onako. Kod takvih situacija sudija ne može računati na objektivnost jer u takvim situacijama objektivnost kao po pravilu ustukne pred težinom nacionalnog značaja.

четвртак, 14. новембар 2013.

KO JE SVE NOSIO I NOSI FIFA ZNAK IZ SRBIJE

- Retrospektiva FIFA sudija iz Srbije -

FIFA znak je među sudijama uvek bio simbol prestiža. Na početku karijere mnoge sudije sanjaju da jednog dana taj znak ponesu. Nekima od njih to pođe za rukom, drugima ta želja ostaje samo neostvaren san. Postoje sudije kojima je pošlo za rukom da dođu na listu internacionalnih sudija ali koji ukazanu šansu nisu iskoristili. Tu šansu nisu iskoristili ili zbog toga što se, i pored nesumnjvog kvaliteta, nisu ili najbolje snašli u međunarodnom okviru ili zato što im je Fortuna okrenula leđa, ili zato što im, po kvalitetu, objektivno nije ni bilo mesto na FIFA listi sudija. S druge strane postoje sudije koji su iskoristili naklonost srećne zvezde i na međunarodnom planu postigli zapažene i značajne rezultate. U ove potonje, od bivših sudija, svakako da spadaju: Zoran Petrović (sudijo na dva SP, finale Kupa UEFA, finale UEFA Supekupa), Milivoje Gugulović (sudijo na EP i finale Kupa Šampiona), Konstantin Zečević (sudijo na SP i finale Interkontinentalnog Kupa), Dušan Maksimović (sudijo na SP) i Vasa Stefanović (sudijo na SP). Od aktivnih sudija danas se izdvaja samo Milorad Mažić.
Treba znati da su se uslovi, kriterijumi i merila za dolazak na listu FIFA sudija tokom vremena pomerali. Interesantno je videti ko je, u dugoj i bogatoj istoriji naše sudijske organizacije, poneo znak FIFA. Mnoga imena sa prezentovane liste današnjim sudijama skoro da ništa ne znače jer teško da su imali priliku da o njima nešto čuju. Isto tako na osnovu prezentovane liste mogu se izvući i neka druga zapažanja kao što je trend dislokacije mesta odakle dolaze sudije koje su se našli na listi FIFA sudija. Neko može, ako ga to interesuje otići i korak dalje u analizi. Evo te liste sudija uz opasku da je moguće da sam neko ime slučajno izostavio:
    • Živko Bajić (Beograd)
    • Radoslav Rakić (Beograd)
    • Božidar Botić (Beograd)
    • Ratko Čanak (Beograd)
    • Miloš Čajić (Beograd)
    • Dušan Čolić (Beograd)
    • Milivoje Gugulović (Niš)
    • Zdravko Jokić (Beograd)
    • Dragiša Komadinić (Beograd)
    • Dušan Maksimović (Novi Sad)
    • Nikola Mladenović (Beograd)
    • Zoran Petrović (Beograd)
    • Aleksandar Škorić (Beograd)
    • Milorad Vlajić (Beograd)
    • Konstantin Zečević (Beograd)
    • Mika Popović (Beograd)
    • Jovan Ružić (Beograd)
    • Vasa Stefanović (Beograd)
    • Vlado Glođović (Vrbas) - Aktivan
    • Danilo Grujić (Niš) - Aktivan
    • Milenko Vukadinović (Beograd) - Aktivan
    • Milorad Mažić (Vrbas) - Aktivan
    • Boško Jovanetić (Užice) - Aktivan
    • Zoran Arsić (Subotica)
    • Dejan Delević (Beograd)
    • Dejan Filipović (Beograd)
    • Milan Karadžić (Beograd)
    • Miroslav Radoman (Vrbas)
    • Ninoslav Spasić (Surdulica)
    • Dragomir Stanković (Beograd)
    • Dragomir Tanović (Subotica)
    • Dragan Tripković (Kraljevo)
    • Branimir Babarogić (Beograd)
    • Zdravko Savić (Bačka Topola)

    Napomena: Listom su obuhvaćene samo sudije, ali ne i pomoćne sudije koji se nalaze na posebnoj listi FIFA sudija.

