понедељак, 31. март 2014.

FELIKS BRIH I MILORAD MAŽIĆ NA CENTRU

- Liga šampiona, prve utakmice četvrtfinala -

UEFA je odredila sudije za prve utakmice četvrtfinala Lige Šampiona koje su na programu 01. i 02. aprila. Od četiri meča koliko je na programu ove runde takmičenja dva svakako pobuđuju najveću pažnju.
Feliks Brih
Prvi meč koji se sa netrpljenjem očekuje je susret između Barselone i Atletika iz Madrida. Ta utakmica prema svemu prikazanom podseća na tempiranu fudbalskiu bombu od koje pola fudbalske Španije može da odleti u vazduh. Ovaj meč će biti odigran 1.aprila na stadionu Kamp Nou i isti je poveren nemačkom sudiji Feliksu Brihu.
Milorad Mažić
Drugi meč koji je na programu 02. aprila a koji fudbalska javnost sa nestrpljenjem očekuje je susret na Parku prinčeva gde se sastaju PSŽ i Čelsi. Ova utakmica će predstavljati pravu fudbalsku poslasticu. Taj meč je poveren nešem sudiji Miloradu Mažiću.

Ostali mečevi i sudije:

01. april 2014.
Mančester junajted – Bajern Minhen
Sudija: Karlos Velasko Karbaljo (Španija)

02. april 2014.
Real Madrid – Borusija Dortmund
Sudija: Mark Klatenburg (Engleska)

четвртак, 27. март 2014.

REFEREE OBSERVERS' VITAL ROLE

UEFA deploys more than 200 referee observers to help its Referees Committee pinpoint top men and women match officials of the future – and to coach refs during current assignments.

At any UEFA competition match, a man or woman will be sat in the stands paying devout attention to the refereeing team. These are UEFA's referee observers – and their role is crucial in helping the European governing body pinpoint the top referees of the future and in helping to coach match officials from game to game.
UEFA deploys 214 referee observers proposed by their national association, including 30 female observers. In principle, they are former international referees themselves, observing and assessing referees' performances, and accompanying them and debriefing them at all competition matches. "We use their experience," says UEFA refereeing officer Hugh Dallas. "Former international referees have so much knowledge that it's imperative that this experience is passed down the line."
From youth tournaments to EURO final rounds, the referee observers provide in their reports information on match officials that is essential for the UEFA Referees Committee to carry out its duties – particularly in terms of promoting and assigning referees into various groups.
The marking system is based on categorising the referee as "excellent", "very good", "good" and so on, and the observer also writes down comments related to performance. "UEFA's Referees Committee has decided on the 2014 promotions and recategorisation, and every referee on the UEFA list in the various categories – male and female – has been discussed in fine detail," says Dallas. "We need to have enough knowledge of that referee's previous performances– his matches, the level of match he's refereed at, the level of competition, the performances, fitness levels, etc.."
Accuracy and consistency are vital in a report. "We need to make sure the mark is accurate, that the mark reflects the comments," Dallas notes.
As referees progress up the scale, they are appointed to different competitions where there will be a specific observer sent to watch them. And as they step up the grades, they are monitored as to how they handle the various situations.
When a referee is en route to the top level, a referee observer takes on a special coaching role. "The referee observer will arrive at the venue the day before the game," explains Dallas. "He will begin to assess the referee, attending the organisational meeting on the morning of the match. He's with the [refereeing team] all the time and he can attend the referees' pre-match meeting before they leave for the stadium. His job then at the stadium is to assess the performance of the match officials. At the end of the match he will be given a DVD of the game. He will have taken some notes of various incidents, and those notes and incidents will be prepared for the referee team. A full post-match debrief then takes place with all the match officials.
"The referee observer then submits a detailed report to UEFA within 48 hours, and the mark will include all the various aspects of the match, including points for improvement and positive areas. That report is approved, by UEFA's Referees Committee, and is then made available to the referee and the national association of that referee."
Within the marking system, various guidelines are given – e.g. where referee observers should deduct a mark for a negative issue in a match, such as a missed card or a card given unnecessarily or a major error. "But overall," adds Dallas, "referees do not lose out on being considered for promotion based on a performance that has fallen below UEFA's expected level."
The observers must know if a referee can take criticism, and understand when to handle a referee with sensitivity. "You have to start to prepare a referee for his next game from the minute he comes off the pitch," Dallas says. "If he's had a difficult match, the observers know what the referee is going through because they have been there. Some referees may go into defensive mode [in the debrief]; others accept, want to learn and move on. Only a former referee can really handle a referee in this situation."
To enable them to do the job efficiently, UEFA holds regular referee observer courses, where the observers, among other things, watch a UEFA Champions League match, compile a full report on it and are put in a simulated situation of a post-match debrief – with Referees Committee members acting as the referees. "It's an ongoing educational programme," says Dallas, "where we update the observers on changes and amendments to the Laws of the Game, and on any new guidelines that UEFA's Referees Committee has given the referees and assistant referees.
"We have to make sure we keep the observers updated, so we have six referee observer courses throughout the two-year cycle, and every referee observer, male and female, is invited along to one of the six courses."
The courses also provide for invaluable knowledge-sharing. "By bringing them together," Dallas says, "you're actually learning from experience about what's going on in each other's national associations, so the observers hear good ideas and introduce them in their own country. The networking aspect is very positive. It's important to continue to meet like this, because it is refereeing that benefits."

