понедељак, 29. мај 2017.

SMEŠNO, ILI TUŽNO

- Kako vam drago -

Ne zna se šta je smešnije, mada bi prikladnija reč bila tužnije, u našem fudbalu. Da li je to ponašanje rukovodstva FSS, ili ponašanje Partizana, ili ponašanje Crvene Zvezde, ili izjave pojedinaca iz drugih klubova, ili saopštenja regionalnih fudbalskih saveza, ili ponašanje sportskih medija, ili Sudijske komisije FSS. Dok Crvena Zvezda besni zbog toga što je izgubila oba trofeja, a Partizan likuje, dotle se pojedinci i fudbalski regioni raznim ideološko-dogmatski obojenim izjavama i saopštenjima obraćaju javnosti u kojima pozivaju na sveopštu podršku rukovodstvu FSS i politici koju ono vodi. Jedan od neizostavnih elemenata svih tih izjava i saopštenja je poziv na napad na sve one koji su neposlušni, koji razmišljaju drugačije od FSS. Normalno sve to ide uz obilatu pomoć sportskih medija koji su, umesto javnog glasila fudbalske Srbije, postali javno glasilo FSS.  Za normalnog čoveka fudbalska Srbija nije isto što i FSS.

U neku ruku mogu da razumem izjave pojedinaca i fudbalskh regiona koji pozivaju na bezrezervnu podršku i slepu poslušnost rukovodstvu FSS. Ta podrška je zapravo podrška njima samima, njihovom opstanku i ostanku na mestima na kojima su. Bez aktuelnog rukovodstva FSS, ni ovih drugih ne bi bilo. Sve smo to imali priliku da vidimo i na svojoj koži osetimo devedesetih godina prošlog veka. Pametnom dovoljno, onome drugom malo.

Što se tiče Crvene Zvezde, rukovodstvo tog kluba ne može sve propuste da svali na leđa nekog drugog. Ima u ovosezonskom fijasku crveno-belih velikog udela i tih drugih, ali bi tim iz Ljutice Bogdana, morao najveći broj uzroka katastrofalne sezone ipak da traži u sopstvenim redovima. Mesecima su simpatizeri kluba ukazivali da igre tima nisu obećavajuće, da iz kola u kolo tim igra slabije, da ima mnogo problema i propusta u igri, da su neki od igrača koji su bili u grupi povlašćenih, zalaganjem na terenu, zalutali, da su dovođeni neki igrači iz inostarnstva bez realne potrebe, da se bodovna prednost u odnosu na večitog rivala opasno topi, da večiti rival značajno unapređuje igru i stvara dobar tim  itd., ali sve to kao da nije doticalo rukovodstvo tog kluba. Kao da se rukovodstvo uspavalo na lovorikama pređašnjeg uspeha. Kada se Crvena Zvezda suočila sa surovom realnošću bilo je kasno, nastupio je period očaja i besa.

S druge strane Partizan je podizao formu. Tim iz Humaske nakon burnog perioda oko izborne Skupštine uspeo je da se kadrovski konsoliduje, a uz pomoć države i finansijski. Izabranici Marka Nikolića su sa odmicanjem sezone pucali od samopouzdanja. Istini za volju treba reći da su bili i miljenici sudijskih odluka u mečevima, za koje će se kasnije ispostaviti da su bili presudni, kako za osvajanje šampionske titule, tako i za osvajanje nacionalnog kupa. Na kraju, isto to je imala i Crvena Zvezda prošle sezone, možda ne u takvom obimu, ali je imala. Ako to crveno-belima nije tada smetalo, zašto im smeta sada.

Pored nesumnjivog kvaliteta crno-belog tima rukovodstvo tog kluba je, kao legitimni stav vodilo medijsku kampanju podrške timu, na koju su danas skoro svi zaboravili, u kojoj je stvaran medijski pritisak u smislu usmeravanja fokusa javnosti na sve utakmice večitog rivala. Fokus ne može biti na dve strane. Skoro svi mečevi crveno-belih su, od početka prolećnog dela sezone od strane večitog rivala, u startu bili okarakterisani kao potencijalno namešteni. Iza takve medijske kampanje krio se slogan „Sto puta ponovljena laž postaje istina“. Takvo ponašanje nije etičko, ali je korisno. Koga u Srbiji danas briga za etiku, cilj opravdava sredstvo. Rukovodstvo crno-belih je tako uspelo da dobije i propagandni rat u odnosu na večitog rivala. I na tom polju tim iz Ljutice Bodana je doživeo poraz od konkurenta.

U taj neprijateljski odnos između Crvene Zvezde, kao medveda koji se probudio iz zimskog sna neznajući šta ga je snašlo, FSS, koji je se ponaša u skladu – mi sa tim nemamo ništa i Partizana, kao fracuske sobarice umešali su se i ostali. To mešanje ostalih je nešto najsmešnije, ili najtužnije kako vam drago, što možemo da pročitamo o našem fudbalu. Najveći broj tih izjava i sopaštenja je napisan retorikom koja fudbalsku Srbiju vodi u zonu jednoumlja u kojoj se kažnjava svako ko drugačije misli. Jedno je nekog kritički saslušati bez obaveze složiti se sa njim, a sasvim nešto drugo odsustvo bilo kakve želje da se druga strana sasluša. Prvo vodi razvoju, drugo vodi dogmi.

Нема коментара:

Постави коментар