    уторак, 12. новембар 2013.

    KOLININ HUMANOID SUDIJA

    Od kad je bivši italijanski sudija Pjerluiđi Kolina došao na mesto Komesara za suđenje u UEFA neki novi vetrovi duvaju iz evropske kuće fudbala kad su sudije i suđenje u pitanju. Evidentno je da je harizmatični Italijan, saglasno svom karakteru i temperamentu nametnuo neka nova pravila koja polako ali sigurno postaju opšta mesta u sudijskoj struci. Ta pravila kažu da se napušta koncept konvencionalnog sudije, i ustrojava se sistem humanoid sudije. Takvi potezi Koline nikako ne mogu biti iznenađenje ako se ima u vidu sudijska karijera danas prvog čoveka sudija u UEFA. Ako se vratimo unazad videćemo da je Kolina svoju karijeru gradio isto onako kao što je u pozorišnoj umetnosti svoju karijeru gradi Mejerholjd, znači na negaciji konvencionalog. Na tako nešto Kolina, inače čovek velikih ambicija, se svesno odlučio jer je odlično znao da po stilu suđenja i talentu neće moći izaći iz senke njegovih prethodnika kao što su bili Paolo Kazarin, Luiđi Agnjolin ili Tulio Laneze.
    Pjerluiđi Kolina
    U čemu se ogleda sistem kojeg Kolina danas promoviše? Ogleda se u dva elementa:
    1. Fizičkoj spremnosti sudije koja mora biti minimalno jednaka prosečnoj fizičkoj spremnosti igrača;
    2. Primena modela komandovanja i kontrole.
    Sumirajući nabrojane elemente u jednu misao onda bi mogli reći da danas Kolina od sudija traži – što više trčite, slušajte komande koje vam se daju a mi ćemo vas kontrolisati. Glavna prednost ovog, rekao bih veberovskog modela, jeste predvidivost dok se kao glavni nedostatak nameće odsustvo fleksibilnosti i inventivnosti kod sudija. Tim strogim centralizovanim sistemom kontrole sudije se pretvaraju u humanoide, figurativno rečeno u „sudije robote“. Ono što se u tom modelu poprilično zanemaruje je postojanje talenta kod sudije. Nije bitno koliki talenat za suđenje poseduješ, bitno je koliko dobro razumeš i primenjuješ model humanoid sudije. Model kojeg promiviše Kolina bio bi idealan za sredine koje se karakterišu stabilnošću i poptunom predvidljivošću. Međutim, jedna fudbalska utakmica je daleko do toga da se može smatrati stabilnom i do kraja predvidivom jer su ponašanja igrača tokom utakmice različita, često i nepredvidiva.

    Ako imamo u vidu ono šta Kolina traži od sudija, onda kada gledate utakmice Lige Šampiona i/ili Ligu Evrope možete sasvim jasno uočiti da sve sudije iz Elit Grupe ili, iz Elit Razvojne grupe svaku utakmicu sude po istoj matrici, po istom šablonu. Ako utakmica ide predvidivim tokom onda se izneti stil suđenja pokazuje efikasnim. Međutim, čim utakmica krene u pravcu nepredvidivosti onda model humanoid sudije, usled nedostatka invensivnosti i fleksibilnosti, pokazuje svoju negativnu stranu. Metaforički to bi se moglo ovako opisati – zamislite u automobilskoj industriji jednu pokretnu traku gde kompletno sklapanje automobila, od početne do završne faze, vrše roboti. Ako je ta traka tačno programirana roboti će besprekorno odraditi svoj posao. Međutim, ako se na pokretnoj traci pojave određeni problemi (zastajkivanje iste, ili ubrzavanje ili usporavanje njenog kretanja) onda će se u fazi sklapanja automobila pojaviti problemi na koje roboti neće moći da adekvatno reaguju što će se na kraju manifestovati sklopljenim automobilom koji će imati dosta mana. U iznetoj metafori roboti su sudije, pokretna traka je utakmica a automobili su suđenje. Danas među UEFA sudijama u Elit Grupi i Elit Razvojnoj grupi teško da ćete naći izrazito talentovanog sudiju, pre ćete se sresti sa sudijama „radilicima“ koji su do kraja ovladali Kolininim modelom humanoid sudije. Jedini sudija, to je moje mišljenje, koji u neku ruku odskače od tog modela je mađarski sudija Viktor Kašai, kojeg u poslednje vreme sve manje ima u planovima Koline.