Preuzeto sa: uefa.com

ZDRAVKO JOKIĆ U LIONU

UEFA je odredila posmatrače suđenja za utakmice četvrtfinala Lige Šampiona i Liga Evrope koje su na programu sledeće nedelje. Od naših UEFA posmatrača suđenja biće angažovan Zdravko Jokić, koji je određen za posmatrača suđenja na utakmici Olimpik Lion Juventus, koja će biti odrigrana u Lionu okviru Liga Evrope. Ostali posmatrači i utakmice:
S leva na desno – Zdravko Jokić, Žerard Peri, Konrad Plauc i Piter Džons
sa seminara UEFA posmatrača suđenja 21.02.2014. godine u Dablinu
Liga Šampiona 01.04.2014.

Mančester junajted – Bajern Minhen
Posmatrač suđenja: Pol Ilarts (Belgija)

Barselona – Atletiko Madrid
Posmatrač suđenja: Alfredo Trentalanđi (Italija)

Liga Šampiona 02.04.2014.

Real Madrid – Borusija Dortmund
Posmatrač suđenja: Oguz Sarvan (Turska)

PSŽ - Čelsi
Posmatrač suđenja: Kiros Vasaras (Grčka)

Liga Evropa 03.04.2014. godine

Basel – Valensija
Posmatrač suđenja: Stefan Ormadjiev (Bugarska)

AZ Alkmar – Benfika
Posmatrač suđenja: Nikolaj Levnikov (Rusija)

Porto – Sevilja
Posmatrač suđenja: Mišel Votro (Francuska)

среда, 26. март 2014.

ЈОШ ЈЕДНО САОПШТЕЊЕ ФК ПАРТИЗАН

„Управни одбор је, на основу анализе непобитних чињеница, био приморан да утврди да рад органа ФСС у претходних месец дана, а пре свега Судијске комисије, представља незабележен пример необјективности, пристрасности, клубаштва и очевидног кршења фудбалских прописа и правила фудбалске игре.
Ако се на свега пет одиграних утакмица драстичне грешке на штету ФК „Партизан“ дешавају у низу – непризнат регуларан погодак у 16. колу, недосуђен казнени ударац у 17. колу, недосуђен казнени ударац у 20. колу, безразложно и противно правилима додељена јавна опомена играчу Трајковићу у истом колу – јасно је и очигледно да се не ради о случајности, већ о „нарученим“ грешкама које су продукт унапред утврђеног плана и сценарија, а са циљем да се нерегуларним средствима утиче на поредак на табели.

О постојању таквог плана и сценарија сведочи и рад Судијске комисије која, кад су у питању грешке на штету ФК „Партизан“, види оно што нико није видео, а кад су у питању грешке у корист ривала ФК „Партизан“, не види оно што сви виде.

Слепило Судијске комисије очигледна је последица њене реорганизације извршене непосредно пред почетак пролећног дела сезоне, а сврха и циљеви те реорганизације су сада јасни свима који прате дешавања у српском фудбалу.

Нажалост, ФК „Партизан“ нема објективан и равноправан третман ни код других органа ФСС, за шта је пример Дисциплинска комисија, која приликом изрицања дисциплинских мера нема исте критеријуме за играче ФК „Партизан“ и за играче других клубова.

О присутности волунтаризма у раду органа ФСС и Заједнице Супер лиге говори податак да се издају дозволе и лиценце за организацију утакмица на одређеном стадиону, а затим се те дозволе и лиценце не поштују и ствара се неизвесност где ће се првенствене утакмице играти?!

Такви случајеви нису могући у једном организованом и уређеном професионалном спортском такмичењу.

Описани трендови су толико очигледни да изазивају гнев и незадовољство навијача и љубитеља фудбала, утичу на распламсавање ионако узаврелих страсти, о чему говоре рубрике црних хроника српских медија.

Задатак органа ФСС и Заједнице Супер лиге је да обезбеде да се такмичење спроводи у складу са прописима и донетим одлукама, да сви клубови и појединци у фудбалској организацији имају равноправан и правичан третман, да се почињене грешке објективно утврђују и изричу одговарајуће санкције.

Уместо тога појединци из фудбалских органа су обукли клупске дресове и укључили се у првенствену трку, наравно не игром на терену, већ незаконитим, непоштеним и пристрасним одлукама.

ФК „Партизан“ очекује хитну реакцију надлежних из органа ФСС и Заједнице Супер лиге како би се обезбедио регуларан наставак сезоне и такмичење у складу правилима и спортским фер-плејом. Верујемо да у поменутим органима већину чине фудбалски радници који верују у те принципе.”
______________________________ 

Hodie mihi, cras tibi 

уторак, 25. март 2014.

