уторак, 09. мај 2017.

SEDAM SITUACIJA SA PRVOG REVANŠA POLUFINALA

- Kup Srbije, revanš meč polufinala -

Crvena Zvezda – Čukarički 1:2 (0:1)

Sudija: Marko Popović (Beograd)

Crvena Zvezda je uspela da prođe u finale nacionanog kupa, ali za to treba da zahvali ubedljivoj pobedi u prvom meču. Da se gledao samo drugi meč crveno-beli bi bilo daleko od finala. Igrači Crvene Zvezde su delovali krajnje indisponirano na današnjem meču, što nije za čuditi imajući u vidu šta se u poslednja četiri dana dešavalo u klubu iz Ljutice Bogdana. Što se tiče Čukaričkog on je meč odigrao onako kako je znao i umeo, odlučno i čvrsto. Kada su sudijske odluke u pitanju izdvojio sam sedam situacija koje mogu biti interesantne za analizu.
Situacija 1. - AR1 je signalizirao ofsajd od strane igrača u crveno-belom dresu. Situacija nije bila laka za procenu. Na osnovu frejmovanog detalja stiče se utisak da je igrač u crveno-belom dresu, za kojeg se sumnjalao da se nalazi u ofsajdu, u trenutku kada mu je saigrač uputio loptu bio najbliži protivničkim vratima. Mišljanja sam da je AR1 doneo ispravnu odluku.
Situacija 2. – Primer sankcionisanja bezobzirnog starta. Igrač u tamnom dresu je prilikom starta načinio prekršaj iz Pravila 12 (start u protivnika), što jeste razlog za prekid igre i dosuđivanje tehničke kazne – direktan slobodan udarac, ali je u isto vreme priroda prekršaja bila takva da je igrač zaslužio da bude disciplinski sankcionisan. U pitanju je bio bezobziran start što je dovoljan razlog da se igraču izrekne disciplinska mera – opomena.
Situacija 3. – Primer, prekinuti igru zbog prekršaja ili pustiti prednost. Sudija ne nakon prekršaja nad igračem u crveno-belom dresu prekinuo igru, ali se postavilo pitanje da li je sudija mogao da pusti prednost. Odluku sudije da prekine igru smatram ispravnom jer situacija nije bila takva da bi puštena prednost bila bolja solucija od prekršaja za tim nad čijim je igračme prekršaj načinjen.
Kada pogledamo frejmovan detalj trenutak prekršaja vidimo da su čak četiri igrača u tamnim dresovima u zoni odbrane i dva (eventualno još jedan skroz u vrhu) igrača u crveno-belim dresovima u zoni napada. Međutim, položaj igrača u crveno-belim dresovima u zoni napada nije bio ofanzivno orjentisan tako da prednost, da se pustila, ne bi imala nikakav pozitivan efekat za tim nad čijim igračem je prekršaj načinjen. U ovakvim situacijama prekid igre i dosuđivanje prekršaja je pravilna odluka.
Situacija  4. – Primer procene ofsajda. Ovo je izuzetno teška situacija za procenu jer su okolnosti takve da teško može da se eksplicitno kaže da li ofsajda ima, ili nema. Stiče se utisak da ofsajda nema, ali taj utisak nije sasvim pouzdan. Imajući u vidu specifučnost ako ovde imamo previd pomoćnog sudije isti ne bi smeo da se uzme kao ozbiljan propust.
Situacija 5. – Primer nasilnog ponašanja. Kod sancionisanja nasilnog ponašanja sudije moraju da primenjuju „nulti“ prag tolerancije. Nasilno ponašanje ne sme ostati bez adekvatne disciplinske mere i ono se ne gradira po principu teško-teže-najteže, ili po principu "nije baš tako nasilno". U konkretnom slučaju mišljanja sam da imamo primer nasilog ponašanja. Naime, igrač u crveno-belom dresu je rukom udario protivničkog igrača i na taj način demonstrirao naislono ponašanja. Za ovakve prekršaje pored adekvatne tehničke kazne (zavisi gde je bilo mesto prekršaja) jedina primerena disciplinska mera je isključenje. Ako ovo nije video sudija, morao je da vidi dodatni pomoćni sudija. Ne može da ovakve situacije niko od sudija ne vidi!
Situacija 6. – Primer procene namernog igranja lopte rukom. Kod ove situacije je jasno da je postojao kontakt lopte i ruke od strane igrača u tamnom dresu. Postavlja se pitanje da li je u tom kontaktu bilo elemenata namere. Analizirajući situaciju mišljanja sam da je namera postojala. Naime, ruka igrača u tamnom dresu je bila u neprirodnom položaju. Ruka je bila vidno odručena od tela, gde je igrač u tamnom dresu pokretom ruke zaustavio putanju kretanja lopte, što znači da je ruka išla ka lopti, a ne lopta ka ruci kao i da je igrač u tamnom dresu bio u prilici da ispruženom rukom zaustavi putanju lopte. Isto tako mišljanja sam da nema potreba za izricanjem disciplinske mere – opomena te da je tehnička kazna dovoljna mera.
Situacija 7. – Još jedan primer procene ofsajda. Još jedna dosta teška situacija za procenu. Na osnovu frejmovanog detalja stiče se utisak da je igrač u crveno-belom dresu kome je bila upućena lopta bio najbliži protivničkim vratima u trenutku kada mu je lopta bila upućena. Dobra procena AR2.

Нема коментара:

Постави коментар