    Kao jedan od sastavnih elemenata Kolininog modela jeste izdavanje uputstava i preporuka za sudije u kojem se objašnjavaju i neke stvari koje sudijama bez previše talenta i osećaja za suđenje stvaraju određene probleme u primeni. Ti elementi zapravo predstavljaju preporuku za utvrđivanje kriterijuma kod presuđivanja. Nabrojaću samo neke od elemenata koji se promovišu kroz uputstva i preporuke: položaj stopala prilikom starta (da li je stopalo kod starta bilo otvoreno ili zatvoreno), pravac kretanja stopala, da li je određeni kontakt negativno uticao na napadanje igrača ili razvoj igre, da li je postojala namera ili je kontakt bio slučajan, da li je napadač izazvao nedozvoljeno korišćenje ruke/a, da li igrač ima nameru da rukom presretne loptu, da li je igrač u položaju da presretne loptu rukom, brzina učinjenog prekršaja itd., itd. Nabrojani elementi zapravo predstavljaju elemente koji u svom naturalnom obliku razvrstavaju talentovane sudije, od onih manje talentovanih sudija. Zapravo, preko pomenutih elemenata stvaramo sliku o tome koliko neki sudija ima osećaj za igru i primenu Pravila igre. Ti elementi se teoretski mogu naučiti ali bez talenta njihova pravilna primena je skoro nemoguća. Nemoguća je zato što je njihova primena duboko povezana sa individualnim osećajem sudije i konkretnim specičnostima utakmice. Do suštinskog razumevanja tih elemenata sudija dolazi rođenjem, dolazi preko talenta, dolazi preko osećaja za igru.

    Koliko god danas fudbal bio igra koja je postala više od igre. Bez obzira koliko se novca u svetu fudbala vrti jedno ostaje kao aksiom a to je da su sudije, isto onako kao što su to i igrači, živi ljudi koji imaju pravo na slučajnu grešku. Nivo i težina tih grešaka ne može se smanjiti tako što će se birokratizovati sistem edukacije sudija, već tako što će se negovati princip talenta, tako što će se sudijama dozvoliti da u granicama svog talenta pokažu nužnu fleksibilnost i inventivnost u okviru i granicama Pravila igre. Jedno je ipak sigurno - Sudija ne može suditi tuđom glavom, ne može razmišljati tuđim mozgom.

    петак, 08. новембар 2013.

    MILORAD MAŽIĆ SUDI BARAŽ UTAKMICU

    - Baraž utakmice za odlazak na SP 2014. godine -
    FIFA je obelodanlia imena sudija koji će suditi utakmice baraža za odlazak na Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. godine u Brazilu. Informacije koje su naši mediji ovih dana objavili u vezi našeg sudije Milorada Mažića su se pokazale tačnim. Mažić je određen za sudiju na revanš meču između Rumunije i Grčke. Meč će biti odigran na Nacionalnom stadionu u Bukureštu 19. novembra. Njemu će pomagati Milovan Ristić i Dalibor Đurđević, dok je za četvrtog sudiju određen Boško Jovanetić. Mečevi baražu su na programu 15. i 19. novembra. Ostali mečevi i sudije:

    15 Novembar 2013
    Olimpijski stadion u Kijevu
    Ukrajina - Francuska
    Sudija: Cunejt Čakir (Turska)
    Prvi pomoćni sudija : Bahattin Duran (Turska)
    Drufi pomoćni sudija: Tarik Ongun (Turska)
    Četvrti sudija: Barıs Šimšek (Turska)

    15 Novembar 2013
    Luiz Stadion, Lisabon
    Portugal - Švedska
    Sudija: Nikola Ricoli (Italija)
    Prvi pomoćni sudija: Renato Faverani (Italija)
    Drugi pomoćni sudija: Andrea Stefani (Italija)
    Četvrti sudija: Luka Banti (Italija)