RAZUMEVANJE TAKTIKE

- Načelno razmatranje -

Razumevanje taktike timova kojima će sudija suditi predstavlja jednu od osnovnih poluga uspeha u suđenju. Zbog toga je nužno da sudija u okviru pripreme utakmice sa svojim pomoćnicima razradi sledeće pitanje - Šta sudija može očekivati od igrača imajući u vidu taktiku timova u kojima igrači igraju. Šta je taktika? Taktika je unapred pripremljen, osmišljen i organizovan plan delovanja tima na terenu gde se na najefikasniji način koriste individualne, grupne i kolektivne prednosti jednog tima u odnosu na individualne, grupne i kolektivne mane protivničkog tima.
Šta je bitno da sudija u okviru pripreme utakmice obradi? Potrebno je da obradi sledeća pitanja:
  1. Kakvu taktiku timovi igraju u fazi odbrane, a kakvu taktiku u fazi napada
  2. Kako timovi rešavaju taktičke zadatke. To znači doći do odgovora da li kod timova preovladava individualna, grupa ili timska taktika.
Kada sudija razrađuje pitanje kakvu taktiku timovi najčešće primenjuju na utakmicama u fazi odbrane onda se pod tim podrazumeva da direktno i/ili indirektno sazna sledeće stvari:
  • Kakva je uigranost, saradnja i poverenje igrača koji igraju na pozicijama odbrane
  • Ko su glavnokomandujući igrači u odbrani tima
  • Kako odbrana organizuje svoje akcije. Da li to rade jednostavno i brzo, ili sporo i komplikovano
  • Kakve su sposobnosti igrača odbrane da reaguju u najrazličitijim situacijama
  • Kakva je disciplina, čvrstina i mentalna stabilnost igrača odbrane
  • Da li igrači odbrane igraju čvrstu duel igru, da li rade striktno pokrivaje igrače napada protivničkog tima ili ne
  • Da li igrači srednjeg reda i napada učestvuju u određenim situacijama u fazi odbrane
Kada sudija razrađuje pitanje kakvu taktiku timovi najčešće primenjuju u fazi napada onda se pod tim podrazumeva da direktno/ili indirektno saznate sledeće stvari:
  • Kako timovi organizuju napade na utakmici
  • Kako timovi realizuju planske zadatke u fazi napada (promena mesta igrača na terenu, kretanje lopte)
  • Brzina organizovanja napada
  • Kakvi su pokreti sa i bez lopte igrača u fazi napada
  • Sa koliko igrača timovi ulaze u završnu fazu realizacije napada
Pored gore iznetog sudija treba da obradi i pitanje koja taktička sredstva timovi koriste u realizaciji planiranih aktivnosti na terenu. U taktička sredstva se ubrajaju sledeći elementi:
  • Kako se vrši pokrivanje igrača
  • Kako se vrši preuzimanje igrača
  • Kakav je pristup igrača prilikom namere da se protivniku oduzme lopta
  • Da li i koliko timovi koriste presecanje lopti protivničkog tima, ako to koriste na koji način to vrše
  • Na koji način timovi prave tzv. ofsajd zamke
  • Kako se igrači ponašaju prilikom postavljanja živog zida
U sklopu gore iznetog veoma je važno da sudija dođe do saznanja da li timovi koriste odbranbenu taktiku, ili napadačku taktiku. Treba znati da timovi koji pretežno koriste odbranbenu taktiku najčešće posezaju za sledećim taktičkim sredstvima: pokrivanje protivnika, preuzimanje protivnika, presecanje napada, postavljanje tzv. ofsajd zamki i oduzimanje lopte. S druge strane timovi koji u svojoj igri neguju napadačku taktiku najčešće koriste sledeća taktička sredstva: vođenje lopte, promena mesta u formaciji, promena ritma, driblanje i česti udarci ka vratima protivničkog tima.

Poznavanje taktike je veoma važno za sudiju jer će spoznajom iste sudija biti u stanju da predvidi mnogo toga tokom utakmice i da svoje suđenje usmeri u pravcu interesa fudbala i razvoja igre. U zavisnosti od odgovora na gore postavljena pitanja do kojih je sudija došao zavisiće kvalitet suđenja na utakmici. Imajući gore uzneto u vidu formulacija koja se ranije često mogla čuti a koja je glasila “Gospodo sudije, recite nam kako ćete suditi da znamo kako da igramo”, danas se može zameniti formulacijom “Gospodo treneri, recite kako ćete igrati da bi znali kako da sudimo”.

понедељак, 24. март 2014.

PRAVILAN IZBOR OBUĆE

- Praktičan savet -

Samo u jednom danu imao sam priliku prvo da čujem, a potom da vidim kako to izgleda kada sudija ne izvrši pravilan odabir obuće za utakmicu koju sudi. Znači u pitanju su dva slučaja istog sadržaja.
Prvi slučaj, nazvao me je jedan sudija da mi kaže kako je pogrešno procenio stanje terena za igru. Mislio je da je teren mekši pa je umesto patika obuo kopačke. Pošto teren nije bio takav kakav je sudija mislio da jeste posle napornog trčanja i promene ritma i tempa kretanja sudija je nabio tabane i dobio žuljeve od krampona. I ne samo to nego je sudija osetio da poslednjih pet minuta kao da nema dovoljno snage. Drugi slučaj, gledao sam jednu utakmicu respektabilnog ranga takmičenja na kojem su sudije nosile patike. Šta se desilo? Prvo je pomoćni sudija 1 pao, okliznuo se a nedugo zatim i glavni sudija je doživeo istu sudbinu kao njegom kolega. Pad sudija sem što je na stadionu izazavao salvu smeha a kasnije i negativne komenatare, mogao je da ima i zdravstvene probleme u smislu povrede sudije. Na svu sreću do toga nije došlo. Očigledno da su te sudije kao i u prvom slučaju pogrešno procenili stanje terena za igru i izabrali pogrešnu obuću u kojoj će suditi.