    15 Novembar 2013
    Stadion Georgios Karaiskakis, Pirej
    Grčka - Rumunija
    Sudija: Pedro Proenca (Portugal)
    Prvi pomoćni sudija: Bertino Miranda (Portugal)
    Drugi pomoćni sudija: Hose Tiago Trigo (Portugal)
    Četvrti sudija: Duarte Gomeš (Portugal)

    15 Novembar 2013
    Laugardalsvollur, Rejkjavik
    Island - Hrvatska
    Sudija: Alberto Undiano Maljenko (Španija)
    Prvi pomoćni sudija: Raul Kabanjero Martínez (Španija)
    Drugi pomoćni sudija: Roberto Diaz Perez Del Palomar (Španija)
    Četvrti sudija: Karlos Klos Gomez (Španija)

    19 Novembar 2013
    Stadion Maksimir, Zagreb
    Hrvatska - Island
    Sudija: Bjorn Kuipers (Holandija)
    Prvi pomoćni sudija: Sander van Roekel (Holandija)
    Drugi pomoćni sudija: Ervin E. J. Zeinstra (Holandija)
    Četvrti sudija: Pol van Boekel (Holandija)

    19 Novembar 2013
    Friends Arena, Solna
    Švedska - Portugal
    Sudija: Houard Veb (Engleska)
    Prvi pomoćni sudija: Majkl Mularki (Engleska)
    Drugi pomoćni sudija: Daren Ken (Engleska)
    Četvrti sudija: Andri Mariner (Engleska)

    19 Novembar 2013
    Stadion Francuska Pariz
    Francuska - Ukrajina
    Sudija: Damir Skomina (Slovenija)
    Prvi pomoćni sudija: Matej Žunič (Slovenija)
    Drugi pomoćni sudija: Bojan Ul (Slovenija)
    Četvrti sudija: Slavko Vinčić (Slovenija)

    MILORAD MAŽIĆ U BUKUREŠTU?

    - U susret baraž mečevima za odlazak na SP 2014. -
    Pozivajući se na grčke izvore, vodeći tviter nalog za vesti iz grčkog fudbala, dnevni list Blic juče je objavio informaciju da je naš sudija Milorad Mažić određen za sudiju na revanš meču baraža za odlazak na Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. godine u Brazilu između Rumunije i Grčke. U tekstu se dalje navodi da će meč biti odigran 19. novembra na Nacionalnom stadionu u Bukureštu. Prvi mečevi baraža su zakazani za 15. novembar 2013. godine.

    Da li su navodi iz objavljenog teksta tačni znaćemo kada FIFA zvanično obelodani imena sudija koji će deliti pravdu na mečevima baraža.

    четвртак, 07. новембар 2013.

    NA KAMP NOU STADIONU I OVAKO, I ONAKO

    - Liga šampiona, četvrto kolo 06.11.2013. -

    Barselona – Milan 3:1

    Sudija: Milorad Mažić (Srbija)

    Meč između Barselone i Milana nije doneo ništa novo, nije doneo ništa što već poznavaoci fudbala nisu znali. Videli smo Barselonu koja je igrala njihovu već svima dobro poznatu igru, i s druge strane videli smo dosta bledo izdanje tima sa San Sira. Posle svega viđenog pobeda tima iz Katalonije je sasvim zaslužena.
    29. minut - Mažić u razgovoru sa Abateom i Moltolivom