Možda će nekome sve ovo delovati kao neozbiljno ali vas uveravam da se radi o izuzetno ozbiljnoj stvari. Sudija obući koju planira da obuče za utakmicu mora da posveti odgovarajuću pažnju. Izabrana obuća mora sudiji da obezbedi da tokom trajanja utakmice ima stabilan oslonac, da mu telo drži u pravilnom položaju. Obuća ne sme kod sudije da izazove umor tela, ili probleme sa žuljevima i nabojima na stopalima. Sve to što je potonje nabrojano može da kod sudije izazove pad koncentracije i odsustvo pažnje. Zbog toga sudije kada obilaze, kontrolišu pre početka utakmice teren za igru treba da utvrde kakva je mekuća tog terena da bi jasno znali kakvu obuću da koriste. Ukoliko u poluvremenu sudije utvrde da im je izabrana obuća neadekvatna onda istu treba bez razmišljanja da promene.

PROCENITE SAMI...

Real Madrid – Barselona 3:4

Sudija: Alberto Uniano Maljenko

Kakav meč na stadionu Santiago Bernabeu! Poslastica za fudbalske sladokusce. Suma-sumarum videli smo - rezultatsku klackalicu, sedam pogodaka, tri kaznena udarca, jedno isključenje i mnogo bure na meču. Nešto razmišljam da se nešto tako desilo na našem “večitom derbiju” pri postojećem odnosu stvari danas bi već imali pravi rat saopštenjima sa ultimativnim zahtevima, možda bi imali vanrednu sednicu vlade, posve sam siguran da bi imali novinske članke u kojima bi se tražilo hapšenje sudija, i delegata, i posmatrača suđenja i svih ljudi iz sudijske komisije koji delegiraju sudije. Uh, imali bi...neću dalje da razmišljam o tome. Bogu hvala pa nismo imali tako nešto!

Evo situacija koje je sudija Maljenko okarakterisao kao kazneni udarac s tim da je kod druge situacije zbog starta iz igre isključen igrač Reala Ramos.

Situacija 1.

Situacija 2.

Situacija 3.

DOBRA ODLUKA VIKTORA KAŠAIA

- OTP Bank liga Mađarska -

MTK Budimpešta – Videoton 1:2

Sudija: Viktor Kašai

U okviru kola 21. kola OTP Bank lige Mađarske MTK i Videoton su odigrali veoma interesantan meč. Gosti su bili uspešniji i odneli su sva tri boda. Na utakmicam sam zabeležio jedna interesantan detalj. Radi se o situaciji iz 73. minuta utakmice kada je sudija dosudio direktan slobodan udarac u korist gostujućeg tima nakon što je nad napadačem Videotona Že Luisom načinjen prekršaj. Iz dosuđenog direktnog slobodnog udarca gosti su povećali prednost na 2:0.
Zašto je pomenuta situacija interesantna? Zato što je veoma interesantno videti gde je kažnjiva radnja započeta, gde se završila i kakva je tehnička kazna trebala da bude dosuđena. U prilog interesantnosti situacije svakakoda treba dodati podatak da je u poslednje vreme bilo dosta utakmica, što pod okriljem UEFA što u okviru nacionalnih šampionata, na kojima sudije jednačinu sa tri nepoznate prekršaj – mesto prekršaja - tehnička kazna nisu baš uspešno rešili.
Krenimo redom. Napadač Videotona Že Luis primio je loptu na nekih dvadesetak metara od protivničkih vrata. Dok je pomenuti igrač išao sa loptom ka protivničkim vratima na njega je startovao jedan domaći odbranbeni igrač tako što ga je držao za desnu ruku. To držanje je počelo odmah nakon što je Že Luis krenuo ka vratima protivnika, znači van kaznenog prosotra, i trajalo je sve dok napadač Videotona nije pao. Pad se dogodio u kaznenom prostoru. Sudija je dosudio direktan slobodan udarac. U konkretnom slučaju radi se o prekršaju utrajanju. Kod ovakve vrste prekršaja se ne gleda gde je kažnjiva radnja započeta nego gde je ista prestala. To znači ako je držanje protivnika počelo van kaznenog prostora, a prestalo pre nego što je igrač nad kojim je takva radnja učinjena ušao u kazneni prostor a on padne u kazneni prostor onda se dosduđuje direktan slobodan udarac. S druge strane, ako je kažnjiva radnja započeta van kaznenog i prestala je nakon što je igrač ušao u kazneni prostor nakon čega je igrač pao onda se dosuđuje kazneni udarac. Situacija iz 73. minuta pa svojoj sadržini odgovara u celini prvom objašnjenju tehničkog sankcionisanja prekršaja u trajanju. Kažnjiva radnja iz 73. minuta utakmice se završila ispred kaznenog prostora sam, na osnovu mišljenja da je sudija u pomenutom minutu doneo ispravnu odluku.

Inače treba reći da se konpletna akcija bila dosta brzo odvijala, da je sudija kompletnu situaciju gledao odpozadi. Svti ti elementi, koji ne idu u prilog sudiji, ukazuju da je pomenutu situaciju trebalo znati uspešno rešiti.

петак, 21. март 2014.

KAKO PREPOZNATI AGRESIVNO PONAŠANJE IGRAČA?

- Načelno razmatranje -

Jedan, ako ne najveći problem, ono jedan od najvećih problema je kako da se sudija suprotstavi tokom utakmice agresivnom ponašanju igrača. Odgovor na to pitanje nije, koliko god se činilo da jeste, nije lako naći jer zavisi od nekoliko faktora od kojih treba izdvojiti tri:
  1. Odnos sudije prema fenomenu agresivnosti
  2. Sposobnost sudije da prepozna agresivno ponašanje igrača
  3. Odlučnost sudije da se suprotstavi agresivnom igraču
Odnos sudije prema fenomenu agresivnosti kao i njegova odlučnost da se suprotstavi agresivnom igraču direktno proizilazi iz samog karaktera sudije, njegove ličnosti. Sve to duboko zadire u subjektivnu crtu sudije. Iz tog razloga kada je u pitanju jačanje odnosa prema agresivnom ponašanju i odlučnosti da se suprotstavi agresivnom ponašanju sudija mora duboko u sebi da savlada anksioznost koja biva prouzrokovana pojavom agresivnog ponašanja. Savladavanje te vrste anksioznosti je moguće samo pod uslovom da sudija ima jasnu želju da svoju ličnost brani. U zavisnosti kako se sudija odnosi prema agresivnom ponašanju i kakva mu je odlučnost u suprotstavljanju takvom ponašanju često se za sudiju kaže ili da je hrabar, ili da je manje hrabar, ili da nije hrabar.
Sa aspekta suđenja veoma je važno da sudija ima sposobnost da prepozna agresivno ponašanje igrača jer se na taj način može preventivno delovati u smislu sprečavanja pojave istog. Kažem da se može sprečiti jer neki put igrač uđe u utakmicu sa visokim nivoom adrenalina i sa izrazitom željom da u svom agresivnom ponašanju bude istrajan. Takve igrače treba što pre izolovati, ako izolacija ne da rezultat onda i odstraniti.

Kako prepoznati agresivnost igrača? Najprostije rečeno pod agresivnim ponašanjem igrača podrazumeva se takvo ponašanje koje ima za cilj da se drugoj osobi nanese šetat određen vrste. Agresivan igrač (ili član uprave kluba ili trener) svojim ponašanjem fizički i/ili verbalno namerno želi da povredi drugog igrača i/ili sudiju bilo fizički ili psihički. Imamo dve vrste agresivnost koje igrači, članovi uprave kluba, treneri upražnjavaju prema drugim igračima i/ili sudiji. To sud:
  1. Direktna ili otvorena agresivnost
  2. Indirektna ili skrivena agresivnost
Direktna ili otvorena agresivnost pod sobom podrazumeva takvo ponašanje koje ima za rezultat otvoreno iskazanu nameru da se npr. sudija povredi. Kod ove vrste agresivnosti šteta se nanosi “face-to-face”. Fizičku direktnu agresivnost sprovode igrači fizičkom silom u nameri da sudiji nanesu štetu ili bol kao što je npr. guranje i udaranje. Verbalna direktna agresivnost podrazumeva da se prema sudiji sprovodi verbalna strategija kao što je vikanje i vređanje. Sudija u situacijama kada je izložen direktnoj agresivnosti mora da pokaže punu odlučnost, u takvim situacijama kalkulacije ne sme, i ne može da bude. Ako ima neodlučnosti ili kalkulacije posledice po sudiju će definitivno biti štetne.

Ono što sudije treba da znaju je to da pored direktne agresivnosti postoji i indirektna agresivnost. U biti indirektna agresivnost je socijalno manipulativno ponašanje. Ovu vrstu agresivnog ponašanja češće praktikuju članovi uprave klubova i treneri. Ovoj vrsti agresivnosti sudije ne poklanjaju odgovarajuću pažnju. Indirektnu agresivnost karakteriše odusustvo direktnog napada, već se sudija želi povrediti utičući na njegovu povezanost sa okolinom. Osnovni oblici indirektne agresivnosti su:
  1. Širenje glasina i ogovaranje sudije
  2. Ignirisanje sudije
  3. Preteći anonimni pozivi, preteće pisane poruke
Sudije moraju da shvate da indirektna agresivnost može biti podjednako bolna kao i direktna agresivnost zbog čega je bitno i toj vrsti agresivnosti ozbiljno pristupiti. Štetnost indirektne agresivnosti se manifestuje kod sudije kao psihosomatski problem kao što su depresija i usamljenost.

U borbi protiv agresivnih igrača, trenera ili članova uprave kluba nije dovoljno da sudija takvo ponašanje prepozna i spreči već je od izuzetnog značaja da nadležni takmičarski organi određenog fudbalskog saveza moraju da u toj borbi budu na istoj liniji na kojoj se nalazi i sudija. U suprotnom imaćemo situacije da će sudije, linijom manjeg otpora, sve više podpadati pod uticaj agresivnog pojedinca na utakmici što nikako ne doprinosi unapređivanju fudbala i suđenja.

Skala direktne i indirekte agresivnosti prema sudiji:
Direktna fizička agresivnost
Direktna verbalna agresivnost
Indirektna agresivnost
Uzimanje ili uništavanje sudijinih stvari
Viče na sudiju
Govori drugima neistine o sudiji
Udaranje sudije
Naziva sudiju pogrdnim imenima
Priča ružne stvari o sudiji
Guranje ili povlačenje sudije
Preti sudiji da će mu učiniti nešto loše
Odaje sudijin privatni život



среда, 19. март 2014.