    Što se tiče učinka Milorada Mažića i njegovog tima o tome se ima šta reći. Za razliku od nekih ranijih utakmica ovog puta Mažić i njegovi pomoćnici su imali ispred sebe i situacije koje nisu bile sasvim jednostavne za rešavanje. Prvu takvu situaciju sam zabeležio u 29. minutu utakmice kada je došlo do kontakta između igrača Milana Abatea i napadača domaćih Nejmara u kaznenom prostoru Milana. Mažić je taj kontakt okarakterisao kao prekršaj i dosudio je kazneni udarac uz izricanje disciplinske mere – opomene Abateu. Pregledanjem snimka spornog detalja mišljenja sam da je kontakta bilo, da se u tom kontaktu radilo o povlačenju protivnika i da je sudija bio u pravu što je dosudio kazneni udarac. U analizi ove situacije ne sme da prevari način pada napadača Barselone koji je inače poznat po tome što ume često da teatralnim padom prevari sudiju (o toj opasnosti za sudije pisao sam nakon ovogodišnjeg Kupa Konfederacija), ne sme da prevari jer u konkretnoj situaciji način pada Nejmara ne umanjuje saznanje da je nad njim prekršaj postojao. Kad govorimo o ovoj situaciji svakako da treba da imamo u vidu da se sudija nalazio u neposrednoj blizini, da je imao otvoren vidokrug ali i da je kriterijum suđenja bio takav da je sudija takve prekršaja sankcionisao. Drugu interesantnu situaciju sam zebeležio u 40. minutu utakmice. Nakon što je Mažić dosudio prekršaj za ekipu Barselone, mada je pre toga postojao prekršaj Nejmara nad igračem Milana koji je ostao ne sankcionisan iako je u do tadašnjem toku utakmice takve prekršaje sudija sankcionisao, lopta je ubačena u kazneni prostor gostujućeg tima. Na ubačenu loptu glavom je igrao Buskets i postigao pogodak. Ova situacija kad se gleda snimak „opasno“ miriše na ofsajd. Međutim, kada sam frejmovo detalj kada je lopta krenula sa mesta odakle se izvodio slobodan udarac mišljenja sam, mada ono nije skroz bez sumnje, da ofsajda nije bilo jer je jedan igrač Milana, radi se o igraču koji je bio najbliži AR1, bio pretposlednji igrač odbrane Milana. Ono što je izvesno je to da je ova situacija bila izuzetno teška za procenu. Nepostojanje ili, postojanje ofsajda se u ovoj situaciji bukvalno meri delićima tela. Ukoliko je moje razmišljanje da ofsajda nije bilo tačno onda AR1 zaslužuje sve pohvala za donetu odluku, ako ono nije tačno onda je AR1 načinio grešku u proceni iz koje je postignut pogodak. Treću interesantnu situaciju sam zebeležio u 58. minutu utakmice kada je AR2 (Đurđević) signalizirao ofsajd od strane igrača Barselone Nejmara. Analiza ove situacije me navodi na zaključak da je AR2 u konkretnom slučaju načinio previd i da se Nejmar nije nalazio u ofsajdu jer je najbliži vratima gostiju bio igrač Milana koji se nalazio bliže AR2. Četvrtu inetresantnu situaciju sam zebeležio u 75. minutu utakmice kada je AR2 signalizirao ofsajd od strane napadača Bareslone Mesija. Na ponovljenom snimku jasno se vidi da se Mesi, u trenutku kada mu je lopta bila upućena nalazio u liniji sa pretposlednjim igračem odbrane gostujućeg tima pa samim tim nije mogao da bude u ofsajdu.

    Što se tiče ostalih detalja suđenja sa utakmice na Kamp Nou stadionu oni su bili korektno odrađeni. Ostaje otvoreno pitanje oko opravdanosti dosuđivanja/nedosuđivanja nekoliko prekršaja od strane Milorad Mažić. Kad ovo kažem mislim na dosuđeni prekršaj Nejmara nad Abateom u 55. minutu utakmice mada sam stekao utisak da je Abate načinio prekršaj, zatim na jedan prekršaj nad igračem Kakom koji nije postojao kao i na jedno namerno igranje lopte rukom od strane Balotelija u 69. minutu utakmice koje sudija nije video zbog položaja igrača. Sudija je u toj situaciji bio zaklonjen telom Balotelija. Kod potonje situacije mislim da je morao da reaguje četvrti sudija (Minić) jer se sve to dogodilo u njegovoj neposrednoj blizini. Što se tiče disciplinskih mera – opomena Milorad Mažić ih je ukupno izrekao 4 (četiri). Jednu je zaradio igrač Barselone Sančes zbog saplitanja protivnika otpozadi, a ostale tri su zaradili igrači Milana - Muntari zbog nesmotrenog starta (32. minut), Abate zbog prekršaja kojeg je načinio nakon čega je dosuđena kazneni udarac (29. minut) i De Jong takođe zbog nesmotrenog starta (56. minut). Mišljenja sam da su sve disciplinske mere ispravno izrečene.