PREKRŠAJ POSTOJAO

- Liga Šampiona, revanš meč 1/8 finala, 19.03. -

Mančester junajted – Olimpijakos 3:0

Sudija: Bjorn Kuipers (Holandija)

Preživeo je Dejvis Moes. Uspeli su igrači Mančester junajteda da nadoknade zaostatak iz prvog meča sa Olimpijakosom od dva gola, i ne samo da nadoknade već i da budu za korak jači od protivnika. „Crveni đavoli“ su se posle mnogo muke našli u sledećoj fazi Lige Šampiona. Olimpijakos je imao svoje šanse na utakmici koje nije iskoristio pa samim tim ima za čim da žali. Na utakmici je zabeležena jedna situacija za koju se može reći da je u priličnoj meri odredila tok meča. Radi se o situaciji iz 24. minuta utakmice kada je dosuđen kazneni udarac za domaći tim koji je realizovan. Bio je to uvod u definitivan pad tima iz Grčke.
Detalj iz 24. minuta utakmice (Foto AP)
video
O čemu se radi u pomenutom minutu? Rajan Gigs, ako sam dobro zapamtio, uputio je jednu dubinsku loptu u kazneni prostor protivničkog tima ka svom saigraču Van Persiju. U trenutku kada je lopta bila u zoni igranja Van Persija startovao je odpozadi protivnički igrač odbrane Holebas, došlo je do kontakta nakon čega je sudija dosudio kazneni udarac. U traganju za odgovorom na pitanje da li je u kontaktu ta dva igrača bilo kažnjive radnje valja se podsetiti šta piše u Pravilu 12. U pomenutom pravilu između ostalog stoji da će sudija dosuditi direktan slobodan udarac za određene slučajeve između kojih je spomenuto – ako igrač skače na protivnika. Ukoliko se takva vrsta prekršaja dogodi u kaznenom prostoru onda će sudija dosuditi kazneni udarac. Ako izneto imamo u vidu onda sam mišljenja da je sudija bio u pravu što je kontakt između Van Persija i Holebasa ocenio kao prekršaj i dosudio kazneni udarac. Do takvog stava dolazim na osnovu toga što je prvo, Holebas skočio (telom načinio prekršaj) na Van Persija u trenutku kada je ovaj igrač već imao loptu u zoni igranja, i drugo zato što je prekršaj učinjen odpozadi što me navodi na razmišljanje da Holebasu nije bio cilj lopta već da je imao u naumu ideju da nepropisnim igranjem svojim telom spreči napadača Mančestera da kvalitetno igra loptom. Dovoljno elemenata, bar za mene, da se dosudi kazneni udarac. Prekršaj Holebasa definitivno spada u grupu naivnih prekršaja pa sledstveno tome s pravom je izostala disciplinska mera – opomena.

Što se tiče situacije iz 41. minuta utakmice kada je u kaznenom prostoru gostujućeg tima došlo do kontakta između gostujućeg igrača Maniatisa i domaćeg igrača Valensie po meni ne treba trošiti reči. U njihovom duelu nije bilo elemenata kažnjive radnje od strane igrača Olimpijakosa, radilo se o obostranoj bori za loptu, pa samim tim ni potrebe da se dosudi kazneni udarac.

Ono što se od većih grešaka može staviti na dušu holandkim sudijama je situacija iz drugog dela igre kada nije od strane AR1 signaliziran ofsajd od strane jednog igrača Olimpijakosa nakon čega je taj igrač uputio veoma opasan udarac glavom ka vratima Mančestera, kao i to da je igrač Mančester junajteda Valensia nakon dva ozbiljnija starta u prvom delu igre mora da bude sankcionisan disciplinskom merom – opomenom.

POKRETI I KRETANJE SUDIJE

- Od opšteg ka pojedinačnom zapažanju -

Skoro sam u dva dana imao priliku da pogledam dvojicu sudija. Ono što mi je bilo interesantno je to da su obojica imali različite pokrete i kretanje na osnovu kojih sam izveo određene zaključke koji me nisu prevarili. Zašto je to tako? Zato što pokreti i kretanje sudije u savremenom suđenju mogu pružiti interesantne informacije o ljudskim karakteristikama sudije, a ne samo informacije o stanju sudijinog lokomotornog aparat. U tom smislu govoreći sudije koje su sigurne u sebe kreću se uspravno, odlučno, podignute glave, dok se sudije koje su anksiozne ili introvertne mogu prepoznati po hodu ili gestikulaciji.
Sudije treba da imaju u vidu da razvijanje motoričkih sposobnosti utiče i na promene njegovih karakternih crta. Snažnije, agilnije i brže sudije su sigurnije u sebe. Sudija koji konstantno razvija motoričke funkcije na terenu se neće osećati nespretno. Figurativno rečeno, neće se osećati kao slon i staklnoj bašti. Najbolji primer za navedeno daću našeg sudiju Milorada Mažića. Ko se seća prvih koraka ovog sudije na terenima Super lige Srbije i uporedi sa sadašnjim stanjem doći će do zaključka da se sa razvojem motoričkih funkcija, kojima ovaj sudija pridaje izuzetan značaj, kod Mažića menjale i njegove karakterne crte. Najkraći sud bi bio sledeći: Konstantnim i upornim razvijanjem motoričkog aparata Milorad Mažić je od jednog nesigurnog sudije, izrastao u sudiju koji tokom utakmice puca od samopouzdanja.

Pokret je osnovno sredstvo rada sudije tokom utakmice. U zavisnosti od toga kakvi su pokreti sudije često se izvodi zaključak o kvalitetu sudije. Budući da u savremenom suđenju veliki značaj se daje pokretu poželjno je prvo definisati šta je to pokret, a šta kretanje. U stručnoj terminologiji postoji sledeća definicija – U zavisnosti od učešća broja zglobova i delova tela u pomeranju čoveka može se izvršiti podela na pokret i kretanje.

Pod pokretom sudije podrazumevamo osnovno pomeranje jednog dela tela, u pokretu je jedan zglob, pokret sudije se dešava u jednoj ravni. Pokreti sudije mogu biti svesni i refleksni. Npr. Sudija tokom utakmice može za dzažmuri na jedno oko zato što mu je u oko ušla kap znoja ili mušica tada govorimo o refleksnim pokretima. S druge strane sudija može tokom utakmice da namigne nekom od aktera meča i tada govorimo o svesnom pokretu. Treba znati da se izolovani pokreti retko dešavaju. To znači da su veoma retke situacije kada se na terenu pomera samo jedan zglob sudije, kada se pomeranja jednog dela tela sudije vrše u jednoj ravni. Pre možemo govoriti o pokretanju grupe zglobova, o pomeranjima delova tela u više ravni. Zbog toga u takvim situacijama imamo kretanje sudije.

Ono što sudije treba da znaju je to da se pod kretanjem ne podrazumeva promena celog mesta tela, već se o kretanju gori ako dolazi do pokretanja određeni delova tela. To znači da kada se ocenjuje kakvo je kretanje sudije na utakmici onda se ne gleda samo na to kako, na koji način i kojim intezitetom sudija menja svoje mesto na terenu za igru, već i kakvo je pomeranje pojedinih delova njegovog tela. U prvom slučaju govorimo o fizičkoj kondiciji sudije, dok u drugom delu govorimo o govoru tela sudije o čemu je na ovom blogu već bilo dosta reči. Spoj ta dva elementa predstavljaju jedan od osnovnih ključeva uspeha u savremenom suđenju. O tome treba razmišljati.

уторак, 18. март 2014.

PEDRO PROENCA NA VILJAMARINU

- Liga Evropa, revanš mečevi 1/8 finala, 20.03.2014. -
UEFA je odredila sudije za revanš utakmice Liga Evrope koje su na programu 20. marta. Od osam utakmice koliko će biti odigrano tog dana tri pobuđuju posebnu pažnju. Na stadionu Benito Viljamarin u Sevilji imaćemo sudar gradskih rivala Betisa i Sevilje. Na tom meču će, u užarenoj atmosferi, pravdu deliti portugalski sudija Pedro Proenca. Drugi interesantan meč će biti odigran u Firenci na stadionu Artemio Franki u kojem se sastaju Fiorentina i Juventus. Taj meč je poveren iskusnom engleskom sudiji Hauardu Vebu. Treći meč koji pleni pažnju će bit odigran u Napulju na San Paolo stadionu gde se sastaju Napoli i Porto. Taj meč je poveren engleskom sudiji Martinu Etkinsonu. Ostali mečevi i sudije:

ANŽI – AZ ALKMAR
Sudija: Kreg Tompson (Škotska)

VALENSIJA – LUDOGORETS
Sudija: Tasos Sidiropulos (Grčka)

VIKTORIJA PLZEN – OLIMPIK LION
Sudija: Simon Marciniak (Poljska)

BENFIKA – TOTENHEM
Sudija: Damir Skomina (Slovenija)

SALCBURG – BASEL
Sudija: Manuel Graf (Nemačka)

O GREŠKAMA...

- Nije na odmet znati -

U Turskoj jedna od najpopularnijih emisija o fudbalu je ona u kojoj Markus Merk, bivši internacionalni sudija komentariše sporne detalje sa utakmica turskog nacionalnog šampionata. Nešto slično pokušavamo i mi ovde da uradimo pa tako imamo čak dve emisije koje se bave tom problematikom. Jedna se emituje na Areni sport pod nazivom “Jelenovo oko”, dok se druga takva emisija prikazuje na SOS kanalu pod nazivom “Crna tačka”. O kvalitetu tih emisija ne želim ovom prilikom da bilo šta kažem. Neka svako izvede zaključak spram svog osećaja. Ovom prilikom želim da se zadržim na sudijskoj greški kao fenomenu koji ume, ukoliko se pogrešno artiikuliše, da izazove burne a nekada i tektonske poremećaje na fudbalskoj sceni. Takvi poremećaji nama kao da ne nedostaju.
Bezbroj puta je do sada istaknuto da su greške sastavni deo suđenja. Nema, niti će biti bezgrešnog sudije. Takav čovek se sigurno nikada neće roditi. Ako su greške, govorim o slučajnim greškama, u suđenju normalna pojava onda se postavlja pitanje kakve posledice sudija treba da trpi zbog učinjene greške. Do odgovora na postavljeno pitanje dolazimo ako sudija učinjenu grešku postavi u sledeću relaciju:

Greška...
  1. Mi daje povratnu infomaciju o mom suđenju.
  2. Predstavlja prekid koji me mora naterati da razmislim.
  3. Predstavlja putokaz kojim putem ne trebam ići.
  4. Predstavlja test koji me gura ka zrelom suđenju.
  5. Moj um održava u igri.
  6. Predstavlja ključ kojim ću otključati vrata sledeće prilike.
  7. Je zapravo izveštaj o mom razvoju kao sudije.
Sledeći zapis Portie Nelson o greškama prevedite na vaš terena kao sudije i greške u suđenju:
  1. Hodam ulicom. Na putu je duboka rupa. Padam u nju. Izgubljen sam. To nije moja greška. Treba će mi mnogo vremena da izađem iz nje.
  2. Hodam ulicom. Na putu je duboka rupa. Pretvaram se da je ne vidim. Ponovno padam u nju. Ne verujem da sam na istom mestu, ali to nije moja greška. Ponovno mi treba mnogo vremena da bih izašao.
  3. Hodam ulicom. Na putu je duboka rupa. Vidim je. Ponovno u nju padam. To je navika. Moje su oči otvorene. Znam gde sam. To je moja greška. Odmah izlazim iz rupe.
  4. Hodam ulicom. Na putu je duboka rupa. Zaobilazim je.
  5. Hodam drugom ulicom.
Ponekad je veoma teško dalje nastaviti nakon grešaka, a posebno nakon ogromnih propusta. Ali da bi postigao uspeh sudija mora preuzeti odgovornost za svoju karijeru, bez traženja zaštite od nekog drugog. Sudija mora nastaviti dalje.

понедељак, 17. март 2014.

BJORN KUIPERS NA CENTRU TEATRA SNOVA

- Liga Šampiona, revanš mečevi 1/8 finala, mečevi 19.03. -
Bjorn Kuipers - top forma ga preporučuje
UEFA je odredila sudije za revanš mečeve 1/8 finala Lige Šampiona koje su na programu 19. marta 2014. godine. Svakako da najveću pažnju pobuđuje meč u Mančeseteru gde se na legendarnom Old Trafordu sastaju Mančester junajted i Olimpijakos. Grčki predstavnik u najelitnijem klupskom takmičenju doneo je na ostrvo lepu prednost od dva gola prednosti, s druge strane sve više umorni Mančester junajted pokušaće da prolazom u sledeću fazu Lige Šampiona bar donekle ublaži izuzetno lošu sezonu ovog inače izuzetno trofejnog kluba. Ovaj meč je prema očekivanju poveren holandskom sudiji Bjornu Kuipersu koji se po ocenama mnogih stručnjaka nalazi u top formi.

Drugi meč će biti odigran u Dortmundu na BVB Areni gde će domaća Borusija dočekati Zenit iz Sankt Peterburga. Mnogi su skloni reći da su izabranici Jirgene Klopa prolaz u sledeću fazu izborili već u prvoj utakmici što može biti sasvim realna varijanta imajući u vidu u kakvim su formama ova dva kluba trenutno. Ovaj meč je poveren španskom sudiji Albertu Undianu Maljenku.

ИН МEМОРИAМ - Aбдулaху Aбдулa

- У Нoвoм Пaзaру 12. мaртa 2014. гoдине у 76. гoдини живoтa преминуo је бивши сaвезни фудбaлски судијa Aбдулaху Aбдулa -
Са вечитог дербија 1986.
Aбдулaху Aбдулa рoђен је 28. јунa 1938. гoдине у Кoсoвскoј Митрoвици.
Фудбaлску кaријеру зaпoчеo је у Фудбaлскoм клубу Трепчa из Кoсoвске Митрoвице и кao млaд перспективaн фудбaлер пoтписao је први прoфесиoнaлни угoвoр сa Фудбaлским клубoм Нoви Пaзaр.
Рaдиo је у Нoвoм Пaзaру у рaднoј oргaнизaцији "Зa путеве". Биo је инструктoр вoжње a кaсније и тргoвaчки путник нa теритoрији целе бивше Југoслaвије.
Сaвезну лигу Фудбaлскoг сaвезa Југoслaвије судиo је oд 1979. гoдине где је зaвршиo судијску кaријеру 1988. гoдине.
У избoру Југoслoвенскoг листa Спoрт a пo предлoгу свих нoвинaрa целе бивше Југoслaвије прoглaшен је зa нaјбoљег судију Прве сaвезне лиге Фудбaлскoг сaвезa Југoслaвије 1983. гoдине.
Кao једaн oд нaјбoљих Југoслoвенских судијa дoбиo је пoверење oд стрaне Одбoрa зa судијскa питaњa Фудбaлскoг сaвезa Југoслaвије дa суди вечити дерби ФК "Пaртизaн" - ФК "Црвенa звездa" 1986. гoдине нa стaдиoну ЈНA.
Зa нaјбoљег судију сaвезнoг степенa тaкмичењa пo oценaмa и извештaјимa пoсмaтрaчa суђењa Фудбaлскoг сaвезa Југoслaвије прoглaшен је 1987. гoдине.
Пo oкoнчaњу успешне зaвршене судијске кaријере oд 1988. гoдине биo је Пoсмaтрaч суђењa нa сaвезнoм степену Фудбaлскoг сaвезa Југoслaвије, Фудбaлскoг сaвезa Србије и Црне Гoре и Фудбaлскoг сaвезa Србије где се и нaлaзиo дo oкoнчaњa живoтa.
Биo је председник Удружењa судијa и инструктoрa Окружнoг сaвезa Рaшке и Тутинa.
Обaвљao је функцију пoтпредседникa Струкoвне oргaнизaције судијa региoнa зaпaдне Србије.
У периoду oд 2008 гoдине дo 2012. гoдине oбaвљao је функцију члaнa ИО Удружењa фудбaлских судијa ФС Србије.
Сaхрaнa Aбдулaху Aбдуле oбaвљенa је 13. мaртa 2014. гoдине у Нoвoм Пaзaру.

Преузето са званичног сајта ФСС